|
|
Broj 1164, 8. avgust 2008.
| Više od 80 državnika na otvaranju Olimpijskih
igara |
| |
Državnici i politički lideri iz više od 80 dražava sveta najavili su svoje
učešće na svečanoj ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara za dva dana u
Pekingu, a među njima biće i predsednik Srbije Boris Tadić.
 Tadić
će se tokom boravka u Kini sastati sa kineskim kolegom Huom Đintaom, a
najavljeno je da će imati i više bilateralnih sastanaka sa drugim liderima.U
delegaciji sa srpskim predsednikom biće i šef diplomatije Vuk Jeremić.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović danas je stigao u Peking, i takođe će
u petak prisustvovati svečanoj ceremoniji. Iz regiona jugoistočne Evrope,
najavljeno je prisustvo hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, javlja Sinhua.
Svečanosti na stadionu Pričje gnezdo u Pekingu prisustvovaće premijer Rusije
Vladimir Putin, američki predsednik Džordž Buš. Francuski predsednik Nikola
Sarkozi ipak će prisustvovati ceremoniji, iako je njegov dolazak bio pod
znakom pitanja obzirom na negativan stav o kineskoj politici prema Tibetu.
Od ostalih značajnih političara prisustvovaće premijer Japana Jasuo Fukuda,
australijski premijer Kevin Rud, brazilski predsednik Luis Injacio Lula da
Silva, norveški kralj Herald Peti i kraljica Sonja Haraldsen i drugi.
Ceremoniji neće prisustvovati britanski premijer Dordon Braun, italijanski
premijer Silvio Berluskoni, nemački kancelar Angela Merkel, premijer Poljske
Donald Tusk, predsednik Pakistana Pervez Mušaraf, indijski premijer Manmohan
Sing, kao ni češki premijer Mirek Topolanek. Otvaranju Olimpijskih igara
takođe neće prisustvovati ni generalni sekretar UN Ban Ki Mun. |
| |
| |
|
| |
| Podignute optužnice protiv hakera u SAD |
| |
Američki Sekretarijat za pravosuđe optužio je 11 ljudi za multimilionsku štetu
nanetu bankama i trgovinskim firmama.
Oni su elektronskim putem ukrali, koristili i preprodali više od 40 miliona
brojeva kreditnih i debitnih kartica. To je, koliko se zna, najveća hakerska
krađa kojom se ikada bavio Sekretarijat za pravosuđe.
Optužbe protiv osumnjičenih uključuju zaveru, kompjutersku provalu, prevaru
i krađu identiteta. Trojica opruženih su državljani SAD, a ostali su iz
Estonije, Ukrajine, Belorusije i Kine.
Federalna velika porota u Bostonu odobrila je optužnicu u kojoj stoji da su
opruženi upali u bežičnu kompjutersku mrežu maloprodajnih firmi, među kojima
su "TJDž Cos", "BJ's Njholesale Club", "OfficeMadž", "Boston Market",
"Barnes and Noble", "Sports Authority", "Forever 21" i "DSNj".
Oni su na kompjutere pogođenih firmi instalirali programe za registrovanje
brojeva kreditnih kartica, šifri i informacija o računima i, potom,
sakrivali te podatke na kompjuterskim serverima koje su kontrolisali u SAD i
istočnoj Evropi.
Tako dobijene podatke su prodavali ili sami koristili, finansijski
oštećujući banke, prodavnice i građane - vlasnike "zarobljenih" računa. Mada
je za sada procenjeno da su napadači zloupotrebili 45,7 miliona računa,
banke koje još vode istragu, smatraju da je broj veći od 100 miliona.
Pošto je početkom godine uočila problem i pokrenula proces obeštećenja, samo
firma TJDž je već dobila odštetu od 24 miliona dolara, a očekuje još 40,9
miliona. |
| |
| |
|
| |
| U Mauritaniji vojska izvela državni udar |
| |
Odmetnuti vojni oficiri izveli su u Mauritaniji državni udar i zatvorili
predsednika i premijera nakon što su oni smenili četiri najviša vojna
oficira, rekao je portparol predsednika Mauritanije.
Portparol je rekao da vojnici predsednika Sida Ulda Čeiha Abdalahija drže u
predsedničkoj palati u Nuakšotu.
Državni savet koji predvodi jedan od otpuštenih oficira, bivši komandant
predsedničke garde Mohamed Uld Abdelaziz, rekao je da je Abdalahi sada "bivši
predsednik" i ukinuo njegov dekret o otpuštanju oficira. Abdalahija je inače
zarobila predsednička garda.
Saopštenje Državnog saveta objavljeno je preko televizije Al-Arabije iz
Persijskog zaliva. Emitovanje programa državne televizije i radija u
Mauritaniji je prekinuto, a očevici su izjavili da su vojnici razmešteni u
celoj prestonici. Za sada nije zabeležno nasilje.
Za sada nisu poznati zvanični razlozi smenjivanja visokih oficira među
kojima je i načelnik generalštaba Mohamed Uld Šeih Mohamed. Abadalahi je
preuzeo vlast od vojne hunte koja je 2005. godine državnim udarom došla na
vlast, a povukla se nakon izbora 2007. godine.
Abdalahi je u maju smenio vladu nakon kritika reakcije vlade na krizu s
cenama hrane i prošlogodišnjih napada severoafričkog krila Al Kaide. Nova
vlada je podnela ostavku prošlog meseca zbog predloženog glasanja o
poverenju vladi. Potom je ponovo formirana vlada, ali bez podrške opozicione
Ujedinjene snage za napredak i islamske partije Tavasoul koja je učestvovala
u prethodnoj vladi.
Ove nedelje politička kriza u Mauritaniji je produbljena nakon što je
članstvo masovno napustilo Abdalahijevu partiju PNDD-ADIL, što je, prema
nekim izvorima, znak podrške vojnim oficirima. Poslanik Mohamed Al Muhtar
rekao je za arapsku televiziju Al-Džazira da mnogi u Mauritaniji podržavaju
pokušaj prevrata, jer je vlada "autoritaran režim" i zato što je predsednik
"marginalizovao parlamentarnu većinu". |
| |
| |
|
| |
| Manje od 100 dana do izbora predsednka SAD |
| |
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Amerikanaca nezadovoljna
načinom na koji predsednik Buš obavlja svoj posao i da bi voleli da ga
nasledi neko iz protivničke, Demokratske stranke.
Ali, ankete takode pokazuju da najverovatniji demokratski kandidat, Barak
Obama, ima samo neznatnu prednost nad svojim republikanskim rivalom,
senatorom Džonom Mekejnom.
 Tri
meseca pre izbora trka demokrate Obame i republikanca Mekejna i dalje je
tesna. Prema Galupovoj nacionalnoj anketi, Obama je u junu i julu vodio
ispred Mekejna za prosečno tri procenta. Mnogi stručnjaci kažu da je to malo,
s obzirom da istraživanja pokazuju da su Amerikanci umorni od Bušove
vladavine, da su zabrinuti zbog stanja privrede i da se generalno slažu sa
gledištima demokrata.
Analitičar sa Univerziteta Kvinipiak, Piter Braun, kaže da je glavni razlog
za to što glasaci otežu opredeljivanje za Mekejna ili Obamu, taj što će se
na ovim izborima odlucivati o - Obami.
"Svima je poznato da Obama uživa prednost. Ali, izvestan broj glasaca još
nije siguran da li želi da glasa za njega. To ne znači da bi glasali protiv
njega. U stvari, glasači bi želeli da izaberu demokratu. Samo jos nisu
sigurni da li žele Baraka Obamu", rekao je on Radiju Glas Amerike.
Mekejnova kampanja pokušava sve što može da podstakne pitanja o Obaminom
iskustvu i rukovodećim sposobnostima. Poslednjih dana Mekejn je pojačao
napade stavljajući u pitanje Obaminu sposobnost da bude vrhovni komandant, i
njegove stavove o smanjenju poreza i cenama energije.
Ankete pokazuju da bi većina glasača više volela da Obama preuzme
upravljanje posustalom američkom privredom, dok istovremeno veruju da bi
Mekejn bolje vodio rat u Iraku i nacionalnu bezbednost uopšte. Majkl Barouni,
politicki analitičar iz Vasingtona, kaže da će glasaci do kraja kampanje
razmisljati o tome da li je Obama pogodan da bude vrhovni komandant ili ne.
U ovom trenu-tku, Mekejn nesumnjivo ima prednost na tom polju, smatra on.
Obama, pak, nastoji da prikaže Mekejna kao nastavljača politike predsednika
Buša. U nedavnim govorima, počeo je snažnije da odbija Mekejnove napade i
kritikuje republikanski TV-spot u kojem se Obamina popularnost uporeduje sa
popularnošću zvezda pop-kulture: Britni Spirs i Paris Hilton.
"Oni znaju da su njihove ideje potrošene. Zato provode toliko vreme govoreći
o meni. I zato troše vreme pokušavajući da ubede birače da sam ja rizičan
izbor. Ali, pravi rizik je ponavljanje iste politike", kaže Obama.
Ova predsednička trka mnogima počinje da liči na izbore 1980. godine, izmedu
predsednika Džimija Kartera i republikanskog izazivača Ronalda Regana.
Analitičar Norman Orstin kaže da su, kao i sada, glasaci 1980. bili
razočarani i želeli promene, ali nisu bili sigurni da žele Regana u Beloj
kući.
"Izbori 1980. godine su u suštini bili izbor za ili protiv Regana. Ljudi
nisu hteli da provedu još četiri godine pod Džimijem Karterom, ali nisu bili
načisto i nisu se osećali lagodno sa Reganom kao vrhovnim komandantom i
šefom države."
Analitičar instituta Ameriken enterprajz, Karlin Bouman, kaže da bi stvari
trebalo da se iskristališu posle stranačkih konvencija krajem avgusta,
odnosno početkom septembra. "Poslednji put kada su bila dva nova kandidata,
2000. godine, oko 60 odsto anketiranih izjavilo je da su odluku doneli tokom
konvencije ili posle nje. Četvrtina pristalica oba kandidata kaže da bi još
mogli da promene mišljenje. Zato još ništa nije odlučeno", rekla je ona.
Strucnjaci se slažu u jednom: Obama ima samo malu prednost nad Mekejnom, ali
pristalice demokrata ove godine pokazuju znatno veću spremnost za izlazak na
izbore nego pristalice republikanaca. |
| |
| |
|
| |
| Opada broj pravoslavnih vernika u svetu |
| |
Broj pravoslavnih vernika u svetu opada i ne prelazi 150 miliona, procenjuju
ruski stručnjaci, javila je danas verska informativna agencija VIA. Kako se
navodi, sve pravoslavne crkve pogađa demografska kriza koja je na granici "katastrofe",
tako da će broj pripadnika i dalje opadati.
Najbrojnija je Ruska pravoslavna crkva sa oko 100 miliona vernika. Slede
rumunska sa 20, grčka sa devet, srpska sa osam miliona, i bugarska sa šest
miliona vernika. Carigradska patrijaršija ima tri miliona članova u Turskoj,
Grčkoj, Americi, Australiji i po Evropi. Pravoslavnih Gruzina ima dva
miliona.
Drevna Antiohijska patrijaršija, sa sedistem u Damasku, ima 1,4 miliona
pripadnika, većinom u dijaspori, a Jerusalimska patrijaršija u Izraelu i
Jordanu ima 130.000 vernika. Ostale pravoslavne crkve imaju manje od milion
članova - kiparska, albanska, poljska i česko-slovačka. |
| |
| |
|
| |
| Delta uvodi bežični internet u sve avione |
| |
 Američka
vazduuhoplovna kompanija "Delta erlajnz" najavila je da će do polovine iduće,
2009. godine, postepeno uvesti širokopojasni bežični internet pristup za
putnike svih svojih aviona na linijama u SAD.
Istu ponudu je januara ove za početak iduće godine najavila kompanija "Kontinental
Erlajnz", a to nameravaju i druge, mada na znatno manjem broju letova.
"Delta" će internet vezu "Hi-Fi" naplaćivati 9,95 dolara (488 dinara) za let
do tri sata, a 12,95 dolara (635 dinara) za letove koji traju duže od toga.
Taj, po veličini treći američki avioprevoznik, se u tom poslu udružio sa
firmom "Ersel", provajderom komunikacija u vazduhu koji će instalirati
uređaje na više od 330 aviona "Delte" na domaćim linijama. Tako će putnici
tokom leta moći da u punoj meri koriste svoje laptop računare, napredne
mobilne telefone - "smartfoune" i najmanje, PDA kompjutere. |
| |
| |
|
| |
| Katoličke crkve na naduvavanje |
| |
Katoličke monahinje i sveštenici letos slede svoju pastvu do same morske obale,
postavljajući crkve na naduvavanje i manastir na plaži.
Crkva na naduvavanje dužine 30 metara, sa sveštenicima spremnim da ispovede
vernike na letovanju, počeće da radi u subotu u regionu Molise, na jugu
obale Jadrana, nedaleko od Barija. Crkva će imati hor, a radiće i noću od
22:00 do 01:00 sati.
Prvi pokušaj otvaranja crkve na naduvavanje propao je jula na Sardiniji zbog
- jakog vetra. Monahinje iz manastira u blizini Napulja su se, za vernicima,
preselile u kabine na jednoj plaži na sredozemnoj obali, a oltar postavile
ispod šatora.
"Ideja manstira na plaži dopala se i turistima, i monahinjama", rekao je
sveštenik Antonio Rungi koji predvodi realizaciju, javila je italijanska
novinska agencija ANSA. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
