|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1164, 8. avgust 2008.
| 43 milijarde za otvaranje Igara |
| |
Kina u petak otvara svoja vrata svetu, obećavajući spektakl epskih razmera
kojim će dočekati sportiste iz rekordnih 205 zemalja na Olimpijskim igrama u
Pekingu.
Ceremonije otvaranja često otkrivaju dušu nacije, a organizatori se nadaju
da će njihova ekstravagancija ućutkati kritičare koji tvrde da komunističkoj
Kini nikada nije trebalo dodeljivati organizaciju najvećeg sportskog
događaja u istoriji.
 Niz
državnika, uključujući i predsednika SAD Džordža Buša, pridružiće se 91.000
gledalaca na kolosalnom stadionu "Ptičije gnezde" za trosatni šou koji će
biti kulminacija decenije lobiranja, gradnje i kontroverzi.
"Moje srce se nadima od uzbuđenja zbog Igara. Želim da ljudi u petak vide
šta je to posebno oko Kine. Moramo da uradimo nešto drugačije od drugih
Olimpijada", rekao je 22-godišnji student Džu Šengćijang na trgu Tijenanmen
u Pekingu.
Organizatori su naveli da će 15.000 izvođača i 29.000 pojedinačnih raketa
vatrometa pokrenuti Igre. Priznati filmski režiser Džang Jimu ima jako težak
zadatak da sažme 5.000 godina kineske istorije u jedno veče.
Kina želi da Olimpijske igre istaknu njenu ponovo pronađenu snagu kao
četvrte svetske ekonomske sile, tako da je za otvaranje potrošila rekordne
43 milijarde dolara, a pomerila je i hiljade ljudi iz svojih domova za nove
stadione.
Slogan "Jedan svet, jedan san" krasi smogom napunjene ulice rastućeg
metropolisa, a Kinezi sijaju od ponosa što njihova zemlja zauzima centralnu
pozornicu sveta, posle decenija izolacije i siromaštva.
"Nadam se da će Igre promeniti mišljenje ljudi o Kini. Želimo da pokažemo
svetu da smo drugačiji i nadam se da će ceremonija otvaranja pokazati mnogo
o drevnoj kineskoj kulturi, jer je to koren naših razlika", rekao je
23-godišnji Đijang Čaoji.
Centar grada izriban je i skroz je čist. Posebno pozvana publika dobila je
mali uvid u ceremoniju, ali organizatori nisu dozvolili da bilo šta izleti o
tome kako će Olimpijski plamen biti upaljen. Na čeličnim ramovima novog
monumentalnog stadiona nije vidljiv nikakav kotao za plamen.
Kao i na mnogim prethodnim Igrama, ceremonija otvaranja upetljana je u
politiku. Holivudski režiser Stiven Spilberg otkazao je svoje angažovanje
kao savetnik u znak protesta zbog veza Kine sa Sudanom i nezaustavljanja
ubijanja u Darfuru.
Put Olimpijske baklje posebna je priča o politizaciji. Njen put širom sveta
bio je često prekidan napadima demonstranata koji su se bunili zbog načina
na koji je Kina suzbila pobunu na Tibetu u martu i uopšte zbog stanja
ljudskih prava u zemlji.
Takvi protesti jako su malo verovatni u petak zahvaljujući desetinama
hiljada policajaca i vojnika koji patroliraju Pekingom. Najveća pretnja
verovatno su vremenski uslovi. Oluje redovno udaraju prestonicu Kine u
avgustu, a pljuskovi mogu da naprave haos na otvorenim stadionima, ali ne
mogu da upropaste najavljeni vatromet.
Organizatori ništa nisu ostavili slučaju, pa su tako početak ceremonije
zakazali za osam sati i osam minuta osmog dana osmog meseca 2008. godine.
Osam je u Kini srećan broj. Sportska akcija već sledećeg dana ulazi u
najvišu brzinu, pošto tada počinje takmičenje u 18 disciplina, uključujući i
plivanje i gimnastiku. U subotu će sedam zlatnih medalja biti otvoreno za
osvajanje.
Ova eksplozija akcije znači da će mnogi od 10.500 takmičara možda odlučiti
da preskoče tradicionalni defile sportista na ceremoniji otvaranja kako bi
bili potpuno spremni za svoje discipline. |
| |
| V.M. |
|
|
| Za godinu dana zakon o dijaspori |
| |
Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da će učiniti sve da
Skupština najkasnije za godinu dana usvoji Zakon o dijaspori i time pokaže
da su Srbiji svi njeni građani podjednako važni bez obzira gde žive.
"Preuzimam obavezu da u roku od najduže godinu dana Skupština Srbije usvoji
Zakon o dijaspori čime ćemo načiniti prvi veliki i pravi korak i poslati
jasan signal koliko nam je u političkom i ekonomskom smislu važan svaki naš
čovek ma gde on živeo", kazao je Srećković u intervjuu agenciji Beta.
 Srećković,
desno, jedini predstavnik Srpskog pokreta obnove u Vladi Srbije, istakao je
da je srpska dijaspora, po procenama od oko tri miliona ljudi, "ogromno
bogatstvo i veliki, na žalost neiskorišćeni kapital".
Podsetio je da se podaci o ljudima koji žive u inostranstvu zasnivaju na
procenama, podacima crkve i institucija stranih država.
"Projekat popisa dijaspore direktno je vezan i sa vraćanjem poverenja tih
ljudi u državu jer ih Zakon ne može prisiliti da se popišu i daju sve
relevantne podatke, ako oni to ne žele", kazao je on i naglasio da će baza
podataka dobijena popisom biti dragocena.
Suštinska prekretnica u odnosu prema dijaspori, prema njegovim rečima,
ogledaće se i u usvajanju Strategije o dijaspori čime će državna politika
prema iseljenicima dobiti dugoročan ton.
Srećković je izrazio žaljenje što se poverenje dijaspore u maticu još nije
vratilo i dodao da država mora da pokaže da joj je stalo i da želi da
sarađuje sa njom, a ne da je obmanjuje i vara što se često dešavalo.
"Povratak poverenja je dug i mukotrpan proces, ali kao što polako vraćamo
poverenje građana u demokratske institucije ove zemlje, vratićemo i
poverenje dijaspore ako ona oseti da smo iskreni, predani i da interese
države stavljamo iznad partijskih i ličnih", rekao je on.
Trećina Srba živi van granica Srbije i oni putem deviznih doznaka godišnje u
zemlju šalju oko pet milijardi dolara koje se najčešće potroše na
najneproduktivniji način. "Opšti cilj (Ministarstva) je da se ogromni
potencijal - ideje, znanje, iskustvo, kapital, poslovne i veze u političkim
krugovima kojima dijaspora raspolaže, stavi u fu-nkciju ekonomskog razvoja
Srbije", kazao je Srećković.
On je naglasio da saradnja mora biti bazirana na čisto ekonomskim osnovama,
partnerskom odnosu i profitu kao zajedničkom cilju. Srecković je naglasio i
da se mora uraditi mnogo više da bi se iseljenici privukli da investiraju u
Srbiju. Time bi se obezbedio transfer tehnologije, znanja i iskustva iz
razvijenih zemalja kroz mala i srednja preduzeća i otvorila perspektiva
plasmana proizvoda na inostranom tržištu - EU, SAD, koje iseljenici poznaju.
Uključivanje dijaspore u ekonomske tokove, uvećavaće njihovo poverenje prema
državi i ulaganju i stoga je važno otkloniti prekpreke koje obeshrabruju
ulagače i stvoriti povoljnije uslove za investicije, ocenio je on. Dodao je
da Ministarstvo u tom cilju može pomoći kroz bolje informisanje o pravnim
propisima prilikom investiranja u Srbiju.
"Moji saradnici i ja pravimo bazu najinteresantnijih preduzeća koja će biti
privatizovana u naredne dve godine. Na skupovima sa dijasporom pokušaćemo da
podstaknemo i motivišemo naše ljude da investiraju u Srbiji", kazao je
Srećković.
Ministarstvo, uz pomoć Centara za dijasporu, prati probleme privrednika iz
dijaspore prilikom otvaranja firmi ili poslovanja sa firmama u Srbiji, i, u
saradnju sa ostalim ministarstvima, institucijama i organizacijima, radi da
se prepreke uklone.
Srećković je naglasio da je "Srbiji potrebno između 10 i 12 hiljada mladih i
sposobnih ljudi koji treba da iznesu proces tranzicije i reformišu našu
ekonomiju i institucije". Ministarstvo će nastaviti da stimuliše mlade koji
su 1990-ih napustili zemlju, i, kao uspešni stručnjaci, postali pravi "ambasadori
Srbije", da se vrate u i započnu biznis ili da se uključe u rad
ministarstava, vladinih agencija, preduzeća.
S ozbirom da je jedan od zadataka Ministarstva i stvaranje uslova za
ostvarenje biračkog prava državljana Srbije koji žive van zemlje, Srecković
je naveo da je očigledno da dosadašnja praksa nije dala očekivane rezultate
jer su troškovi sprovođenja izbora u dijaspori bili veoma visoki, a učešće
birača simbolično.
"Mislim da je u ovom trenutku optimalna solucija regi-stracija birača i
glasanje putem pošte", rekao je on i dodao da smatra da će "elektronsko
glasanje i u zemlji i u inostranstvu biti moguće za pet do sedam godina kada
se za to steknu potrebni tehnički uslovi".
Srećković je ocenio da će statusa vojnih obveznika koji žive u inostranstvu,
i pored velikih pomaka koje je - na inicijativu Ministarstva dijaspore -
učinilo Ministarstvo odbrane, biti rešen u naredne dve godine, po potpunoj
profesionalizaciji Vojske Srbije.
Jedan od važnih elemenata za ponovno uspostavljajne poverenja je vraćanje
novca iz Fonda dijaspore za maticu koji je završio u stečajnoj masi Beobanke
u iznosu od 3,5 miliona evra, kazao je on. Srećković je naglasio i da je
zadovoljan time što se konačno primenjuje Zakon o rehabilitacij, usvojen na
incijativu stranke kojoj pripada, i tim povodom obećao da će Ministarstvo
pružiti besplatnu pravnu pomoć svim oštećenim iz inostranstva.
"Taj zakon je velika moralna satisfakcija za sve one o koje se nedemokratski
režim u ime države ogrešio, a ovo je i dobra prilika da se nepravda, makar i
sa velikim zakašnjenjem, konačno ispravi", kazao je Srećković potpredsednik
SPO u intervjuu agenciji Beta. |
| |
| |
|
|
| Srbija igrala nerešeno sa Australijom |
| |
 Fudbaleri
Srbije bili su daleko konkretniji rival u prvih 45 minuta, a uz malo sreće
mogli su da na poluvreme odnesu makar minimalnu prednost.
Odbrana je bila na nivou i odlično neutralisala najopasnije u timu
Australije (Kerni i Tompson), sredina je bila povezana i prodorna, dok se
Đorđe Rakić, za njega ništa neobično, sasvim solidno kretao i veoma dobro "čitao"
zamisli veznog reda.
Prvih dvadesetak minuta proteklo je bez pravih šansi, mada su naši fudbaleri
posle brojnih kornera dolazili u priliku da posle gužve naprave nešto više.
Tako je Zoran Tošić posle prekida u 12 minutu imao do tada najbolju šansu,
ali je njegov udarac sa šest, sedam metara posle odbijene lopte odbrana "kengura"
izbila u novi udarac sa ugla.
 Sredina
terena sa Smiljanićem, Fejsom, Tošićem i uz pomoć veoma dobrog Kolarova lako
je pronalazila put kroz prilično anoniman tim Australije, a fudbaler
Partizana Tošić propustio je šansu poluvremena u 37. minutu. Fantastičan
udarac sa 20-ak metara savladao je golmana Australije, ali je lopta pogodila
prečku i odbila se u polje gde nije stigao da je dohvati Rakić pa su
fudbaleri Australije nekako otklonili opasnost.
Konačno sjajni Zoran Tošić završio je poluvreme dobrim udarcem sa distance,
ali je go-lman Federiči oboga puta bio siguran. Nastavak meča tekao je istim
tempom. Srbija je kontro-lisala loptu i imala inicijativu, a ni nevertovatan
propust odbrane i vođstvo Australije nisu poremetili naše fudbalere.
Lepu akciju Tošića i Fejse iz 67. minuta bivši fudbaler kulskog Hajduka
završio je udarcem pored gola, da bi Srbija u sledećem napadu i jeku
inicijative primila verovatno najjeftiniji gol otkada na klupi sedi Miroslav
Đukić.
 Svakako
najopasniji fudbaler Australije Kerni uputio je u 68. minutu spor centaršut
po zemlji iskosa sa desne strane. Lopta se lagano "prošetala" kroz našu
odbranu do druge stative, Stojković je ostao zbunjen, a Rubin Zadković je u
padu plasirao loptu u mrežu 1:0 za Australiju.
Samo koji minut kasnije rezervista Australije Seleski pogodio je stativu,
ali su naši fudbaleri ostali pribrani i nastavili svoju igru. Konačno Srbija
je stigla do zasluženog gola u 79. minutu i to posle desetog kornera.
Centaršut sa leve strane najbolje je iskoristio Slobodan Rajković i glavom
zakucao loptu u mrežu - 1:1.
Tri kornera kasnije rezervista Miljan Mrdaković je posle centaršuta i
odbijene lopte smirio loptu u kaznenom prostoru Australije, ali je
polu-volej bivšeg napadača OFK Beograda, na žalost, završio preko gola.
Prilika Mrdakovića iz 86. minuta bila je i poslednja velika šansa da Srbija
zabeleži pobedu, a ovako ostaje žal za jeftino primljenim golom i šansom da
se prvi nastup Srbije na OI posle 96 godina začini pobedom na premijeri
fudbalskog turnira. Naredni protivnik Srbije biće ekipa Obale slonovače. |
| |
| |
|
|
| Ubistvo mladića u autobusu |
| |
Putnici koji su se nalazili u Grejhaundovom autobusu, na liniji Edmonton -
Vinipeg, ali i čitava kanadska i svetska javnost, bili su šokirani izuzetno
okrutnim ubistvom koje se dogodilo prošle srede, blizu Portaž la Preri
(Manitoba).
Jedan od putnika, Vins Veiguang Li, 40, iz Edmontona, skočio je i bez
očiglednog povoda, sa pedesetak uboda nožem naočigled ostalih 36 putnika,
hladnokrvno ubio njemu nepoznatog mladića Tima Meklina, 22, koji je sedeo
pored njega, i odrubio mu glavu.
Mladić je putovao od Edmontona, dok je napadač ušao u autobus u Brendonu.
 Ubica
je uhapšen na licu mesta, a kompanija je putnike smestila u hotel, kako bi
se oporavili od pretrpljenog šoka, panike, straha i užasa kroz koji su
prošli. Mnogi veruju da je zahvaljujući prisebnosti vozača koji je, kada su
svi putnici izašli, spolja zaključao vrata autobusa i blokirao ga i tako
sprečio da ubica izađe ili odveze autobus, sprečeno da još neko strada.
Ubica je uhapšen oko pola dva, kada je razbio prozor na autobusu, bacio nož
i makaze, a potom i sam iskočio napolje. Prijatelji kažu za Meklina da je
bio miran, dobar momak, pun optimizma. Ovim autobusom vraćao se kući sa
sezonskog posla u Edmontonu.
Suprotno nekim drugim tvrdnjama, jedan svedok kaže da Meklin nije spavao u
vreme napada, već je razmenjivao poruke sa svojom bivšom devojkom. Policija
je do sada, pak, saopštila veoma malo detalja o ovom zločinu.
Protiv Lija, koji do sada nikada nije počinio ni jedno krivično delo i za
koga se čulo da je bio vredan radnik, podignuta je optužnica za ubistvo bez
predumišljaja i pri prvom pojavljivanju pred sudijom, on se branio ćutanjem.
Tužilaštvo je odredilo Liju psihijatrijski pregled, nakon što je u sudnici
jedva čujnim glasom zatražio da ga ubiju.
Nekoliko sati pre zločina, Li je prodao svoj novi laptop za 60 dolara, iako
je prvo tražio 600. Dečak koji je kupio laptop i dobio na poklon torbu za
njega, kaže da je Li delovao smireno i normalno i da nije odavao znake ničeg
neuobičajenog.
U saopštenju izdatom povodom okrutnog ubistva u autobusu Grejhaunda,
Ministarstvo za saobraćaj istaklo je da se radi o tragičnom slučaju bez
presedana u kanadskoj istoriji i dodaje da se priprema taktika za podizanje
nivoa bezbednosti putnika, koja se odnosi na železničke i autobuske
operatere, a koja će uključiti angažovanje svih nivoa vlade, zakonodavstva i
sektora za prevoz. Naglašava se i da do sada vožnja u Grejhaund autobusima
nije bila opasna po putnike. |
| |
| |
|
|
| Postojao usmeni dogovor Holbruka s Karadžićem |
| |
Čarls Ingrao, američki profesor istorije koji vodi grupu za dokumentovanje
balkanskih ratova pri Američkom institutu za mir, izjavio je da Holbruk
jeste sklopio nezvanični sporazum s Radovanom Karadžićem, kojim mu se
garantuje sloboda.
U intervjuu za Balkan insajt, internet publikaciju Balkanske istraživačke
mreže (BIRN), Ingrao tvrdi da je Holbruk preko posrednika sklopio dogovor sa
bivšim liderom bosanskih Srba kako bi ga uklonio sa političke scene
Republike Srpske, entiteta bosanskih Srba uspostavljenog tokom mirovnih
pregovora u Dejtonu 1995. godine.
 Ingrao
je, medutim, upozorio da je malo verovatno da će se pojaviti pisani dokaz o
tome. "Holbruk nije glup. Ne postoji ništa na papiru", rekao je Ingrao.
Američki stručnjak je dodao da njegove informacije potiču iz četiri
nezavisna izvora u američkom Stejt departmentu čija imena nije želeo da
obelodani.
"Ne možemo otkriti njihove identitete, jer su još veoma aktivni, a to bi im
moglo naneti štetu u profesionalnom smislu", rekao je on. Ingrao tvrdi da
Holbruk, kako je kazao, nije imao drugu opciju sem da ponudi ključne ustupke
Karadžiću kada je reč o njegovoj ličnoj slobodi.
"Visoki zvaničnik Stejt departmenta koji je bio blisko upoznat sa
Holbrukovim akti-vnostima potvrdio je da je ambasador eksplicitno uverio
Karadžića da neće biti uhapšen, a još nekoliko osoba u Stejt departmentu,
koje se nisu oglašavale bile su upoznate sa tim ustupkom", rekao je on.
"Upravo je Pentagon, uz podršku (tadašnjeg predsednika Bila) Klintona,
predočio Holbruku kao svršenu činjenicu to da američke snage neće hapsiti
lica optužena pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", kazao
je on.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je prošle
nedelje Karadžićevo pismo u kome se on poziva na dogovor postignut sa
Holbrukom 1996. godine.
Prema Karadžićevom pismu, Holbruk je obećao lideru bosanskih Srba da ga neće
progoniti, niti hapsiti, ukoliko se povuče sa političke scene i iz javnog
zivota. Holbruk je u više navrata oštro odbacio Karadžićeve tvrdnje. |
| |
| |
|
|
| Bela kuća izmislila vezu Iraka i Al-kaide |
| |
Ziskind je gostujući u radio emisiji predstavio svoj novi esej pod nazivom
"The Way of the World". To delo su odmah po objavljivanju osudili Bela kuća,
CIA i njen bivši direktor Džordž Tenet koje knjiga optužuje da su zahtev
Bele kuće preneli visokim zvaničnicima tajne agencije.
 "Nikada nisam iz Bele kuće dobio slično naređenje, niti mi je poznato da je bilo ko
iz agencije bio ikada umešan u tako nešto", naveo je Tenet u saopštenju.
Gostujući u emisiji, Ron Ziskind je naveo da su mu izvori koji su mu dali
takve informacije bili pored ostalih, bivši šef za Bliski istok CIA Rob
Ričard, kao i "druge osobe koje su direktno učestvovale u tim aktivnostima".
"Tenet se okreće prema Ričardu i kaže mu 'Slušaj marinac (Ričard je bivši
marinac), neće ti se svideti, ali to je tako' ", ispričao je američki
novinar.
Prema njegovim rečima, Bela kuća je dala jedno pismo Džo-rdžu Tenetu tražeći
od njega da ga ponovo napiše Tarir Džalil Habuš, bivši zvaničnik iračke
tajne agencije koga je CIA preventivno pritvorila nakon američke invazije na
Irak 2003. godine.
 U
tom pismu datiranom na jul 2001. čiji je autor navodno Habuš, navodi se da
je Irak primio Mohameda Atu, glavnog učesnika u atentatima od 11. septembra
koji je kako se navodi u pismu, "uložio neverovatne napore i pokazao
izuzetno odlučnim da predvodi ekipu koja će napasti mete koje smo mi
odabrali".
Portparol CIA Mark Mensfild odbacio je tvrdnje da je tajna služba umešana u
izradu lažnog pisma uz ocenu da je Ziskindova knjiga "čista fikcija". "Ideja
je bila da se pismo donese Habušu koji bi ga sa izmenjenim tekstom prepiše
sopstvenim rukopisom na papiru sa memorandumom iračke vlade kako bi pismo
delovalo autentično", navodi novinar u knjizi.
"CIA bi nakon toga gotov proizvod odnela u Bagdad i plasirala ga u štampu",
dodaje on. Pismo iz jula 2001, navodno se pojavilo u Velikoj Britaniji u
decembru 2003. Ziskind u knjizi ne navodi ime onoga koji je naredio
sastavljanje lažnog pisma već tvrdi da je takav zahtev došao "sa najvišeg
mesta" iz Bele kuće.
"Jasno je utvrđeno da se dok sam ja bio direktor, CIA oduprla namerama
pojedinaca iz (američke) administracije koji su želeli da povežu Irak sa Al-Kaidom
idući dalje od postojećih dokaza", rekao je Džordž Tenet.
U knjizi se takođe navodi da se jedan od zvaničnika britanske obaveštajne
službe tajno sastao sa Habušom pre rata u Amanu i da mu je irački zvaničnik
potvrdio da Irak nema oružje za masovno uništavanje. Prema rečima autora
knjige, predsednik Buš je bio upoznat sa tom informacijom pre inva-zije na
Irak. |
| |
| |
|
|
| Misteriozne lobanje su falsifikati |
| |
Nakon otkrića muzeja Ke Brenli u Parizu da je kvarcna kristalna lobanja koja
je ranije proglašena remek delom actečke kulture zapravo falsifikat,
naučnici prestižnih instituta iz Londona i Vašingtona potvrdili su ranije
sumnje: lobanje su rađene alatima industrijskog doba, prenosi sajt Lajv
Sajens .
 Lobanje
ne pripadaju pretkolumbovskoj kulturi, već su relativno savremene izrade,
navodi se u Žurnalu arheološke nauke, prenosi Lajv Sajens i dodaje da su "najverovatnije
izrađene ne više od decenije pre nego što su bile ponuđene na prodaju."
Lobanja u Britanskom muzeju, nabavljena 1897. godine, izrađena je od
providnog kvarcnog kristala i visoka je 15 centimetara. "Smitsonijanska
lobanja," koju je američki muzej dobio od anonimnog darodavca 1992. godine
je od sedefnog kvarca i visoka je 25,5 centimetara.
Naučnici su, proučavajući prvo lobanju iz Britanskog muzeja, otkrili da su
kružni zupčanici dijamantnog alata dali lobanji njen savršeno precizan
izgled. Bušilicom su izdubljene nozdrve i očne duplje, a za poliranje
površine su korisćeni dijamantna igla u kombinaciji sa čeličnim alatima.
Tragovi tih alata su vidljivi pod mikroskopom. Nikakav dokaz nije pronađen
da su kružni zupčanici korišćeni u obradi predmeta u Centralnoj Americi pre
dolaska Evropljana.
Rentgenskim zračenjem je otkriveno prisustvo silicijum karbida koji se u
prirodi može naći jedino u meteoritima. Taj izuzetno tvrd materijal danas se
najčešće koristi u proizvodnji abraziva.
Takođe, male nepravilnosti u kvarcu sugerišu da je taj komad minerala došao
iz evropskih Alpa, Brazila ili Madagaskara, dok je kvarc za "Smitsonijansku
lobanju" imao "mnogo potencijalnih zivora," uključujući Meksiko i SAD, kaže
Džonatan Smit saradnik Britanskog muzeja.
Jedina dokumenatcija koja postoji za "Smitsonijansku lobanju" pokazuje da je
najverovatnije nabavljena u Meksiko Sitiji 1960. godine. Naučnici smatraju
da je izrađena neposredno pre nego što je ponuđena na prodaju.
Što se tiče Britanskog muzeja i lobanje iz muzeja Ke Brenli, trag vodi ka
čuvenom francuskom antikvaru Eženu Boban Diveržu.
Kada su trupe francuskog Drugog carstva osvojile Meksiko (1863-1867) i na
vlast dovele habzburškog nadvojvodu Ferdinanda Maksimilijana, postojalo je
veliko interesovanje za "drevne civilizacije" u visokim društvenim krugovima.
Boban je tada imao radnju u Meksiko Sitiju i pariskim salonima i bogatim
avanturistima predstavio je svoju kolekciju od oko 2.000 pretkolumbovskih
predmeta, koja je važila za najveću i najvredniju zbirku tog vremena.
Legenda kaže da su se u Bobanovoj kolekciji našle lobanje iz Britanskog
muzeja i muzeja Ke Brenli. Lobanju u vlasništvu Britanskog muzeja Boban je
nabavio preko posrednika između 1878. i 1881. godine, najverovatnije u
Evropi i ona je ubrzo, nakon aukcije kuće Tifani završila u Britanskom
muzeju.
Za vreme vladavine Luja Napoleona (1852-1870), francuski umetnici,
fascinirani lobanjama i kosturima, pravili su stereoskopske fotografije,
takozvane "diableri" koje bi se, prema definiciji ekciklopedije Britanike
mogle shvatiti kao "predstave crne magije i veštičarenja u reči i slici."
Neki su verovali da su lobanje pripadale pretkolumbovkoj kulturi i da se
pomoću njih može saznati prošlost, sadašnjost i budućnost. Drugi su otišli
korak dalje tvrdeći da su lobanje zapravo proizvod izgubljene civilizacije
Atlantide. Ostali su čvrsto verovali da se radi o falsifikatima.
Naučna saznanja su pokazala da lobanje ne odražavaju nije-dan od stilova
prehispanske civilizacije. Actečke i toltečke verzije glava smrti uglavnom
su rađene od bazalta, povremeno su prekrivane štukom i uvek su oslikavane.
Toltečke lobanje su povremeno izrađivane od zlata, ali se one zapravo mogu
više opisati kao lica sa očima, nosem i ušima, nalik na lobanje. Maje su
takođe radile lobanje, ali u reljefima od krečnjaka. Često su te lobanje,
postavljane iz profila, zapravo predstavljale dane u njihovom kalendaru.
Širom sveta, kroz istoriju čovečanstva, lobanje su bile najmoćniji objekti
simbolizma. Zajedno sa drugim svetskim zagonetkama, kao što su Naska linije,
egipatske piramide ili Stounhendž, one su pod lupom naučnika od druge
polovine prošlog veka. |
| |
| M.K. |
|
|
| Da li je da Vinči kopirao Kineze |
| |
Gevin Menzis se 2002. godine našao u centru pažnje medija zbog njegove teorije
da su kineski moreplovci stigli do Amerike 70 godina pre Kolumba. On sada
tvrdi da je 1434. godine kineska flota donela u Italiju knjige o
tehnologijama koje su do tada bile nepoznate Zapadu, čime je postavila
osnove za inženjerska čuda kao što su leteće mašine koje je kasnije crtao Da
Vinči.
"Do 1430. godine, sve što su Kinezi znali doneto je u Veneciju," kaže Menzis,
penzionisani oficir britanske kraljevske mornarice. On tvrdi da je kineski
emisar iz Venecije otišao u Firencu da bi predstavio materijal papi.
 "U
knjizi tvrdim da je to bila varnica koja je zapravo pokrenula renesansu i da
su Leonardo i Gelileo Galilej gradili na onome što su im doneli Kinezi,"
izjavio je Menzis agenciji Rojters.
"Leonardo je u stvari sve ponovo nacrtao ali u tri dimenzije, čime je
poboljašao crteže." Ta teza, ukoliko bude prihvaćena, izmeniće "evrocentrično"
viđenje istorije, navodi Menzis u knjizi "1434: Godina kada je veličanstvena
kineska flota doplovila u Italiju i pokrenula renesansu."
Menzis je prodao milione primeraka prve knjige "1421", u kojoj tvrdi da su
kineski morepolovci napravili mape sveta početkom 15. veka. Mnogi akademici
su odbacili njegove ideje kao besmislene, ali je on, s druge strane, stekao
broje sledbenike. "Besmislica je cela ta fantazija o tome da je Evropa
otkrila svet", uzvratio je on kritičarima.
U novoj knjizi Menzis piše da su četiri broda kineske ekspedicije došla do
Venecije, donevši mape sveta, astronomske karte i enciklopedije mnogo
naprednije od svega što se u to vreme moglo naći u Evropi.
Leonardo da Vinči, rođen 1452, ostavio je za sobom dne-vnike sa mnoštvom
složenih inženjerskih skica i anatomskih ilustracija. Menzis kaže da su
skice oruđa, vodenica i drugih sprava koje su se nalazile u kineskim
enciklopedijama dospele do Da Vinčija nakon što su ih kopirali i izmenili
njegovi italijaski prethodnici Takola i Frančesko di Đorđo.
Da bi potkrepio svoju teoriju, Menzis je objavio crteže katapultova, mlinova
i pumpi iz kineske poljoprivredne knjige "Nung šu" koja datira iz 1313.
godine, i naizgled slične ilustracije Da Vinčija, Di Đorđa i Takole. "Poređenjem
Leonardovih crteža sa 'Nung šuom', ustanovili smo su da su svaki deo mašine
koji je Leonardno predivno ilustrovao, prethodno nacrtali Kinezi u mnogo
jednostavnijem priručniku," piše Menzis.
Profesor istorije umetnosti na Univerzitetu Oksford, Martin Kemp, autor
nekoliko knjiga o Da Vinčiju, kaže da je Menzisova teorija "veoma zanimljiva"
ali da je treba dokazati.
"On kaže da je nešto kopija samo zato što je slično. On kaže da su dve
stvari gotovo istovetene, a one to nisu," kaže Kemp i dodaje da će kada bude
proučavao Da Vinčijeve rukopise potražiti znake koji bi eventualno ukazali
na to da je renesansni genije imao pristup kineskim crtežima, bilo direktno
ili posredno. |
| |
| |
|
|
| Olimpijske medalje po prvi put sadržaće i žad |
| |
Određeni procenat nefrita, poznatog kao žad, biće zastupljen u 57.000 zlatnih,
srebrnih i u bronzanih medalja, koliko će ih ukupno biti podeljeno tokom
Olimpijskih i Paraolimpijških igara u Pekingu.
 Sve
medalje koje će biti uručene najboljim sportistima u Pekingu na prednjoj
strani imaće ugraviran lik grčke boginje pobede Nike, kao i sliku
Panatinskog stadiona, poznatog i kao Kalimarmaron, na kojem su održavane
prve Olimpijske igre.
Na poleđini medalja nalazi se amblem sa pekinškim olimpijskim grbom koji je
uokviren žadom. Boja okvira od žada na zlatnim medaljama biće svetla, na
srebrnoj će biti zeleno-bela, dok će na bronazanim medalja biti čisto zelena.
"Žad je jedinjenje koje brojni ljudi u svetu povezuju baš sa Kinom, a
istorijski gledano to je uvek bilo smatrano kraljevskim draguljem", kaže
portparol kompanije BHP Biliton, koja je zadužena za izradu medalja.
Nefrit je poznat i kao zeleni kamen, ali se u prirodi može naći u beloj,
sivoj, crnoj, narandžastoj i ljubičastoj boji. U staroj Kini taj poludragi
kamen uvek je tretiran kao neka vrsta prestiža koja je bila dostupna samo
imućnijim slojevima.
Međunarodni Olimpijski komitet ima inače veoma stroga pravila koja propisuju
kako treba da izgledaju olimpijske medalje i od kog materijala mogu biti
sačinjene. Prema tim propisima, zlatne medalje moraju biti sačinjene od
čistog zlata težine najmanje šest grama. Srebrne medalje sačinjene su od
čistog srebra, dok su bronzane medalje napravljene od bakra. |
| |
| |
|
|
| Sastav tla na Marsu kao u Čileu |
| |
Tlo na mestu gde je sletela sonda "Finiks" američke svemirske agencije NASA,
ima sastav sličan tlu pustinje u Čileu, sopštili su naučnici. Uređaji "Finiksa"
su u uzorku tla "crvene planete" identifikovali jedan sastojak raketnog
goriva - perhlorat - kojeg ima u prirodi na Zemlji, u čileanskoj pustinji
Atakama.
 Pošto
u ekstremnim uslovima u tlu Atakame žive mikrobi, prisustvo perhlorata na
Marsu ne mora biti štetno po tamošnji eventualni oblik života.
NASA sada pokušava da isključi mogućnost da je hemikalija možda na Mars
dospela iz neke od svemirskih letelica. Prošle nedelje "Finiks" je u uzroku
tla koje je na Marsu smrznuto na minus 55 stepeni Celzijusa, našao i
molekule vode.
"Ovo je prvi put da smo se zaista uverili u postojanje vode na Marsu. Prvi
put je voda sa "Crvene planete" zaista dotaknuta i isprobana", rekao je
naučnik Vilijam Bojnton sa Univerziteta u Arizoni.
Laboratorijski testovi na letelici su, kako se navodi u saopštenju NASE,
ukazali na postojanje vode, tako što je instrument identifikovao isparenja
koja su nastala zagrevanjem uzorka zemlje. Uzorak je bio izložen vazduhu dva
dana nakon čega je deo vode ispario što je grumen zemlje učinilo lakšim za
dalja istraživanja.
U saopštenju NASE se navodi da će se operacija "Feniksa" biti produžena sa
planiranih tri meseca koji se navršavaju krajem avgusta za još 60 dana,
odnosno do 30. septembra ove godine, zbog "povoljnih uslova na jednoj od
najinteresantnijih lokacija na Marsu".
"Feniks" je nakon putovanja dugog 680 miliona kilometara koje je trajalo 296
dana, u maju 2008. godine sletela na severni pol Marsa. U pitanju je prva
sonda koja se spustila na deo Marsa za koji se veruje da pod površinom krije
okean leda.
Postojanje vode je osnovni preduslov da se na Marsu začne život, što
naučnike kopka već decenijama. |
| |
| |
|
| |
|
|
