|
|
Broj 1165, 15. avgust 2008.
| Bolnice i lažni pacijenti ojadili državu |
| |
Za stotine beskućnika koji se vode kao lažni pacijenti bolnica to znači čist
krevet i novac, a za američke bolnice znači pun smeštaj i ček od vlade.
Međutim, oni koji su navodno bili umešani u ono što vlasti smatraju masovnom
prevarom, sad su optuženi za korišćenje miliona dolara drža-vnih programa za
nepotrebne zdravstvene usluge.
Federalni agenti ušli su prošle sedmice u tri medicinska centra Los Anđelesa,
a gradski tužilac Rokij Delgadilje je objavio da su bolnice koristile
beskućnike kao "ljude-zaloge".
 Bolnice
u Los Anđelesu i okrugu Orandž naplaćivale su od države lažnu medicinsku
negu za stotine, možda i hiljade beskućnika, uključujući i narkomane i
mentalno obolele, uglavnom iz oronulog dela grada, zvanog Skid Rou, u kome
žive alkoholičari i narkomani, kažu vlasti.
Povodom sitnih intervencija, koje ne zahtevaju hospitalizaciju, kao što je
lečenje dehidracije, iscrpljenosti ili prolazne infekcije, bolnice drže
beskućnike danima i posle državi ispostavljaju račun za njihov boravak.
Američki Federalni istražni biro (FBI) izdao je naloge za pretres nekoliko
bolnica u Los Anjelesu i uhapsio direktora bolnice "Grad anđela", kao i
hirurga doma zdravlja u Skid Rouu.
Optužnica koja sadrži 21 tačku tereti obojicu za udruživanje u cilju
izdavanja i primanja uputa pacijenata za zdravstvenu prevaru, kao i za
pranje novca i utaju poreza.
Njih dvojica bi mogli da budu osuđeni do 140 godina zatvora, kaže tužilaštvo.
Američki tužilac Tomaš O'Brajan rekao je da očekuje dodatne optužbe u ovom
slučaju.
"Ovo je jedna od nekoliko glavnih istraga o medicinskim prevarama, koja se
trenutno vodi. Previše novca je nelegalno prisvojeno iz zdravstvenih fondova,
i to je preveliki udar na one koji su legitimni kori-snici zdravstvene
zaštite," kaže on.
Istraga o medicinskim prevarama počela je 2006. godine, kada je policija Los
Anđelesa proverila izveštaje da bolnice svojim ambulatnim vozilima "istovaruju"
beskućnike na ulice Skid roua. |
| |
| |
|
| |
| Najmanje 18 žrtava u napadu žene samoubice u
Iraku |
| |
Najmanje 18 ljudi je ubijeno a 78 ranjeno juče u napadu žene samoubice na
grupu šitskih hodočasnika blizu grada Iskandarija, 40 kilometara južno od
Bagdada, saopštila je policija.
Prema navodima agencije Asošiejted pres (AP), koja se takođe poziva na
policijske izvore, poginulo je najmanje 26 ljudi.
Kako prenose očevici, žena samoubica aktivirala je prsluk sa eksplozivom u
grupi hodočasnika koji su se odmarali pored puta, na mestu gde su žene
spremale večeru, muškraci se molili, a deca igrala.
Hiljade hodočasnika krenulo je peške prema svetom gradu Kerbali južno od
Bagdada da obeleže rođenje 12-og imama, koji je mesija za šitske muslimane.
Iračke vlasti navele su da imaju bezbednosni plan za hodočašće koja će u
nedelju dostići vrhunac.
U odvojenom incidentu, bomba koja je aktivirana pored puta ubila je jednog
hodočasnika i povredila njih sedmori-cu dok su prolazili kroz centralnu
četvrt Karada u Bagdadu.
Gotovo 30 ljudi je ubijeno a 100 ranjeno prošlog meseca kada su se tri žene
samoubice eksplozivom raznele usred mase ljudi tokom drugog hodočašća, isto
u iračkoj prestonici.
Prema navodima iračkih zvaničnika, ekstremisti Al Kaide iz redova sunita sve
se češće oslanjaju na žene kao bombaše samoubice pošto one lakše prolaze
bezbednosne provere. |
| |
| |
|
| |
| Najmanje 16 mrtvih u eksploziji bombe u
Libanu |
| |
Najmanje 16 ljudi je danas poginulo, među kojima sedam vojnika, u eksploziji
bombe u libanskom gradu Tripoliju, saopšteno je iz bezbednosnih izvora.
U eksploziji bombe, koja je bila ili postavljena u gradskom autobusu ili
pored njega, povređeno je najmanje 30 ljudi. Eksplozija je odjeknula u
prometnom delu drugog po veličini grada u Libanu.
Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad.
Najmanje 22 osobe poginule su u Tripoliju u poslednjih nekoliko meseci u
okršajima Sunita i Alvita, a nasilje se dovodi u vezu sa političkim
tenzijama u zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Zapad opominje Rusiju zbog vojnog prodora u
Gruziju |
| |
Zapad preti da poništi članstvo Rusije u elitnom klubu Grupe osam država, kao
kaznu za vojni upad u bivšu sovjetsku republiku Gruziju. Tri države su se
već povukle iz zajedničke vojne vežbe sa ruskim snagama, pokrenute u vreme
saradnje posle hladnog rata.
Ali, koliko daleko će Zapad ići, i koliko obe strane rizikuju da izgube?
 Britanija
i SAD su juče natuknuli da će Rusija biti izbačena iz G-8 i drugih
međunarodnih institucija zbog svoje akcije u Gruziji, što su podržale
Litvanija i Poljska.
Ali, Italija, Nemačka i Francuska - koja trenutno predsedava EU - oklevaju
da zauzmu stranu, ukazujući na ranije hladnoratovske podele i na sve veći
jaz unutar bloka 27 država Evropske unije.
Pretnje nisu naročito uzbunile Rusiju, koja nastavlja prodor kroz gruzijsku
Osetiju uprkos objavi da je zaustavila vojne operacije u okviru sporazuma o
prekidu vatre.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs kaže da je Rusija otišla predaleko.
Britanija, Francuska u SAD povukle su se sa velike pomorske vežbe sa Rusijom,
na severu Tihog okeana, čije je početak bio zakazan za juče.
Izbacivanje Rusije iz G-8 imalo bi mali praktični učinak, budući da grupa
nema snagu za spovođenje političkih odluka.
Ali, udaljavnje Rusije od drugih međunarodnih tela, kao što je Svetska
trgovinska organizacija, ili blokiranje njenog pristupa pariskoj
Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) moglo bi da se pokaže
ponižavajućim u vreme kada se Rusija trudi da povrati međunarodni status i
dobije pristup na probitačna tržišta za svoju naftu i gas.
"Za sad smo svi izgubili," izjavio je agenciji AP nobelovac i bivši poljski
predsednik Leh Valendsa. "Rusija je izgubila jer je razbesnela ceo svet i
izgleda da se vraća na svoje stare metode. Evropa je pokazala nešto nervozne
akcije i nesposobnost da bude organizovana, a SAD su se dokazale kao
bespomoćne i nedelotvorne."
 Britanija
je jedan od najglasnijih kritičara ruske akcije. Diplomatski odnosu dveju
država potonuli su na novo dno, najniže od hladnog rata.
Britanski zvaničnici, pod uslovom da im se ime ne pominje, kažu bi
isključivanje iz međunarodnih organizacija pomoglo u zauzdavanju Rusije.
Povlačenje viza za ruske funkcionere i njihove žene pokazalo se delotvorno u
ranijim prilikama, kažu oni.
Energija je glavna briga. Rusija snabdeva EU trećinom nafte potrebne bloku i
sa 40 odsto prirodnog gasa. Petina svetskih rezervi gasa je u Rusiji, pod
kontrolom Gazproma, državnog energetskog džina koji cilja da preuzime 20
procenata tržišta gasa Velike Britanije do 2015.
Analitičari u Vašingtonu kažu da ruska vlada iskorišćava činjenicu da je
snaga ubeđivanja SAD u opadanju, a da EU ima veoma rastegljiv stav o
suverenitetu.
Podela među NATO saveznicima oko mera protiv Rusije mogla bi takođe da bude
opasna. "Strateška vrednost zemalja sa naftom postaje sve važnija i važnija,"
kaže Aleksander Rar (Aledžander Rahr), direktor Nemačkog saveta za spoljne
odnose i Putinov biograf.
"Sad Putin hoće da pokaže Zapadu da on takođe može Zapadu da pokaže njegova
ograničenja," kaže on. |
| |
| |
|
| |
| Većina Rusa smatra da je Gruzija kriva za rat |
| |
Gotovo dve trećine Rusa smatra da je Rusija trebalo da se umeša u konflikt u
Južnoj Osetiji, kako bi se zaustavio sukob i žapočeli pregovori o miru,
rezultati su istraživanja Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja.
Takvog mišljenja je 59 odsto građana, dok 27 odsto smatra da je Rusija hitno
trebala da se umeša u konflikt na strani Južne Osetije, a sedam odsto je
ocenilo da Rusija nije trebalo da se umeša u konflikt. Samo tri odsto bilo
je na strani Gruzije.
Pokazalo se, takođe, da je više od polovine Rusa uvereno da je krivac za
konflikt, pre svega, gruzijska vlada (54 odsto), dok je vladu SAD optužilo
22 odsto.
Da su krivci svi - i rusko, i gruzijsko, i južnoosetinsko rukovodstvo smatra
12 odsto ispitanika, a samo po jedan odsto navelo je da je krivac
rukovodstvo Rusije, odnosno Južne Osetije.
Istraživanje je pokazalo da je većina Rusa (76 odsto) dobro obaveštena o
događajima, dok je 22 odsto navelo da je čulo sasvim malo o tome.
Kako su pokazali rezultati ankete, bolje informisani građani bili su
starijeg uzrasta i višeg obrazovanja.
Većina Rusa je, takođe, jednodušna u oceni događaja u Južnoj Osetiji. Tako,
83 odsto smatra da se dešavao "veliki vojni konflikt ili čak rat", i samo
osam odsto nazvali su to sitnim, uobičajenim sukobima.
Istraživanje je sprovedeno od 10. do 13. avgusta, na uzorku od 1595
ispitanika, pri čemu statistička greška iznosi ne više od 3-4 odsto. |
| |
| |
|
| |
| London omiljena destinacija turista
ljubitelja literature |
| |
London je na prvom mestu liste gradova koje posećuju turisti inspirisani
književnošću, ispred Pariza, Njujorka i Rima, prema podacima koje je
prikupio jedan turistički sajt.
 Rodni
grad pisaca kao što su Džon Kits i Džon Don i mesto u kojem se događa radnja
bezbroj romana, London je opisan kao "mesto o kojem se tako mnogo nauči i
koji se zavoli" kroz literaturu.
Na drugom mestu je Startford-na-Ejvonu, živopisni gradić u kojem je rođen
Vilijam Šekspir.
Edinburg je na trećem mestu zahvaljujući srećnoj spoju istorijskih i
savremenih pisaca.
Tu su živeli kreator Šerloka Holmsa Artur Konan Dojl, autor "Ostrva sa
blagom" Robert Luis Stivenson i Valter Skot koji je napisao "Ajvanhoa".
Danas u Edinburgu žive Ijan Rankin, Aleksander Makol Smit i kreatorka Harija
Potera Džoana Rouling.
Sledi lista dest omiljenih destinacija ljubitelja književnosti koju je
sastavio sajt www.tripadvisor.co.uk
, a u zagradi je ime pisca koji se vezuje za taj grad:
1) London (Kits)
2) Stratford-na-Ejvonu (Šekspir)
3) Edinburg (Artur Konan Dojl)
4) Dablin (Džejms Džojs)
5) Njujork (Artur Miler)
6) Konkord, Masačusets (Lujza Mej Alkot)
7) Pariz (Viktor Igo)
8) San Francisko (Alen Ginsberg)
9) Rim (Vergilije)
10) Sankt Peterburg (Dostojevski)
|
| |
| |
|
| |
| Pekinška patka omiljeni specijalitet
sportista |
| |
Olimpijske igre u Pekingu nisu samo prilika za učesnike da pokažu svoje
atletske sposobnosti, već i da uživaju u čuvenim kineskim kulinarskim
specijalitetima, a Pekinška patka je jedan od najomiljenijih specijaliteta.
Pekinška patka je čuveni kineski specijalitet koji se priprema u slatkom
prelivu od šljiva i slatkom luku, koji se tradicionalno nalazi na kinskim
trpezama, piše Čajna dejli na svom sajtu.
U olimpijskom selu domaćini posebno vode računa o tome da hrana sportistima
bude servirana na odgovarajući način. Dnevno se servira oko 35.000 obroka.
Operativni direktor firme Aramark Metju Mos , koja je olimpijskom selu
zadužena za isporuku gotovih jela, kaže da se dnevno isporučuje kuhinji po
300 pečenih Pekinških patki, ali da je i ostalo živinsko meso veoma
popularno među sportistima.
Kako bi obezbedili da Pekinška patka bude zaista autentično napravljena
prema kineskim receptima, iz Armaraka su angažovali kineski lanac restorana
koji je poznat po pravljenju tog specijaliteta i koji se već 136 godina bavi
tim poslom.
Ketering komanija je za tu priliku zaposlila 800 menadžera i 124 izvršnih
direktora iz ukupno 11 zemalja. Oni su zaduženi za to da se dnevno priprema
oko 900 recepata za sportiste. Recepti za sva jela brižljivo su birani
prethodne dve godine.
"Dopada mi se Pekinška patka. Zaista je veoma posebna", kaže za Čajna dejli
trener francuske reprezentacije u badmintonu Siril Gombrovic .
Organizatori kažu da su azijska jela omiljena među sportistima, posebno ona
pečena na žaru, a posebna pažnja pridaje se tome da hrana bude pripremljena
prema najvišim standardima. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanci manje voze nego tokom krize
1970-ih |
| |
Amerikacni su juna automobilima prešli 19,6 milijardi kilometara manje nego
juna prošle, 2007. godine, saopštila je Savezna uprava za auto-puteve u
Vašingtonu.
Opadanje broja prevaljenih kilometara za 4,7 odsto zbog skoka cene goriva,
najveće je mesečno smanjenje od novembra 2007. godine kada je ta pojava
počela.
 Amerikaci
su od novembra do kraja juna automobilima prevalili 85,6 milijardi
kilometara manje nego u istom osmomesečnom razdoblju godinu dana ranije.
To je veće smanjenje nego tokom naftne krize 1970-ih godina kada je pad bio
79,3 milijarde prevaljenih kilometara.
Stručnjaci za zaoobraćaj smatraju da će ubrzo prestati smanjenje korišćenja
automobila jer je cena benzina opala na ispod jednog dolara za litar što je
manje od 52 dinara.
Podaci o broju prevaljenih kilometara se prikupljaju pomoću više od 4.000
automatskih uređaja za snimanje na svim saveznim i putevima saveznih država
SAD.
Po anketi među vozačima, većina od 67 odsto manje vozi zbog skupog goriva.
Od ukupnog broja anketiranih, 40 odsto iz tog razloga češće koristi javni
prevoz, pešači ili se vozi biciklom.
Podaci sa pumpi to potvrđuju: u prvom kvartalu 2008. godine je potrošeno
milijardu i 500 litara benzina i milijardu i 200 miliona litara dizela manje
nego u istom razdoblju 2007.
To znači manje novca za popravku i izgradnju puteva koja se finansira od
poreza na gorivo.
Smanjenje upotrebe vozila pozdravljaju samo akivisti za zaštitu prirode jer
su izduvni gasovi, uz termo-centrale, glavni zagdajivač vazduha u SAD. |
| |
| |
|
| |
| Blogeri odslužili 940 meseci zatvora |
| |
Od 2003. godine u svetu su uhapšene 64 osobe zbog sadržaja koji su
objavljivali na blogovima i odslužili su u proseku po 15 meseci zatvora,
objavljeno je u izveštaju koji su izradili stručnjaci Univerziteta u
Vašingtonu.
U 2008. godini do sada je uhapšeno šest blogera, a najveći broj hapšenja
zabeležen je 2007. godine, kada je uhapšeno 35 blogera, navodi se u
izveštaju Vorld informejšen akses .
Više od pola njih uhapšeno je u Kini, Egiptu i Iranu, ali su blogeri hapšeni
i u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Francuskoj i Grčkoj.
Manji deo blogera uhapšen je zbog optužbi da su bili umešani u terorističke
aktivnosti ili pedofiliju, ali većina hapšenja je povezana sa političkim
stavovima koje su iznosili.
Prema pisanju internet portala koji su se pozabavili najpoznatijim uhapšenim
blogerima, Amerikanac Džoš Volf uhapšen je zbog snimanja slike policijskog
automobila u plamenu. Volf je snimke sa protesta protiv samita G8 u San
Francisku odbio da pruži policiji, a objavio ih je na sajtovima i prodavao
televizijama.
U Iranu je u novembru 2007. godine uhapšen Reza Valizadeh, pošto je, prema
pisanju internet portala, na blogu otkrio da je obezbeđenje iranskog
predsednika kupilo pse iz Nemačke za 150.000 dolara.
Kinez Hu Đija uhapšen je u decembru 2007. godine zato što je objavljivao
oštre ktitike kršenja ljudskih prava i narušavanja životne sredine u Kini i
zato što je nazvao Olimpijske igre u Pekingu "katastrofom za ljudska prava".
Nej Fon Lat uhapšen je u Burmi u januaru 2008. godine zato što je objavio
slike monaha i demonstranata na ulicama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
