|
|
Broj 1166, 22. avgust 2008.
| Pećinski čovek voleo da peva |
| |
Naš pradavni prapredak u mlađem paleolitu nanosio je najdeblje naslage
tamnožute boje na mestima najglasnijeg odzvanjanja stenovitih zidova,
oponašajući, bez ikakve sumnje, glasanje životinja koje je slikao. Ali zvuci
su mu olakšavali i da se snalazi u tamnim podzemnim udubljenjima
Nije to činio ni u kupatilu, niti pred ogledalom kao današnji muškarci.
Pećinski čovek je voleo da pevuši u svojem boravištu - pećini, u kojoj se
glas najbolje razlegao. Na osnovu čega se to zna?
Naš pradavni prapredak nanosio je najdeblje naslage tamnožute boje na
mestima najglasnijeg odzvanjanja, oponašajući, bez ikakve sumnje, glasanje
životinja koje je slikao.
 U
mlađem paleolitskom dobu stanovnici su, verovatno, svoj sluh izoštrašavali
raspoznavanjem kakvoće ođeka u pojedinim udubljenjima podzemnog kamenog
staništa koja je ukrašavao crtežima, prikazujući ih, možda, kao deo obreda
pevanja. Takav sud izriče stručnjak za akustiku Jegor Reznikov, istraživač
na Univerzitetu Pariz deset u Nanteru, proučavajući rana čovekova
prebivališta u Francuskoj.
Paleolitski žitelji koji su nastanjivali Evropu pre 10.000 do 40.000 godina
su provodili mnogo vremena u pećinama, boraveći duže ili kraće, naročito u
hladnim sedmicama i mesecima. Neumorni lovci u stalnoj potrazi za hranom tu
su nalazili sigurno sklonište od mraza i grabljivica.
Noseći baklje koje su slabašno obasjavale uzane prolaze, oglašavali su se
dovikivanjem i podvriskivanjem istražujući zavoje i pukotine na svojem putu,
što uveliko podseća na savremen sonare, uređaje za merenje dubina i
određivanje rastojanja pod morem. Odjekivanje vike od okolnih stena bio je
jedini putokaz u pomrčini koji je tragačima ulivao kakvo-takvo pouzdanje.
Kada su napustili spilje u kojima su živeli, ostali su prostrani zidni
crteži s naslikanim bizonima, mamutima, kozorozima i drugim ondašnjim
životinjama najčešće u vidu krupnih crvenih mrlja duž podzemnih hodnika i
kutaka. Izvrstan dokaz za to je čuvena pećina Lasko na jugu Franucske s
hiljadama naslikanih obrisa žvotinja i ljudi.
Oslikavanje pećina predstavljalo je kariku u obredima paleolitskih ljudi,
poput najranijih verovanja, uključujući pevanje i sviranje, smatra Jegor
Reznikov. Zviždaljke i sviraljke načinjene od kostiju pronađene su u mnogim
podzemnim staništima. Jedino arheolozi nisu znali da li je crtanje i
sviranje bilo u ikakvoj sprezi.
Posumnjavši u moguću vezu, Jegor Reznikov je iskoristio odzvanjanje gasova
da bi proučio zvučne odlike pećina širom Francuske. Izvesna ispitivanja su
sprovedena u proteklih nekoliko godina i objedinjena su s najnovijim
saznanjima. Kako je to izvedeneo?
Uvežbani pevači poslati su u pećine da bi se ispitali raznovrsni zvuci i
visine tonova na različitim položajima. Mesta s najvišim odjekom ili jačinom
i jasnoćom su obeležena, a kasnije uneta na kartu. Većina paleolitskih
crteža, u pojedinim slučajevima više od 90 odsto, poklopila su se ili su
bili veoma blizu mestima najbolje zvučnosti.
Pojedinačne crvene tačke su, čak, uočene u najzvučnijim delovima tesnih
tunela kojima su praljudi jedino mogli da bauljaju u tmini. A to ukazuje da
crteži nisu slučajno nacrtani u najprostranijim i najotvorenijim prostorima
u kojima je glas snažno odzvanja, objašnjava Jegor Reznikov. Izvesni odjeci
zabeleženi na zvučnim tačkama zvuče slično životinjama oslikanim na okolnim
zidovima!
Imajući na umu da su paleolitski žitelji u melodijskom pogledu bili obdareni,
što im je olakšavalo kretanje kroz mračne podzemne lavirinte, verovatno su
taj dar proslavljali u sprezi sa crtanjem. Zašto su prevashodno birali
zvučna područja za crtanje, ako nisu želeli da u svojevrsnom obredu objedine
pevanje i slikanje?
Običaj nije nikako ograničen na pećine: proučavanja na pojedinim nalazištima
pod vedrim nebom u Francuskoj i Finskoj veoma ubedljivo potkrepljuju spoj
zvuk-crtež. Na jednom u pokrajini Provansa, zvanom Jezero čuda, ravna stena
koju su arheolozi označili žrtvenikom prekivena je s više od hiljadu crteža!
Zvuci su se, po svemu sudeći, u vidu odjeka odbijali od vodene površine
pojačavajući zadovoljstvo igranja i pevanja. Zar nije lako zamisliti slavlje
uz pesmu praćenu duvanjem u rog? |
| |
| S. Vukašin |
|
| |
| Stakleni teg za hartiju |
| |
Oni koji pritiskač za hartiju smatraju jednim od najnepotrebnijih svetskih
pronalazaka pitaju se zašto je uopšte trebalo napraviti predmet koji neće
imati drugu namenu osim da zadrži gomilu papira na mestu kad dune promaja,
kad u istu svrhu može da posluži i običan kamen.
 Međutim,
oni koji tako razmišljaju, sigurno nisu ljubitelji umetnosti: ovaj, obično
stakleni predmet, bez kojeg se nije mogao zamisliti radni sto otmene gospode
19. veka, pored praktične, ima i estetsku vrednost.
Tačna godina nastanka pritiskača za papir, pa čak ni ime njegovog tvorca, ne
mogu se odrediti. Pojavio se tek kada je pojednostavljen proces proizvodnje
hartije, pa je papir pojeftinio i ušao u široku upotrebu. Polovinom 19. veka,
1845. godine, na Izložbi austrijske industrije, održanoj u Beču, Venecijanac
Pjetro Bigalja izložio je umetnički obrađenu staklenu kuglu, zaravnjenog
podnožja, koja se smatra jednim od prvih pritiskača za hartiju.
U isto vreme, širom Evrope, počela je proizvodnja ovih lepih i korisnih
sitnica, za čije su pravljenje kao uzor poslužili predmeti pravljeni od
nadaleko čuvenog murano stakla. U Engleskoj su se pravili tegovi od metala
ili raznobojnog stakla, koji su nazivani pritiskačima za pisma. Prve
jednostavne tegove pravio je Epsli Pelet, još dvadesetih godina 19. veka.
 U
Francuskoj su punom parom radile tri fabrike stakla: Sen Luj, Kliši i Bakara,
iz kojih su izlazile stotine ručno rađenih pritiskača za hartiju. Staklene
kugle iz Bakare krile su u sebi majušne, filigranski izrađene cvetove,
životinjice, siluete i voće jarkih boja, dok je Sen Luj bio čuven po
pritiskačima pravljenim od stakla nanesenog u slojevima, kao i po onima u
obliku raskošne krune, ukrašene tračicama. Proizvodi iz Klišija izdvajali su
se lepotom, kao i specijalnom vrstom stakla od koje su pravljeni.
Najpopularniji pritiskači pravljeni su u obliku korpica sa cvećem.
Zahvaljujući lepoti i kvalitetnoj izradi, proizvodi iz Klišija predstavljali
su francuske staklare na izložbama u Kristalnoj palati u Londonu 1851.
godine i u Kristalnoj palati u Njujorku, dve godine kasnije.
Posle izložbe u Njujorku, proizvodnja pritiskača za hartiju proširila se i u
Americi, ali američki proizvodi nisu uspeli da dostignu lepotu i finoću
izrade francuskih staklara.
S ubrzanjem tempa života i povećanom upotrebom papira, potreba za ovim
praktičnim sitnicama je porasla, ali se povećana proizvodnja odrazila na
kvalitet. Pritiskači za papir sve manje su bili umetnička dela, a sve češće
su služili u reklamne svrhe. Tako su se, umesto cveća, portreta ili voća, u
unutrašnjosti staklenih kugli, kocki i piramida, našla imena velikih firmi
ili razglednice turističkih mesta, dok su se klasični pritiskači za hartiju
preselili u muzeje i kolekcije zaljubljenika u ove predmete. |
| |
| |
|
| |
| Plutajuća vetrenjača |
| |
Umesto da budu ukopane u morsko dno, vetrenjače budućnosti moći će da plutaju
na površini vode uz pomoć plovka i sidra. Kompanije "Siemens" i norveški "StatoilHydro"
zajedno su konstruisale prvu plutajuću vetrenjaču - elektranu, koja će moći
da bude postavljena na dubini od 700 metara, zahvaljujući čemu će zaštititi
floru i faunu na obali.
Prema računici Nacionalne laboratorije za obnovljive vidove energije iz
Amerike, potencijal vetra na razdaljini od 50 nautičkih milja od američke
obale jači je od svih trenutno instaliranih energetskih potencijala u
elektranama u Americi - koje imaju više od 900 GNj. Stručnjaci "Simensa" i
"Statoil Hydro" - dva tržišna lidera u ovoj oblasti, smatrali su da je
velika šteta da se ta snaga ne iskoristi, čime bi se ujedno zaštitila i
flora i fauna na obali.
 Plovak
za turbinu koju će prema projektu imati nova vetrenjača dugačak je 120
metara i napravljen od čelika, betona i tankova s opterećenjem, dizajniran
da povuče čitavu strukturu do dubine dovoljne da centar mase bude ispod
površine vode. To će sprečiti da se vetrenjača pomera uprkos uzburkanom moru.
A da bi osigurali da vetrenjača ne potone, tu je i sidro koje je pričvršćeno
sa tri čelična kabla za morsko dno. Energija koju vetrenjača proizvodi
prenosiće se kablom koji će biti postavljen ispod morskog dna.
Na Norveškoj obali morsko dno se strmo spušta do čak 200 metara na samo 12
kilometara od obale, čineći ovaj deo idealnim za testiranje prototipa
plutajuće vetrenjače. Kompanija "StatoilHydro" preuzela je na sebe da
formira morsko dno adekvatno za montažu prve plutajuće vetrenjače, dok je
zadatak kompanije "Siemens" da isporuči viseći stub i turbinu.
Prototip ove vetrenjače biće pušten u upotrebu na obali Norveške 2009.
godine. Vetrenjače će po prvi put moći da budu postavljene na velikim
dubinama mora i okeana. Naučnici očekuju da će moći da ih postave na
dubinama do 700 metara, što je 600 metara više od one na kojoj je to ranije
bilo moguće.
Klasične priobalne vetrenjače, ukopane u morsko dno, u upotrebi su
poslednjih 15 godina. Međutim, za njihovo usidravanje neophodno je da voda
bude mirna i plitka, a sve mašine potrebne za njihovo usidravanje moraju da
se nalaze na obali. Samim tim ugrožavaju se ribnjaci i oblasti naseljene
pticama na obali. Zbog svega toga, niko se ne usuđuje da drastično poveća
broj ovih vetrenjača u priobalnim područjima.
Ukoliko se testiranje prve prototip vetrenjače pokaže uspešnom, u narednih
deset godina biće moguće izgraditi 200 ovakvih plutajućih vetrenjača, koje
će obezbediti dovoljno energije za milion domaćinstava. |
| |
| |
|
| |
| Malo poznata biljčica |
| |
Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće.
To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi,
smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju
Hristovo raspeće.
 Gajena
u sobnim uslovima, pasiflora je ograničenog veka, dok u staklenoj verandi
ili bašti, gde se lako postiže određena vlažnost vazduha, redovno cveta, a
ponekad donosi i plod.
Postoje mnoge vrste s cvetovima jedinstvenog oblika, a nekoliko i s jestivim
plodovima, a sve potiču iz Južne Amerike. Jedina koja se uzgaja u sobi jeste
Pasiflora caerulea. Gajena uz rešetku za koju se prihvata hvataljkama,
naraste i do tri metra u visinu. Najlepša je leti, kada cveta, ali je sam
cvet kratkog veka - živi svega jedan dan. Ipak, biljka koja raste u
povoljnim uslovima svakodnevno će otvarati nove cvetove. Odrasla zrela
biljka sredinom leta obrazuje sitne žute plodove. Za cvetanje pasiflora
traži svetla mesta cele godine. Zato najbolje uspeva u zastakljenoj verandi.
U sunčanim područjima bez mraza može se uzgajati i napolju.
Pasiflora je ljubitelj vode. Zato se leti zaliva često, a zimi, pošto miruje,
svakih sedam do deset dana. Prihranjuje se kada počne da cveta. Ako se
suviše prihranjuje, listovi su bujni, ali cvetni pupoljci se ne obrazuju.
Najbolje uspeva ako se korenu ne dopusti da se širi. Zato se u prve dve
godine presađuje u proleće, a nakon toga samo se zamenjuje gornji sloj
zemlje.
Orezuje se u proleće. Kao reznice za razmnožavanje mogu poslužiti prvi
izdanci koje biljka istera u proleće. |
| |
| |
|
| |
| Izgubljeni recept |
| |
Medovina, vrsta napitka od fermentisanog meda i vode, bila je vrlo popularna u
srednjem veku a to ponovo postaje i sada - nekoliko vrsta se već
komercijalno proizvodi u Britaniji. Pre nekoliko godina se razmišljalo i o
mogućnosti obnavljanja proizvodnje medovine koja se nekad pila u planinama
Škotske, a koja je, zbog dodatka vresa, imala jednu vrlo specifičnu aromu.
Recept je bio najstrože čuvana tajna. Prema legendi, poslednji koji je znao
tajnu spravljanja medovine bio je Pikta, sveštenik jednog škotskog plemena.
Priča kaže da je on obećao škotskom kralju da će mu dati recept, ali na
mestu gde niko neće moći da čuje njihov razgovor. Sveštenik je održao
obećanje ali i zauvek sačuvao recept tako što je odveo kralja na vrh jedne
litice, privukao ga sebi, prošaputao tajnu, a onda skočio u ambis povukavši
za sobom i kralja.
 Da
li će izgubljeni recept ikada biti ponovo nađen? Tome su se nadali arheolozi
kada su na ostrvu Rum, blizu zapadne obale Škotske, 1984. iskopali komade
ćupa starog 4.500 godina koji su sadržavali neku lepljivu crnu supstancu (očigledno
ostatke nekog pića). Laboratorijske analize su pokazale da potiče od
fermentirane mešavine meda od vresa, ovsa, ječma, kraljevske paprati i
livadskih trava. Sa hemičarima škotske destilerije viskija "Vilijam Grant i
sinovi" napravljen je pokušaj da se na osnovu nađenih ostataka proizvede
piće iz kamenog doba. Ali kad je došao dan degustacije, dok su novinari i
publika posluživani iz specijalnih ćupova, utvrdilo se da piće ima neki
veoma čudan ukus koji bi najkraće mogao da se opiše kao "drugačiji". Sasvim
je moguće da je upravo on bio razlog što je škotska medovina prestala da se
pravi!
Najčudnija upotreba medovine, ili bilo kog drugog alkoholnog pića, vezuje se
za Maje (250-900). Oni su pravili medovinu fermentiranjem meda u ćupu u koji
bi stavili žabu krastaču (Bufo marinus) čija se koža sastoji i od nekih
otrovnih supstanci. Maje su medovinu koju su pravile koristile tokom
religioznih ceremonija kao klistir, koji se davao putem šprica od kože ili
cevčice napravljene od kosti. Iako ovo zvuči više nego degutantno, izgleda
da se Majama takav način konzumacije medovine dopadao.
Još jedno popularno piće kojim su nas drevni narodi zadužili jeste sake.
Zapadnjaci sada dosta dobro poznaju to japansko piće, ali vrlo malo njih zna
da je ono među retkim alkoholnim napicima koji su se spravljali u Kini i
Japanu. Sake se uglavnom pravi od žitarica, najčešće pirinča. |
| |
| |
|
| |
| Sokovi od pomorandže i jabuke umanjuju
efikasnost lekova |
| |
Sokovi od grejpfruta, narandže i jabuke mogli bi da utiču na absorpciju
pojedinih lekova u ljudskom organizmu i umanje njihovu efikasnost, navodi se
u studiji kanadskih lekara objavljenoj u SAD.
Do sada je samo za sok od grejpfruta bilo poznato da povećava absorpciju
određenih medikamenata, ali i povećava rizik da oni postanu toksični,
podsećaju lekari u saopštenju.
 Lekari
ukazuju da su rezultati njihove studije još jedan razlog više da se sokovi
od pomenutog voća ne piju uz pojedine lekove među kojima su neki od vitalne
važnosti za održavanje pacijenata u životu.
Reč je o lekovima za pacijente koji boluju od kancera, kardio-vaskularnih
bolesti, infekcija ili lekovima namenjenim pacijentima koji su bili
podvrgnuti transplataciji nekog organa.
Glavna opasnost za pacijenta, tvrde kanadski lekari, jeste u tome da
kombinacija tih sokova sa lekovima smanjuje efikasnost lečenja bolesti i
samim tim može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. |
| |
| |
|
| |
| Otkazan koncert Ejvril Lavinj u Maleziji |
| |
 Malezija
je otkazala koncert kanadske rok-pevačice Ejvril Lavinj, uz obrazloženje da
bi njen nastup mogao da bude mrlja uoči proslave Dana nezavisnosti, pošto su
islamisti ocenili da su njeni koncerti "previše seksi".
Ministarstvo za umetnost, kulturu i baštinu saopštilo je da je odlučilo da
ne odobri šou Ejvril Lavinj, planiran za 29. avgust - dva dana pred
obeležavanje Dana nezavisnosti.
"Nije prikladan. Nije u duhu proslave našeg Dana nezavisnosti. Ukoliko bi
bio održan, bio bi u suprotnosti s onim za šta se pripremamo", rekao je
Šukran Ibrahim iz odeljenja ministarstva koje procenjuje sve strane umetnike. |
| |
| |
|
| |
| Roboti će uskoro moći da vide |
| |
Roboti bi uskoro mogli da progledaju na način na koji to čine ljudi, odnosno
mogli bi da prepoznaju vizuelne informacije koje primaju. Istraživači
Instituta za tehnologiju u Masačusetsu rade na programu koji bi trebalo da
utvrdi najmanji broj informacija na slici potreban da se identifikuje njen
sadržaj.
Kreiranje ovog programa biće vrlo važan korak u automatskom katalogiziranju
milijardi fotografija na internetu. Trenutno se pretraga fotografija temelji
isključivo na tekstualnim informacijama koje korisnici nude uz slike. Takođe
bi omogućio sortiranje digitalnih slika koje ljudi postavljaju na računare
bez ručnog označavanja. I na kraju, vodiće do stvaranja robota koji će moći
da prepozna objekte na osnovu vizuelnih podataka iz kamera.
- Trudimo se da pronađemo vrlo kratke kodove za slike, što znači da bi
snimke sa sličnim brojevnim kodom predstavljale sličan objekat - objasnio je
profesor u Laboratoriji za računarske nauke i veštačku inteligenciju u
Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, Antonio Toralba.
- Ako je jedna slika označena nazivom, onda će i druge koje odgovaraju
svojim numeričkim kodom verovatno predstavljati isti predmet (poput stabla,
automobila ili čoveka), te će se ime pridruženo jednom snimku moći preneti
na druge - objašnjava on.
Kako bi utvrdili koliko je informacija potrebno ljudima za određivanje
sadržaja slike, stručnjaci su smanjivali njihovu rezoluciju sve dok nisu
postale neprepoznatljive.
- Mi možemo da prepoznamo šta je na slici čak i kada je rezolucija mala jer
znamo mnogo o slikama. Za prepoznavanje većine slika potrebno nam je da
imaju rezoluciju 32 sa 32 piksela - kaže Toralba.
Čak i jeftini digitalni fotoaparati danas prave fotografije od nekoliko
megapiksela, a svaki piksel sastoji se od 24 bita podataka. Međutim, Toralba
i njegove kolege koji rade na ovom problemu, razvili su matematički sistem
koji može da smanji broj podataka. Utvrdili su da je većina fotografija
prepoznatljiva čak i kada je kodirana u numeričku reprezentaciju sastavljenu
od 256 do 1.024 bita podataka.
Ovako mali broj informacija omogućio bi pretraživanje miliona fotografija
čak i na običnim računarima. |
| |
| |
|
| |
| Elizabeta Tejlor se vratila kući iz bolnice |
| |
 Holivudska
legenda Elizabeta Tejlor vratila se kući posle višenedeljnog boravka u
bolnici u oblasti Los Anđelesa, saopštio je njen predstavnik za medije.
Dik Gatman nije rekao zašto je ona bila hospitalizovana, ali je precizirao
da može da potvrdi vest objavljenu na sajtu magazina "Pipl" da se
76-godišnja glumica vratila uobičajenim aktivnostima.
"Gospođa Tejlor je kod kuće i srećna je zbog toga - i zauzetija nego ikad",
izjavio je "Piplu" neidentifikovani prijatelj Elizabete Tejlor.
"Pipl" nije naveo kada je dvostruka oskarovka otpuštena iz bolnice, a Gatman
je samo kazao da je to bilo nedavno. |
| |
| |
|
| |
| Ekipa "Gospodara prstenova" radiće i "Hobita" |
| |
 Piter
Džekson , Fren Volš i Filipa Bojens potpisali su ugovor za rad na filmu "Hobit"
i njegovom nastavku, koje će režirati Giljermo del Toro , piše na sajtu "Verajetija"
.
Džekson, Fren Volš i Filipa Bojens su zajedno pisali tri scenarija za
filmsku adaptaciju Tolkinovog "Gospodara prstenova", a za treći deo, "Povratak
kralja", dobili su Oskara za scenario adaptiran prema literarnom predlošku.
U saopštenju producenata navodi se da je početak rada na "Hobitu" okvirno
planiran za kraj 2009, a filmovi bi u bioskope trebalo da stignu 2011. i
2012. |
| |
| |
|
| |
| Jeftine ulaznice za "Metalikin" koncert |
| |
Američki hevi metal bend "Metalika" (Metallica) održaće 15. septembra koncert
u londonskoj areni O2 a ulaznice će koštati samo pet funti (6,3 evra),
prenosi magazin "Nju mjuzikal ekspres" (New Musical Express - NME).
 Bend
je na svom sajtu Metallica.com najavio i da će 12. septembra nastupiti u
Berlinu, na dan kada će se novi album "Death Magnetic" pojaviti u prodaji.
Cena ulaznica za koncert u Berlinu iznosiće 10 evra.
"Zato što će to biti proslava, cene karata biće, da kažemo 'retro'. Samo
deset evra za Berlin i pet funti za London! A najbolje od svega je to što će
zarada od prodaje ulaznica biti poklonjena lokalnim dobrotvornim
organizacijama", navodi se u saopštenju benda. |
| |
| |
|
| |
| Ukradene premijerne melodije grupe "U2" |
| |
Rok zvezde će morati da obuzdaju svoju strast prema glasnoj muzici, posle
iskustva koje je imao frontmen grupe "U2" Bono, dok je slušao snimke pre
lansiranja pesama na internet.
Jedan obožavalac je čuo muziku koja je izbijala iz vikendice irskog rokera u
južnoj Francuskoj, snimio je mobilnim telefonom a zatim četiri numere poslao
na sajt JuTjuba (YouTube), prenele su novine i muzički sajtovi.
Pesme su zbog autorskih prava skinute sa interneta ali i dalje cirkulišu
mejlovima, navodi list "Ajriš indipendent".
Kvalitet snimka je bio loš, sa šumovima talasa i krikovima galebova u
pozadini. |
| |
| |
|
| |
| Električni automobili suviše tihi |
| |
Električna i hibridna vozila su možda bolja za okolinu, ali kalifornijska
vlast tvrdi da su loša za slepe.
Senat je usvojio zakon po kojem vozila moraju da prave dovoljno buke da bi
ih čuli slepi ljudi u toku prelaženja ulice.
Nadležni će osnovati komitet koji će proučiti taj problem i preporučiti
način na koji bi električni i hibridni automobili pravili više buke. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
