|
|
Broj 1164, 8. avgust 2008.
| Karadžić traži od Tribunala da pozove
Holbruka da svedoči |
| |
Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić tražio je od Haškog tribunala da
pozove da na njegovom suđenju svedoče američki izaslanik Ričard Holbruk i
bivši državni sekretar SAD Madlen Olbrajt o navodnom dogovoru da mu neće
biti suđeno u Hagu, navodi se u objavljenom dokumentu.
Karadžić tvrdi da se Holbruk sa njim dogovorio 1996. godine da mu neće biti
suđeno za ratne zločine, ukoliko izađe iz politike i ne ugrozi Dejtonski
sporazum. Holbruk je negirao da je takav dogovor postojao, ali Karadžić sada
želi da američki diplomata o tome svedoči pod zakletovom.
 "Predlažem
da naložite Ričardu Holbruku da svedoči i da pod zakletvom izjavi da li
jeste ili nije postojao (takav) dogovor", navodi se u zahtevu koji je
Karadžić uputio sudijama Haškog tribunala.
Karadžić je, takođe, tražio da i drugi koji bi mogli da svedoče o tom
navodnom dogovoru, poput Madlen Olbrajt, bivšeg diplomate Vilijama Štojbnera
i haškog tužioca u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Ričarda
Goldstona, budu pozvani da svedoče.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić se prvi put pojavio pred
Haškim tribunalom 31. jula, kada nije želeo da se izjasni o krivici po
optužnici za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u
BiH 1992-95.
Bivši predsednik RS je u sudnici rekao da je 1995. godine imao sporazum sa
tadašnjim američkim izaslanikom Holbrukom i vladom SAD da se povuče iz
javnog života i "ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma", a da će zauzvrat
SAD "ispuniti svoje obaveze".
Karadžić je optužen, po principu individualne i komandne odgovornosti, za
genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje
života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila
i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95.
Vlasti Srbije saopštile su da su Karadžića uhapsile u ponedeljak, 21. jula,
u okolini Beograda. Iz Beograda, Karadžić je prebačen specijalnim avionom na
roterdamski radio, a zatim helikopterom u pritvor Tribunala u Sheveningenu. |
| |
| |
|
| |
| Biljana Plavšić će se pojaviti na sudu, ne
kao svedok optužbe |
| |
Bivša predsednica Republike Srpske (RS) Biljana Plavšić neće odbiti da se
pojavi na Haškom tribunalu ako dobije poziv jer su sankcije velike, ali je
odbila da govori o nekim stvarima sa kojima nije upoznata.
 Ovo
je za banjalučki "Glas Srpske" rekao predsednik Odbora za puštanje na
slobodu Biljane Plavšić, Svetozar Mihajlović. Dodao je da je njen stav da u
procesu protiv Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića,
kao i ostalih optuženika, ne može biti svedok u korist Tužilaštva, što je
objavila i u svojim knjigama.
"Ukoliko bi Plavšićevoj bio odbijen zahtev za pomilovanje i produžen boravak
u zatvoru, na delu bi zasigurno bio domen politike. Moguće je da se politika
ponovo umeša u proces, što ne bi bilo dobro", kazao je Mihajlović.
Prema njegovim rečima, Odbor za puštanje na slobodu Biljane Plavšić smatra
da bi ona trebalo da bude puštena iz zatvora u Švedskoj iz humanitarnih
razloga, kao i zato što je je izdržala veći deo kazne, boravila u kućnom
pritvoru u Beogradu i jer joj je zdravlje loše.
"Zahtev za pomilovanje švedska vlada još nije razmatrala i mi očekujemo da
će se to dogoditi tokom ovog meseca", kazao je Mihajlović. Portparol Haškog
tribunala Nerma Jelačić potvrdila je da još nije stigao službeni zahtev
Biljane Plavšić za pomilovanje.
Dokumentacija za pomilovanje je u junu upućena švedskom ministarstvu pravde,
a o pomilovanjima odlučuje predsednik Haškog tribunala i to tek pošto zemlja
u kojoj osuđenik izdržava kaznu, da mišljenje o tome. |
| |
| |
|
| |
| Petrič odbio Holbrukov zahtev da se zabrani
SDS |
| |
Nekadašnji visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Volfgang Petrič potvrdio
je da je 2000. godine odbio zahtev američkog izaslanika za Balkan Ričarda
Holbruka da se zabrani Srpska demokratska stranka (SDS).
"Nazvao me Ričard Holbruk i predložio mi da zabranim SDS. Kazao sam mu da
sam voljan zabraniti Srpsku radikalnu stranku, ali ne i SDS, jer ima snažnu
podršku koja se manifestovala u demokratskom procesu", kazao je Petrič za
sarajevski "Dnevni avaz".
 On
navodi da je Holbruka prvo pitao zašto to on nije uradio u Dejtonu,
konstatujući da bi zabrana SDS pet godina posle potpisivanja mirovnog
sporazuma bila besmislena. Petrič je kazao da je Holbruku predložio
drugačiju strategiju - da se SDS ne zabrani, već da se deluje tako da oslabi
snaga te stranke, dodajući da su mu njegov naslednik Pedi Ešdaun, ali i
vreme koje je usledilo, dali za pravo.
Nekadašnji visoki predstavnik u BiH precizirao je da je Holbrukov motiv bio
da se zabranom SDS-a pomogne Biljani Plavšić i Miloradu Dodiku, koji su u to
vreme bili opozicija SDS-u.
"Zalagao sam se za principijelna, a ne rešenja koja su se temeljila na
ličnostima. Za mene je bilo bitno da ne sarađujem s osobama koje su
uključene u ratne zločine, što je već bio problem kod Plavšićeve, dok Dodik
nije imao tu vrstu hendikepa. No, za svakoga je važio isti princip - Dejton
se mora poštovati. To je za Dodika nekada bio problem", naglasio je Petrič.
Navodeći da je američki zahtev bio da se SDS zabrani kako bi bile osigurane
i ojačane snage u RS koje su kooperativne sa Zapadom, on je ocenio da bi
takav čin pomogao SDS-u, pa i samom Radovanu Karadžiću. "Njegova je stranka
tada bila jaka. Zabranom biste sebi ukinuli mehanizam kontrole nad tom
partijom. Da sam pristao na Holbrukov zahtev, SDS bi otišla u ilegalu. S
tadašnjom podrškom koju je imala, situacija ne bi bila nimalo dobra", rekao
je Petrič.
Ocenio je da je njegova odluka bila bolja, jer je SDS morala potpisati da će
poštovati Dejton i u potpunosti sarađivati s Hagom, "iako je to bilo u
suprotnosti sa svim njihovim principima". |
| |
| |
|
| |
| Komšićeva čestitka nediplomatska i opasna |
| |
Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović osudio je čestitku hrvatskog
člana Predsedništva BiH Željka Komšića hrvatskom državnom vrhu povodom
godišnjice akcije "Oluja", ističući da je ona "nediplomatska i opasna".
 Radmanović,
desno, je na konferenciji za novinare u Banjaluci podsetio da je hrvatska
vojska tokom "Oluje" ušla na teritoriju BiH, "u kojoj je Komšić sada
predsednik", i počinila zločine nad velikim brojem građana Republike Srpske.
"Siguran sam da to (Komšić) zna, ali je moguće da misli da RS nije deo BiH.
Ako je to tako, to je neprihvatljivo", naveo je srpski član Predsedništva
BiH. On je ocenio da su izjave političara u vezi sa "Olujom" povećale
tenzije u regionu, navodeći da je hrvatski vrh "priznao učešće hrvatskih
oružanih snaga u ratu u BiH".
Radmanović je pozvao političare da "prestanu sa optužbama i tumačenjem
prošlosti" i da svojim građanima obezbede put u Evropu. Srpski član
Predsedništva BiH ocenio je da je hapšenje Radovana Karadžića podiglo
tenzije i zakomplikovalo političku situaciju u BiH, umesto da doprinese
pomirenju među narodima.
Radmanović je pozdravio nastavak razgovora političara u BiH o važnim
pitanjima za zemlju, navodeći da samo dogovor može ubrzati približavanje BiH
Evropskoj uniji i prestanak mandata visokog predstavnika.
On je rekao da u rešavanju statusa državne imovine u BiH treba poštovati
dejtonski i ustavni princip prema kome imovina BiH pripada RS i Federaciji
BiH. Dodao je da deo imovine može biti prenet na državni nivo ali uz dogovor
dva entiteta. |
| |
| |
|
| |
| Za lokalne izbore u BiH nema glasanja u svetu |
| |
Centralna izborna komisija Bih (CIK) neće za lokalne izbore, zakazane za 5.
oktobar ove godine, organizovati glasanje u di-plomatsko-konzularnim
predstavništvima BiH u svetu zbog jako malog broja prijavljenih birača u
inostranstvu.
 Predsednik
CIK-a Suad Arnautović rekao je novinarima u Sarajevu da se od 35.049
registrovanih birača u inostranstvu njih tek 290 prijavilo za glasanje,
dodajući da će ovi birači svoje biračko pravo ostvariti glasanjem putem
pošte.
On je dalje kazao da će CIK 21. avgusta objaviti ukupan broj registrovanih
birača na centralnom spisku za lokalne izbore 5.oktobra, navodeći da do sada
ima registrovanih preko tri miliona birača.
Arnautovih je još kazao da je za izbore u Srebrenici registrovano 4.483
birača. Prema njegovim rečima, za lokalne izbore je kandidovano 29.046 osoba,
od čega 64,72 odsto muškaraca i 35,28 osto žena. Oktobarski izbori koštaće
10,5 miliona KM. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
