|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1165, 15. avgust 2008.
| Čavić postavio olimpijski rekord |
| |
Srpski plivač Milorad Čavić, vlasnik novog olimpijskog rekorda, rekao je da se
"super oseća" posle plasmana u polufinale trke na 100 metara leptir na
Olimpijskim igrama u Pekingu i da veruje da može bolje.
 "Ranije
sam mislio da mogu da isplivam ispod 51 sekunde i to sam uradio. Super sam
se osećao. Imao sam mnogo grešaka i znam da ću biti bolji u finalu", rekao
je Čavić novinarima pošto je preplivao deonicu za 50,76 sekundi i postavio
novi olimpijski rekord. On je u kvalifikacionoj grupi bio sa američkim
plivačem Majklom Felpsom, glavnim favoritom za zlato, koji u Pekingu želi da
osvoji osam zlatnih medalja i tako uđe u istoriju.
"Ovo je prvi put da sam ga dobio u istoj grupi, ali mu je najbolje vreme
brže od ovog, tako da mogu i dalje da razmišljam o tome", rekao je Čavić. |
| |
| |
|
|
| Vuk Jeremić danas podnosi zahtev Ujedinjenim
Nacijama |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić danas će u Njujorku uručiti
predlog rezolucije Srbije za Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, kojim
se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu.
Predlogom rezolucije traži se da Generalna skupština UN, koja je za to
nadležna, uključi ovo pitanje u svoj dnevni red i zatraži savetodavno
mišljenje od Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene
nezavisnosti Kosova.
To je deo strategije Beograda, predviđen i Akcionim planom Vlade Srbije, da
se, u periodu u kome sud razmatra, blokiraju priznanja Kosova od strane
zemalja koje do sada to nisu učinile, kao i da se onemogući članstvo Kosova
u međunarodnim organizacijama.
 Šef
srpske diplomatije Vuk Jeremić, na slici desno, izjavio je da je kratkoročni
cilj traženja konsultativnog mišljenja od Međunarodnog suda pravde o
proglašenju nezavisnosti Kosova usporavanje procesa priznavanja, dok je
dugoročni cilj povratak za pregovarački sto.
Jeremić je izrazio nadu da će na Generalnoj skupštini UN većina podržati
incijativu Srbije o konsultativnom mišljenju Međunarodnog suda pravde.
Da bi prošla inicijativa Srbije, potrebno je 96 glasova od 191 zemlje koje,
bez Srbije, mogu da glasaju.
Srpska diplomatija vodila je tokom leta žestoku ofanzivu za usporavanje
procesa medunarodnog priznanja Kosova a šef diplomatije imao je bezbroj
bilateralnih susreta nastojeći da Kosovo održi kao temu na visokom
međunarodnom nivou.
Inicijativa o Međunarodnom sudu pravde izazvala je protivljenje pojedinih
zemalja Zapada, posebno Francuske i Britanije (navodno je to "izazivanje
EU"), pa se špekulisalo da je planirana poseta šefa diplomatije Bernara
Kušnera Beogradu (odložena zbog Gruzije), bila i u fukciji ubeđivanje Srbije
da odustane od svoje inicijative u UN.
Međutim, zvaničnici Srbije, uključujući i predsednika Borisa Tadića i
ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, poručivali su da Srbija neće
odustati od tog zahteva.
Međunarodni sud pravde ne donosi presudu, već daje samo "savetodavno
mišljenje", što znači da nema pravnih sankcija za njegovo nepoštovanje.
Međutim, to mišljenje bi ipak imalo veliki uticaj na zemlje koje će
odlučivati o tome da li će priznati ili ne nezavisno Kosovo.
Izražavajući nadu da će Sud doneti konsultativno mišljenje da proglašenje
nezavisnosti Kosova nije bilo saglasno s međunarodnim pravom, Jeremić je
ocenio da će to otvoriti prostor za povratak za pregovarački sto, što je
dugoročni smisao te incijative.
Kratokočni cilj incijative je da zemlje koje su se do sada uzdržale od
priznavanja nezavisnosti Kosova to ne učine u peridu u kojem sud razmatra,
kao i da Kosovo ne bude primljeno u punopravno članstvo ni u jednu važnu
međunarodnu organizaciju, naveo je Jeremić.
Povodom sukoba u Gruziji, Jeremić je kazao da je Srbija od samog početka
kosovske krize ukazivala da proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja
etnički motivisan pokušaj secesije protiv stava Saveta bezbednosti UN i da
utoliko predstavlja opasana presedan za rešavanje problema širom sveta.
"Na Kavkazu se pokazalo koliko militaristički pristup rešavanju
teritorijalnih problema može da bude opasan" ocenio je Jeremić i dodao da "nasuprot
tome stoji legalistički, miran pristup Srbije koji podrazumeva traženje
konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde".
Jeremić je kazao da u tom kontekstu "postaje još jasnije koliko je
incijativa Srbije sračunata da donosi mir i stabilnost". |
| |
| |
|
|
| Obrazovani i kvalifikovani lakše u Kanadu |
| |
Počev od oktobra ove godine biće olakšano useljenje u Kanadu licima koja su na
privremenom radu i studentima koji studiraju u toj zemlji, najavila je
kanadska ministarka za imigraciju Dajana Finli.
U izjavi za medije ona je naglasila da će "birajući novodošle na osnovu
njihovog znanja i kvalifikacija potrebnih kanadskom tržištu radne snage, kao
i na osnovu stečenog kanadskog iskustva, Kanada postati još atraktivnije
odredište za sve obrazovane ljude širom sveta".
 Potencijalni
imigranti koji već rade ili studiraju u Kanadi neće kao dosad morati da
izlaze van zemlje kako bi okončali proces "kandidature" za stalnog rezidenta,
odnosno dobijanje stalne boravišne i radne vize i, kasnije, državljanstva.
Tehnički, takvi kandidati obično su poštom ili lično podnosili dokumenta u
najbližem kanadskom uredu za vize u Bafalu (SAD), a ako bi im stalni status
bio odobren, morali su potom obavezno da izlaze van Kanade i ponovo "imigriraju"
u ovu zemlju.
Olakšica će, međutim, važiti samo za određene, obrazovane kategorije lica na
privremenom radu u Kanadi sa menadžerskim, profesionalnim, tehničkim i
trgovačkim zanimanjima.
Potencijalni stalni rezidenti moraće takođe da imaju najmanje dve godine
kanadskog radnog iskustva i osnovno znanje jezika.
Nekvalifikovani, fabrički i poljoprivredni radnici izuzeti su iz grupe
novopovla-šćenih što je, smatraju kritičari vladine odluke, svojevrstan vid
diskriminacije.
Strani studenti koji diplomiraju na nekom od kanadskih univerziteta moraće,
u trenutku podnošenja molbi za stalnog rezidenta, da imaju važeći privremeni
boravišni status, dokaz o završenom akademskog programu od najmanje dve
školske godine, bar jednu godinu radnog iskustva u struci i srednje ili
osnovno znanje jezika.
Cilj novog vladinog programa je da u početku privuče "novu imigracionu klasu"
od 12.000 do 18.000 obrazovanih osoba koji privremeno već rade ili studiraju
u Kanadi. Ta cifra trebalo bi da naraste do 25.000, odnosno do 10 odsto
prosečnog godišnjeg priliva od 250.000 imigranata.
Prošle godine u Kanadi je radne vize imalo oko 165.000 stranaca, a na
kanadskim univerzitetima i koledžima studiralo je 74.000 studenata iz
inostranstva.
Ranije letos vlada je takođe olakšala zamenu obaveznih "rezident-ličnih
karata" koje nadležni imigracioni organi od 2002. izdaju svim stalnim
rezidentima.
Status (stalnog) rezidenta za imigrante koji (stalno) žive u Kanadi je
uobičajen, a primanje državljanstva te zemlje je dobrovoljno, odnosno
neobavezno.
Detalji o tim odlukama kao i o svim aspektima iseljenja u Kanadu i
školovanju u toj zemlji dostupni su na sajtovima ministarstva za imigraciju
www.cic.gc.ca ,
www.credentials.gc.ca , kao i na
sajtu i www.studyincanada.com . |
| |
| |
|
|
| Terminator, Bog, gospel, sve pomaže u
osvajanju zlata |
| |
Od žestokih momaka do Boga, od hip-hopa do gospela, mnogi od najboljih
svetskih sportista koriste čudne mešavine strategija u poslednjim pripremama
za najvažnije borbe u životu.
Kada sportiste na Olimpijskim igrama proganjaju duhovi prošlih neuspeha i
kada na svojim plećima nose očekivanja nacije, često traže privatne rituale,
kao inspiraciju da bi raščistili misli.
 "Nikada
ne razmišljam o svom protivniku. Razmišljaću o žestokim momcima, kao što je
Švarceneger", rekao je kenijski bokser Sulejman Vandžau Bilali, koji se na
Igrama u Pekingu takmiči u kategoriji do 48 kilograma.
Misli o Terminatoru mogu da pomognu u borilačkim sportovima kao što je boks,
ali bi mogle biti opasne u drugim disciplinama.
"Moramo da budemo smirene i mirne. Ja mislim na svoju majku, babu i dedu",
rekla je Anastasija Banova, strelac iz Kazahstana.
U doba kada se svemirski inženjeri angažuju da analiziraju plivačke zamahe
ili pokrete ruku sprintera, jednostavna rutina pre takmičenja može doneti
mir i samopouzdanje.
"Uvek sam želeo novu čistu odeću za svaki dan kad trčim. Uvek bih je dan pre
takmičenja pred spavanje izlagao redom koji ću je obući. To je bio moj
ritual", rekao je američki sprinter Karl Luis, koji je prošao mnogo toga na
putu do osvajanja devet olimpijskih zlata.
Naravno, Luis bi i dalje bio jedan od najvećih američkih sportista i da je
nosio smrdljivu, izgužvanu trenerku, ali su mu njegove navike pomogle da
otkloni mnoge opterećujuće misli tokom priprema.
"Uvek sam nosio SAD na grudima i želeo sam da svaki put izgledam savršeno",
rekao je Luis.
Treneri sportista znaju važnost psihologije dok se u fizički trening ubacuje
posvećenost.
"Nikad ne bih obeshrabrivao sujeverje, ali ga u isto vreme i ne ohrabrujem.
Ako sportista misli da je nešto propustio, isekao ćošak ili slično, onda je
psihološki slab", rekao je Klaj Vudvord, trener engleske ragbi
reprezentacije koja je 2003. osvojila Svetski kup.
Ništa nije važnije od treninga, ali svaka sitnica znači.
Svaki član muške gimnastičke reprezentacije Kine nosio je u utorak oko ruke
tanku crvenu traku iz hrama za sreću. Ekipa je osvojila zlatnu medalju.
Konačna unutrašnja snaga može doći odozgo.
"Sve prepuštam rukama Gospoda. Slušam gospel muziku kad god želim da se
opustim i osvežim um", rekla je Triša Flores, skakačica u dalj iz Belizea.
Sa druge strane, američki plivač Majkl Felps, koji je i dalje na putu da
osvoji rekordnih osam zlatnih medalja u Pekkingu, pred svaku svoju trku nosi
slušalice na kojima sluša hip-hop muziku. |
| |
| |
|
|
| Pritisak sukoba Rusije i Gruzije |
| |
Sukob Rusije i Gruzije mogao bi da sruši ambicije članice NATO-a Turske da
postane energetski čvor regiona.
Borbe u Južnoj Osetiji, koje su protresle tržište nafte, skreću pažnju na
strateški značaj Turske, zemlje u nemirnom regionu koja se graniči sa Iranom,
Sirijom, Irakom i republikama bivšeg Sovjetskog Saveza. I koja želi u EU.
 Turska
nema energetske izvore i naporno radi da bi postala tranzitna ruta za
kaspijski i centralnoazijski izvoz nafte i gasa u vreme kada Evropa nastoji
da smanji zavisnost od ruskih energenata.
Te perspektive, uz želju Ankare za stabilnijim okruženjem, sada su ugrožene,
pošto je sudar Moskve i Tbilisija pokazao koliko je krhka bezbednost na
Kavkazu.
"Energetski koridor istok-zapad i Turska kao energetska luka za zapad među
ključnim su argumenatima Ankare u pristupnici za EU", izjavio je Rojtersu
analitičar Međunarodne krizne grupe Haj Poup .
"Konflikt je bacio senku na osnovu spoljne politike Turske koja podrazumeva
stvaranje regiona stabilnosti".
Sa susedom Gruzijom, Turska je zemlja kojom ide naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan
(BTC) i dnevno prenosi milion barela azerbejdžanske nafte do turske
sredozemne obale.
Turska se takođe nada da će preko nje proći delovi nafto-voda Nabuko, koji
podržava EU i koji bi trebalo da krene 2013.
Međutim, poverenje u bezbednost puteva nafte u Turskoj narušeno je prošle
nedelje kada su kurdski separatisti preuzeli odgovornost za eksploziju koja
je izazvala požar na turskom delu naftovoda BTC.
Analitičari smatraju da će sukob u Gruziji oživeti debatu u EU oko prijema u
članstvo zemalja poput Turske.
Analitičar konsultantske grupe Evroazija (Eurasia) Volfango Pikoli kaže da "postoje
bojazni da ako Turska postane deo EU i dobije granice sa Gruzijom i drugim
kavkaskim zemljama, to možda neće biti dobro za Evropu".
Sumirajući rastuće probleme Turske zbog situacije u Gruziji, jedan zvaničnik
turskog ministarstva spoljnih poslova kaže da Ankara želi stabilnost u
regionu i okončanje borbi što je pre moguće. "U kući sudeda gori", kaže on.
Turska, blizak saveznik SAD, nedavno je popravila veze sa Rusijom koja joj
je značajan trgovinski partner. Prema zvaničnim statistikama, trgovine
Turske i Rusije u prvoj polovini godine vredela je 19,9 milijardi dolara.
Istovremeno Turska podržava Gruziju i ima interes da kavkaske zemlje izađu
iz ruske sfere uticaja. Prošle nedelje Turska je pristala na zahtev Gruzije
da je, zbog sukoba, snabdeva strujom.
Ipak, brinući o stavu Rusije, od koje kupuje oko 60 odsto potrebnog gasa,
Turska je bila oprezna da ne podrži Gruziju u pitanju ulaska u NATO, čemu se
Rusija protivi.
Turska ima težak zadatak da uskladi spoljnu politiku prema Rusiji i Gruziji,
kažu analitičari, jer brojni strateški značaji u tom sukobu traže od Turske
da bude oprezna. |
| |
| |
|
|
| Žene bombaši-samoubice |
| |
Šefovi evropskih obaveštajnih službi pokrenuli su veliko istraživanje o novoj
pretnji u borbi protiv islamskih terorističkih grupa - ženama bombašima.
Prema navodima koordinatora za antiterorističke aktivnosti EU, Žila de
Keršova, ne samo da ekstremističke grupe angažuju islamske žene za vojne
akcije, već dalje angažuju druge žene i to iz EU.
U jednom video snimku iz Bagdada grupa žena, prekrivenih lica sa vojnim
opasačima i mašinkama u rukama, objašnjavaju zašto su posegle za oružjem
protiv američke vojske u Iraku.
 "Mi
smo braniteljke islama", kaže jedna, dodajući da je njena dužnost da "brani
zemlju u kojoj se rodila". "Zašto bismo mi stajale po strani dok naši
muškarci ginu".
Sudeći prema poslednjem bilansu poginulih u Iraku, čiji je broj znatno
smanjen od početka 2004. godine, poslednjih meseci je zabeležen dramatičan
porast napada žena samoubica.
Ove žene su u Iraku počele dosta da se koriste u vojnim operacijama jer
izazivaju manje sumnje i mogu da sakriju eksploziv ispod odeće jer ih
vojnici nerado pretresaju.
Prema izveštajima vojske SAD, u 2007. godini bila su 23 ovakva napada, a od
početka 2008. godine izvedeno je osam.
Prošle sedmice, tri žene koje su nosile ekploziv, umešale su se među šiitske
hodočasnike u Bagdadu i aktivirale bombe. Četvrti bombaš, za koga se takođe
sumnja da je u pitanju žena, na severu zemlje je na isti način raznela grupu
Kurda koji su protestvovali.
Bilans tih napada je 60 mrtvih i 250 ranjenih samo u jednom danu.
Analitičari smatraju da su ove žene motivisane osvetom zbog poginulih i
uhapšenih muških članovca njihovih porodica. Ostale su, smatraju oni,
motivisane željom da budu apsolutno posvećene istom cilju kao i njihovi
muškarci.
U Alžiru, sudeći prema informacijama obaveštajnih službi, Al Kaidina "magrebska
grupa" sada koristi žene u bombaškim napadima. One su zadužene i za nošenje
pratećeg materijala - hrane, odeće i lekova.
"Prošle godine smo rasturili veliku logističku mrežu te grupe sačinjenu
isključivo od ženskih članova", izjavio je Rojtersu jedan alžirski
obaveštajac.
Prema istom izvoru, tero-rističke grupe se trude da regrutuju one žene čiji
su muški članovi porodice već pripadnici nekih ekstremističkih grupa.
Kako navode američki obaveštajci u Iraku, broj žena ubica raste sa brojem
poginulih muškaraca.
Neki analitičari smatraju da je upotreba žena u terorističkim napadima "strategija
poraženih očajnika", dok drugi drže da bi to mogla da bude "vrlo uspešna
startegija" ekstremističkih grupa.
"Mali su izgledi da snage bezbednosti od žena bombaša izvuku neke osetljive
informacije, jer one na umu uvek imaju osvetu", kaže predstavnik američke
vojske Džon Hol.
Iračke snage bezbednosti su nedavno pokrenule akciju "Ćerke Iraka", program
kojim se žene obučavaju da traže druge žene, potencijalne bombaše-samoubice
na kontrolnim punktovima.
"Nadamo se da će se u narednom periodu više žena priključiti našoj akciji",
kaže Rana Abid, stražar na kontro-lnom punktu u iranskoj provinciji Dijala.
"Cilj je da pomognemo našoj braći kako bismo zajedničkim snagama štitili
novi Irak", kaže ona. |
| |
| |
|
|
| Goluba ubili pripadnici zemunskog klana |
| |
Istraga ubistva Zorana Goluba zvanog Čarlama odvela je policiju do odbeglih
članova "zemunskog klana" Sretka Kalinića i Miloša Simovića za koje se
sumnja da su ga izrešetali u njegovom kafiću u Istočnom Sarajevu, pišu
banjalučke "Nezavisne novine".
Pozivajući se na neimenovani policijski izvor, list navodi da je policija u
aprilu ove godine dobila informaciju da se Kalinić i Simović kriju na
području Banjaluke, ali da odlaze i u druge gradove u BiH.
"Posle ubistva Zorana Goluba, uzete su izjave od mnogih osoba, te pregledani
snimci s nekoliko sigurnosnih kamera. Prema onome što smo videli, ti ljudi
zaista odgovaraju fizičkom izgledu Kalinića i Simovića", rekao je taj izvor
iz policije.
Dodaje da na "srbijanski rukopis" ovog ubistva, koje je počinjeno u neđelju
u Golubovom "Sport kafeu", ukazuje način na koji je likvidiran.
"Radi se o vanserijskim ubicama. Čarlama je pogođen sa 28 metaka, a
pronađena je 41 čaura. Svi meci ispaljeni su iznad glava ljudi koji su
sedili u bašti Golubovog kafića i niko drugi nije ni okrznut. Sve ovo
ukazuje da se radi o profesionalcima, koji nisu mogli promašiti. Jedan je
pucao u Goluba, a drugi ga je pokrivao pri povlačenju", navodi se u tekstu.
Za odbeglim pripadnicima "zemunskog klana" Sretkom Kalinićem i Milošem
Simovićem Srbija je raspisala poternice zbog učešća u atentatu na premijera
Zorana Đinđića, otmica i niza drugih teških krivičnih dela. Kalinića su
srpski mediji označili kao glavnog egzekutora "zemunskog klana".
Policija iz Istočnog Sarajeva, koja ne želi da otkriva nove detalje iz
istrage, ranije je saopštila da proverava informacije da je Golubu u
protekla dva meseca kontinuirano pretio Darko Elez.
Poslednje ubistvo u Istočnom Sarajevu, kako je saopštila policija, nastavak
je obračuna suprotstavljenih kriminalnih grupa predvođenih Elezom i Đorđem
Ždralom, s kojim je ubijeni Golub bio u dobrim odnosima. |
| |
| |
|
|
| Računar i diskete pripadali Karadžiću |
| |
Branilac haškog optuženika Radovana Karadžića, advokat Svetozar Vujačić,
izjavio je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nesumnjivo utvrdilo
da su laptop i diskete pronađeni na Batajničkom drumu pripadali Karadžiću.
"Brojne ekspertize otisaka prstiju i DNK tragova definitivno su potvrdile da
laptop i diskete pripadaju Karadžiću. Nisam preuzeo računar i diskete, jer
hoćemo da dovedemo stručnjaka koji bi ustanovio da li je u kompjuter ubačen
virus i da li je nešto menjano", rekao je Vujačić.
 Vujačić
(desno) je rekao da je MUP potvrdom da su stvari nađene na Batajničkom drumu
pripadale Karadžiću demantovao zvaničnu verziju po kojoj je Karadžić uhapšen
21. jula, a ne 18. jula, kako tvrdi njegova odbrana.
"Nemam primedbu na MUP, sve su radili po zakonu. Ima tu još dosta otisaka i
tražiću da budu ispitani svi tragovi, kako bi dokazali da nije odbrana
podmetnula torbu sa laptopom, niti Karadžićevi rođaci, pa ćemo onda tražiti
da budu uzeti DNK uzorci od operativaca BIA-e koji su uhapsili Karadžića",
rekao je Vujačić.
Vujačić je izrazio sumnju i u zvaničnu verziju pronalaska torbe na
Batajničkom drumu, rekavši da je "slučajni nalazač" 11. avgusta video
diskete i laptop, a zatim flomasterom na papiru formata A4 napisao "Tužilaštvu
za ratne zločine, tužiocu Vladimiru Vukčeviću", i taj papir stavio u
plastičnu foliju.
"A onda je otišao u centar grada i iz govornice nije pozvao broj 92, nego
direktno Tužilaštvo za ratne zločine, koje je obavestilo policiju, a
policija pronašla torbu. Tako obavešten slučajni nalazač ne postoji nigde na
svetu. Odmah je znao ko je Vukčević", rekao je Vujačić.
Dodao je i da je torba u kojoj su bili laptop i diskete bila "apsolutno
nova" i da je nemoguće da na nju nije palo ni zrno prašine od hapšenja
Karadžića, koje se dogodilo najmanje 20 dana ranije.
Akcioni tim za saradnju sa Haškim tribunalom saopštio je 12. avgusta da je
11. avgusta na Batajničkom putu pronađena torba sa prenosnim računarom (laptopom)
i 55 disketa za koje se sumnja da pripadaju Karadžiću.
Tim je naveo da je torba pronađena prekjuče oko 15 sati na osnovu dojave i
aktivnosti nadležnih državnih organa.
Osim laptopa i disketa u torbi su nađeni i novinski isečci i dve knjige.
Karadžić i njegovi branioci naveli su u više navrata da su mu prilikom
hapšenja oduzeti laptop i diskete i da je uhapšen u gradskom autobusu na
liniji 73 (Novi Beograd - Batajnica) tri dana pre nego što je to zvanično
saopšteno.
Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je 21. jula da je Karadžić te večeri
uhapšen u okolini Beograda. |
| |
| |
|
|
| Više od 60 miliona kruna ukradeno iz trezora |
| |
U drugoj po veličini pljački novca u istoriji Danske, ukradeno je više od 60
miliona kruna (oko 630 miliona dinara) iz trezora u predgrađu Kopenhagena,
saopštila je policija.
Desetorica pljačkaša su u nedelju ujutro ukradenim buldožerom provalila zid
trezora i odnela novac.
Pobegli su automobilima iz kojih su bacali eksere po putu i palili vozila za
prevoz smeća da bi sprečili eventualnu poteru.
Policija je saopštila da još niko nije uhapšen i da je istraga u toku.
Najveća pljačka u Danskoj se desila aprila ove godine, kada je na sličan
ukradeno nešto više novca - 62 miliona kruna (649 miliona dinara).
Takve pljačke su se proteklih meseci dogodile i u drugim skandinavskim
zemljama. |
| |
| |
|
| |
|
|
