|
|
Broj 1165, 15. avgust 2008.
| Crnogorci u Srbiji zainteresovani za dvojno
državljanstvo |
| |
Crnogorska partija (CP) u Srbiji pozdravila je najavljeni početak razgovora o
dvojnom državljanstvu između Podgorice i Beograda i saopštila da su
Crnogorci u Srbiji zainteresovani za dvojno državljanstvo.
Predsednik Crnogorske partije Nenad Stevović kazao je agenciji Beta da je
pitanje dvojnog državljanstva "krucijalno" i da su Crnogorci u Srbiji
zainteresovani da "se ova agonija reši, kako bi ljudi konačno znali na čemu
su".
Stevović je kazao da njegova partija "uvažava specifične pozicije obe države",
ali i naveo da je ubeđen da će zvanična Podgorica "imati razumevanja" za
Crnogorce koji žive u Srbiji.
"Zvanična Podgorica ne bi trebalo da bude kruta i treba da pronađe model da
određenoj grupi građana omogući dvojno državljanstvo. U Srbiji ima veliki
broj ljudi koji su zainteresovani za to", rekao je predsednik Crnogorske
partije.
Prema njegovim rečima, najvažnije je što su se promenom vlade u Beogradu
stekli uslovi da razgovori počnu.
Crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova pripremilo je nacrt sporazuma o
dvojnom državljanstvu koji će ponuditi na potpisivanje Srbiji i drugim
državama sa prostora bivše SFRJ.
Nacrt sporazuma, kako je objašnjeno iz Ministarstva unutrašnjuh poslova, ne
predviđa mogućnost davanja dvojnog državljanstvo, jer je to pitanje rešeno
crnogorskim zakonom.
Objašnjeno je da sporazum koji će biti ponuđen Srbiji, treba da reguliše
pitanja za one građane koji već imaju dva državljanstva, kao što su
diplomatska zaštita, služenje vojnog roka, ekstradicija i slično.
Prema crnogorskom zakonu, dvojno državljanstvo je izuzetak, a ne pravilo i
ono se neće oduzimati onim građanima, koji su na dan proglašenja
nezavisnosti, 3. juna 2006. godine, imali dva državljanstva.
I Srbija je, u međuvremenu najavila da će Crnoj Gori u oktobru ponuditi
svoju predlog sporazuma. |
| |
| |
|
| |
| Dodik traži popis stanovništva u BiH |
| |
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najavio je da će na
predstojećem razgovoru lidera vodećih stranaka u BiH pokrenuti raspravu o
popisu stanovništva u ovoj zemlji.
 "Ukoliko
ne bude postignut dogovor o popisu, mi ćemo u Republici Srpskoj izvršiti
popis stanovništva 2011. godine. Ne vidimo da postoje zakonske prepreke za
to, ali prvo želimo da vidimo da li je moguće da se dogovorimo o tom pitanju
na nivou BiH", preneli su Dodikovu izjavu banjalučki elektronski mediji.
Poslednji popis stanovništva u BiH izvršen je 1991, godinu dana pre početka
rata.
Predsednici šest stranaka vladajuće koalicije u BiH trebalo bi da se sastanu
23. avgusta i razgovaraju o ustavnim reformama, statusu državne imovine,
statusu distrikta Brčko, kao i evrospkim integracijama. |
| |
| |
|
| |
| Blokada prelaza sa Srbijom |
| |
Autobuski prevoznici iz Republike Srpske (RS) blokiraće granične prelaze,
mostove i puteve ukoliko se u najskorije vreme ne reši pitanje sabotaže sa
Srbijom, upozorio je u Zvorniku direktor holdinga "Drina trans" Ljubiša
Stjepanović.
Ukoliko Vlada RS ne nađe rešenje sa Srbijom o problemu zabrane primanja
putnika na usputnim stanicama, prevoznici biti primorani da odgovore
blokadom, s obzirom da trpe ogromne gubitke.
Stjepanović je dodao da će "Drina trans" uvođenjem ovih mera mesečno gubiti
između 150.000 i 200.000 konvertibilnih maraka (KM) i da će, ukoliko mere
ostanu na snazi, biti prinuđeni da ukinu neke linije sa Srbijom.
Navodeći da RS još nije uvela kontra mere na odluku Vlade Srbije, on je
izrazio nadu da će se o ovom problemu pronaći rešenje na nivou nadležnih
organa RS i Srbije u okviru Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama.
Stjepanović je naglasio da je odluku o blokadi puteva podržalo svih 117
prevoznika iz RS. |
| |
| |
|
| |
| Ne postoji raskol u Savetu za crnogorski
jezik |
| |
Savet za standardizaciju crnogorskog jezika ponudiće do početka nove školske
godine, kao što se i obavezao, prve tekstove o pravopisu, gramatici i
rečniku crnogorskog jezika.
"Rok će biti poštovan", rekao je agenciji Beta jedan od članova Saveta za
standardizaciju, koji je želeo da ostane anoniman.
On je demantovao tvrdnje medija da je u tom telu došlo do raskola "oko
temeljnih pitanja", navodeći da zaista postoje različita mišljenja, ali da
nisu dovedena u pitanje temeljna načela koja je Savet usvojio na početku
svog rada, januara ove godine.
Publicista Stevo Vučinić je nedavno javno izneo ocenu da u Savetu za
standardizaciju crnogorskog jezika postoje ozbiljna neslaganja, a list "Vijesti"
navodi tvrdnje "iz više izvora" da u tom telu postoji "raskol".
Kako je navedeno, pojedini članovi Saveta su odstupili od načela Vuka
Karadžića koje je Savet prihvatio na početku svog rada, "Piši kao što
govoriš, čitaj kao što je napisano".
Vlada Crne Gore formirala je na početku ove godine Savet za standardizaciju
crnogorskog jezika od 13 članova - univerzitetskih profesora, književnika i
drugih stručnjaka, sa zadatkom da pripremi tesktove za pravopis, gramatiku i
rečnik crnogorskog jezika. Rok je kraj avgusta ove godine ili početak nove
školske godine.
Savet je ranije saopštio da se neće ići na arhaizaciju crnogorskog jezika,
ali da bi trebalo da budu uvaženi samo oni stari jezički oblici koji su živi
u savremenom crnogorskom jeziku.
Književnik i univerzitetski profešor narodne knjizevnosti Novak Kilibarda je
u danasnjim "Vijestima" ocenio da je Crna Gora "po pitanju kodifikacije"
jezika "ispala negativni fenomen na prostorima zajedničkog jezika kojim
govore Crnogorci, Srbi, Hrvati i Bošnjaci, alijas Muslimani".
"Svi istojezički narodi bivše Jugoslavije standradizovali su svoj jezik,
analogno svojim govornim specifičnostima i nacionalnoj nominaciji, osim
Crnogoraca. Neka ljudi koji upravljaju Crnom Gorom razmisle zašto je to tako",
rekao je Kilibarda. |
| |
| |
|
| |
| Miroslav Cerar ponovo na Olimpijadi |
| |
Razgovarati sa Miroslavom Cerarom, legendom jugoslovenske gimnastike, znači
sresti se sa ponovo sa mladošću, sa nestrpljivim čekanjem prenosa na
crno-belom televizoru, sa sportskim veličinama šezdesetih godina, sa
Ljubljanom, Beogradom, Sarajevom ljudi nasmejanih lica.
 Cerar,
olimpijski šampion na konju sa hvataljakama i razboju, sa 30 osvojenih
medalja na svetskim, evropskim i jugoslovenskim takmičenjima najbolji
slovenački sportista svih vremena, stigao je na Olimpijadu u Pekingu.
Advokat u penziji, vedrog duha i skroman kao uvek, izuzev kada je blistao na
nekoj od takmičarskih gimnastičkih sprava, i dalje je aktivan u sportu.
Olimpijski komitet Slovenije ga je pozvao kao predsednika svoje Olimpijske
akademije i člana međunarodnih foruma za fer plej u sportu da ono što je
vidio na svečanom otvaranju olimpijade i dosadašnjim takmičenjima, pogleda i
doživi u živo očima i srcem bivšeg šampiona.
Cerar je na Olimpijadi u Tokiju 1964. godine osvojio zlatnu medalju u vežbi
na konju sa hvataljakama i bronzanu na razboju. Četiri godine kasnije, u
Meksiku, zlato je ponovo osvojio na konju sa hvataljakama.
"Biti učesnik Olimpijskih igara je za sportistu izuzetan događaj," kaže za
Betu Cerar i dodaje da je "otvaranje Igara u Pekingu bilo fascinantno."
"Ponosan sam i čast mi je što mi je u Meksiku povereno da na otvaranju
Olimpijade nosim zastavu Jugoslavije i budem na čelu naše sportske ekipe,"
kaže bivši šampion.
Komentarišući otvaranje ističe da su Kinezi prikazali svoju bogatu istoriju
i veličinu i da će tako šta budućem organizatoru Olimpijskih igara biti
teško da prevaziđe.
Cerar je pokazao razumevanje za odsustvo dela takmičara na otvaranju Igara,
jer "dugotrajni boravak na stadionu i višečasovno stajanje za one koji se
takmiče prvog dana predstavlja napor koji moraju da izbegnu pre nastupa."
Bivši šampion, čija čvrta konstitucija i uspravno držanje govore o zdravom
načinu života i telesnoj aktivnosti, koja mu je dala u nasleđe i brojne
trajne povrede, kada komentariše Olimpijadu i sport uopšte, naglašava
njihovu ulogu "povezivanja ljudi i naroda i smirenja napetosti, koje postoje
i kojih će biti."
Razlike između prethodnih i pekinške Olimpijade su "u broju učesnika, koji
je sada mnogo više, u većem broju sportskih disciplina i većoj bezbednosti,"
kaže Cerar. Na ranijim Olimpijadama bio je razdvojen muški i ženski deo
sportista u olimpijskom selu, što je prekinuto u Tokiju.
"Ranije se takmičilo pod okriljem amaterizma. To je bilo vreme romantizma u
sporu," ukazuje on na još jednu razliku. "Danas je materijalni status većine
sportista drukčiji, jer je reč o profesionalcima."
Bivši šampion se posebno osvrće na kvalitet gimnastike pre i danas. "Razlika
je sigurno velika, ali treba imati u vidu da je prethodni kvalitet uslovio
današnji i da se on poboljšavao iz generacije u generaciju."
Razlika je i u konstrukciji i tehnologiji gimnastičkih sprava. "Parter ima
elastičniju podlogu, koja omogućuje bravurozne odskoke, a novi tip odskočne
daske kod konja za preskoke predstavlja pravi katapult, dok je konj takvog
oblika, koji omogućuje riskantnije skokove."
Kada govori o organizaciji Igara, Cerar je uveren da je reč o projektu, koji
male države danas sebi ne mogu da priušte zbog ogromne cene, tako da se
postavlja pitanje smisla Igara. "Međutim, činjenica da amate-rizma više nema
ne znači da nedostaju sportski duh i želja za postizanjem što boljih
rezultata."
"Naravno da je želja za afirmacijom drugačija, jer iza uspeha stoje
materjalni i drugi dobici," kaže Cerer. "Time je geslo Pjera de Kubertena 'važno
je učestvovati' izgubilo na vrednosti," smatra bivši olimpijac.
Cerar održava kontakte sa drugim vrhunskim sportistima svog vremena, posebno
košarkašem Ivom Daneuom. Na skupu u Budimpešti obnovio je sećanja sa
atletičarkom Verom Niko-lić, a dopisuje se i sa gimnastičkim trenerom iz
Sarajeva Vladimirom Peleksićem koji žvi u Americi.
Raduje ga i svaki susret sa gradovima, svedocima njegovih uspeha, gde je,
kaže, Beograd imao posebno mesto. |
| |
Aleksandar Mlač,
Ljubljana |
|
| |
| Sedam godina od potpisivanja Ohridskog
sporazuma |
| |
Vlada Makedonije u sredu je odbeležila sedam godina od potpisivanja Sporazuma
u Ohridu kojim je okončan oružani sukob makedonskih bezbednosnih snaga i "Oslobodilačke
narodne armije (ONA)" Albanaca u Makedoniji.
Vadini predstavnici su ocenili da je Ohridski sporazum stub multietničkog
koncepta Makedonije.
Potpresednik Vlade Abdulakim Ademi koji je iz Demokratske unije za
integraciju (DUI) lidera Alija Ahmetija, nekadašnjeg vođe ONA, izjavio je da
je Ohridski sporazum ključ koji Makedoniji otvara vrata ka evropskim
integracijama i da je zato dobar za sve građane države.
Na tribini pod nazivom "Ohridski sporazum - iskustva, izazovi i perspektive"
koju je organizovala jedna nevladina organizacija, bili su predstavnici samo
Demokratske unije za integraciju, a ne i iz stranke koja je koalicioni
partner - VMRO DPMNE, niti iz opozicije.
Sedam godina posle konflikta u Makedoniji, kućama se nije vratilo goovo 800
raseljenih iz kumanovskog i tetovskog kraja, većinom makedonske
nacionalnosti, koji su živeli u mestima naseljenim mahom Albancima.
Ohridskim sporazumom je predviđeno i donošenje nekoliko zakona za veća prava
Albanaca kao što su zakon o upotrebi jezika, veće zapošljavanje u
administraciji, zakon o policiji.
Potpisnici Ohridskog dogovora su bili tadašnji presednik Boris Trajkovski i
lideri VMRO DPMNE Ljupčo Georgijevski, Socijaldemokratskog saveza Branko
Crvenkovski, Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi i tadašnji vođa ONA
Ali Ahmeti koji je sada lider stranke DUI, članice vladajuće koalicije.
Dogovor je potpisan uz strano posredovanje. |
| |
| |
|
| |
| O statusu MPC samo sa SPC |
| |
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izjavio je juče da bi o rešenju
statusa makedonske pravoslavne crkve trebalo da se raspravlja sa Srpskom
pravoslavnom crkvom (SPC), a ne Grčkom pravoslavnom crkvom.
Premijer Nikola Gruevski pre dva dana je u pismu posredniku UN Metjuu Nimicu
ukazao da bi u rešavanje spora sa Grčkom oko imena Makedonije trebalo da se
uključi i zahtev za priznavanje makedonske pravoslavne crkve.
Na konferenciji za novinare održanoj u Skoplju, Crvenkovski je kazao da je
pismom Gruevskog, Makedonija dala "legitimitet grčkoj pravoslavnoj crkvi
(GPC) da se umeša u spor u uslovima kada cela pravoslavna ekumena stoji na
stanovištu da za autokefalni status MPC treba da razgovara samo sa SPC".
U Njujorku se danas i sutra održava nova runda pregovora sa Grčkom, uz
posredovanje UN, o rešavanju spora oko naziva Makedonije. Nimic je kazao da
bi na sastanku u Njujorku pregovarači trebalo da se "usredsrede samo na
rešavanje spora o imenu, a ne na druga pitanja". |
| |
| |
|
| |
| Raspisana međunarodna poternica za Predragom
Strugarom |
| |
Crnogorska policija raspisala je međunarodnu poternicu za Predragom Strugarom,
sinom haškog osuđenika generala bivše JNA Pavla Strugara, saopšteno je iz
Uprave policije.
Portparol Uprave policije Tamara Popović rekla je agenciji Beta da je
međunarodna poternica raspisana nakon što je bila raspisana nacionalna
poternica za Predragom Strugarom koga je crnogorsko tužilastvo optužilo za
ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Kaluđerski laz kod Rožaja.
Osim Strugara, za ubistvo 23 civila albanske nacionalnosti u tom mestu, u
vreme NATO intervencije u proleće 1999. godine, optuženo je još sedam
oficira bivše Vojske Jugoslavije.
Svi osim Strugara se trenutno nalaze u pritvoru, a u septembru bi pred Višim
sudom u Bijelom Polju trebalo da počne suđenje toj grupi.
Predrag Strugar je optužen da je kao komandir jedne vojne jedinice naredio
ubistvo Albanaca koji su sa Kosova izbegli u Crnu Goru.
Strugar je, prema ranijim informacijama, rođen u Beogradu, a mesto
prebivališta mu je u POdgorici. U momentu podizanja optužnice protiv njega i
njegovih drugova Strugar je, kako je ranije saopšteno, bio u Srbiji.
Popović je kazala da je zato međunarodna poternica za Predragom Strugarom "prioritetno
upućena" Srbiji.
Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović ranije je rekao
da mu nije poznato da li Strugar ima državljanstvo Crne Gore, ili Srbije,
ili oba drzavljanstva.
Prema njegovim rečima, ako Strugar ima državljanstvo Srbije onda ona nije
obavezna da ga izruči.
Zastupnik ostećenih porodica albanskih izbeglica advokat Velija Murić ranije
je izjavio da bi "s obzirom na težinu krivicnog dela" Srbija trebalo da
izruči Strugara. |
| |
| |
|
| |
| Pripadnici oružanih snaga BiH otputovali u
Irak |
| |
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić izjavio je da pripadnici
Oružanih snaga BiH, koji odlaze u mirovnu misiju u Irak, učvršćuju put BiH
prema NATO savezu.
"Verujemo da je taj savez krov pod kojim ćemo moći normalno živeti i
razvijati se", kazao je Silajdžić na svečanoj ceremoniji ispraćaja
pripadnika Oruža-nih snaga BiH u mirovnu misiju u Irak, održanoj u kasarni
Rajlovac kod Sarajeva.
On je istakao da bi članstvo BiH u NATO-u u dogledno vre-me omogućilo ovoj
zemlji brži završetak evropskih integracija.
Zamenik ministra odbrane BiH Igor Crnadak izjavio je da ova misija "nosi
drugačije izazove, drugačije aktivosti i veći stepen rizika u odnosu na sve
dosadašnje", ali je izrazio uverenje da će zahvaljujući kvalitetnoj obuci,
disciplini i složnosti pripadnika Oružanih snaga BiH koji odlaze u Irak ova
misija biti uspešno okončana.
Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš poručio je da su "SAD ponosne što mogu
da pozdrave BiH kao saveznika u ovoj veoma složenoj misiji" i dodao da
odlaskom u Irak Oružane snage BiH "dokazuju celom svetu da imaju kapacitet i
sposobnosti da budu deo ovakve misije". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
