|
|
Broj 1164, 8. avgust 2008.
| Ubistvo mirnog mladića u autobusu |
| |
Putnici koji su se nalazili u Grejhaundovom autobusu, na liniji Edmonton -
Vinipeg, ali i čitava kanadska i svetska javnost, bili su šokirani izuzetno
okrutnim ubistvom koje se dogodilo prošle srede oko devet uveče, blizu
Portaž la Preri, Manitoba. Jedan od putnika, Vins Veiguang Li, 40, iz
Edmontona, skočio je i bez očiglednog povoda, sa pedesetak uboda nožem
naočigled ostalih 36 putnika, hladnokrvno ubio njemu nepoznatog mladića Tima
Meklina, 22, koji je sedeo pored njega, i odrubio mu glavu.
Mladić je putovao od Edmontona, dok je napadač ušao u autobus u Brendonu.
Ubica je uhapšen na licu mesta, a kompanija je putnike smestila u hotel,
kako bi se oporavili od pretrpljenog šoka, panike, straha i užasa kroz koji
su prošli. Mnogi veruju da je zahvaljujući prisebnosti vozača koji je, kada
su svi putnici izašli, spolja zaključao vrata autobusa i blokirao ga i tako
sprečio da ubica izađe ili odveze autobus, sprečeno da još neko strada.
Ubica je uhapšen oko pola dva, kada je razbio prozor na autobusu, bacio nož
i makaze, a potom i sam iskočio napolje.
Prijatelji kažu za Meklina da je bio miran, dobar momak, pun optimizma. Ovim
autobusom vraćao se kući sa sezonskog posla u Edmontonu.
Suprotno nekim drugim tvrdnjama, jedan svedok kaže da Meklin nije spavao u
vreme napada, već je razmenjivao poruke sa svojom bivšom devojkom.
Policija je do sada, pak, saopštila veoma malo detalja o ovom zločinu.
Protiv Lija, koji do sada nikada nije počinio ni jedno krivično delo i za
koga se čulo da je bio vredan radnik, podignuta je optužnica za ubistvo bez
predumišljaja i pri prvom pojavljivanju pred sudijom, on se branio ćutanjem.
Tužilaštvo je odredilo Liju psihijatrijski pregled, nakon što je u sudnici
jedva čujnim glasom zatražio da ga ubiju.
Nekoliko sati pre zločina, Li je prodao svoj novi laptop za 60 dolara, iako
je prvo tražio 600. Dečak koji je kupio laptop i dobio na poklon torbu za
njega, kaže da je Li delovao smireno i normalno i da nije odavao znake ničeg
neuobičajenog.
U saopštenju izdatom povodom okrutnog ubistva u autobusu Grejhaunda,
Ministarstvo za saobraćaj istaklo je da se radi o tragičnom slučaju bez
presedana u kanadskoj istoriji i dodaje da se priprema taktika za podizanje
nivoa bezbednosti putnika, koja se odnosi na železničke i autobuske
operatere, a koja će uključiti angažovanje svih nivoa vlade, zakonodavstva i
sektora za prevoz. Naglašava se i da do sada vožnja u Grejhaund autobusima
nije bila opasna po putnike. |
| |
| |
|
| |
| Protiv raka uz video igricu |
| |
Naučnici su smislili novi način borbe protiv raka kod dece - video igricu Re-misija.
Dečja bolnica Mekmaster u Hamiltonu jedna je od šest centara za lečenje dece
obolele od raka u kome se terapija sastoji i od igranja Re-misija jedan sat
nedeljno. Tu uz pomoć nanobota Roksi, deca pronalaze ćelije raka i bore se
protiv njih, uništavajući ih zelenom svetlošću hemoterapije.
 Igrica
je smišljena da, na zabavan i deci pristupačan način, promoviše zdravo i
pozitivno ponašanje dece obolele od raka, a ustanovljeno je da oni koji je
igraju, bolje reaguju na terapiju i, što je od izuzetne važnosti, redovnije
je primaju nego deca iz kontrolne grupe.
Dr Stiv Koul, jedan od autora, kaže da grafički prikaz bitke koja se dešava
u organizmu daje deci osećaj moći i kontrole nad opakom bolešću, dok dr Pol
Natan smatra da deca koja se razumeju u kompjutere bolje prihvataju saznanja
o svojoj bolesti kroz video igrice nego kroz razgovor, oči u oči sa lekarom.
On naglašava da je potrebno uraditi dodatna istraživanja kako bi se
preciznije ustanovilo u kojoj grupi pacijenata ovakva terapija može dati
najbolje rezultate. Svesni su, naime, da neće biti pozitivnih pomaka kod
svakoga.
Video igricu je dizajnirala kalifornijska neprofitna organizacija HoupLeb.
Dr Koul ističe da je Re-misija najbolji dokaz da video igrice nisu puka
zabava, već moćno oružje koje može da utiče na ponašanje i da deluje na
zdravlje. On kaže da su u planu pokušaji delovanja i na druge zdravstvene
probleme kod dece, kao što su gojaznost, depresija, anemije i autizam. |
| |
| |
|
| |
| Meteorska kiša i pet planeta na nebu |
| |
Ljubitelji astronomije imaju dosta razloga za uživanje ovog meseca. Posle
pomračenja Sunca, koje je uvek iznova veoma specifičan doživljaj, iduća
nedelja donosi još dva - mogućnost da se pet planeta Sunčevog sistema vidi
golim okom i meteorsku kišu.
 Pet
planeta, Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, za koje čovek zna od samog
početka interesovanja za nebeska dešavanja, biće vidljive golim okom i u
isto vreme, što se ne dešava tako često. U severnoj hemisferi u ovome se
može uživati posle zalaska Sunca, od 6. do 24. avgusta, pri jasnom vremenu,
na zapadnom horizontu.
Tri planete, Saturn, Venera i Merkur biće na horizontu udaljene jedna od
druge svega pet stepeni. Mars će se nalaziti otprilike petnaest stepeni
iznad njih, dok će Jupiter jasno da sija na jugu-jugoistoku.
Oni, pak, koji bi da pomisle želju u trenutku kada vide zvezdu padalicu,
imaće za to najviše prilika u noći između 11. i 12. avgusta, posle zalaska
Meseca. Tada će se doći do prave meteorske kiše iz sazvežđa Persej,
takozvanih Perseida. Ova pojava ponavlja se svake godine, otprilike u isto
vreme.
Meteor se definiše kao svetlosni efekat koji nastaje kada se meteoroid,
kamenčić ili čestica prašine, upali pri ulasku u atmosferu usled trenja o
čestice vazduha i moguće ga je videti. Telo koje'preživi' prolazak kroz
atmosferu i padne na tlo, zove se meteorit. |
| |
| |
|
| |
| Propusti u kontroli zbog nedovoljne
koordinacije i nejasnih propisa |
| |
Interni izveštaj Ministarstva zdravlja za evaluaciju Agencije za inspekciju
hrane iznosi da je bilo velikih propusta u proveri bezbednosti prehrambenih
artikala iz uvoza, zbog toga što ne postoji centralna baza podataka ili
jedinstven sistem za obradu prikupljenih podataka.
 Ovaj
problem primećen je pri proveri kontrole uvoza konzervisanog ukiseljenog i
mariniranog povrća, koju sprovodi Agencija.
Tu je, naime, ustanovljena nedovoljna koordinacija u radu između dve službe,
umesto da se sve prati sa najvećom mogućom pažnjom zbog eventualnih
oštećenja na konzervama, koja su opasna jer mogu izazvati smrtonosni
botulizam.
Druga bitna zamerka koju navodi izveštaj je da polovina inspektora smatra da
propisi nisu jasni, relevantni i korisni, te da u njima postoje velike rupe
koje omogućavaju nedoslednost.
Posebno se navode nejasnoće u postupku sa kompanijama sa kojima su prethodna
iskustva bila negativna.
Ovaj izveštaj odnosi se na period od 2001. do 2005. godine. Federalna vlada
najavila je decembra prošle godine uvođenje akcionog plana za bezbednost
prehrambenih artikala, koji će sadržati i bolji sistem praćenja uvoznih
prehrambenih proizvoda i verifikaciju njihove bezbednosti koja bi se tražila
pre uvoza od vlade zemlje porekla.
Na takav sveobuhvatniji sistem kontrole biće potrebno da se pričeka još dve
godine, kažu zvaničnici iz Agencije za inspekciju hrane. |
| |
| |
|
| |
| Uskoro Kanađanin u francuskom Parlamentu |
| |
Zahvaljujući ustavnom amandmanu, francuski državljani koji žive u Kanadi
uskoro će imati svog predstavnika u francuskoj Skupštini, najavljuju
zvaničnici. Članovi iz rasejanja imaće pravo glasa po pitanjima koja se
odnose na državljanstvo, obrazovanje i zakonodavstvo.
Računa se da oko 2,4 miliona osoba sa francuskim državljanstvom živi van
Francuske. Njih će predstavljati ukupno 12 zastupnika, od čega će dva ili
tri biti za Kanadu, SAD i Meksiko.
 Po
dosadašnjem sistemu postojala je mogućnost samo za savetodavnu funkciju
francuskih državljana iz drugih zemalja. Fransoa Lubrina, koji je od 2002.
godine savetnik francuske Skupštine, naglašava da se veoma razlikuju
problemi Francuza koji žive u zemlji matici i onih koji su u Kvebeku,
atlanskim provincijama ili Nanavutu.
Veruje se da će predstavnici doprineti još boljim i čvršćim vezama između
Francuske i Kanade.
Italija i Portugalija takođe u svojim zakonodavnim telima imaju predstavnike
svojih iseljenika. |
| |
| |
|
| |
| Kupili nepostojeće karte za Olimpijadu |
| |
Šante Patak, 21, iz Vindzora, sa razočaranjem je ovih dana ustanovila da su
ona i njeni roditelji žrtve velike međunarodne internet prevare i da su
karte za Olimpijadu, koje je dobila kao rođendanski poklon, praktično
nepostojeće.
 Ove
karte, koje su plaćene oko 4.300 dolara, roditelji su kupili na veb sajtu
www.beijingticketing.com, koji je Patakova pronašla tragajući na internetu
za kartama za najveću svetsku sportsku manifestaciju.
Mediji u SAD-u veruju da je preko ovog sajta prodato karata za više od 50
miliona dolara. Svi oni su, kao i porodica Patak, verovali da je sve u redu
i bili su presrećni što su uspeli da pronađu karte po relativno pristupačnim
cenama u vreme kada ih nigde više nije bilo.
Međunarodni olimpijski komitet dobio je na stotine pritužbi iz čitavog sveta,
vezane baš za ovaj sajt i preduzeti su odgovarajući pravni koraci da se
spreči povećavanje liste žrtava, među kojima ima i članova porodica učesnika
iz Australije i Novog Zelanda.
Sajt je delovao potpuno profesionalno, čak imao oficijelni logo Olimpijskih
igara i brojeve telefona iz Londona, Velika Britanija i Finiksa, SAD. |
| |
| |
|
| |
| Kastro dobio poziv da dođe u Edmonton |
| |
 Gradonačelnik
Stiven Mendel pozvao je bivšeg kubanskog lidera Fidela Kastra da dođe i
besplatno boravi u Edmontonu kako bi imao priliku lično da se uveri koliko
je grad divan.
Mendela je na ovaj potez podstakla ljutita Kastrova optužba da je Edmonton
mesto za nestajanje kubanskih sportista. Posle bejzbol turnira održanog
nedavno u Edmontonu, naime, ponovo se, kao i pre nekoliko godina, dvojica
igrača nisu vratila na Kubu, što je navelo legendarnog kubanskog lidera da,
pišući za internet izdanje kubanskih novina Granma, za to optuži kanadski
grad.
Noela Arguelesa i Hozea Iglesijasa, 18, niko nije video posle utakmice sa
kanadskim timom, pa se veruje da se oni neće vratiti u domovinu.
Kastro objašnjava da će zbog ovakvih prebega, Kuba na predstojećoj
Olimpijadi osvojiti pet zlatnih medalja manje. |
| |
| |
|
| |
| Petinu Sirk de Soleja kupili Emirati |
| |
Vladina građevinska kompanija Nakhel iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je
izgradila ostrva kod obale Dubaija, i njen ogranak Istitmar saopštili su da
su kupili 20 odsto akcija međunarodne cirkuske grupe i zabavljačke imperije
Sirk de Solei, čije sedište je u Montrealu.
 Ovim
sporazumom kontrolu nad kompanijom i dalje ima osnivač Gaj Lalibert, ali se
spekuliše da bi i ostatak akcija mogao biti prodat.
U zajedničkom saopštenju staoji da je ovo partnerstvo spoj najboljeg iz dva
sveta za Laliberta i njegov tim, spoj koji omogućava kontrolu stvaralačkih
izazova i ostvarenja dok kompanija nastavlja da raste kroz projekte u
čitavom svetu.
Nakhel i Sirk su se u maju saglasili da izgrade salu na Palm Džumeiri,
ostrvu koje Nakhel gradi u Persijskom zalivu. Od leta 2011. godine tu bi
trebalo da bude jedna od stalnih scena Sirka de Solei.
Trupu su u Kvebeku osamdesetih godina prošlog veka osnovali Lalibert i
Danijel Gotije, nekadašnji ulični zabavljači, a od 1984. godine počinje
njihov uspon ka slavi. Od početno zaposlene 73 osobe, kompanija sada broji
oko 3.500 ljudi, sa svih meridijana.
Svaka njihova predstava je spoj cirkuskih stilova iz čitavog sveta, sa
centralnom temom koja lagano uvlači publiku u priču, sa plesom, živom
muzikom i akrobatima koji sami menjaju dekor. |
| |
| |
|
| |
| Igi Pop i Studžizi ostali bez instrumenata u
Montrealu |
| |
Za sada nepoznati lopovi ukrali su poznatom američkom pevaču Igiju Popu i
njegovom bendu Studžiz instrumente i opremu vrednu na desetine hiljada
dolara, posle koncerta održanog u nedelju.
 Montrealska
policija uspela je da pronađe prazan kamion u kome su bili instrumenti ali,
sem nekoliko stalaka za mikrofone, ništa drugo od opreme i instrumenata nije
pronađeno. Kamion je prinađen nedaleko od hotela u kome su muzičari odseli
posle montrealskog koncerta.
Kako naglašava menadžer grupe Erik Fišer, grupa će nesmetano nastaviti svoju
veliku turneju i održati danas koncert u Torontu, sa pozajmljenim ili
poklonjenim instrumentima.
Policija kaže da je veći deo opreme označen serijskim brojevima, zbog čega
će biti teže prodati ih. Članovi grupe napominju da je u kamionu bilo
vrednih i instrumenata, ali i onih za koje su muzičari sentimentalno vezani.
Basista Majk Vots ostao je bez svoje gitare marke Gibson, na kojoj je svirao
još od vremena kada je bio sa Minutmenom, početkom osamdesetih godina. |
| |
| |
|
| |
| Najbolji hotelski velnes centar u svetu u
Tofinou |
| |
Vikaininiš In u Tofinou, Britanska Kolumbija, i njegovo Antičko kedrovo
kupatilo proglašeni je za najbolji hotelski velnes centar u svetu, po
mišljenju čitalaca časopisa Travel + Leisure.
Sam hotel nalazi se na petom mestu među hotelima na severnoameričkom
kontinentu.
Upravnik hotela Čarls Mekdijarmid, čija porodica je i vlasnik Ina, kaže da
je za čitav hotelski tim veoma inspirativna ovako laskava ocena zahtevnih
znalaca koji su učestvovali u ovoj anketi.
Hotel ima 75 luksuznih soba i apartmana, uklopljen je u okruženje i sa njim
čini celinu, kako arhitektonski, tako i po korišćenim prirodnim materijalima.
Svoj pečat hotelu dali su najpoznatiji lokalni i provincijski umetnici i
zanatlije.
Na veb-sajtu hotela ističu da 'ako je Vikaininiš In ostriga, onda je njen
biser svakako velnes centar'. Tu preporučuju zainteresovanima da na
predivnoj lokaciji na samoj obali okeana, uz pomoć profesionalnog osoblja,
pođu put dobrobiti svog organizma kroz relaksaciju i podmlađivanje, u skladu
sa prirodom i konceptom holističkih principa ajurvedske medicine.
Očigledno je da su ispunili ova obećanja, čim su na samom vrhu.
Čitaoci magazina, inače, davali su ocene za ambijent, tretman, uslugu i
vrednost centara u kojima su boravili. |
| |
| |
|
| |
| Presuda Vrhovnog suda u korist odbijene
policajke |
| |
Žena N. N. koja je svojevremeno uhvaćena da krade u prodavnici, a kasnije joj
odbijen angažman u policiji zbog toga, ovih dana je na Vrhovnom sudu dobila
potvrdu da su u tom slučaju njena prava prekršena.
Sud je sa 6 prema dva presudio u njenu korist.
Osoba čiji identitet ne može biti otkriven, u svojoj 21. godini je uhvaćena
u krađi robe vredne oko 200 dolara. Kažnjena je uslovno i nije ponovila
prekršaj, što bi trebalo da znači da joj je taj greh oprošten. Međutim, pet
godina posle toga, kada se prijavila za posao u policijskoj službi, njena
molba je odbijena jer ne zadovoljava kriterijum o 'dobrom moralnom karakteru'.
Žena je smatrala da su njena prava iz Povelje o pravima i slobodama u ovom
slučaju prekršena i podnela je tužbu nadležnom tribunalu za ljudska prava.
Tu je presuđeno u njenu korist, ali je posle žalbe policije Apelacionom sudu,
gde je izgubila, slučaj stigao i do Vrhovnog suda.
Pri odluci, najviši sud se rukovodio mišljenjem da je policija stvorila
procenu o moralnom karakteru osobe samo na osnovu incidenta sa krađom u
prodavnici, bez uzimanja u obzir drugih njenih ljudskih kvaliteta. Takođe,
zamereno im je što su odbacili oproštaj krivičnog dela, kada je takav gest i
ustanovljen da bi pomogao u skidanju osećaja krivice i rehabilitaciji
ličnosti. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani indijskog porekla traže izvinjenje
iz Parlamenta |
| |
Posle izvinjenja provincijske vlade Britanske Kolumbije, upućenog u maju, i
premijer Stiven Harper izrekao je u nedelju, u Sareju, B.K, svoje izvinjenje
indijskoj zajednici za incident koji se dogodio u proleće 1914. godine.
Tadašnje vlasti nisu dozvolile da se u vankuverskoj luci iskrca 376 ljudi iz
Indije koji su u Kanadu došli brodom Komagata Maru u potrazi za boljim
životom.
Brod je posle dva meseca vraćen u Kalkutu, gde je dvadeset osoba poginulo
pri iskrcavanju, kada je u njih pucala britanska vojska. Ostali putnici sa
broda su uhapšeni.
Pripadnici zajednice Sika, ali i ostali Kanađani indijskog porekla iz svih
delova zemlje, razočarani su izvinjenjem koje su dobili od premijera Harpera
i mestom sa kojeg je ono upućeno. Oni očekuju da se i njima, kao i Kinezima,
starosedeocima i Japancima, federalna vlada izvini u Parlamentu. |
| |
| |
|
| |
| Trgovci smeju da odbiju pojedine novčanice |
| |
Po rečima Kristijana Vezoa, višeg analitičara pri Banci Kanade, nema zakona
koji zabranjuje trgovcima da odbiju da od kupaca prime novčanice od 50 i 100
dolara.
Po njegovim rečima, proces i sredstvo plaćanja je u suštini stvar dogovora
između dve strane, kupca i prodavca, te nema problema i ako se neka banknota
odbije. Jedino o čemu se zakon izjašnjava je da se plaća kanadskom valutom i
da, ukoliko se plaća u centima, onda ne bi trebalo da ih bude više od 25. On
kaže da trgovci tako reaguju iz strahovanja da će im neko podmetnuti
falsifikovanu novčanicu, da će biti orobljeni, ili jednostavno zato što
nemaju sitninu.
No, on i podseća da falsifikatori u najvećem broju slučajeva krivotvore
sitnije apoene, od 10 i 20 dolara, te da izgovor o strahu od falsifikata kod
krupnijih novčanica nema opravdanja. Dve trećine falsifikata su novčanice od
20 dolara, desetice čine desetinu, dok se one od 50 i 100 dolara falsifikuju
tek u sedam, odnosno u pet odsto slučajeva.
Vezo naglašava i da Banka Kanade održava besplatne seminare za otkrivanje
falsifikovanih novčanica za prodavce |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
