|
|
Broj 1164, 8. avgust 2008.
| Srce mimo pravila |
| |
Slučaj pacijenta proglašenog mrtvim i pripremljenog za operaciju uzimanja
vitalnih organa ojačao postojeće etičke dileme o presađivanju
Neimenovani 45-godišnji Parižanin uspešno se oporavlja od srčanog udara, ne
znajući da su doslovno minuti nedostajali da to njegovo srce sada kuca u
tuđim grudima, a da on bude pokojni.
 Kada
prestaje život, kada nastupa smrt? U filozofskoj sferi ovo pitanje može da
lebdi bez odgovora, ali u medicini - pretpostavka je - isključeno je
kolebanje oko tanane granice, jer povratka sa "one" strane nema. Čuda se,
međutim, ipak događaju. "Prema svim dostupnim znanjima i stručnoj literaturi,
kod svakog čije je srce stalo i potom masirano duže od 30 minuta bez
rezultata najverovatnije je nastupila moždana smrt. Ali, moramo da
prihvatimo da postoje izuzeci... Apsolutnih pravila u ovoj oblasti nema."
Profesor Alen Tenejon, jedan od vodećih francuskih stručnjaka za
transplantaciju organa i ekspert pri vladinoj agenciji za biomedicinu, nije
mogao da ponudi drugačije objašnjenje, osim citiranog, za slučaj koji je
prošle nedelje obelodanio pariski "Mond", a potom o njemu izvestili svetski
mediji. Pacijent, proglašen mrtvim posle srčanog napada i jednoipočasovnih
pokušaja reanimacije, oživeo je na hirurškom stolu neposredno pre početka
operacije uzimanja njegovih organa za transplantaciju.
Sve ovo zbilo se još u januaru, u pariskoj univerzitetskoj kardiološkoj
klinici "Piti Salpetrier", o čemu šira javnost ne bi možda ni saznala da
događaj nije poslužio kao povod za raspravu u etičkom komitetu zajedničkog
upravnog tela svih državnih bolnica na teritoriji francuske prestonice.
Komitet je osnovan prošle godine, kada je u devet francuskih klinika uveden
eksperimentalni program uzimanja vitalnih organa od preminulih osoba, čim se
prestanak funkcije srca nepobitno utvrdi. Operaciji se pristupa bez čekanja
na druge znake, za razliku od uobičajene procedure gde je moždana smrt
ključni preduslov za početak zahvata na preminulom.
 Rastuće
potrebe za transplantacijom, preduge liste čekanja i veliki broj pacijenata
koji umru ne dočekavši svoj red nametnuli su drugačiji tempo, ali i
neizbežne dileme. Naravno, načelna postavka je nepromenjena. Pokušaj da se
produži život bolesniku kome je neophodno novo srce ili nova jetra nikako ne
sme da dovede u pitanje napore da se pomogne potencijalnom davaocu. Sve
ostalo ličilo bi na "ubistvo donora" na šta upozoravaju ljutiti zastupnici "prava
na život" i protivnici ovakvih transplantacija sa obe strane Atlantika.
Uistinu, siva zona je izgleda nešto sa čim se mora računati. I debata u
etičkom komitetu, sudeći prema izveštaju objavljenom na veb-sajtu
zdravstvene administracije Pariza, okončana je zaključkom da kada je o
reanimaciji reč ostaje otvoreno pitanje kriterijuma, odnosno momenta odluke
da se postupak prekine. Drugim rečima, i zna se i nikad se ne zna kada više
ne postoje šanse.
Na tom ekspertskom skupu čuli su se primeri vraćanja u život "definitivno
mrtvih" pacijenata, zahvaljujući produženoj reanimaciji znatno preko
uobičajenog vremena. To jesu izuzeci, ali činjenica je da se javljaju,
izneli su stručnjaci zabrinuti zbog mogućih posledica postojećih nedovoljno
preciznih pravila, izvestio je londonski "Indipendent" pozivajući se na "Mond".
I srećni Parižanin svoj drugi život duguje činjenici da je pokušaj
reanimacije trajao dvostruko duže nego po protokolu, čitavih 90 minuta, i to
samo zato što hirurg određen za operaciju vađenja organa nije odmah bio
slobodan, već su ga čekali. A kada je operator ušao u salu i skalpel prineo
grudima "preminulog", načinivši prvi rez, pacijent je počeo da diše, zenice
su mu se raširile i reagovao je na bol. Onda je i srce počelo da kuca. |
| |
| D. D. |
|
| |
| Njihanje klatna higijene |
| |
U našoj kulturi, naizgled opsednutoj dezinfekcijom, čišćenje jednog dela tela
- ruku - deluje kao običaj koji je bolje izbeći nego ispoštovati.
 Prodaja
antibakterijskog sapuna, izbeljivača zuba i proizvoda za "intimnu higijenu"
(ubrusi i sprejovi) raste velikom brzinom. Zvuči iznenađujuće, ali naučnici
su na Zapadu povezali učestalost javljanja astmatičnih i alergijskih
oboljenja sa prenaglašenim čistunstvom. Pa ipak, u našoj kulturi, naizgled
kompulzivno opsednutoj dezinfekcijom, čišćenje jednog dela tela - ruku -
deluje kao običaj koji je bolje izbeći, nego ispoštovati. Oštrom oku
istraživača nije promaklo da tek oko petnaest procenata posetilaca u javnim
toaletima pere ruke na odgovarajući način.
Naši preci bili bi zbunjeni raskorakom između nemilosrdno "izribanog" tela i
zanemarenih ruku. U zavisnosti od perioda i kulture, "čisto" je definisano
na različite načine. Rimljanin iz prvog veka nove ere proveo bi po nekoliko
sati svakog dana u kupatilu - pareći se, "kuvajući", ili pak smrzavajući u
vodi različite temperature, ljušteći se minijaturnim grabuljama, ali
izbegavajući sapun. Elizabeta Prva se hvalila da se kupa jednom mesečno, "bez
obzira na to da li joj je kupanje potrebno". Luj Četrnaesti se, navodno,
okupao dva puta u svom dugom, kraljevskom životu, ali je smatran prefinjenim,
jer je tri puta dnevno menjao košulju.
 Za
sve vreme "njihanja klatna higijene", jedan običaj nikada nije izašao iz
mode - skromno, obično pranje ruku. To se pokazalo kao srećna okolnost, jer
je upravo pranje ruku, iako ga je savremena nauka proglasila za tehnički
nerazvijen postupak čišćenja, najefikasniji način da se spreči obolevanje i
prenošenje bolesti, od obične prehlade, do infekcija Clostridium difficile,
SARS-a, ili ptičjeg gripa.
Pranje ruku imalo je veliki značaj u antičkom svetu, jer je hrana uzimana
rukama. (Teofrast u "Karakterima" napisanim u četvrtom veku pre nove ere,
daje sliku Slovena, zvanog Gadost, koji ne pere ruke posle večere.) Ali ruke
nisu prane samo iz praktičnih razloga. Pranje ruku je predstavljalo znak
poštovanja i učtivosti, pa je nuđeno gostima čim bi došli. Pošto su Stari
Grci verovali da svaki odnos zasnovan na poštovanju, sa bogovima kao i sa
ljudima, zahteva čistoću, pranje ruku je bilo neophodno kao uvod u molitvu,
zbog čega su se na ulazima u hramove nalazili sudovi sa vodom.
Ovo uverenje održalo se kroz čitav 17. vek. Doktori su uveravali ljude da
topla voda otvara pore i da su zbog toga podložniji obolevanju od kuge, pa
su prestravljeni Evropljani izbegavali vodu i pranje, izuzev kada su u
pitanju ruke. Kako viljuške nisu bile u širokoj upotrebi sve do 18. veka,
pranje ruku zadržalo je podjednako praktičnu i simboličku funkciju:
Holanđani, u doba Rembranta, zaprepastili bi svoje goste iz Francuske
sedajući za trpezu a da prethodno nisu oprali ruke.
Do sredine 19. veka, ljudi su stidljivo eksperimentisali sa kupanjem, iako
su naučnici i dalje bili uvereni da se bolesti šire truljenjem materije i
neprijatnim mirisima. Kada je Injak Semelvajs insistirao da lekari moraju
prati ruke između obavljanja obdukcije i porođaja, nailazio je na
ismejavanje, iako je takva praksa u velikoj meri doprinela smanjenju broja
umrlih od porodiljske groznice. Semelvajsova jednostavna, ali radikalna
zamisao, postala je opšteprihvaćena tek u 20. veku. Teorija o klicama (kao
uzročnicima bolesti) postepeno je odnosila prevagu, a do pronalaska sulfata
i antibiotika, gotovo jedini način borbe protiv mikroba bilo je upravo
pranje ruku.
Jednostavno spiranje mikroba ostaje odlična ideja i pranje ruku se promoviše
u kampanjama javnog zdravlja. Američki Centar za kontrolu i prevenciju
bolesti ga je proglasio za "najznačajnije sredstvo prevencije širenja
infekcije". Zato, slušajte šta kažu naučnici, ali ne zaboravite ni mudrost
predaka i - perite ruke. |
| |
| S. Veljović |
|
| |
| Kumulonimbus meteorološka bomba |
| |
Glavnu ulogu u formiranju bilo kakvog oblaka, pa i kumulonimbusa, imaju
temperatura i vodena para. Pojedini delovi zemljine površine, zbog svog
sastava, materijala, oblika i boje, absorbuju više sunčeve svetlosti i
toplote od drugih. Polja pšenice se sporije zagrevaju od tamne oranice, ali
mnogo brže od jezera i okeana. U zoru, najveći deo zemljine površine ima
približno istu temperaturu. Kako sunce počne da greje, neke oblasti se brže
zagrevaju i imaju višu temperaturu od drugih. Topliji vazduh se, kao lakši,
brzo podiže naviše i širi se. Time atmosfera postaje nestabilna (vazduh u
prizemlju je topliji, vazduh na većim visinama hladniji). Pri podizanju
vazduh se sve više hladi i u nekom trenutku dostigne temperaturu na kojoj
sadrži najveću moguću količinu vodene pare - postaje zasićen. Kada se vodena
para kondenzuje, oslobađa se latentna toplota koja dodatno zagreva vazduh i
ubrzava konvekciju, pa se vazduh još više podiže i oblak raste u svim
smerovima. Kondenzacija je sve intenzivnija što oblak više raste i što mu je
vrh na većoj visini.
Energija koju ima čak i umereno razvijen kumulonimbus je impresivna i može
se uporediti sa energijom megatonske bombe.
Manji propelerski avioni ne mogu izaći na kraj sa tolikom energijom i moraju
ga obilaziti, dok veliki mlazni avioni lete iznad manjih kumulonimbusa, a
veće zaobilaze.
 Gromovi
i munje se generišu samo u kumulonimbusima. Kapljice vode, ledeni kristali i
grad unutar oblaka se sudaraju zbog jakih strujanja vazduha koja postoje u
oblaku. Tako se stvara statički elektricitet. Pozitivno naelektrisanje se
formira na vrhu oblaka, a negativno u donjem delu oblaka. Zemljina površina
je pozitivno naelektrisana. Razlika u naponima se sve više povećava sa
razvojem oblaka, sve dok munja ne zapara nebo. Brzina munje je oko 40.000 km
u sekundi, a nastaje usled napona od sto miliona volti koji se stvara između
oblaka i zemlje. Put kojim munja pređe zagreje se na oko 30.000°C. Ta
temperatura je toliko velika da se vazduh silovito širi i stvara zvučni
talas koji mi čujemo kao grom.
Tornado je najrazorniji proizvod kumulonimbusa. To je oblačni levak
dijametra od nekoliko desetina metara koji se spušta iz baze kumulonimbusa i
dopire do zemlje (taj levak se još zove i tromba i pijavica). U njemu vazduh
rotira brzinom i do 400 kmh. Energija tornada je kolosalna: on može da
poruši i prevrne železnički most, teški teretni kamion ili čak da podigne u
vazduh i odbaci avion težak i deset tona!
Posle čitanja prethodnih redova jasno je da bi meteorološka paleta bilo
mnogo siromašnija da nema kumulonimbusa. Oni svojom gorostasnošću pobuđuju
čovekovo divljenje prema lepoti i moći prirode, a svojom goropadnošću
ulivaju strah od takve i tolike snage. |
| |
| Piše: D Vujović |
|
| |
| Američko rvanje 19. novembra u Beogradskoj
areni |
| |
Šou program američkih rvača "Ameriken restling rempejdž" (American Njrestling
Rampage) održaće se 19. novembra u Beogradskoj areni, saopštila je
promoterska kuća "Lupa promoušn" (Lupa Promotion).
"Srpska publika moći će prvi put da vidi 'moćne divove' poput Tatanke,
Gengrela, Skoti Hoti Tejlora, Judžina, Džoj Ledženda i Testa", saopštila je
"Lupa".
Kako je najavljeno, nastupiće i rvači koji su postali junaci kompjuterskih
igrica Kris Masters i Sendmen, meksički mini borci, žene rvači i dve "super"
zvezde čija su imena za sada tajna.
"Lupa" je navela da će zainteresovanima biti omogućeno da se slikaju sa
poznatim rvačima sat vremena pre njihovog nastupa.
Ulaznice će biti u prodaji od 11. avgusta po cenama od 2.000 dinara za
parter (prsten oko ringa), 1.000 dinara za tribine i 5.000 dinara za mesta u
loži.
Američko rvanje je zahavaljujući televiziji postala popularna disciplina u
SAD, koja se sastoji od pravog rvanja, lažnih borbi i udaraca, uz dosta
teatralnosti raznoliko kostimiranih snagatora. |
| |
| |
|
| |
| Blesak nebeske let-lampe |
| |
Najsjajnije rasprskavanje do sada opaženo je na sedam i po milijardi
svetlosnih godina od nas, na pola puta do kraja kosmosa. Prema tumačenju
astronoma, neobuzdani izliv gama-zraka, čiji se naknadni sjaj video i golim
okom, posledica je gašenja ogromne zvezde naglog sabijanja u znatno manju
neutronsku ili, čak, sićušniju "crnu rupu". Ukoliko bi se nešto slično
odigralo u našoj galaksiji na minut bi zasenilo Sunce, sunčane naočari se
obavezno preporučuju
Nedavno su ljudi širom sveta golim okom (i teleskopima) posmatrali nešto što
se desilo kada nisu ni postojali, čak ni planeta na kojoj obitavaju!
Na više od polovine puta do kraja kosmosa, na sedam milijardi svetlosnih
godina od nas, zaiskrio je bledunjav sjaj posle rasprsnuća ogromne zvezde.
Nepoznata "nebeska svetiljka" se, nakon što je istrošila gorivo, preobratila
u znatno manju neutronsku zvezdu ili, čak, u kudikamo sićušniju "crnu rupu".
Jedno ili drugo, iako se pouzdano ne zna kakav je ishod, predstavlja
uboičajenu posledicu okončanja trajanja veoma krupne zvezde.
Najsjaniji blesak posle Velikog praska" (Big Bang) u kojem je pre oko 14
milijardi godina (otprilike 13 milijardi i 700 miliona) nastao kosmos.
Najjsnažniji sev ikad uočen dogodio se u prilično velikom sazvežđu Butis (starogrčki:
pastir ili čuvar stada) na severnoj strani neba, sedam i po milijardi
svetlosnih godina godina udaljenom, za koje su još znali Sumerci, Stari
Egipćani, Grci, Kinezi i Arapi. (Svetlosna godina je rastojanje koje
svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za
godinu dana, a to je oko 9,6 biliona kilometara ili 9,6 hiljada milijardi
kilometara).
Prema astronomskom tumačenju, desio se neobuzdan izliv gama-zraka, pojava
koja se vezuje za gašenje ogromnih "nebeskih svetiljki" koje se - istrošivši
nuklearno gorivo - preobraćaju u "crne rupe" ili neutronske zvezde. Pod
izuzetno velikim pritiskom i ogromnom toplotom, jezgro se u poslednjim
danima naglo sabije i istovremeno u okolni prostor pokuljaju neverovatno
silne struje zračenja koje dostižu maltene svetlosnu brzinu.
Od četiri nadasve blještava praska do sada zabeležena dotični je -
najblistaviji. Naknadni sjaj bio je vidljiv bez ikakvih uveličavajućih
sočiva (pozoršnih ili astronomskih dalekozora), naročito izvan velikih
gradova čija je rasveta zasenila ovaj kosmički blesak. Kada su mlazevi
probili okolne međuzvezdane oblake, svemirom su šiknule visokonalektrisane
čestice podsetivši na naglo otpuštanje plamena iz lampe za letovanje.
Orijaško rasprskavanje začas je oduvalo gama-zrake na sve strane, dalje nego
ma koje prethodno.
 Veličanstveni
događaj koji nikako ne biste poželeli blizu Zemlje odmah je usnimio
svemirski teleskop "Svift" koji od 2004. neprestano obleće oko naše planete.
I ne samo to: uzbuna je data desetinama zemaljskih osmatračnica širom sveta
da ne propuste potonji odsaj. U fizičkom smislu kosmičko gama zračenje je
izuzetno složeno i nedovoljno proučeno, čijem će boljem razumevanju - kako
se naučnici nadaju - doprineti podaci prikupljeni osmatranjem
najskorašnjijeg i najizobilnijeg.
Zna se da je jačina (magnituda) između pet i šest na tzv. logaritamskoj
lestvici: što je broj manji, zbivanje je svetlije. Drugim rečima, sjajnost
opada s kvadratom razdaljine. Na osnovu izmerenog crvenog pomaka (iznosi
0,94), izračunato je rastojanje do izvora - sedam i po milijardi svetlosnih
godina. A to je više od pola puta do kraja vidljivog kosmosa. Ništa toliko
daleko nije do sada ljudi nisu videli ni golim okom, ni teleskopima. Posle
jednog sata odsjaj je oslabio da je nestao iz ljudskog vidokruga, kasnije su
ga jedino nalazila optička pomagala.
Zašto je nakdnani sjaj bio tako blještav?
Jedno objašnjenje navodi da su ovakvi izlivi energetski jači od svih ostalih,
možda zbog mase, obrtanja i magnetskog polja predačke zvezde ili samih
mlazeva. Drugo ukazuje na to da je, možda, sva silina energije bila
stešnjena u veoma uzan snop koji je neposredno stigao do Zemlje.
Već u ovom času astronomima je jasno da je naknadni sjaj nadmašio, najmanje,
dva i po miliona puta u blještavilu najsjajniju supernovu koja je ikad
obasjala kosmos. Najudaljenije svetlo koje se opaža bez uvećanja jeste
obližnja galaksija M33, na samo dva miliona i 900.000 svetlosnih godina od
Zemlje.
Ukoliko bi se nešto slično odigralo u našoj galaksiji na minut bi zasenilo
Sunce, sunčane naočari se obavezno preporučuju.
Svemirski teleskom "Svift" svakodnevno snimi četiri izlivanja gama-zraka. |
| |
| |
|
| |
| Morgan Friman operisan |
| |
 Oskarovac
Morgan Friman dobro se oseća nakon duge operacije kojoj je podvrgnut u
ponedeljak uveče, posle saobraćajna nesreće na jugu SAD, saopštila je
njegova predstavnica za medije.
"Morgan je dobro posle operacije u ponedeljak uveče" čiji je cilj bio da se
saniraju frakture leve ruke i šake, navodi se u saopštenju Done Li koje
prenose agencije.
Operacija je trajala oko četiri i po sata i obavljena je u regionalnom
medicinskom centru u Memfisu, u Tenesiju, gde je glumac prebačen posle udesa.
Friman (71) je "bodrog duha i posetili su ga članovi porodice", dodala je
Dona Li. "Već je ustajao i nada se da će u najskorije vreme izaći iz bolnice". |
| |
| |
|
| |
| "Ajron Mejden" preko oglasa traži izgubljenu
gitaru |
| |
Hevi metal grupa "Ajron Mejden" (Iron Maiden) objavila je na svoj sajtu oglas
kojim traži gitaru ukradenu od Ejdrijana Smita (Adrian Smith) posle koncerta
u subotu uveče u Atini.
 "Pozivamo
sve obožavaoce "Mejdena" da vrebaju na tu gitaru koje će se kradljivac veoma
teško osloboditi pošto je jedinstvena u svetu", poručuje bend.
"Obećavamo i nagradu: jaknu sa "Mejdenove" turneje i verovatno Ejdrijenovu
pisanu zahvalnicu svakome ko bi mogao da pruži informacije koje bi nas
dovele do bele "Džekson" (Jackson) gitare sa potpisom Ejdrijena Smita na
vratu od abonosa". |
| |
| |
|
| |
| Čarli Šin najbolje plaćeni američki TV glumac |
| |
 Čarli
Šin koji u humorističkoj seriji "Two and a Half Men" igra neženju zavodnika,
ove godine je najbolje plaćeni američki televizijski glumac, objavio je
magazin "Ti Vi gajd".
Šin zarađuje 825.000 dolara po epizodi, ukljucujući i zaradu od vlasništva
nad šouom, prenosi Bi-Bi-Si njuz (BBC News) na svom sajtu.
Vilijam Pitersen , koji igra Gila Grisoma u seriji "CSI: Mesto zločina",
drugi je na listi po zaradi, sa 600.000 dolara po epizodi.
Mariska Hargitaj iz serije "Zakon i red", najbolje je plaćena glumica sa
400.000 dolara koje dobija po epizodi. |
| |
| |
|
| |
| Poštar traži da mu kilt bude uniforma |
| |
Poštar visok 183 centimetra i težak 113 kilograma traži dozvolu da pošiljke
isporučuje odeven u kilt.
Din Peterson (Dean) je pokrenuo kampanju i traži od američke pošte da uvrsti
kilt u izbor uniformi za muškarce.
"Jednom rečju, radi se o udobnosti", naveo je 48-godišnji Peterson koji ima
finsko i norveško poreklo, ali ne i škotsko.
Kiltove je počeo da nosi pre nekoliko godina kada mu je supruga donela jedan
iz Škotske.
Peterson se sada svuda šeta u kiltu, u njemu odlazi na fudbalsku utakmicu,
ide u kupovinu, na koncerte ili u njemu obavlja baštenske poslove.
"Odeća bez pregrada među nogama mnogo je udobnija i podesnija za mušku
anatomiju od pantalona ili šortseva zato što ne steže noge i muške
genitalije na način na koji se to događa u pantalonama i šortsevima", navodi
Peterson u pismu koje je poslao sindikatima poštara u svim saveznim državama
SAD.
U julu, na konvenciji njegovog sindikata koji broji 220.000 članova, njegov
predlog je odbijen.
Peterson, međutim, ne odustaje od kampanje i već je najavio da će isti
predlog izneti na narednoj konvenciji, 2010. godine u kalifornijskom gradu
Anahajmu. |
| |
| |
|
| |
| Otkrivena najmanja vrsta zmije |
| |
Naučnici su na ostrvu Barbados otkrili najmanju vrstu zmije na svetu, dužine
oko deset centimetara i tanke poput špageta, prenose svetske agencije.
Nova vrsta, leptotyphlops carlae, manja je od svih do sada poznatih vrsta
zmija kojih ima 3.100, rekao je proteklog vikenda biolog Bler Hedžiz sa
Univerziteta Pensilvanija.
Novootkrivena minijaturna zmija je tamno braon sa dve žute pruge, rekao je
biolog koji je pomogao u nalaženju najmanje žabe i najmanjeg guštera.
Zmija nije otrovnica, hrani se termitima i njihovim larvama, a malo se zna o
njenom ponašanju.
"Nalazila se ispod kamena, uhvatili smo dve", rekao je Hedžiz u telefonskom
intervjuu. "Širine je špageta." |
| |
| |
|
| |
| Slavni kuvar preporučio otrovnu buniku |
| |
Slavni britanski kuvar Entoni Voral Tompson (Anthony Worrall Thompson) izvinio
se nakon što je greškom preporučio potencijalno smrtonosnu biljku za
pripremanje salate.
Kuvar i TV voditelj izjavio je jednom magazinu da je vrsta bunike hyoscyamus
niger izvrstan dodatak letnjim obrocima. Prema njegovim rečima, ta biljka
raste svuda, a navodno su je koristili i stari Grci i Arapi zbog njenih
anestetičkih svojstava.
Njegove tvrdnje, međutim, nisu tačne, pošto je pomenuta biljka toksična i
može da izazove halucinacije, grčeve, povraćanje a u ekstremnim slučajevima
i smrt.
Voral Tompson je pobrkao tu buniku sa drugom, koja ima slično ime i koja je
bogata vitaminom C.
Hauli Harvi Kripen (Hawley Harvey Crippen), prvi zločinac koji je uhvaćen uz
pomoć bežičnih sredstava komunikacije, početkom 20. veka, bunikom je otrovao
i usmrtio svoju suprugu.
Veruje se da je bunika bila glavni sastojak otrova koji je popio Romeo u
Šekspirovoj (Shakespeare) drami "Romeo i Julija". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
