|
|
Broj 1165, 15. avgust 2008.
| Moguće godišnje investicije 4 do 5 milijardi
evra |
| |
Srbi koji žive u inostranstvu godišnje bi mogli u Srbiju da investiraju između
četiri i pet milijardi evra, oceniio je pomoćnik ministra za dijasporu
Vukman Krivokuća (slika dole).
 On
je prilikom uručivanja zahvalnice Ministarstva za dijasporu Srbije
privredniku srpskog porekla iz Nemačke Velimiru Stojanoviću, kazao da bi
novac iz dijaspore trebalo da bude uložen u proizvodnju i otvaranje novih
radnih mesta u Srbiji.
"Prvo bi trebalo da vratimo poverenje dijaspore da bi što više investirala u
Srbiju, a to, kao i sve ostale probleme sa kojima se sreću potencijalni
investitori treba rešavati sistemski", naglasio je Krivokuća.
On je dodao da je Ministarstvo za dijasporu Srbije svesno ekonomskog značaja
dijaspore za zemlju i da će učiniti sve da na to ukaže i lokalnim
samoupravama koje su obično jedna od prepreka za veće investicije iz
dijaspore.
Prema rečima pomoćnika ministra dijaspore za ekonomske odnose Đorđa
Prstojevića, Stojanović, kojem je uručen zahvalnica za aktivnosti u cilju
popravljanja slike Srbije u svetu, "primer je koji treba da slede ostali
ljudi koji žive u inostranstvu."
Prstojević je kazao da je privrednik iz Nemačke kupio oko tri hektara
zemljišta u Zrenjaninu u Slobodnoj industrijskoj zoni za oko 200.000 evra i
na njemu planira da izgradi fabriku za proizvodnju sintetičkog bio-dizela, a
učestvovao je i u brojnim humanitarnim akcijama nabavke klima uređaja za
bolnice i informatičke opreme za škole. |
| |
| |
|
| |
| Gasrpomnjeft ne pristaje na promenu cene za
NIS |
| |
Gaspromnjeft neće pristati na promenu cene za kupovinu Naftne industrije
Srbije (NIS) od 400 miliona evra za 51 odsto akcija, kazao je prestavnik
ruske kompanije.
Savetnik predsednika Upravnog odbora Gaspromnjefta Dmitrij Mališev rekao je
za Večernjih novosti da su spremni za pregovore o kupovini NIS-a, ali
zasnovane na postojećem protokolu koji je potpisan uz energetski sporazum.
"Naša kompanija se obavezala da će platiti 400 miliona evra za 51 odsto
akcija NIS i da će dodatno investirati najmanje 500 miliona evra u kompletnu
rekonstrukciju", kazao je Mališev koji je i šef ruske radne grupe za
pregovore o NIS.
Dodao je i da se vrh "Gaspromnjefta" nada skoroj ratifikaciji energetskog
sporazuma u Skupštini Srbije.
Mališev je naveo i da primena programa modernizacije čeka na odoborenje
menadžmenta NIS i Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, ta modernizacija, čije odobravanje bi trebalo da
usledi po sprovođenju sporazuma, ključna je NIS jer bi omogućila povećanje
rafinerijskih kapaciteta i ulazak na lokalna i regionalna tržišta sa
proizvodima evropskog kvaliteta.
Funkcioner ruskog ministarstva spoljnih poslova i doskorašnji ruski
ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev kazao je da nema govora o reviziji
energetskog sporazuma.
Aleksejev je kazao da su najave o mogućoj revizije finansijskih elemenata
sporazuma neprivhatljive. Prema njegovim rečima, Rusi mogu da se slože sa
pomeranjem rokova ratifikacije, iako nisu zadovoljni, ali o reviziji
sporazuma neće da govore.
"Sve što je bilo dogovoreno uoči potpisivanja trebalo je da se poštuje. Sve
obaveze koje smo preuzeli ispunićemo i to isto očekujemo od naših srpskih
prijatelja", kazao je on.
Aleksejev tvrdi i da je Moskva dobila uveravanja da je ratifikacija
sporazuma tehničko pitanje.
Vlade Srbije i Rusije potpisale su u januaru energetski sporazum kojim je
predviđena izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju i prodaja NIS-a ruskom
Gasrpomnjeftu. |
| |
| |
|
| |
| Smanjenje osoblja UNMIK-a |
| |
Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko izjavio je da će od sledečeg ponedeljka
započeti proces smanjenja osoblja koje radi u UNMIK-u.
Na konferenciji za novinare, Ivanko je rekao da će se smanjenje broja
osoblja izvršiti i u regionalnoj kancelariji u Mitrovici, iako su mediji
pisali da se u Mitrovici neće smanjivati broj radnika UNMIK-a.
"Proces smanjenja ljudstva će započeti u ponedeljak u direkciji za civilnu
admnistraciju UNMIK-a, koja će prestati da funkcioniše i istovremeno će
zaposleni početi da dobijaju rešenja o prestanku radnog odnosa". |
| |
| |
|
| |
| Đavolju Varoš posetilo 20 hiljada turista |
| |
Prirodni spomenik Đavolju Varoš, koji je nominovan za izbor sedam svetskih
čuda prirode, u protekla četiri meseca posetilo je više od 23.000 turista iz
zemlje i inostranstva.
Direktor Turističke organizacije iz Kuršumlije Radovan Tanasković rekao je
da je to rekordan broj posetilaca u proteklih 20 godina.
"Pored turista iz naše zamlje veliki broj turista iz inostranstva, naročito
iz Francuske, Rusije, Češke, Nemačke i Britanije, obišao je ovu turističku
destinaciju", kazao je Tanasković.
Svi smeštajni kapaciteti u okviru turističkog preduzeća "Planinka", u Prolom
i Lukovskoj banji kao i motel "Rudare" u tom periodu su bili maksimalno
popunjeni, a malo slobodnih mesta ima još u privatnim smeštajima u
Kuršumliji i Prolom Banji.
Zbog velikog priliva turista Vlada Srbije je izdvojila 160 miliona dinara za
asfaltiranje devet kilometara puta koji spaja magistralni put Niš-Priština
sa Đavoljom Varoši.
Kako je kažao "gradonačelnik" Đavolje Varoši Radoje Stepanović, izgradnja
tog puta je počela pre nekoliko dana i predviđeno je da bude završena u roku
od dva meseca.
Stepanović je najavio da će u narednom periodu u Đavoljoj Varošsi biti
organizovane razne kulturno-sportske manifestacije i književne večeri. |
| |
| |
|
| |
| Obeleženo 195 godina od osnivanja Službenog
glasnika |
| |
Svečana akademija povodom Dana Službenog glasnika i 195 godina od
objavljivanja prvog broja Novina serbskih, održana je u Skupštini Beograda.
 Najavljeni
su planovi te izdavačke kuće i uručene zahvalnice institucijama i
pojedincima koji su pomogli njen rad.
Svečanu akademiju otvorio je predsednik Republike Srbije Boris Tadić koji je
istakao da Službeni glasnik radi na poboljšanju i očuvanju nacionalne
kulture, književnosti i jezika.
"Službeni glasnik u danima koji su pred nama očekuju veliki napori i ciljevi,
a to preduzeće koje je pre svega zaduženo da objavljuje zakone, ne radi samo
to, već preuzima i obavezu da u narednim godinama pomogne da završimo velike
nacionalne projekte", rekao je predsednik.
Tadić je istakao da se nada da će Službeni glasnik, 200 godina od osnivanja
obeležiti realizacijom nekog od velikih nacionalnih projekata.
Direktor Službenog glasnika Slobodan Gavrilović rekao je da je u planu
izrada digitalne verzije Novina serbskih, Srpskih novina i Službenih novina,
koji bi trebalo da se završi do 2013. godine, kada se obeležava 200 godina
od osnivanja tog preduzeća.
"Službeni glasnik kao neposredni nastavljač tih novina pokreće projekat
digitalizacije koji ima nacionalni značaj, a svoju državnu misiju nastaviće
izdavanjem kapitalnih dela i svih projekata koji su od neprocenjivog značaja
za srpsku kulturu i nauku", rekao je on.
Prema njegovim rečima, takva dela i bogata tradicija srpskog naroda, jesu
vrednosti kojima Srbija treba da se predstavi drugim narodima i kulturama, i
kao njihov integralni deo da doprinese bogatstvu i raznovrsnosti evropske
kulturne baštine.
Službeni glasnik Republike Srbije pravni je sledbenik Novina serbskih čiji
je prvi broj objavljen 13. avgusta 1813. godine u Beču.
List je u prvim godinama izlaženja imao više od 400 pretplatnika, a urednici
su bili Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a zatim od 1816. godine samo
Dimitrije Davidović.
Od 17. januara 1834. Novine serbske ponovo su počele da izlaze u Kragujevcu,
pod uredništvom Dimitrija Davidovića. Naredne godine počele su da izlaze u
Beogradu.
Marta 1836. Davidoviću je naređeno da preda uređivanje novina Dimitriju
Isailoviću i od tada su Novine serbske postale zvanično glasilo Kneževine
Srbije.
Od 1843. glasilo se zvalo Serbske novine, a od 1870. Srpske novine. Od 1914.
do 1916. izlazile su u Nišu, a od 1916. na Krfu. Januara 1919. ponovo su
počele da izlaze u Beogradu, ali je objavljeno samo osam brojeva.
Od februara 1919. izlaze kao Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, a od 1929. kao Službene novine Kraljevine Jugoslavije.
Tokom Drugog svetskog rata Jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglištvu
izdala je 22 broja Službenih novina.
Slobodan Gavrilović uručio je na Svečanoj akademiji zahvalnice pojedincima i
institucijama koji su doprineli radu Službenog glasnika, a u Skupštini grada
otvorena je i izložba "195 godina Novina serbskih", na kojoj je
predstavljena istorija tih novina i Službenog glasnika. |
| |
| |
|
| |
| Cilj da transplatracija jetre postane rutina |
| |
Direktor Kliničkog centra (KCS) Srbije Vojko Đukić izjavio je da se
pacijentkinja kojoj je izvršena transplatacija jetre oseća dobro i da je
postoperativni tok normalan.
Tridesetočetvorogodišnja pacijentkinja iz okoline Kruševca operisana je u
petak u KCS.
"Transplatacija je kruna jednog dugog i studioznog rada. Kao Klinički centar
smo osposobljeni da ubuduće radimo ovu operaciju kao rutinsku. U najmanju
ruku, biće moguće jedna nedeljno ili mesečno", rekao je Đukić na
konferenciji za novinare u KCS.
Đukić je, pored tansplatacija bubrega i rožnjače koje se već rade u KCS,
rekao da se u dogledno vreme planira i transplatacija pluća, gušterače i
srca.
 Zamenik
direkora KCS Miroslav Milićević kazao je da je u operaciji koja je trajala
oko 15 sati učestvovalo 50 stručnjaka.
"Moram da se zahvalim i porodici donora koja je našla snage u vreme svoje
velike tragedije da pomogne drugom unesrećenom. Nadam se da će taj primer
slediti mnogi drugi i da će transpatologija biti mnogo bolja zato što ćemo
imati širu podršku i razumevanje", rekao je Milićević.
Govoreći o potencijalnim donorima, Đukić je naveo da su jedino KCS, Klinički
centar Novi Sad i Vojno-medicinska akademija institucije koje mogu da
održavaju potencijalne donore.
Šef hirurgije KCS Predrag Peško rekao je da se na listi čekanja za
transplataciju u KCS nalazi 38 pacijenata i da centar priprema akciju kojom
bi se povećao broj donora.
Zato je, istakao je, potrebno napraviti centralni registar potencijalnih
donora. |
| |
| |
|
| |
| Dijalog o pravosuđu sa UNMIK-om |
| |
Radnici pravosuđa sa severa Kosova razgovarali su sa predstavnicima UNMIK-a o
funkcionisanju pravosuđa u tom delu Pokrajine čime je nastavljen dijalog
koji su nedavno pokrenuli šef UNMIK-a Lambeto Zanijer i ministar Goran
Bogdanović.
Sastankom u Kosovskoj Mitrovici nastavljen je dijalog o rešavanju tehničkih
pitanja na Kosovu, koji su krajem jula započeli šef UNMIK-a i ministar za
Kosovo i Metohiju. Na tom sastanku bilo je i razgovora o policiji s ozbirom
da su ta dva pitanja, po Bogdanovićevoj oceni, najveći problemi srpske
zajednice na Kosovu, koja nema elementarnu bezbednost.
Prema rečima orkužnog javnog tužioca Milana Bigovića na sastanku je bilo
reči o funkcionisanju pravosuđa na severu Kosova i otvaranju Okružnog i
Opstinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, ali na njemu nije došlo do
značajnijeg pomaka.
"Još nismo postigli dogovor. Insistirali smo da se što pre krene u konkretnu
realizaciju naših principa, a to je povratak na radna mesta sa kojih smo
isterani 1999. godine", rekao je Bigović .
Naglasili smo da možemo da razgovaramo o pravosudnom sistemu u okviru UN a
ne prod kosovskim institucijama i Euleksom, rekao je Bigović navodeći još
jedan princip na kome srpske sudije insistiraju.
Prema njegovim rečima sledeći sastanak bi trebalo da bude što pre, ali je
realno da će ozbilniji razgovori početi u septembru. |
| |
| |
|
| |
| Po broju korisnika interneta Srbija na repu |
| |
Srbija je po broju korisnika interneta u odnosu na broj stanovnika na trećem
mestu odpozadi u Evropi i ima veoma slab stepen zaštite "sajber prostora",
ukazao je stručnjak za informacione tehnologije Slobodan Petrović.
Petrović koji je predsednik Skupštine Udruženja sudskih veštaka za
informacione tehnologije, rekao je agenciji Beta da se, prema podacima iz
decembra 2007. godine, internet manje nego u Srbiji koristi jedino u
Vatikanu i Ukrajini.
"U Ukrajini se povećava broj korisnika interneta po stopi od 2.500 odsto, a
kod nas od 250 do 300 odsto godišnje. To znači da ćemo se naći na
pretposlednjem mestu u Evropi po broju stanovnika koji koriste internet",
kazao je Petrović dodajući da su Srbiju prošle godine prestigle Bosna i
Albanija.
 On
je ukazao da je zaštita u oblasti informacionih tehnologija slaba i da se u
Srbiji o tome veoma retko priča osim u slučajevima kada dođe do manjih
incidenata.
"To što neko upadne na neki sajt i postavi zastavu ili postavi neki svoj
tekst - to nije rezultat namere da se nanese ozbiljna šteta, već posledica
dnevno-političkih događaja", ocenio je Petrović komentarišući napad
albanskih hakera na sajtove državnih institucija u junu kada su postavili
zastavu "Ujedinjenih država Albanije".
Prema njegovoj oceni, zanemaruje se problem zaštite podataka koji su daleko
važniji i vredniji od računarske oprema.
"Reagujuemo tek kada se desi problem ali do sada se niko nije bavio time
koliko Srbija gubi što ne štiti sajber prostor", ukazao je on.
Dodao je da u Srbiji nema velikih afera vezanih za rušenje informacionih
sistema ili krađu podataka jer niko neće priznati da je otkrio neki tajni
podatak.
Petrović je istakao da se na prvom mestu mora posvetiti pažnja razvijanju
svesti o potrebi zaštite i da najveću ulogu u tome treba da odigra država, a
pre svega Vlada Srbije.
"Kad se državni funkcioneri slikaju, oni se slikaju najčešće pored računara
ili laptopa. To je priznanje informacionim tehnologijama. Oni su obučeni
kako se to koristi ali ja postavljam pitanje: da li su obučeni kako se to
štiti", zapitao je on.
Naveo je i da pozdravlja ideju da se svim poslanicima u Skupštini Srbije
kupi laptop i dodao da ih u tom slučaju ne treba samo obučiti kako se laptop
koristi, već i kako štititi državne podatke. |
| |
| |
|
| |
| Kuća za porodicu Vujinović |
| |
Zahvaljujući akciji "Možeš i Ti" koju je organizovala Humanitarna organizacija
Divac, izbeglička porodica Vujinović napustila je izbeglički kampa i trajno
rešila stambeni problem u Elemiru.
"Pre rata živeli smo u Mostaru, a u proteklih 16 godina selili smo se sedam
puta, od Crne Gore do Šumadije, Mataruške Banje i evo nas, sada smo ovde.
Mnogo nam ovo znači", rekao je Budimir Vujinović predstavnicima organizacije
Divac i novinarima koji su organizovano posetili njihov novi dom.
Prema rečima njegove supruge Vesne Vujinović, u kuću u Elemiru uselili su se
pre oko mesec dana, uspeli su da je renoviraju, ali je pred njima još puno
problema i posla, budući da su oboje nezaposleni, a dvoje njihove dece su
srednjoškolci.
Porodicu Vujinović posetio je i proslavljeni košarkaš Vladimir Radmanović,
koji je pomogao akciju "Možeš i Ti".
"Drago mi je što je započeta ovakva akcija, jer je još puno ljudi bez krova
nad glavom. Moja porodica je izbegla tokom 1991. godine i sada sam srećan
što mogu da pomognem ovim ljudima", rekao je Radmanović.
Direktorka Humanitarne organizacije Divac Ana Koešal izjavila je da se
akcija "Možeš i Ti" realizuje u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice
Srbije i Visokim komesarijatom UN za izbeglice i da su do danas prikupljena
sredstva koja omogućavaju kupovinu sto kuća, što će biti realizovano u
narednih nekoliko meseci.
Predstavnik UNHCR Srbija Lenard Kocalajnel je zahvalio Radmanoviću na pomoći
i naglasio da je "ovo prva akcija takvog tipa u Srbiji".
"Ovo je prva akcija u kojoj civilno lice Vlade Divac pokušava da reši
problem. Visoki komesarijat za izbegla lica bi voleo da problem izbeglih
bude rešen za godinu dana", rekao je Kocalajnel.
Predstavnica Komesarijata za izbeglice Srbije Nada Grbić navela je da u
Srbiji postoji 59 kolektivnih centara i oko 5.500 izbeglih lica.
U Elemiru je bio i zamenik gradonačelnika Zrenjanina Goran Kaurić, koji je
obećao da će grad učiniti sve kako bi pomogao ne samo porodici Vujinović,
već i ostalim porodicama koje su doživele njihovu sudbinu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
