Broj 1166, 22. avgust 2008.

Stranke u BiH koštaju više miliona maraka
Vodeće parlamentarne stranke u Bosni i Hercegovini godišnje građane koštaju milione maraka, a samo u poslednje dve godine iz budžeta su dobile više od 20 miliona konvertibilnih maraka (KM), piše sarajevski "Dnevni avaz". Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka u BiH, one se finansiraju iz budžeta BiH, finansiranjem parlamentarnih grupa, entitetskih budžeta i svih njihovih nižih jedinica. Javnosti su dostupni izveštaji Centralne izborne komisije BiH (CIK BiH) iz 2005. i 2006. godine, koji pokazuju da sredstva za finansiranje političkih partija svake godine rastu. Stranka demokratske akcije (SDA) je, prema izveštaju iz 2005. godine, inkasirala 3.510.800 KM, a godinu dana ranije dobila je 3.010.246 KM. U tekstu se navodi da je primetno da stranke s nižih nivoa vlasti dobijaju najviše novca, ilustrujući to podatkom da je Stranka za BiH 2005. godine dobila 1.780.522 KM, a godinu ranije 1.737.754 KM. Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika 2006. je dobio 1.928.600 KM, a 2005. godine 1.250.219 KM. U 2004. iz budžeta su uzeli 1.137.004 KM. Partija demokratskog progresa Mladena Ivanića iz budžeta je 2006. uzela 782.431 KM, a 2005. godine 390.000 KM. HDZ BiH je pre dve godine iz budžeta dobio 1.736.585 KM, a tokom 2005. godine 1.376.703 KM. Iako opoziciona, Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) je 2004. godine po više osnova dobila čak 2.178.500 KM, a 2005. stranci Zlatka Lagumdžije uplaćeno je 2.024.385 KM. Portparol "Transparency Internationala BiH" (TIBiH) Srđan Blagovčanin izjavio je da ta nevladina organizacija sprovodi opširno istraživanje o tome koliko i s kojih sve nivoa stranke dobijaju novac. On je najavio da će rezultat tog istraživanja biti objavljen pred izbore, ističući da sve ukazuje na to da stranke ostvaruju izuzetno velika sredstva, ali da u izveštajima ne prikazuju stvarni iznos. Blagovčanin je još kazao da se TIBiH suočio s velikim problemima da bi dobio informacije o tome koliko se strankama izdvaja iz budžeta.

Proslava 75. godišnjice broda Jadran
U Crnoj Gori danas je počela proslava 75. godišnjice školskog broda "Jadran", koji se od pre dve godine nalazi u sastavu crnogorske Mornarice. Jedrenjak "Jadran" je 19. avgusta 1933. godine formalno ušao u sastav flote Ratne mornarice Krajevine Jugoslavije, a 1941. godine dopao je u ruke italijanske okupacione vosjke. Brod je u Jugoslaviju vraćen posle Drugog svetskog rata, nakon čega je obnovljen i ponovo je zaplovio 1949. godine, kao školski brod Jugoslovenske ratne mornarice. "Jadran" je do sada obavio 19 dugih plovidbi, a jubilarno, 20. putovanje, predstoji mu krajem septembra. Tada će se stari jedrenjak uputiti u Barselonu, grad koji je pobratim sa njegovom matičnom lukom Tivat. Brodom "Jadran" upravljao je i Milan Spasić, narodni heroj koji je sa Sergejom Mašerom 1941. godine potopio razarač "Zagreb", da ne bi pao u neprijateljske ruke. Spasić je kormilom "Jadrana" upravljao prilikom njegove plovidbe u Njujork, uoči Drugog svetskog rata. "Jadran" je izgrađen u Nemačkoj, početkom 1930-ih. Spada u tip jedrenjaka "barkantin", sa deplasmanom od 737 tona, a dužine 60 metara. Taj brod pripada "društvu" jedrenjaka koji još plove, poput ruskog "Sedova", italijanskog "Ameriga Vespučija", čileanske "Esmeralde", francuskog "Belema" i indožanskog "Devarurucija". Jedrenjaci su se na morima i okeanima održali do danas, uglavnom kao školski brodovi, jahte ili turistička plovila. Imaju najviše pet jarbola.

Ministri ne žele popis stanovništva
Bošnjački ministri u Savetu ministara BiH ne žele da usvoje dokumente Agencije za statistiku BiH o pripremama za popis stanovništva 2011. godine zbog čega će se ta tema naći na dnevnom redu sastanka stranačkih lidera, zakazanom za subotu. To je najavio Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, upozorivši da se bez popisa ne može napraviti korak napred ka evropskim integracijama. "Popis ne treba nikome da služi za dnevnopolitičke obračune, on je neophodan za ekonomsko planiranje i razvoj BiH. Evropa je postavila ovaj uslov i moramo ga ispuniti. Zato ću na ovom pitanju insistirati na sastanku stranačkih lidera", kazao je Špirić za banjalučke "Nezavisne novine" . Direktor Agencije za statistiku BiH Zdenko Milinović rekao je da se već kasni s pripremama za popis, navodeći da su za ovaj posao neophodne pripreme od tri do pet godina. Poslanik Stranke demokra-tske akcije (SDA) u Predstavničkom domu parlamenta BiH Šefik Džaferović tvrdi da nije tačno da bošnjački političari i ministri opstruišu pripreme i održavanje popisa 2011. godine. "SDA se zalaže za popis stanovništva 2011. godine i to je obaveza koju BiH mora ispuniti. Međutim, ne odobravamo zloupotrebe ovog popisa, jer smatramo da se kod učešća u vlasti mora koristiti popis iz 1991. godine. Nasilno je izmenjena etnička slika BiH i kada bi se koristio popis iz 2011. godine to bi bila legalizacija etničkog čišćenja u BiH", rekao je Džaferović. Zamenik predsedavajućeg Zajedničke komsije parlamenta za evropske intregracije Ivo Miro Jović ocenio je da odbijanjem popisa BiH ispada neozbiljna u ispunjavanju preuzetih obaveza. "Po sredi su strahovi onih koji ne žele popis, da će se posle toga videti ko je dobitnik, a ko gubitnik u poslednjem ratu i na kojim prostorima. Istina koju bi saznali popisom neće više omogućavati njihove laži", kazao je Jović. Prema njegovim rečima, popis stanovništva neophodan je posle dvadeset godina i on treba da obuhvati još niz neophodnih kategorija. Premijer RS Milorad Dodik ranije je najavio da će, ako BiH do 2011. godine ne organizuje popis stanovništva, RS to sama učiniti.

Traga se za naturalizovanim državljanima
Direktor Službe za poslove sa strancima BiH Dragan Mektić izjavio je da se nekoliko osoba, kojima je oduzeto nezakonito stečeno državljanstvo BiH, kriju u BiH i da za njima intezivno tragaju bezbednosne agencije. Mektić je u intervjuu za banjalučke "Nezavisne novine" kazao da, osim ovih "skrivača", postoje i osobe koje su izbrisane iz knjige državljana BiH, ali se nalaze izvan zemlje i koriste lična dokumenta i putne isprave BiH. Mektić je rekao da postoji veliki broj naturalizovanih državljana BiH koji su pokrenule spor pred Sudom BiH, žaleći se na odluku o oduzimanju državljanstva. On je naveo da je Imad al Husein, poznatiji kao Abu Hamza, obratio Evropskom sudu za ljudska prava koji je naredio da se ne izvršava mera proterivanja dok se ne okonča procedura razmatranja njegove apelacije kod Ustavnog suda BiH. "Znam da se njegova apelacija već nekoliko puta nalazila na dnevnom redu, ali i da konačna odluka nije doneta. Mogu reći jedino da bi ovakve slučajeve trebalo smatrati prioritetima. Ne smemo zaboraviti da je njemu otkazan boravak jer predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti", kazao je Mektić. Direktor Službe za poslove sa strancima rekao je da Abu Hamza više nema državljanstvo BiH ni lične dokumente ove zemlje, pa se čeka konačna odluka o njegovoj apelaciji kako bi mogle da se preduzmu dalje mere.

Pregovori o dvojnom državljanstvu
Značajan broj građana i državljana Crne Gore sa nestrpljenjem očekuje predstojeće međudržavne pregovore o dvojnom državljanstvu koji bi trebalo da počnu na jesen. Prema crnogorskim propisima, jedan od uslova za sticanje državljanstva je odricanje od državljanstva matične države, pa svi oni koji su posle proglašenja nezavisnosti stekli državljanstvo neke druge države, crnogorsko mogu da zadrže najduže do 22. oktobra ove godine. "Od šezdesetih godina prošlog veka neprekidno živim u Podgorici. Imala sam jugoslovensko i državljanstvo Srbije. Sada me teraju da se odreknem drzavljanstva Srbije, da bih dobila crnogorsko. Uzimaju mi stečeno pravo i dovode me u pravnu nesigurnost", revoltirano kaže žiteljka Podgorice, koja je tražila da joj se ne pominje ime. Kako sada stvari stoje, Crna Gora će, pre svega Srbiji, pa i ostalim državama sa prostora bivše SFRJ, ponuditi sporazum koji ne predviđa olakšano sticanje dvojnog državljanstva. "Dvojno državljanstvo treba da bude izuzetak. Crna Gora je država sa malom populacijom koju namerava da zaštiti. Liberalnija politika bi nas dovela u situaciju da imamo više državljana drugih država, nego crnogorskih državljana", kaže crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović. U suštini, samo oni koji su na dan proglašenja nezavisnosti imali dvojno državljanstvo mogu da zadrže oba, dok će ostali morati da se opredele, odnosno odreknu državljanstva druge države, ukoliko žele crnogorsko. Partije iz nekadašnjeg bloka za zajedničku državu sa Srbijom, albanske i Bošnjačka stranka, traže fleksibilniji pristup Crne Gore u predstojećim bilateralnim pregovorima, kao i da se ti sporazumi što pre potpišu. Bivši ministar pravde i funkcioner opozicione Narodne stranke (NS) Dragan Šoć smatra da je restriktivan pristup crnogorske strane "usmeren ka Crnogorcima u Srbiji i ljudima iz Srbije, koji decenijama žive u Crnoj Gori". "Rešavanje ovog pitanja po dvostrukim standardima je diskriminacija, jer su dvojno državljanstvo na dan sticanja nezavisnosti mogli da imaju samo oni koji su živeli u drugim državama, Hrvatskoj, BiH. Onaj ko je iz Srbije, a živeo je u Crnoj Gori, nije mogao da ima dvojno državljanstvo, već ili državljanstvo Srbije ili državljanstvo Crne Gore, a međunarodno relevantno je bilo jugoslovensko", navodi Šoć. Njegova partija predlaže da se svim državama sa prostora bivše Jugoslavije ponudi sporazum koji bi "državljanima drugih država koji žive u Crnoj Gori omogućio da steknu crnogorsko državljanstvo pod opštim a ne specijalnim uslovima, ali bez uslova odricanja od državljanstva matične države". Interesovanje za dvojno državljanstvo pokazuju albanske i Bošnjačka stranka čiji politički predstavnici ukazuju da su brojni državljani albanske (prema nekim procenama oko 40.000) i bošnjačke nacionalnosti, koji su pored crnogorskog stekli i državljanstvo neke druge države. Predlog crnogorske strane trenutno je u formi nacrta i on nudi da se "tretiraju" pitanja koja su posledica dvojnog državljanstva, poput diplomatske zaštite, služenja vojnog roka, ekstradicije u slučaju krivičnog dela i mnoga druga. Srbija, koja ima liberalnije propise, najavila je da će Crnoj Gori u oktobru ponuditi svoj predlog sporazuma. Odgovor crnogorske strane na tu najavu bio je poruka vlastima u Srbiji da pre zvaničnih pregovora promene Zakon o dvojnom državljanstvu koji je donela vlada Vojislava Koštunice, a koji "promoviše etnički princip prilikom dodele dvojnog državljanstva". Ispuni li Srbija taj uslov zvanična Podgorica je nagovestila spremnost na ustupke.
Olivera Nikolić Podgorica

Prosečna julska plata u Crnoj Gori 416 evra
Prosečna neto zarada u julu u Crnoj Gori iznosila je 416 evra i bila je nominalno za 2,1 odsto manja, a realno za 1,7 odsto manja nego u junu, saopštio je statistički zavod Monstat. Kako se navodi u saopštenju, prosečna julska zarada u Crnoj Gori sa porezima i doprinosima iznosila je 610 evra. Troškovi života u julu su smanjeni za 0,4 odsto, naveo je Monstat. Prosečna bruto zarada u Crnoj Gori u periodu od januara do jula ove godine iznosila je 593 evra, a prosečna primanja bez poreza i doprinosa u istom periodu bila su 405 evra. Inflacija u Crnoj Gori, merena indeksom potrošačkih cena prema metodologiji Evropske unije, za sedam meseci ove godine iznosila je 5,3 odsto, dok je porast cena u poređenju sa istim periodom 2007. godine bio 8,6 procenata. Maloprodajne cene hrane u julu su porasle 0,1 odsto, dok su indu-strijsko neprehrambeni proizvodi poskupeli 0,6 odsto, prvenstveno zahvaljujući poskupljenju goriva za 3,1 procenat i sredstava za kulturu i razonodu od 2,3 odsto. Došlo je do povećanja cena i kod industrijsko prehrambenih proizvoda za 0,2 odsto zbog poskupljenja konzervirane ribe za 2,3, masnoća za 1,6, pirinča za 1,2, testenina za jedan procenat, te mleka i konditorskih proizvoda za 0,1 odsto. Alkoholna pića skuplja su 0,6 odsto, dok su cene bezalkoholnih pića ostale na nivou iz prošlog meseca. Inflacijma merena rastom maloprodajnih cena robe u Crnoj Gori u prvih sedam meseci ove godine dostigla je sedam odsto. U julu je došlo do smanjenja izdataka iz porodičnih budžeta za ishranu za 1,2 odsto, štop je uticalo da kod troškova života dođe do pada za 0,4 procenta u odnosu na jun. Stopa rasta troškova života u julu 2008.godine u odnosu na decembar 2007. bila viša za pet odsto. Industrijska proizvodnja beleži rast 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u julu manja za 2,1 odsto u odnosu na jun.

Identifikovano osam masovnih grobnica
Tim MUP-a Vlade Republike Srpske (RS) za istragu ratnih zločina i Operativni tim RS za traganje za nestalima, identifikovali su osam lokacija za koje se sumnja da sadrže masovne grobnice iz rata u BiH. Prema podacima MUP-ovog tima za istrazivanje ratnih zločina, po dve novootkrivene grobnice su u rejonu Goražda, Sarajeva, širem području Trnova i Vozuće. Član tima Radovan Pejić rekao je novinarima da očekuje da u saradnji sa Operativnim timom za nestala lica Vlade RS i Institutom za nestale osobe BiH te lokacije uskoro biti proverene, dodajući da iskustvo pokazuje da su operativna saznanja MUP RS tačna. Na području Sarajeva još se traga za 720 nestalih Srba, dok Republička organizacija za nestale traga za još 1.820 ljudi. Šef Područnog tima za traganje za nestalima Slobodan Škrba rekao je novinarima da Vlada Federacije BiH do sada nije pomogla nalaženje Srba nestalih u Sarajevu.

Golubovi kao narko dileri
Četvorica osuđenika zeničkog zatvora iskoristili su poverenje zatvorske uprave i umesto radne terapije, golubove pismonoše pretvorili u narko-kurire, pišu "Nezavisne novine". Zamenik direktora KPZ Zenica Josip Pojavnik potvrdio je da su pre nekoliko dana otkrili četvoricu osuđenika kako koriste golubove za unošenje droge u zatvor. Sva četvorica osuđenika, kojima su bili povereni golubovi, bili su pozitivni na test korištenja narkotika, što je potvrdilo sumnje Uprave da su golubove iskoristili za unošenje droge u zatvor. Kako piše list, osuđenici su u zatvor uz pomoć golubova unosili heroin i kokain, a drogu su "leteći narko-kuriri" unosili u kesicama koje su im bile prikačene za noge. U zatvorskoj upravi ističu da je sve počelo kad su osuđenicima dali da gaje golube, kao jedan oblik radne terapije. "Međutim, oni su to zloupotrebili na najgori mogući način, pošto su ih iskoristili za unošenje droge", rekao je Pojavnik. Kako je najavljeno, protiv uhvaćenih dilera biće podnete prijave, a golubove će i oni, ali i ostali osuđenici moći da gledaju samo dok lete iznad zatvorskih zidina, pošto je uprava zatvora, poučena ovim slučajem, odlučila da zatvori golubarnik.

Prosečna plata u junu 748 KM (383, 6 evra)
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, prosečna bruto plata u BiH za jun ove godine iznosila je 1.108 konvertibilnih maraka (568,2 evra). To je nominalni rast od deset odsto u odnosu na decembar prošle godine. Prosečna bruto plata za jun ove godine, u odnosu na isti mesec lane nominalno je viša za 17 odsto. U prvom polugođu ove godine prosečna bruto plata iznosila je 1.066 KM (546,6 evra) i za 14,6 odsto je veća u odnosu na prvo polugođe 2007. Prosečna isplaćena neto zarada u preduzećima u BiH za jun ove godine iznosila je 748 KM (383,6 evra) , što je nominalno za 9,9 odsto više u odnosu na decembar 2007. U drugom kvartalu 2008. godine, prosečna neto plata iznosila je 747 KM, dok je u istom periodu 2007. iznosila 639 KM.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"