|
|
Broj 1164, 8. avgust 2008.
| Đelić traži fer politiku Evropske unije prema
Srbiji |
| |
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić zatražio je
fer politiku Evropske unije prema Srbiji koja bi uključivala "poštovanje
međunarodnog prava na Kosovu".
Takva politika "mora uključivati sprovođenje Sporazuma o asocijaciji i
pridruživanju, praćeno kandidatskim statusom (za Srbiju), bezvizni režim
putovanja po zoni Šengena, kao i poštovanje međunarodnog prava na Kosovu",
naveo je Đelić u autorskom članku koji je objavljen u "Fajnenšel tajmsu".
 "Često
se govori da se od Srbije očekuju dela, a ne reči. Sada se isto može reći i
za naše evropske partnere", naveo je Đelić (desno).
Prema njegovim rečima, Srbija i ostatak regiona moraju biti brzo približeni
Evropi, "a pozitivni izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža
Bramerca", od kojeg zavisi implementacija Sporazuma o asocijaciji i
pridruživanju, "može biti jedini logičan rezultat njegove predstojeće posete
Beogradu".
"Kao dodatni dokaz naše privrženosti EU, naša vlada vraća naše ambasadore u
evropske zemlje koje su priznale unilateralno proglašenu nezavisnost Kosova",
naglasio je Đelić.
Prema njegovim rečima, "bezvizno putovanje (po zemljama Šengena) bi trebalo
da postane stvarnost tokom sledećih 12 meseci" a "stroga putna mapa
liberalizacije viznog režima je dobrodošla". "Moramo ubediti ljude na Zapadu
da ih ovaj potez neće ugroziti", naveo je Đelić.
Takođe je ukazao da međunarodno pravo i red treba da poštuju svi, i naveo da
se "od Srbije s pravom očekuje da ga poštuje kad god je Haški tribunal u
pitanju - bez ozira što su nedavne oslobađajuće presude za Nasera Orića i
Ramuša Haradinaja, optuženih za ratne zločine nad Srbima, razgnevile mnoge
koji traže pravdu."
"Srbija traži od ostatka sveta da, isto tako, poštuje međunarodno pravo u
pogledu misije 'Euleks' i, generalno, Kosova", napisao je Đelić, uz ocenu da
"ne može biti održive odluke za Kosovo bez Beograda".
Kako je naveo, "predstojeća debata u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija,
tokom koje će od Međunarodnog suda pravde biti zatraženo konsultativno
mišljenje o legalnosti unilateralnog proglašnja nezavisnosti Kosova, biće
prvi koraci na tom putu."
Đelić je ocenio da hapšenje i ekstradicija Radovana Karadžića Haškom
tribunalu pokazuje da je nova srpska vlada "ozbiljna u pogledu ispunjavanja
svojih međunarodnih obaveza", ali i ukazao na "nedavne pretnje smrću
predsedniku Srbije Borisu Tadiću i nasilne demonstracije ultranacionalista u
Beogradu".
"Ako vladajuća koalicija, predvođena predsednikom Tadićem, treba da nastavi
sa ambicioznim reformama, Evropska unija mora da shvati da Srbi od nje
očekuju brze i fer akcije, a ne privilegije", naveo je Đelić.
"Srbija je spremna da pruži krucijalni doprinos miru i stabilnosti na
Balkanu. Hajde da iskoristimo ovaj momenat. Mi ćemo da uradimo naš deo,
čvrsto i profesionalno. Samo dajte Srbiji šansu da to izvede, uz jasna i fer
pravila", dodao je predsednik Vlade Srbije. |
| |
| |
|
| |
| EU ne sme da odvraća Srbiju od inicijative za
Kosovo |
| |
Evropa ne treba da podriva napore Srbije da od Međunarodnog suda pravde
zatraži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnost Kosova, jer bi se to
loše odrazilo na Evropsku uniju kao celinu, ocenio je britanski stručnjak za
jugoistočnu Evropu i istočni Mediteran Džejms Ker-Lindzi .
 U
autorskom tekstu, objavljenom u "Gardijanu", Lindzi (slika desno) je naveo
da bi sprečavanjem Srbije da se obrati tom sudu EU nagovestila da mnoge
čalnice sumnjaju u legalnost svojih odluka da priznaju Kosovo.
"Kao drugo, uzimajući u obzir beskompromisni stav o punoj saradnji Srbije sa
Haškim trbunalom kao preduslovu za članstvo, ne bi dobro izgledalo za
članice EU da traže da njihove sopstvene akcije budu izuzete od pravne
provere na osnovu političke celishodnosti", ocenio je on.
Lindzi , koji je viši saradnik londonskom Univerzitetu Kingston, dodao je da
je "nelogično, ako ne i suštinski pogrešno", da se Srbiji onemogući da se
obrati Međunarodnom sudu pravde u rešavanju spora.
"Posle insistiranja na tome da zemlje Balkana ne smeju pribeći oružanoj sili
u rešavanju međusobnih sporova i jasno upozorivši Srbiju da to ne čini u
slučaju Kosova, nelogično je, ako ne i suštinski pogrešno, sada pokušavati
da se odseče pristup najmirnijim i najlegitimnijim metodama za rešavanje
sukoba", naveo je on.
Ukazao je da se, dok članice EU ističu značaj međunarodnog prava u globalnoj
politici i traže jačanje institucija međunarodne pravde, šalje istvoremeno
poruka da one nisu spremne da svoje akcije izlože pravnoj proveri.
Lindzi je ocenio da bi pritisci na Srbiju da odustane od plana samo
produbili sumnje u vezi sa legalnošću kosovske nezavisnosti i da bi, u
slučaju članica EU, podrili šire spoljnopolitičke ciljeve Unije na Balkanu i
šire.
Dodao je da je razumljivo što su zemlje koje su podržale nezavisnost Kosova
zabrinute zbog mogućnosti pokretanja tog pitanja pred Međunarodnim sudom
pravde.
Prema njegovim rečima, dok bi neke zemlje, poput SAD, mogle da ostanu pri
svom stavu bez obzira na mišljenje suda, mnoge druge zemlje bi se našle pod
domaćim i mejdunarodnim pritiskom da preispitaju svoju odluku.
Iako mišljenje suda ne bi bilo obavezujuće, ako bi sud presudio u korist
Srbije, za šta, kako je naveo, mnogi smatraju da postoje dobre šanse, to bi
zadalo ozbiljan udarac za dalje napore da se da legitimitet državnosti
Kosova.
On je ocenio da dobijanje podrške u Generalnoj skupštini UN za inicijativu
pred Međunarodnim sudom prave nije nemoguć cilj i da je u međuvremenu malo
verovatno da će Kosovo priznati još neke zemlje.
Ukazao je da je Srbija, u takvim okolnostima, pod sve većim pritiskom da
odustane od svog plana i da pored otvorenih poziva iz SAD, Francuske i
Britanije da odustane od toga, neki zvaničnici EU u privatnom razgovoru
upozoravaju da bi to moglo da čak da se odrazi na evropsku perspektivu
Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Završena rasprava u UN o izveštaju o 17.
martu na Kosovu |
| |
Predstavnici Saveta bezbednosti UN juče na zatvorenim konsultacijama nisu
usaglasili stavove o izveštaju o neredima koji su izbili 17. marta u
severnom delu Kosovske Mitrovice posle hapšenja srpskih sudija.
Ruski ambasador Vitalij Čurkin rekao je novinarima, posle konsultacija, da
je izveštaj jasno pokazao da se radilo "o pogrešnoj odluci rukovodstva UNMIK-a
da pribegne nepotrebnoj sili", dok je britanska predstavnica Karen Pirs
iznela oprečan stav.
 Čurkin
je rekao da je "postojala nada da bi sa strpljenjem situ-acija mogla da se
reši na miran način" ali da je zbog "brzoplete i provokatinve odluke" došlo
do takvih posledica u kojima je jedan policajac UNMIK-a poginuo.
Od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna zatraženo je da razmotri mogućnost
donošenja nekih disciplinskih mera za one koji su odgovorni za te događaje.
Međutim, u toku rasprave neki članovi Saveta nisu bili spremni za pozivanje
predstavnika UNMIK-a na odgovornost, dodao je Čurkin.
Savet je odlučio da se sadržaj rasprave prenese generalnom sekretaru koji će
"u roku od nekoliko dana" o tome izdati saopštenje. "Mi ćemo pažljivo
prostudirati to saopštenje i nadamo se da će on zauzeti neki principjelan
stav po pitanju onih koji su doneli ovakvu nesmotrenu i provokativnu odluku",
rekao je Čurkin.
Čurkin je još izrazio žaljenje što izveštaj nije objavljen i što je podnet
posle toliko odlaganja i izrazio nadu da će generalni sekretar iz njega
izvući neke lekcije.
"Čekamo da vidimo šta će on (generlani sekretar) reći", rekao je Čurkin i
dodao da postoji način da on izrazi kritiku takvog ponašanja kada su "šef
UNMIK-a i njegov zamenik pribegli upotrebi sile u sred pregovora sa
demonstrantima, što je imalo takve teške posledice".
Britanska predstavnica na konsultacijama Saveta bezbednosti Karen Pirs je
rekla da je razmatran izveštaj o događajima 17. marta i da jedan broj
delegacija u Savetu bezbednosti snažno naglasio da je UNMIK delovao u okviru
svog mandata.
Ona je rekla da je izveštaj uzeo u obzir i situaciju na terenu i da nije
tačna interpretacija po kojoj se radilo o "prekomernoj reakciji UNMIK-a na
mirne demonstrante".
Prema njenim rečima, izneto je mišljenje da demonstranti nisu protestovali
samo zbog proglašenja nezavisnosti Kosova nego su neki ekstremisti želeli da
iskoriste situaciju i da vrate vreme na pre 1999. godine.
"Mi verujemo da su UNMIK i Kfor delovali profesionalno i da je (tadašnji šef
UNMIK-a Joahim Riker delovao profesionalno" i izrazila žaljenje zbog onih
koji su stradali u tim neredima. Nakon hapšenja sudija, koji su protestovali
u zgradi suda u severnom delu Kosovske Mitrovice, izbili su neredi u kojima
je poginuo jedan UNMIK policajac iz Ukrajine, a povređeno je oko 200 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Od 60 slučajeva korupcije na Kosovu samo
četiri optužnice |
| |
Kosovo spada u najkorumpiranija područja, ali je do sada mali broj ljudi
odgovarao za korupciju i privredni kriminal, osnovna je poruka sa tribine
"Kosovo i korupcija", održane u medija centru u Čaglavici.
Šef Agencije za borbu protiv korupcije Hasan Preteni izjavio je da je za tri
godine rada te Agencije prijavljeno 60 slučajeva korupcije i da je samo
protiv četiri osobe podignuta optužnica.
 Kao
poseban problem naznačio je "tenderomaniju", ali nije želeo da pruži više
detalja o slučaju sina pokojnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove, koji je
bio predsednik Komisije za raspisivanje tendera i koga je albanska javnost
nazvala Marko, aludirajući na afere vezane za sina Slobodana Miloševića.
Preteni i šef sektora za privredni kriminal KPS-a Šaip Havoli istakli su da
se zbog specifičnosti istrage ne saopštavaju nikakvi detalji o pokrenutim
slučajevima do momenta podizanja optužnice.
Bivši ministar u vladi Kosova Slaviša Petković, koji je smenjen zbog, kako
je tada rečeno, zloupotrebe i pronevere sredstava, rekao je da ni posle tri
godine od pokretanja "političke hajke nije utvrđena nikakva činjenica koja
bi mu se stavila na teret".
Petković i kosovski analitičar i bivši radnik Ministarstva za povratak i
zajednice Fatmir Šeholi optužili su, međutim, ministre u vladi Kosova Bobana
Stankovića i Nenada Rašića za zloupotrebe i nenamensko trošenje sredstava.
Prema Petkovićevim rečima, to mininistarstvo je do sada potrošilo dva
miliona evra, a da su se u pokrajinu vratila "samo dva čoveka". "Umesto
povratka ministar Stanković troši sredstva finansirajući projekte svojim
rođacima i članovima 'Liberalno porodične partije'", rekao je Petković.
On je optužio premijera Kosova Hašima Tačija da ministrima Stankoviću i
Rašiću dozvoljava određeni nivo korupcije i pronevere zbog priznavanja
nezavisnosti Kosova, ali i zbog toga da, kako je naveo, oni moraju posle da
podrže svaku njegovu odluku. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
