|
|
Broj 1165, 15. avgust 2008.
| Jednake u matematici |
| |
Prošlost nas podučava da su dečaci dobri u računanju, a devojčice u čitanju,
što potvrđuje Barbikina izjava: "Časovi matematike su naporni!" Najnovije
istraživanje, međutim, pokazuje da je "matematički jaz" gotovo iščezao u
zemljama velike polne jednakosti
Može li jedna od tri krilatice iz Francuske buržoaske revolucije da izbriše
matematički jaz među polovima? Shvatili ste, svakako, da mislimo na -
jednakost.
Prošlost nas podučava da su dečaci dobri u računanju, a devojčice u čitanju.
Zar Barbika nije naučena da odrecituje: "Časovi matematike su naporni!"
Iako se zapažanje prevashodno temelji na moždanim razlikama odraslih ljudi,
i dalje je predmet osporavanja. Jedni izdvajaju kulturne posebnosti: u
odvojenim razredima devojčice pokazuju više nego u mešovitim. Drugi
izjavljuju da su presudni biološki koreni, od samog rođenja, i da su se
mozgovi drugačije razvijali za baratanje podacima.
 Luđi
Gvizo iz Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci nedavno je, sa
saradnicima (Paola Sapienca iz Kelogove škole za menadžement i Ferdando
Monte i Luiđi Zingales sa Univerziteta Čikago), objavio u uglednom časopisu
"Nauka" da naposletku kulturne različitosti objašnjavaju najviše "matematički
jaz". I da je on gotovo nestao u zemljama velike polne jednakosti, a da se
raskorak u čitanju - zadržao.
U traganju za odgovorom istraživači su proučili podatke OECD-a iz 2003.
kojima je obuhvaćeno 276.000 dece uzrasta od 15 godina iz 40 zemalja. Svako
je podvrgnuto međunarodnom ocenjivanju u računanju, čitanju, poznavanju
nauke i odgonetanju logičkih zagonetki, poznatom pod skraćenim nazivom PISA
(Programme for International Student Assessment).
Ogroman broj ispitanika i široka lepeza društvenih uređenja ključno su
preimućstvo dotičnog izučavanja. Istraživanje je nastojalo da otkrije da li
društveni i kulturni činioci utiču na ženski uspeh u matematici i nauci
uopšte.
Raskorak u matematičkim veštinama među polovima, čini se, delimično je u
sprezi sa sredinom u kojoj se živi, naglašava Paola Sapienca. I ne postoji u
zemljama u kojima žene i muškarci imaju podjednak pristup izvorima i
mogućnostima u obrazovanju.
Iako svetski obrazac pokazuje da dečaci naginju da prevaziđu devojčice u
matematici (prosečni skor drugih je 10,5 poena niži), ta prednost uvek ne
opstaje. U nekoliko zemalja, uključujući Island, Švedsku i Norvešku,
devojčice su bile izjednačene, čak i bolje.
Naučnici su stoga razmotrili odlike društva koje bi mogle da objasne
odstupanja od zemlje do zemlje, koristeći merila za uklapanje žena u
društvena zbivanja u poređenju s muškarcima. Postupak se naziva "pokazatelj
polnog jaza" (osmislio ga je 2006. Svetski ekonomski forum), a obuhvata
postotak žena od 15 godina i starijih podobnih za zapošljavanje i
zastupljenost u vladi. Šta se ispostavilo?
U društvima veće polne jednakosti matematički raskorak je iščezao: u
Švedskoj maltene ne postoji, a u Turskoj devojčice zaostaju 23 boda. Ujedno
se u prvoj zbir najviših dometa koje su ostvarile povećao. Matematička i
naučna stopa za devojčice u SAD, koje su po zastupljenosti u radnoj snazi na
23. mestu, u matematici su deset poena ispod dečaka, što je u granicama
proseka za posmatrane zemlje.
Što je društveni položaj devojčice bio povoljniji, veće su joj bile
matematičke sposobnosti. U Švedskoj i Norveškoj, u kojima gotovo da se ne
oseća nejednakost između muškaraca i žena u ma kojem vidu društvenog života,
razlika u matematičkim postignućima između devojčica i dečaka bila je
neznatna. U Turskoj i Južnoj Koreji, gde su društvene razlike među polovima
ogromne, odstupanja u rezultatima bila su velika.
Nesrazmera u čitalačkim veštinama je, međutim, veoma upadljiva: u svakoj
zemlji su devojčice pretekle dečake, u polno ujednačenim se ta razlika
povećava. U proseku su 32,7 bodova ispred - u Turskoj 25,1 a na Islandu 61.
Muškarci nisu nadareniji za prirodne nauke, samo se dečaci iz evolucionih
razloga ranije počinjali da se zanimaju za tehnička pitanja i prednjače u
školi, ustanovilo je drugo istraživanje pre gotovo mesec dana u Švajcarskoj.
Elsbet Štern, profesor u Saveznoj visokoj tehničkoj školi u Cirihu,
preporučuje da nastava iz prirodnih predmeta započne ranije, jer sadašnji
početak za devojčice ne možđe biti nepovoljniji.
Žene u prirodnim naukama su zapostavljena manjina, dodajući na muški hormon
nije uzrok boljem položaju. Muškarci s viškom testosterona pre su u
opasnosti da završe u zatvoru nego da postanu univerzitetski nastavnici,
zaključila je švajcarska naučnica.
Kći slavnog pesnika lorda Bajrona (Džordž Gordon) Ogasta Ejda Lavlejs,
upamćena kao prva žena programer (jedan program nosi njeno ime - ada),
izuzetak je koji potvrđuje i jedno i drugo. |
| |
| Stanko Stojiljković |
|
| |
| Tajna sibirske tajge |
| |
Ni do danas nije sasvim jasno šta je izazvalo tunguski udes u Sibiru, pre sto
godina, kada je snažni prasak nekoliko kilometara iznad tla pokosio stabla
na 2.000 kvadratnih kilometara. Zasijala je ogromna plamena buktinja pod
čijim su odsjajem žitelji Londona dan kasnije čitali novine usred noći. Za
nesvakidašnji događaj okrivljeni su asteroid, kometa, vanzemaljska letelica,
grudvica antimaterije, "crna rupa" i Teslini "zraci smrti"!
 I
posle jednog stoleća velika tajna prekrivena je neprozirnim velom:
zaslepljujuća svetlost na nebu prethodila je strahotnom prasku iznad
sibirske tajge posle kojeg je 2.000 kvadratnih kilometara šume ostalo
posečeno. Kao da je nevidljivi kosac snažnim zamahom u tili čas sasekao
stotine hiljada stabala. U gradu Irkutsku, 1.500 kilometara udaljenom od
reke Podkamenaja Tunguska, seizmički uređaji zabeležili su podrhtavanje, za
koje se isprva verovalo da je posledica zemljotresa.
Zasijala je ogromna plamena buktinja pod čijim su odsjajem žitelji Londona
dan kasnije čitali novine usred noći obasjane čudnovatim bleštavilom.
Šta je izazvalo čudesnu pojavu na samom isteku meseca juna 1908. godine?
Naučnici su proračunali da je prasak bio jednak snazi od 10 do 20 megatona
trinitrotoluola (TNT) ili hiljadu puta razorniji od atomske bombe bačene na
Hirošimu!
Veoma dugo opstaje razjašnjenje da uzrok potiče iz kosmosa: asteroid ili
kometa. Minule decenije preovladalo je gledište da se u Zemljinom vazdušnom
omotaču raspao asteroid, prečnika oko 30 metara i mase približno 620.000
tona, gotovo desetostruko veće od potonulog parobroda "Titanik".
Najnovije dočaravanje (simulacija) na računaru, obavljeno u Nacionalnoj
laboratoriji Sandija (SAD), ukazuje da je bio tri-četiri puta manji (dvadesetak
metara u prečniku). Uletevši u atmosferu stvorio je mlaz veoma vrelog gasa
nadzvučne brzine: vatrena lopta je uzrokovala udarne talase koji su se
ispoljili znatno jačim blizu površine nego što se ranije zamišljalo.
Prvim vinovnikom oglašena je stena koja se, posle milionima godina lutanja
kosmičkim prostranstvima, obrušila na našu planetu. I najrevnosniji tumači
nesvakidašnjeg događaja znaju da takvo objašnjenje poprilično šupljikavo.
Uprkos tome, uporni su u traganju verujući da će naići na naznake budućih
sličnih udesa koji se dešavaju jednom u razmaku od 200 do 1.000 godina.
Zamislite samo da se ustremi na gusto naseljeno područje, a ne u pusta
sibirska područja!
Krivac bi mogla da bude stena izbačena iz asteroidnog pojasa između Marsa i
Jupitera ili kometa sačinjena od prastare građe što u velikom obigrava
Sunčevu porodicu. Smrznute zaleđene grudve iz vremena oblikovanja planeta
jure većom brzinom, zbog čega prilikom udara oslobode više kinetičke
energije od krupnijih asteroida. Ali nijedan komadić nije još nađen u Sibiru.
Znalci još pouzdano ne znaju kolike su razmere tajanstvenog predmeta koji je
ostavio toliku pustoš u tajgi: procenjuje se da je u prečniku imao od tri do
70 metara. Svi su saglasni, međutim, da se u trenju s molekulima vazduha
rasprsnuo nad šumom - na visini od nekoliko do deset kilometara. I dalje se
prepiru da li je išta palo dole ili je sve sagorelo iznad tla.
Jedni su poverovali da je jezero Čeko, okruglastog oblika, negdašnje
udubljenje ispunjeno vodom koje je načinila stena zariviši se deset metara
duboko. Drugi su to brže-bolje osporili izjavivši da ništa vanzemaljskog
porekla nije nađeno, a da je stotine hiljada stabala pokosilo deset miliona
tona gasa obogaćenog metanom koji je naglo ispušten iz Zemljine kore. Kao
duh iz Aladinove svetiljke. Sličan beleg postoji u Norveškoj: jezero Ridge
površine 700 kvadratnih kilometara.
U maštovitim nagađanjima nisu izostali ni ostali neobični uzročnici. Ruski
pisac naučnofantastičnih skaski Aleksandar Kazancev je okrivio svemirsku
letelicu s Marsa čiji se nuklearni motor raspao. Drugi su to pripisali
poništenju (anihilacija) neznatne grudvice antimaterije zalutale iz kosmosa,
treći nisu oklevali da protumače kako je malena "crna rupa" prošišala kroz
Zemlju.
Nije izostavljen ni naš proslavljeni zemljak Nikola Tesla: u jednoj priči se
raspreda da je on uveče 30. juna 1908. godine, navodno, izvodio oglede sa "zracima
smrti" i da je nakon tunguske eksplozije rastavio svoje razorno oružje
smatrajući ga suviše opasnim za buduća pokolenja.
Ispredanju svakojakih predanja doprinela je činjenica što je prvo naučno
ispitivanje pogođenog područja, koje je predvodio vodeći znalac za meteorite
u Akademiji nauka Leonid Kulik, upriličeno tek 1927. Prikupivši mnoga
svedočenja očevidaca, on je zaključio da se stropoštao meteorit, iako nije
otkrio očekivano udubljenje. Ni 33 leta kasnije nisu imali više sreće:
nikakav ožiljak na tlu nije opažen.
Nedavno je u uglednom časopisu "Nejčer" opisano da je naša planeta iskusila
najrazorniji udar pre, otprilike, 4,4 milijarde godina kada se sudarila s
nebeskim telom Marsove veličine, što je otpustilo 2.390 biliona megatona na
severnoj populopti. Nikakvo udubljenje nije zaostalo, pretpostavlja se da se
od razletelih ostataka docnije uobličio Mesec.
Naučnici su se ozbiljno zabrinuli tek šezdesetih godina prošlog veka kada je
na Zemljinom pratiocu opaženo mnoštvo kratera. Poznati časopis "Sajens" je
1980. objavio članak u kako se asterioid pre 65 miliona godina stropoštao u
Meksičkom zalivu (blizu poluostrva Jukatan), što je urodilo potonjim
iščeznućem dinosaura i brojnih životinjskih i biljnih vrsta. |
| |
| Stanko Stojiljković |
|
| |
| Povratak u otadžbinu i odlazak u svjet |
| |
Naš sugrađanin, književnik Miloš-Miša Subontičić, aeronautički inžinjer,
penzionisani profesor matematike, pjesnik haiku poezije, i erudita, a
svetski putnik do sada je objavio 7 knjiga, za 7 godina putovanja na
engleskom jeziku.
Prva njegova knjiga "Moja saga (My saga-Serbia 78 days of bombing - 1999) je
hronika događaja koji su se dešavali na tlu bivše Jugoslavije, odnosno
Srbije, u vrjeme NATO bombardovanja u koju je bio aktivno uključen i Miša,
ali i njegova porodica i prijatelji. Svojim odlaskom u Beograd za vrjeme
bombardovanja, pisac je htjeo da svojoj porodici, a posebno djeci i unucima
omogući uvid u pravu sliku onoga što se događalo u Srbiji, a ne da budu
upoznati preko američkih, kanadskih i evropskih TV i radio stanica. Glavna
vrijednosti ove njegove knjige je svedočanstvo o jednom strašnom, nemoralnom
i neravnopravnom ratu protiv jedne male zemlje i njenog naroda, iscrpljene
deseto-godišnjim sankcijama.
Zatim je Miša Subontičić napisao svoju drugu knjigu - putopis "Trista Dana
("300 Days-China, Vietnam, Cambodia, Laos, Burma, Singapore, Indonesia, &
Thailand 2001 - 2002) a zatim još jednu divnu knjigu, takođe putopis "Ćud
Putnika ("Travellers Mood - Egypt, Jordan, Iraq, Liban, Syria, Turkey -
2003).
Zatim su došla nova putovanja i nove knjige stvorene kroz muke i znoj, jer
treba znati da naš putopisac odlazi na putovanja samo sa jednim ruksakom i
pasošem, ali sa velikom upornošću i radošću u srcu. Iako je zašao u starije
godine on hrabro i mladalački putuje već godinama i piše svoje putopisne
knjige koje oduševljavaju čitaoce.
Od 2004 godine napisao je 4 nove knjige putopisa: "A Glimpse of South
America": Peru, Bolivia, Chile, Argentina, Uruguay, Brazil, 2004-2005. "To
Mexico and back 2005-2006, "As they say" "That's India" 2006-2007, "The
Flawed Journey"(South Africa, Zambia, Malawi, Tanzania 2007-2008.
Miša je napisao odlične putopisne romane, zato što je duhom još uvjek dječak
i voli da otkriva nove zemlje i kontinente.
Na put oko svjeta krenuo je u svojoj 73. godini i kao svaki iskreni
romantičar nabacio je ruksak na leđa i naoružan dobrom voljom krenuo je u
avanturu za upoznavanjem dalekih i nepoznatih predjela. Njegovo isposnički
produhovljeno lice, koje zrači plemenitošću, gospodski autoritativno držanje
i širina srbske duše, učinili su da postane ambasador srbstva jer je, naš
narod zahvaljujući njemu stekao mnogo prijatelja u svima onima koji su
drumove i prenoćišta podjelili s njim. A, činio je to Miša nenametljivo i
bez velike pompe.
- Ova svoja putovanja nisam shvatao kao zabavu dokonih ljudi, ni kao lek za
očajnike. Za mene je to bila najveća škola, izvor znanja, kako o svetu, tako
i o ljudima. Želeo sam da svojim putovanjima upoznam svet, jer to nisam
mogao dok sam se školovao i radio, stvarao porodicu i materijalnu
egzistenciju. Ali, najvažnije je bilo to da sam želeo da mojoj deci i
unucima ostavim nešto vredno iz svog života, a to su te moje knjige i moja
otadžbina Srbija. - kaže poeta, književnik, inžinjer i putopisac Miša
Subontičić.
Ovih dana, Miša se vratio sa dvomjesečnog putovanja po otadžbini, gde je
svoju ćerku upoznao sa ljepotama naše zemlje, njenim znamenitostima,
gradovima, rijekama i dobrim i plemenitim ljudima…
Njegove knjige uskoro treba da budu prevedene i na srpski jezik.
Miloš - Miša Subontičić rođen je u Jugoslaviji 1928 godine. Studirao je u
Zagrebu i Beogradu od 1947-1953, a zatim je došao u Kanadu 1954 godine. U
Torontu je kao aeronautički inžinjer radio u De Haviland Air Craft of
Canada, a potom kao profesor matematike. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
| Takmičenje staro 2500 godina |
| |
Olimpijska vatra, zapaljena u Grčkoj od Sunčevih zraka, obiđe svet do
prestonice letnje olimpijade
Iz Grčke, baklja je ovog puta stigla u Kinu. Ljudi širom naše planete
sledeće tri nedelje pomno će pratiti zbivanja na najvećem sportskom
takmičenju na svetu - Olimpijskim igrama.
 Ovih
dana počele su 29. Olimpijske igre u Pekingu, gde se hiljade sportista iz
mnogobrojnih država širom sveta takmiče u 28 sportova. Za ovaj događaj
organizatori su se godinama pripremali, a na ovogodišnjim Letnjim
olimpijskim igrama biće održana 302 takmičenja.
Iako se moderne olimpijske igre održavaju nešto više od jednog veka, ideja o
organizovanju ovakvog grandioznog takmičenja stara je više od 2500 godina.
Prema jednoj legendi, prve olimpijske igre organizovao je Herkul, Zevsov
sin.
Prema istorijskim podacima, prve igre održane su 776. godine pre nove ere na
području grada Olimpije u drevnoj Grčkoj. Tada je 285 takmičara oprobalo
svoje sposobnosti u devet sportova. Igre su se održavale svake četvrte
godine pod geslom "U zdravom telu zdrav duh" i bile su toliko važne starim
Grcima da su zbog njih prekidali ratove.
I vreme su merili prema održavanju olimpijskih igara, pa je period od četiri
godine, između dveju igara, nazivan olimpijada. Punih hiljadu godina ove
igre su održavane u staroj Grčkoj, a ukinuli su ih Rimljani 393. godine nove
ere.
Iako je od tada do organizovanja prvih modernih igara proteklo više od 1500
godina, ljudi su u međuvremenu pokušavali da organizuju razna takmičenja
koja su podsećala na grčke olimpijske igre.
 Tako
su u 17. stoleću na Britanskom ostrvu bile izuzetno popularne Kostvoldske
igre, dok su tokom vekova u Grčkoj povremeno organizovana slična sportska
takmičenja.
Pred kraj 19. stoleća francuski baron Pjer de Kuberten došao je na ideju da
obnovi drevne igre.
Zahvaljujući njemu 1894. godine u Parizu je održan Međunarodni kongres 15
zemalja gde je jednoglasno odlučeno da se ponovo organizuju olimpijske igre
koje će se u budućnosti održavati svake četiri godine. Tako je, dve godine
kasnije, 1896. na stadionu u Atini organizovano veliko sportsko takmičenje -
moderne olimpijske igre. Od tada do današnjih dana olimpijske igre nisu
održane dva puta - u vreme Prvog i Drugog svetskog rata.
U međuvremenu u igre su svrstani i novi sportovi poput fudbala, košarke,
vaterpola, a gotovo svake četiri godine poneka sportska disciplina prvi put
bude predstavljena na njima. Inače, krajem prošlog stoleća letnje i zimske
olimpijske igre su razdvojene, pa se više ne održavaju iste godine |
| |
| D. I. |
|
| |
| Na otvaranju lepa devojčica pevala na plejbek |
| |
Kineska devojčica koja je ceremoniji otvaranja Olimpijade u Pekingu izvela "Odu
domovini", pevala je na plejbek, pošto ona čiji se glas čuo nije bila
dovoljno lepa da reprezentuje zemlju domaćina, priznao je muzički direktor
spektakla.
"Hteli smo da pošaljemo savršenu sliku, mislili smo na ono što će biti
najbolje za naciju", izjavio Čen Ćigang u intervjuu kineskoj televiziji koji
je danas objavljen na portalu Sina.com.
Ta izjava je, međutim, javlja Frans pres, ubrzo nestala s interneta.
Danas je nekoliko kineskih medija objavilo laskave fotografije Lin Miaoke,
devetogodišnje "zvezde u usponu".
Niko, kako piše Frans pres, nije pomenuo dve godine stariju Jang Peiji,
bucmastu devojčicu nepravilnih zuba, koja je otpevala "Odu domovini".
"Bilo je to pitanje od nacionalnog interesa. Dete je trebalo da pojavi pred
kamerama, da bude izražajno", objasnio je Čen, slavni kineski savremeni
kompozitor.
"Lin Miaoke je bila savršena za sve to. Ali, kad je u pitanju glas, Jang
Peiji je savršena, cela ekipa je bila složna oko toga", dodao je. |
| |
| |
|
| |
| Džordž Kluni snima film o Bin Ladenovom
vozaču |
| |
Džordž Kluni otkupio je prava na triler "The Challenge" Džonatana Maler
(Jonathan Mahler) koji se bavi suđenjem Salimu Hamdanu, telohranitelju i
vozaču Osame bin Ladena.
 To
je priča o dugačkoj kampanji koju su vodili advokat američke mornarice Čarls
Svift i profesor prava iz Džordžtauna Nil Katjal (Neal Katyal) kako bi
obezbedili pravedno suđenje Hamdanu, objavljuje "Verajeti" (Variety) na svom
sajtu.
"The Challenge" je potencijalni rediteljski, scenaristički i glumački izazov
za Klunija koji se još nije odlučio kakvu će ulogu igrati u ostvarenju tog
projekta, izjavio je glumčev portparol.
Hamdana je vojni sud u bazi u Gvantanamo Beju 7. avgusta osudio na 66 meseci
zatvora.
Taj Jemenac je proglašen krivim za materijalno pomaganje terorističkih
akcija, ali je oslobođen mnogo težih tačaka optužbe uključujući učešće u
zaveri za ubistvo, što neki analitičari vide kao pobedu penzionisanog
mornaričkog advokata Svifta. |
| |
| |
|
| |
| Tužba protiv Paris Hilton |
| |
Starleta Paris Hilton nije se dovoljno angažovala na promociji komedije iz
2004, piše u tužbi koju je protiv nje podnela Vorldvajd entertejnment grupa
.
Grupa u tužbi podnetoj sudu u Majamiju od bogate naslednice traži 75.000
dolara odštete jer nije ispunila promotivne obaveze za film "National
Lampoon's Pledge This!".
Paris Hilton (27) je igrala u tom filmu, bila je i izvršni producent, a
ugovorom koji je potpisala na milion dolara, obavezala se na glumu i "razumnu
količinu promocije i reklamiranja filma", dodaje se u tužbi. |
| |
| |
|
| |
| Džos Stoun piše pesmu za Obamu |
| |
 Pevačica
Džos Stoun (Joss Stone) napisaće i snimiti pesmu za predizbornu kampanju
kandidata iz redova Demokrata na mesto predsednika SAD Baraka Obame.
Obama je navodno lično zamolio pevačicu da snimi numeru koja će biti glavna
pesma kampanje, objavljeno je na sajtu muzičkog magazina "Nju mjuzikal
ekspresa" (Nenj Musical Edžpreš - NME).
Kandidat za predsednika SAD voli muziku Džos Stoun zato što se ona, kako
kažu upućeni, obraća i crncima i belcima te države. |
| |
| |
|
| |
| Verio se Boris Beker |
| |
Nekadašnji najbolji teniser sveta Boris Beker (Becker) verio se sa Alesandrom
"Sendi" Majer-Velden (Alessandra "Sandy" Meyer-Woelden), piše tabloid "Dejli
mejl" (Daily Mail) na svom sajtu.
 Beker
(40) je 24-godišnjakinju zaprosio proteklog vikenda dok su letovali na
italijanskom ostrvu Sardiniji.
Alesandra Majer-Velden je ćerka Bekerovog pokojnog menadžera Aksela
Majer-Veldena (Axel) koji je umro 1997. godine.
"Ništa nisam znala o tome, bila sam sasvim iznenađena", rekla je ona o
prosidbi. Beker joj je tom prilikom poklonio prsten sa dva dijamanta.
Boris Beker iz braka sa Barbarom Feltus ima dva sina. Njihov brak je trajao
8 godina i okončan je 2001. On ima i vanbračnu ćerku sa jednom ruskom
manekenkom. |
| |
| |
|
| |
| U Riju izložba o ugroženoj vrsti plavog ara
papagaja |
| |
U zoološkom vrtu u Rio de Žanejru otvorena je izložba o velikom plavom
papagaju "ara de lear" kojem preti istrebljenje pošto ih, kako upozoravju
stručnjaci, u prirodi ima svega još 650.
Za 11 primeraka tih ptica koje zovu i kobaltni ara, u vrtu je otvoren novi
prostor u kojem su veštačke stene nalik na one u njihovom prirodnom staništu
na severoistoku države Baija.
Plave are će biti okružene drugim životinjama tipičnim za njihov ekosistem
na severoistoku Brazila, kao što su jeleni i mravojedi.
Cilj je da se are osećaju "kao kod kuće", objasnila je uprava zoo vrta. |
| |
| |
|
| |
| Kupio pik-ap za 16 kanti novčića |
| |
Jedan Amerikanac koji kaže da nema poverenja u papirni novac doneo je dovoljno
novčića za polovinu cene svog novog pik-ap vozila, a ostatak je platila
njegova supruga, čekom.
Zaposleni auto-salona u Sinsinatiju kazu da je 70-godišnjak dovukao 16 kanti
punih novčića u utorak i odvezao se novim "ševroleom silverado".
Osoblje salona se podelilo u grupe i sat ipo prebrojavalo cente i ostale
novčiće koji su pokrili polovinu cene vozila od 16.000 dolara (838.000
dinara). Zatim je supruga kupca za ostatak cene napisala ček.
Sin kupca je rekao da njegov otac uvek plaća kovanicama i da je škrtica.
Zato ga je iznenadilo kada je otac odlučio da zameni stari pik-ap iz 1981.
što je uporno odbijao iako ga je to vozilo udarilo i slomilu mu nogu prošle
godine kada je zbog starosti otkazala ručna kočnica. |
| |
| |
|
| |
| Verni pas nedeljama čuvao telo preminulog
vlasnika |
| |
Verna keruša čuvala je šest nedelja telo svog vlasnika koji je počinio
samoubistvo u dolini severoistočnog Kolorada, saopštile su vlasti.
Telo 25-godišnjeg Džejka Bejsingera (Jake Baysinger) pronađeno je u nedelju,
oko 120 kilometara daleko od Denvera.
Keš (Cash), ženka nemačkog ovčara, nađena je pored njega, dehidrirana i
mršava, ali živa.
Pretpostavlja se da je preživela hraneći se miševima i zečevima.
Bejsingerov nestanak prijavljen je 28. juna, a opsežna potraga nije dale
rezultate sve dok prošle nedelje jedan rančer nije video Keš i prateći je,
naišao na Bejsingerovo telo i njegov automobil.
Istražitelji veruju da je keruša držala kojote podalje od tela. |
| |
| |
|
| |
| "Rejdiohed" snimio muziku za film |
| |
LONDON, 13. avgusta 2008. (Beta) - Britanski bend "Rejdiohed" (Radiohead)
napisao je muziku za film "Ćoke", snimljen prema istoimenoj knjizi Čaka
Palenika (Ćuck Palahniuk).
Kako objavljuje "Nju mjuzikal ekspres" (New Musical Express - NME,
www.nme.com), film "Choke" će se u bioskopima pojaviti u novembru.
Palenik je alternativnom radiju "Bi-Bi-Si 6 mjuzik" (BBC 6 Music,
www.bbc.co.uk/6music) rekao da je reditelj filma Klark Greg (Clark Gregg)
zamolio "Rejdiohed" da se uključi u projekat pošto je znao da je autor
knjige intenzivno slušao bendovu numeru "Creep" dok je pisao "Choke".
Čak Palenik je autor knjige "Borilački klub", prema kojoj je takođe snimljen
film u režiji Dejvida Finčera (David Fincher), sa Bredom Pitom (Brad Pitt) i
Edvardom Nortonom (Edward) u glavnim ulogama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
