|
|
Broj 1165, 15. avgust 2008.
| Eksplozija u punionici za gas |
| |
Prošlonedeljna strašna eksplozija i požar u ranim jutarnjima satima na
stovarištu za distribuciju propana u delu Toronta kod avenije Vilson i ulice
Kil, uznemirili su ne samo žitelje tog dela grada, već i mnoge druge i
naterao ih da, ako ništa drugo, budnije proveravaju da li su dobro
isključili ringlu na plinskom šporetu.
 Na
hiljade ljudi je evakuisano iz svojih domova i jedna čitava oblast
severozapadnog dela grada, u prečniku od 1,6 kilometara, kompletno je bila
zatvorena, dok su se nadležne službe za hitna dejstva borile protiv vatre,
pokušavajući da spreče dalje eksplozije.
Na licu mesta je bilo preko stotinu vatrogasaca.
Vazdušni prostor iznad ovog dela grada bio je takođe zatvoren za sve
komercijalne, vojne ili privatne letove, a zatvorene su bile i metro stanice
Daunsvju, Vilson i Jorkvil, kao i autoput 401.
Prve reakcije uplašenih, bunovnih građana bila je da je delovalo kao da
padaju bombe i da je sve podsećalo na rat.
Ipak, mora se priznati da su posledice relativno male, kada se uzme u obzir
kakve su mogle biti. Osamnaest osoba je povređeno, i to bez težih ozleda,
ali se jedna osoba, Pervinder Saini, radnik u punionici, vodi kao nestala.
Pronađeno je telo jedne stradale osobe čiji identitet tek treba da se utvrdi.
 Takođe,
vatrogasac Bob Lik je umro na licu mesta, ali autopsijom će biti utvrđen
uzrok smrti.
Pričinjena je ogromna materijalna šteta, ali građanima su pružena uveravanja
da će im troškovi popravke domova biti nadoknađeni iz osiguranja.
Nadležni u Torontu naglašavaju da je velika sreća da se eksplozija dogodila
tokom vikenda i letnjeg raspusta, pa nisu bila ugrožena deca iz dve državne
škole u blizini, koje pohađa oko 800 učenika. Na obe zgrade pričinjena su
znatna oštećenja, počev od polomljenih prozora, pa do obrušenih zidova i
plafona.
Većina od oko 12 hiljada građana, evakuisanih zbog eksplozija, uglavnom se
do večeri vratilo u svoje domove. Otprilike četvrtina nije mogla da se vrati
zbog azbesta ili oštećenja na svojim kućama. Po prvim procenama, dvadesetak
kuća je toliko oštećeno da u njima neće moći da se živi.
Građani tvrde da već odavno insistiraju da punionica nije ni trebalo da bude
tako blizu naselja, kao i da oni pre pet godina nisu uopšte dobili priliku
da iznesu svoje protivljenje da punionica bude tu postavljena. No,
ispostavlja se da su podele na gradske zone zastarele i da je i dalje na
snazi ona po kojoj se ovaj deo grada vodi kao industrijska zona Nort Jork.
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler naložio je proveravanje propisa o zonama
u gradu, kako bi se utvrdilo da li je potrebno njihovo usklađivanje sa
propisima o bezbednosti lokacija za pojedina postrojenja. On takođe
insistira da ontarijska vlada preispita način na koji inspektori kontrolišu
punionice za propan.
 Ispostavilo
se, na primer da inspektori za tehničke standarde i sigurnost, TSSA, nisu
skoro tri godine, tačnije od njenog otvaranja 2005. godine, izvršili
kontrolu punionice. Džon Maršal, direktor za bezbednost goriva u TSSA, kaže
da je prerano insistirati da inspekcijske kontrole moraju biti češće.
Miler naglašava i da u ovom trenutku, posle eksplozije u punionici, poenta
treba da bude osiguranje bezbednosti građana, a ne upiranje prstom u
potencijalnog krivca.
U regionu Toronta postoji ukupno 337 punionica, različitih kapaciteta i
želja da se oni izmeste na udaljenost od najmanje 1,6 kilometara od naselja,
daleko je od realnosti i mogućnosti. Provincijski propisi nalažu da nadzemni
rezervoari moraju da budu bar desvedeset metara od škole i 25 metara od kuće,
ali je očigledno da ta razdaljina ne pruža dovoljnu sigurnost.
Građani su već podneli tužbu protiv kompanije i svih nadležnih službi, u
kojoj traže 900 miliona dolara odštete.
Zašto je gas tako opasan?
Tečni gas, koji se koristi u domaćinstvima ili kupuje u bocama za roštilj,
teži je od vazduha i pri curenju se veoma brzo širi. Količina iz jedne boce
za roštilj može da stvori 380 kubnih metara potencijalno eksplozivnog gasa,
što pokriva prostor 40 puta 30 metara. Samo jedna varnica je dovoljna da
dovede do eksplozije. |
| |
| |
|
| |
| Završen kamerni festival u Otavi |
| |
Na međunarodnom festivalu kamerne muzike, koji je sinoć završen u Otavi,
nastupali su poznati muzičari iz Evrope i Amerike, među kojima Deniz i Mark
Đokić srpskog porekla.
Na 15. festivalu kamerne muzike, koji je trajao dve nedelje, priređeno je
110 koncerata za oko 40.000 ljubitelja kamerne klasike.
 Jedna
od najvećih mladih kanadskih muzičkih zvezda Deniz Đokić svirala je
violončelo na tri koncerta izvodeći dela Betovena, Čajkovskog, Bartoka, ali
i "zemljakinje" Ane Sokolović.
Đokićeva je Betovenovu sonatu interpretirala u duetu sa pijanistkinjom Kjoko
Hašimoto.
Njen mlađi brat, Mark Đokić, jedan od istaknutih mladih kanadskih violinista,
nastupio je sa istom pijaniskinjom na koncertu kojim je obeležena 80.
godišnjica diplomatskih odnosa Kanade i Japana. Oni su izveli dela
kompozitora iz te dve zemlje.
Ana Sokolović, dobitnica kanadskog muzičkog "Oskara", kompozitorka godine u
Kvebeku (2006) i jedna od najuglednijih savremenih muzičkih autorki
komponovala je 18-minutno delo "Nešto između" (In Betnjeen).
Kompoziciju je izveo osmočlani "Evergrin klub" (Evergreen Club) iz Toronta,
a nastupila je i Deniz Đokić sa gudačkim kvartetom. Članovi "Evergrin kluba"
sviraju na bronzanim i drvenim "gamelan" instrumentima koji potiču sa
indonežanskog ostrva Java.
"Za mene je bio jak izazov u pronalaženju (muzičkog) spoja između istoka i
zapada", izjavila je za Betu kompozitorka Sokolović.
 Ona
je dodala da je "i ovog puta bila inspirisana muzikom Balkana koju je, samo
kao inicijalni povod, valjalo transformisati i nadograditi u kompoziciju za
ansambl koji koristi karakterističnu polu-skalu od svega pet tonova".
"Sticajem okolnosti prvi put sam sarađivala sa Deniz Đokić i oduševljena sam
njenim sviranjem", zaključila je Sokolovićeva.
Familija Đokić jedinstvena je muzička "dinastija" u Severnoj Americi. Svih
sedmoro, četiri brata i tri sestre, su odlični muzičari: po dvoje sviraju
violinu, čelo i klavir, a jedno violu.
Deniz Đokić je tri godine svirala na Stradivarijevom violončelu iz 1696,
instrumentu vrednom četiri miliona kanadskih dolara koji je, kao znak
najvećeg priznanja, dobila na upotrebu od najznačajnije kanadske državne
kulturne institucije, Kanadskog umetničkog saveta (Canada Council for the
Arts).
Đokićeva je svirala sa najpoznatijim kanadskim i američkim filharmonijskim,
simfonijskim i drugim orkestrima, gostovala širom kontinenta, u Meksiku i u
Evropi. Svirala je i na dodeli nagrada "Gremi", Američke muzičke akademije.
Ana Sokolović, rođena Zemunka i diplomac novosadske muzičke akademije, živi
i radi od 1992. u Montrealu. Profesorka je kompozicije na frankofonom
Univerzitetu Montreal.
Njena opera "Ponoćni sud" (Midnight Court) izvedena je i u londonskom "Kovent
gardenu", a nova operska kompozicija za solo glas "Ljubavne pesme" u martu i
dva puta u junu u Torontu. Među 14 ljubavnih pesama su i pesme Laze Kostića
"Snove snivam", Miroslava Antića "Plava zvezda" i Vaska Pope "Dan ti bogat u
naručju".
Kjoko Hašimoto je u više navrata gostovala i u bivšoj Jugoslaviji. U
Beogradu je svirala u okviru Međunarodne tribine kompozitora, sa Beogradskom
filharmonijom na Bemusu, kao i sa Simfonijskim orkestrom RTS. |
| |
| |
|
| |
| U Kanadi za dve decenije 700.000 ljudi umrlo
zbog zagađenja |
| |
U Kanadi je u poslednje dve decenije više od 700.000 ljudi umrlo usled
izloženosti smogu, saopštila je Kanadska lekarska asocijacija (CMA).
 Usled
kratkoročnog i dugoročnog izlaganja zagađenju vazduha ove godine bi mogla da
umre najmanje 21.000 osoba, navela je CMA u studiji o troškovima nanetim
lošim kvalitetom vazduha.
Procena CMA je značajno veća od procena vlade prema kojoj bi ove godine
5.900 ljudi moglo da umre usled zagađenja.
"Ovaj izveštaj pokazuje da ne izgleda da se stvari popravljaju", rekao je
predsednik CMA doktor Brajan Dej, dodajući da, na osnovu novih podataka,
stvari zapravo deluju gore.
CMA procenjuje da će u 2008. godini troškovi zdravstvene zaštite i gubitaka
u proizvodnji usled zagađenja vazduha premašiti osam milijardi kanadskih
dolara (oko pet milijardi evra), a da će do 2031. godine doseći 250
milijardi kanadskih dolara (157,6 milijardi evra).
Bolesti povezane sa zagađenjem poput astme i kardiovaskularnih tegoba ove
godine će usloviti 30.000 hitnih poseta bolnicama, a ukupno 620.000 poseta
lekarima, navodi se u izveštaju.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svake godine usled
izloženosti zagadenju umire najmanje dva miliona ljudi. |
| |
| |
|
| |
| O'Brajen poslednji znao stari irski dijalekt |
| |
Protekle nedelje umro je Alojzijus O'Brajen, verovatno poslednja osoba koja je
znala da govori zaboravljenim lajnster galskim jezikom, irskim dijalektom
koji je i u samoj Irskoj izumro u prošlom veku.
O'Brajen je imao 93 godine.
Ovaj jezik on je naučio od svoje babe, rođene Irkinje. Najveći deo svog
života O'Brajen je posvetio naporima na očuvanju irske istorije i jezika,
kao i prenošenju znanja na druge.
Za svoj trud, O'Brajen je 1982. godine primio počasni doktorat na Memorijal
Univerzitetu. |
| |
| |
|
| |
| Toronto među deset ekonomski najmoćnijih
gradova |
| |
Američki poslovni magazin Forbs objavio je rang listu deset ekonomski
najmoćnijih gradova sveta i tu svrstao i Toronto.
Najveći kanadski grad uspeo je za dlaku da nadmaši Madrid, Filadelfiju i
Meksiko Siti i, po Forbsu, zaslužio svoje visoko mesto jer je, uz London,
najjači i sa najbržim rastom finansijski centar iz G7 grupe industrijski
najrazvijenijih zemalja, ekonomsko srce jedne od najbogatijih zemalja u
svetu, kako tvrde, sa perspektivom daljeg napretka do 2020. godine.
London je na listi vodeći grad, za koga se predviđa da će do 2020. godine
nadmašiti Pariz i postati najbogatiji evropski grad po bruto nacionalnom
dohotku. Hongkong se našao na drugoj poziciji zahvaljujući geografskoj vezi
sa Kinom i istorijskim vezama sa zapadnim tržištima. Što se trećeplasiranog
Njujorka tiče, ističe se podatak da od njega svega 14 zemalja u svetu ima
jaču ekonomiju.
Slede Tokio, Čikago, Seul, Pariz, Los Anđeles i Šangaj, s tim da je kod
svakog označena jasna perspektiva budućeg napretka.
Forbsova analiza je urađena na osnovu kombinacije podataka o ekonomskoj
veličini, stopi rasta, troškovima i kvalitetu života, što sve skupa čini
ekonomsku moć. |
| |
| |
|
| |
| Staratelji ubili sedmogodišnju Kejtlin |
| |
Velika tuga, nedoumice i mnogo pitanja, za sada bez odgovora, ostali su posle
ubistva sedmogodišnje Kejtlin Sempson, počinjenog 3. avgusta.
Podignuta je optužnica za ubistvo bez predumišljaja protiv Done Irving, 29,
koja je bila zvanični, sudskim rešenjem odobreni staratelj od februara ove
godine. Nekoliko dana kasnije optužen je i Voren Džonson, 47, partner
Irvingove i otac njihova dva sina. U vreme kada je Irvingova pozvala službu
911, navodeći da se devojčica guši, on je sa sinovima bio van stana.
I Irvingova i Džonson imali su i ranije sukobe sa zakonom.
Majka devojčice, Bernis rekla je da se Kejtlin dobro slagala sa sinovima
Irvingove i Džonsona, da se devojčica nikada nije žalila ni na šta, ali je
primetila da joj par već duže od mesec dana nije dozvoljavao da vidi ćerku,
pod obrazloženjem da to nije dobro za devojčicu.
Devojčica Kejtlin živela je sa porodicom Irving – Džonson već duže od godinu
dana. Irvingova i Bernis Sempson bile su prijateljica i Kejtlin je tu prvo
došla privremeno, dok majka, narkomanka, malo ne sredi svoj život.
No, to je potrajalo, i Irvingova je 6. juna ove godine postala i zvanični
Kejtlinin staratelj. Ustanovljeno je da je čitav postupak, od februara do
juna, rađen veoma traljavo, da je odluka doneta samo na osnovu potpisa
devojčicine majke na jednom običnom listu papira, da nije dobijen pristanak
oca, da sudija nije pročitala predmet, da nikakva agencija za brigu o deci
nije posredovala u postupku, kao i da nije obavljena provera krivičnog
dosijea Irvingove niti njenog partnera, što bi trebalo da bude sastavni deo
postupka. Ispostavilo se da je Irvingova već kršila zakon zbog prostitucije,
drogiranja i nasilja.
Detektiv Stiv Rajan, koji ne pamti da je u svojoj praksi video takve znake
maltretiranja nekog deteta, kaže da je sedmogodišnja Kejtlin Sempson već
duže vreme zadobijala brojne i komplikovane povrede i da je očigledno
spavala na podu.
Policija navodi da će autopsija trajati duže nego što se očekivalo, zbog
prirode i ozbiljnosti povreda na telu devojčice, kako je naglašeno. Na
osnovu povreda, za sada je utvrđeno da devojčica nije umrla u nedelju oko
2:30, u vreme kada je pozvana hitna služba, već ranije.
Među prozvanima čija odgovornost se traži, nalazi se i sudija Debra Polset,
koja je odobrila starateljstvo nad malom Kejtlin. Predstavnici opozicije,
među njima i Piter Kormos, u ime Nove demokratije, u pismu provincijskom
tužiocu Krisu Bentliju insistiraju da bi istragu oko sudije Polset trebalo
da sprovede provincijski Sudijski savet. Kormos, koji je advokat, kaže da je
njena odluka u tom slučaju šokantna, jer ona i pored toga što joj je to
obaveza, očigledno nije bila upoznata sa slučajem i nije uradila postupak
provere dosija Done Irving, kojoj je devojčica poverena. Lider Progresivno
konzervativne stranke smatra da je sramota što i provincijska vlada nije već
započela istragu o funkcionisanju sistema za davanje starateljstva.
Pominje se i odgovornost škole koja nije pravovremeno reagovala na njena
dugotrajna izostajanja.
Policija je pozvala građane koji znaju nešto više o devojčici i uslovima u
kojima je živela, da se jave, pošto svaka informacija može biti od koristi u
istrazi. |
| |
| |
|
| |
| Radije o religiji nego o novcu |
| |
Građani radije govore o religiji nego o novcu, ustanovljeno je u anketi Banke
Montreal.
Gotovo svaka druga anketirana osoba je istakla da joj je najneprijatnije da
govori o novcu, iako je više nego očigledno da je to upravo problem koji ih
najviše muči jer mnogi napominju da loše spavaju upravo zbog toga.
Stručnjaci objašnjavaju da se time iskazuje strah zbog sadašnjeg stanja
privrede, materijalne neizvesnosti, trenutnog stanja na računima, kao i
nedovoljno novca obezbeđenog za mirnu penziju.
Jedine osobe sa kojima se deli briga oko finansija su partneri, čak u devet
od deset slučajeva, mada i roditelji i deca razgovaraju na tu temu.
Više od polovine smatra da bi trebalo racionalnije da se odnose prema svojim
finansijama, odnosno da bi trebalo da se prostire prema ’guberu’, a većina
priznaje da bi im povremeno dobro došla savetodavna pomoć. Tu isključuju
finansijske institucije, pošto veliki broj zamera da oni ne olakšavaju, već
naprotiv, otežavaju razumevanje finansijskih pitanja.
Nešto preko trećine ističe da im je najneprijatnije da govore o religiji.
Sa druge strane, pak, u istoj anketi je šest od deset građana iskazalo
spremnost da otvoreno govori o svom ljubavnom životu, a čak više od tri
četvrtine voljno je da kaže za koga su glasali na poslednjim izborima. |
| |
| |
|
| |
| Bel i Telus naplaćuju dolazne poruke |
| |
Svim korisnicima čiji paketi ne obuhvataju tekstualne poruke, mobilni operater
Bel počeo je pre nekoliko dana da naplaćuje dolazne poruke 15 centi, uprkos
protestima korisnika, podnete sudske tužbe i intervencije federalnog
ministra za industriju Džima Prentisa.
Drugi operater, Telus, počeće istu uslugu da naplaćuje 24. avgusta.
Kompanije tvrde da će relativno mali broj korisnika biti pogođen ovim
nametom, budući da oko 95 odsto klijenata svojim paketima već ima obuhvaćene
poruke.
Ministar Prentis naglašava da su mu u obe kompanije obećali da ovim dodatnim
nametom neće biti obuhvaćene reklamne poruke koje korisnici dobijaju protiv
svoje volje.
Federalna vlada ne namerava propisima da zabrani mobilnim operaterima
zaračunavanje ove usluge svojim korisnicima, već veruje da će konkurencija
na tržištu, odnosno sami korisnici svojim odabirom to mnogo uspešnije da
regulišu, rekao je ministar industrije Prentis.
Kompanija Rodžers ne namerava da naplaćuje dolazne poruke korisnicima svojih
usluga, a na tržištu će se uskoro pojaviti novi teleoperateri. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
