|
|
Broj 1166, 22. avgust 2008.
| Zaslužujemo li bolje? |
| |
Fudbal, inače uveliko veliki biznis skoro u celom svetu, pa i u Americi,
doduše poznatiji kao "soker", samo kod nas je još uvek onako vašarska "zabava
miliona".
Istrče na neku malo bolju livadicu 22 momka i još trojica nadobudnih od
kojih jedan sa pištaljkom i skoro bez svedoka odigraju po neku utakmicu!
Nekolicina pametnijih, koji su na vreme shvatili da je novac u (ras)prodaji
talentovanih, ubira zavidnu zaradu na račun "belog roblja", tj. igrača koji,
a da bi vozili džip i bili frajeri u društvu mafijaša i polupismenih
novokomponovanih "biznismena" po splavovima, potpisuju sve što im se poturi
pod ruku.
 Surova
je stvarnost našeg fudbala da, u stvari, polako ali sigurno propada. Skoro
da nikad više domaćih igrača ove ili one vrednosti igra po "belome svetu",
širom Evrope, u Americi, Aziji, ali kada treba okupiti dvadesetak onih koji
treba da dostojanstveno pre svega, a onda ako može i kvalitetno predstavlja
naciju, tu je već težak posao.
Nemamo mi više nikakav autoritet u evropskim fudbalskim klubovima, pa ni u
UEFA ili, ne daj Bože FIFA, gde bi se verovatno krstili, da umeju, onako po
srpski, kada im se svako malo pojavljuje neki novi fudbalski anonimac kao
predsednik nacionalnog saveza.
Ne možemo više ni od koga zahtevati da pošalje igrače da igraju za
nacionalni tim, a tek očekivati da naredi neko… Posle sramotnog
nekvalifikovanja na EURO, kada nas je sve za nos vukao Španac Klemente, kome
smo svi od reda zamerali što živi tamo negde, doživeli smo još jedno
sramoćenje na Olimpijadi!
Ovoga puta, posmatrano sa stanovišta malo više obaveštenog ali ipak običnog
navijača, više sramote treba da zacrveni obraz novopečenog predsednika Tome
Karadžića, koji je u policijskim krugovima dugo bio pod istragom, ali ne
zato što ima takvo prezime, već što se bavio, kažu dobro obavešteni, nekim
mutnim radnjama tamo po Subotici i okolini.
Sada je rešio da proširi delatnost, pa je prvo bacio oko i ruku na Partizan,
koji mu je bio odskočna daska za nacionalni savez.
Njegov predhodnik Terzić je u bekstvu od zakona, opet dobro obavešteni kažu
da se šepuri po Crnoj Gori. Još uvek nije razjašnjeno šta je sve loše (ili
dobro) uradio, kako za bivši mu OFK Beograd, a tako i za savez.
Da ostavimo po strani savez, u koji ulaze, bilo kao radnici, bilo kao
posetioci samo lojalni.
Borac je, zbog neslaganja sa izborom novog predsednika, ostao bez
beogradskog evropskog predstavljanja. Odigraše već dva kola kvalifikacija u
UEFA kupu u Smederevu, na terenu sad već prvoligaša, izbačenog iz elite zato
što se tako nekom htelo.
U istom tom UEFA kupu polovično dobro, ali ipak bez poraza do sada odigraše
i Vojvodina i Crvena zvezda. Od prestoničkih crveno belih se očekivalo više,
ali kako pokazaše u prvom kolu Super lige, i to baš na gostovanju
novosadskim crveno-belima, dobro su i prošli odigravši samo 2:2 sa kiparskim
vice šampionom, ekipom Apoela!
Sad njihov predsednik saziva hitne sednice, proziva odgovorne, mada ga onaj
koji je po "komandnoj liniji" prvi, ništa ne razume.
Gospodin trener, rođeni Čeh Zeman, a dugogodišnji italijanski profesionalac,
osim što se suočio sa mentalitetom svojih igrača, odmah se suočio i sa
srpskom zlobom.
Licencu su mu poslali na preispitivanje u UEFA, kažu da nije validna. Za to
vreme, dok navijači kukumaču nad sopstvenom sudbinom što su ih zadesili
takvi fudbalski diletanti kakve je sportski direktor Bunjevčević na brzinu
okupio, na stadionu nikla nova trava. Preko noći! Došli Nemci, na
pripremljenu podlogu postavili travicu, sad već pakuju kofere i objavljuju
da je sasvim normalno da se već dan posle igra, ako treba. Kažu još da će
tako moći još tridesetak godina, ako se bude dobro održavalo.
Da se tu pita direktor stadiona, teško da bi se maklo dalje od nekoliko
radnika s grabuljama i nekoliko njih koji svesrdno tapkaju nogama ispalo
busenje što u poluvremenu utakmica, što svako pre podne.
Predsednik bio pametan, pa angažovao mladog sposobnog stručnjaka, školovanog
doduše u Engleskoj. Samo da se ne desi da mu ne odgovara nemačka trava…
Za to vreme, Partizan i dalje raspravlja krive Drine sa svojim bivšim
trenerom, sada već i bivšim selektorom reprezentacije. Zaboravili ljudi da
je Jokanović prošle sezone samo krckao prednost koju je Đukić stvorio!
Zaboravili i da je Jovetić iz kluba otišao kao zvezda zato što je Đuka imao
petlju da ga postavi za nosioca igre.
Da ne pričamo o Smiljaniću, koji je takođe prodat, a uskoro će biti na
pijaci, kako stvari stoje a prazna kasa zahteva, i ovaj mali brzonogi
Obradović, dobar levi bek. Ko zna, možda nekom za oko zapadne i Ljajić, iako
nije odigrao više od jednog poluvremena mada sigurno već ima sjajnu
promotivnu kasetu.
Partizan se nada da u revanšu sa bivšim Kežmanovim Fenerbahčeom može ko
onomad protiv Njukasla da obezbedi prolaz u Ligu šampiona. Zaboravili su
samo da im je tada na klupi bio Lotar Mateus, ako ništa, ono bar veliki
autoritet evropskog fudbala.
I ko o čemu, vratismo se autoritetu. Ko je nama kriv što nema ko da lupi
pesnicom o sto i kaže: Ovako više ne može!
Zato nam se množe neuspesi, za koje nas uvek ubeđuju da je neko drugi kriv. |
| |
| Milena Ružić |
|
| |
| Miki, čeka te pita od bundeve |
| |
Milorad Čavić, najbolji srpski plivač svih vremena, poklonio se hiljadama
navijača i sugrađana sa terase Skupštine Beograda, i sa svečanog dočeka
otišao u krevet! Na spavanje.
Osvajač prve olimpijske medalje za samostalnu Srbiju posle 96 godina, još
nije čestito ni proslavio istorijski uspeh.
 Čavić
je iz Pekinga došao bolestan, pod temperaturom, i uprkos bolesti, želeo da
jedinstven trenutak u karijeri sportiste podeli sa svojim narodom. Stoga, i
zbog klimatske promene, nije imao snage za posebnu večeru ili odlazak na
splavove, pa je to prologirano dok se najbrži "leptir" Evrope malo ne
oporavi.
- Milorad se razboleo još u Kini, ali zbog obaveza prema svom narodu i želje
da se pojavi na balkonu Starog dvora, on na to nije ni mislio. Potpuno je
oduševljen dočekom i sjajno se oseća kada zna kakvu ima podršku. Ipak, umor
ga je stigao i mislim da će naredna tri dana provesti spavajući. U Pekingu
gotovo da i nije spavao, pa to mora da nadoknadi. Kasnije će u posetu
rođacima u Rumi i bratu Danijelu na Zlatiboru u košarkaškom kampu - rekao je
Petar Popović, trener i menadžer našeg plivača.
 Milorad
Čavić našao je put do srca svake kuće naše zemlje, ali on svoj dom u
Beogradu nema. Još 2003. godine, kada je kao 19-godišnjak postavio svetski
rekord na 100 metar delfin u malom bazenu, tadašnja vlast obećala mu je stan.
Od tada je prošlo pet godina, obećanje još nije počelo da se ispunjava, pa
Milorad i dalje stanuje u jednom prestoničkom hotelu u centru grada. Tako da
on i nije mogao da u stanu priredi slavlje povodom srebra sa Olimpijskih
igara, ali jeste njegova familija u Rumi.
Najbliža Čavićeva rodbina živi u ovom sremskom mestu, pa se tu najviše i
slavilo olimpijsko srebro.
Majka evropskog rekordera, Ljilja, po rođenju Cvjetićanin, u Rumi ima četiri
rođena brata, kao i sestru koja živi u Novom Sadu. Ova porodica je poreklom
iz Otočca u Lici, ali su u Donje Petrovce, selo u rumskoj opštini, došli
1971. godine.
Tri brata Božidar, Slobodan i Janko žive u Rumi, dok je Vladimir u Donjim
Petrovcima, gde će se cela porodica okupiti za vikend jer im u goste dolazi
naš najbolji plivač svih vremena. A i prilika je dobra, u to vreme je seoska
slava, pa će Milorad verovatno pozdraviti celo selo i probati sremske
specijalitete: pitu od bundeve, štrudlu od maka, roštilj, jagnjetinu i
ostale đakonije.
Miloradov ujak, Božidar Cvjetićanin, kaže da za vreme takmičenja u plivanju
nisu spavali od treme i da su posle kvalifikacione trke bili ubeđeni da će
Miki, kako ga on zove, osvojiti zlato.
- Meni se čini da je on stvarno bio prvi, pa su nas čak i neki naši poslovni
partneri iz Slovenije zvali da čestitaju, misleći da je prvi.
On je dodao da se svi raduju novom susretu sa poznatim rođakom, da se opet
druže i vesele kao što obično biva.
- U Rumi je bio pre nekoliko meseci, pre Igara je došao na kratko da nas
vidi. Sada voli da sa sestrama, braćom i prijateljima sedi u rumskim
kafićima i tako se opusti - dodao je Božidar.
Drugi Miloradovog ujak Slobodan i mlađa sestra Bojana, još su umorni od
proslave i dočeka u Beogradu.
- Za mene je on osvojio zlatnu medalju - sa ponosom priča Bojana i dodaje "da
je finalna trka na 100 metara delfin bila nameštaljka" kako bi Amerikanac
Majkl Felps u Pekingu osvojio osam zlatnih medalja.
- Pričala sam sa Miloradom, on nije razočaran, a rekao mi je da će Felpsa
pobediti sledeće godine u Rimu - dodala je Bojana i sa nežnošću pokazivala
Miloradove fotografije iz detinjstva.
Ona i otac Slobodan kažu da svi oni koji znaju za njihove rodbinske veze sa
Čavićem im čestitaju i oduševljeni su njegovim uspehom. |
| |
| |
|
| |
| Sjajan start košarkaša |
| |
Košarkaška reprezentacija Srbije pobedom je startovala u kvalifikacijama za
Evropski šampionat koji će se dogodine održati u Poljskoj.
Izabranici selektora Dušana Ivkovića pokazali su izuzetan timski kvalitet i
na gostujućem terenu u Kaljariju nadigrali glavnog konkurenta za prvo mesto
u grupi , Italiju 78:64.
Ono na čemu je selektor Ivković insistirao tokom priprema, a to je izuzetno
čvrsta igra u odbrani, pokazalo se kao glavni adut već na preemijernom meču.
S obzirom da Italijani imaju "laku konjicu", bez klasičog centra, sa dosta
izuzetnih šutera, Ivković se opredelio da izvrši veliki pritisak na
organizatore igre i spreči rotaciju i dolazak rivala u poziciju za slobodan
šut. Tako je Tepića "prilepio" uz pleja Italijana Bulerija, a Vujanića i
Tripkovića uz Soranju i Mordentea.
Kada je odbrana posle nekoliko poena domaćina "zaključana", videlo se da će
uz izuzetnu disciplinu kvalitet naših igrača doći do izražaja.
U finišu prvog dela došli smo do osam poena prednosti, uprkos tome što
Krstić nije uspeo da se pozicionira u reketu, jer je raspoloženi kapiten
Vujanić ubacio je 12 poena.
Trener Italijana Rekalkati, u odustvu trija iz NBA (Barnjani i Belineli ne
žele da igraju kvalifikacije, a Galinari je u sastavu ali je povređen) nije
imao rezervnu varijantu osim šuta. Uspeo je u drugoj četvrtini da poremeti
malo naš napad "zonom 2-3" i to je rezultiralo smanjenjem naše predenosti.
Ovakvom rezultatu doprinela je i nervoza našeg prvog centra Nenada Krstića
do kojeg nikako nije mogao da stigne pas i slabija tranzicija iz napada u
odbranu.
Kuriozitet je da su oba tima za šest minuta postigla po četiri poena , ali
jak ritam više je išao na ruku našem timu.
Domaćin je na početku treće deonice prvi put došao u egal (41:41), naš tim
je u napadu bio u kontraritmu, a ulaskom Teodosića znatno smo ubrzali igru,
a sjajni Veličković je najavio da če biti jedan od junaka utakmikce.
U odbrani je držao sve pod komandom, ali ohrabrio se da preuzme odgovornost
i u realizaciji i počelo je da se nazire kakvih će biti poslednjih deset
minuta.
Indisponiranog Krstića sjajno je menjao Perović. Da nije imao slab procenat
sa linije slobodnih bacanja bio bi uz vodeće strelce tima.
Već u 32. minutu imali smo "plus 10", Italijani su prebrzo ušli u nerezonsku
realizaciju ne bi li anulirali našu predenost, a serijom Perovića, Tepića i
Bogdanovića stavljena je tačka na ishod (75:55).
Naš stručni štab odradio je odlično "skauting" Italijana i u taktičkom ratu,
gde je svaki pojedinac dao veliki doprinos došli smo do pobede koja nam
otvara vrata do prvog mesta u grupi.
Naravno, ne treba potceniti ni jedernog rivala, ali jasno je da je Ivković
odabrao tim koji je stvorio "hemiju" i tek će u mečevima koji dolaze
delovati još jače i uigranije.
Sledeći meč reprezentacija Srbije igraće 27. avgusta, kada u beogradski "Pionir"
stiže Mađarska. Marković, |
| |
| |
|
| |
| Ja sam broj 1 |
| |
"Srećan rođendan" orilo se "Ptičijim gnezdom" u čast Jusijana Bolta, koji je u
četvrtak, dan posle trke, proslavio 22. rođendan, a olimpijski protokol
narušen je u slavu najbržeg čoveka sveta svih vremena, sprintera koji je u
Pekingu objedinio titule olimpijskog šampiona na 100 i 200 metara (prvi
posle Karla Luisa 1984), koji je u obe trke postavio nove svetske rekorde i
razrešio moguće dileme ko je najbrži čovek sveta.
Učinio je to mimo prognoza velikih asova i velikih stručnjaka, učinio je to
iako su govorili da je suviše lenj, da je komedijaš, da ne zna da trči u
krivini, da nema brzinsku izdržljivost.
 Jusijan
Bolt je i 20. avgusta 2008. kao i pre četiri dana pokazao da mu ne smeta ono
što mu prigovaraju, da tehničke mane kojim ga časte ne znače ništa, jer je
jednostavno najbrži.
Ja sam broj 1. Ja sam broj 1, ponavljao je Jamajčanin unoseći se u oči
kamera na "Ptičijem gnezdu" posle finalne trke na 200 metara u kojoj je "Omegin"
uređaj za elektronsko merenje rezultata zaustavio na 19,30 sekundi, 37 manje
nego što je dotad najbrže trčao, a dve stotinke brže od Amerikanca Majkla
Džonsona koji je 1. avgusta 1996. postavio jedan od najvećih svetskih
rekorda.
Još u polufinalu, dok se poigravao sa braniocem titule olimpijskog šampiona
Amerikancem Šonom Krafordom Jusijan Bolt je najavljivao novo neverovatno
dostignuće na stazi od 200 metara, ali malo ko je zaista mogao da poveruje
da će ono biti tako blistavo kao njegov svetski rekord na 100 metara (9,69).
U finalu Bolt se ozbiljno bacio na posao. Pošto je, prilikom predstavljanja,
gestovima ruku "pustio dve strele" ili dva groma ka prepunim tribinama
posvetio se stazi pod sobom i sopstvenoj koncentraciji.
Na znak startera poleteo je brzo za svoju košarkašku visinu (1,96 m; 86 kg)
ali tek sa petim vremenom reakcije, ali brzo je uspeo da se ispravi do pune
visine i već od prvih metara prešao u vođstvo.
Možda u krivini nije bio elegantan kao njegov prethodnik na tronu svetskog
rekordera Majkl Džonson, ali bio je brz, još brži od njega, a u ciljnoj
ravnini odmicao je rivalima sve više i više da bi ciljem prošao sa pet-šest
metara prednosti i 52 stotinke ispred drugoplasiranog Čurandija Martine iz
Holandskih Antila.
To je sjajno. Ostvario sam san. Nisam očekivao svetski rekord, ali malo sam
se uplašio toga posle polufinala. Međutim rekao sam sebi da moram da sve
ostavim za sobom kad izađem na stazu i to sam uradio. I toliko sam
zadovoljan sobom. Nikad to nisam očekivao. Znao sam da je staza brza ali
nisam očekivao da ću ostvariti svetski rekord. Nisam verovao da je to moguće
i zaista sam se šokirao. Još sam šokiran. Trudio sam se posebno u krivini i
da bih držao pravac govorio sam sebi "drži se, nemoj da mi umreš sada"
objašnjavao je levo desno oko sebe Jusijan Bolt kad su ga najzad pustili da
izađe sa stadiona i dođe u blizak kontakt sa novinarima.
Nikada pobednik na 200 m na olimpijskim igrama nije imao takvu prednost nad
drugoplasiranim, a najveća bila je baš 1996. kada je Džonson postavivši
svetski rekord imao prednost nad Frenkijem Frederiksom iz Namibije od 34
stotinke.
U stvari, Martina je tek treći prošao ciljem, ali su sudije diskvalifikovale
Amerikanca Valasa Spirmona, koji je tri puta zaredom gazio liniju susedne
staze, pa je čovek koji je posle trke podigao uvis Bolta, odajući mu
priznanje za nesvakidašnje ostvarenje ostao bez medalje i plasmana, a to je
donelo bronzu njegovom sunarodniku Šonu Krafordu, olimpijskom pobedniku iz
Atine.
Martina je još jednom u Pekingu popravio rekord Holandskih Antila, ovog puta
na vrednih 19,82, a Kraford je do bronze došao sa 19,96 sekundi.
Treći Amerikanac u trci Volter Diks bio je tek četvrti, i on brži od
dvadeset sekundi 19,98... Ali vratimo se Boltu i njegovom podvigu.
On je drugi Jamajčanin koji je postao olimpijski šampion na 200 metara. Prvi,
bio je legendarni Donald Kvori, pobednik iz Montreala 1976. Čovek zbog kojeg
su mnogi Jamajčani sedamdesetih i osamdesetih godina počeli da se bave
atletikom.
A pekinška priča Jusijana Bolta ne završava se ove večeri. Danas, na njegov
rođendan počeće takmičenje štafeta 4 h 100 metara, a dan kasnije trčaće za
treće zlato na 29. letnjim olimpijskim igrama i, možda, za još jedan svetski
rekord... |
| |
| |
|
| |
| Ovakav doček Felps nikad neće doživeti |
| |
Na mestu na kome su nekada košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti, a u novije
vreme teniseri proslavljali medalje i trofeje, Milorad Čavić, srpski junak
iz Pekinga, drhtavim je glasom pred više hiljada Beograđana poručio sa
balkona Starog dvora.
- Ovakvu tremu, ovakav osećaj, nisam imao ni kada sam na pobedničkom
postolju stajao pored Majkla Felpsa. Samo Beograd može ovakav doček da
napravi, samo u Srbiji čovek sa olimpijskom medaljom može da shvati značaj
onoga što je uradio. A to nikad nijedan sportista iz neke druge zemlje neće
doživeti, pa makar osvojio i osam zlatnih medalja! Ovo... Ovo nigde nema!
 Olimpijskom
vicešampionu na 100 metara leptir, dva puta najbržem "delfinu" u Pekingu,
Skupština grada Beograda priredila je svečani doček, a na čuveni balkon,
ispratio ga je predsednik Srbije Boris Tadić.
Okupljeni navijači, poštovaoci, obožavaoci, mnogo ranije i pre Čavićevog
izlaska na terasu, skandirali su njegovo ime.
- Vi mi dajete snagu, zahvaljujem Bogu što ste uz mene i što verujete u mene.
Kao novi stanovnik Beograda mnogo vas pozdravljam i zahvaljujem što ste
došli u ovako velikom broju da me dočekate - rekao je najbolji srpski plivač
svih vremena sa visoko podignuta tri prsta i medaljom oko vrata.
On je istakao da je 2006. razmišljao da napusti plivanje, ali da su ga
upravo slike dočeka naših sportista sa velikih takmičenja naterale da se
predomisli.
- Vratio sam se upravo da bih doživeo nešto ovako. Gledao sam naše sportiste
koje dočekuju u Beogradu i sanjao da doživim isti san. Verovao sam u sebe,
vredno radio... Da li sam bio vredan da dobijem Felpsa u finalu to niko ne
zna, ali nadam se da ću to saznati već sledeće godine.
Zatim je spontano, sa okupljanom masom, počeo da skandira: "Kosovo je srce
Srbije", da bi odmah i otkrio planove.
- Želim da budem novi svetski šampion, ali ne za jednu stotinku, nego uz
svetski rekord!
Srpski plivač se potom zahvalio treneru Majku Boltonu, rekavši da mu je kao
drugi otac i da bez njegove pomoći ne bi postigao ovakav uspeh. On je dodao
da je jedan od najvažnijih ljudi u njegovom životu srpski stručnjak Petar
Popović.
- Petar je uz mene već 14 godina, on je moj trener i menadžer, verovao je
uvek u mene i on mi je pokazao pravi put - dodao je evropski rekorder.
Na kraju vatromet i ko zna koje po redu ovacije za velikog sportistu i
čoveka, Milorada Čavića. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić: Antić je novi selektor Srbije |
| |
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije biće Radomir Antić, koji je u
sredu na sastanku u Beču sa predsednikom FSS Tomislavom Karadžićem,
potpredsednikom Zoranom Bingulcem i generalnim sekretarom Zoranom Lakovićem
prihvatio poziv i vodiće naš nacionalni tim u kvalifikacijama za Svetsko
prvenstvo 2010. godine u Južnoj Africi.
 Završili
smo razgovor i mogu da saopštim da je Radomir Antić novi selektor Srbije.
Dogovorili smo se o svemu i preostaje još samo da ga i Izvršni odbor saveza
formalno izabere. Njegovi uslovi su veoma korektni, normalni i za nas
prihvatljivi. U ovom trenutku mogu samo da kažem da oni ne izlaze iz okvira
koji su važili za njegove prethodnike, a više informacija daćemo sutra posle
sednice Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije saopštio nam je Tomislav
Karadžić.
Novi selektor mora odmah da se lati posla, jer nema mnogo vremena, pošto već
danas FSS mora da pošalje spisak igrača, koji će igrati protiv Farskih
Ostrva 6. septembra na stadionu Crvene zvezde u Beogradu i četiri dana
kasnije protiv Francuske u Parizu u kvalifikacijama za naredni Mundijal.
Radomir Antić će poslati spisak igrača na koje računa za početna dva
kvalifikaciona susreta, a planiramo da njegovo predstavljanje bude u
ponedeljak 25. avgusta. Dogovorili smo se da saradnja traje do kraja
kvalifikacija, a uveren sam da će ona da bude uspešna i da ćemo je nastaviti
rekao je Karadžić.
Predsednik nacionalnog saveza ni na insistiranje nije hteo da otkrije uslove
pod kojima je jedan od najboljih srpskih trenera najzad pristao da vodi
reprezentaciju. |
| |
| |
|
| |
| Odbojkaši Srbije bez medalje |
| |
Odbojkaši Srbije nisu uspeli da se plasiraju u polufinale turnira na
Olimpijskim igrama posle teškog duela i poraza od reprezentacije SAD - 3:2.
Treći ovosezonski meč dve reprezentacije bio je i najuzbudljiviji i rešen je
odličnim servisom i serijom američkog bloka u taj-brejku.
 Međutim,
sam početak, kao i prednost od 2:1 u setovima obećavali su da će Srbija,
konačno pravom igrom u Pekingu, stići do druge pobede nad SAD ove godine i
da će ostati u borbi za medalju. Svi segmenti igre naše reprezentacije su
odlično funkcionisali na startu susreta, pa je prvi set manje-više rutinski
pripao "orlovima" (25:20).
U drugom setu je nešto slabiji prijem omogući agresivnoj selekciji SAD da
izjednači (25:23), a oni su u istom ritmu su nastavili i u trećem periodu.
SAD je povela sa 4:0, pa 7:4, ali su borbeni Kolakovićevi izabranici uspeli
da preokrenu i vrate prednost u setovima - 2:1.
Snage su se ubrzo ponovo preokrenule, pa je igran i peti set, u kom su "plavi"
imali prednost od 7:4 i 9:4. Veliku šansu za plasman u polufinale i ostanak
u borbi za medalje sprečili su pre svih Fridijev servis i odličan blok na
Ivanu Miljkoviću, koji su selekciji SAD doneli preokret na 10:9, a potom
odlučujuću prednosti od 13:11. čini se, igrom u samom finišu i zasluženo.
U polufinalu, koje se igra u petak 22. avgusta, sastaju se SAD i Rusija,
odnosno Italija i Brazil. |
| |
| |
|
| |
| Lazović: Šteta, Đukić je imao viziju |
| |
Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije sinoć je trebalo da ozvaniči smenu
Miroslava Đukića sa kormila reprezentacije, promocija njegovog naslednika
Radomira Antića zakazana je za ponedeljak, a reprezentativci Srbije,
raštrkani po Evropi, juče su uglavnom bili iznenađeni ovom informacijom.
Uz žal zbog preranog raskida saradnje s dosadašnjim selektorom, uzdržavali
su se od komentara.
- Načuo sam nešto o smeni, ali ne znam da li je to definitivno. Sa Đukićem
sam prošao čitav ciklus pripremnih utakmica i mogu da kažem da je radio
stručno i kvalitetno - kaže Danko Lazović, napadač PSV-a i nacionalnog tima.
 Po
njegovim rečima, bivši selektor je imao viziju tima i jasnu ideju:
- Uveo je u reprezentaciju igru sa dva špica, za razliku od Klementea, i
bilo mu je potrebno vreme da realizuje svoje zamisli. Na početku puta važna
je podrška sa strane, ispada da je on nije imao. Šteta, ali idemo dalje.
Najvažnija je Srbija i naša rešenost da pokušamo da se plasiramo na
Prvenstvo sveta. Ovaj ciklus je strašno bitan za naš fudbal, jer ako ne
uspemo...
Šta znate o Radomiru Antiću?
- Da je igrao u Partizanu i da je u Španiji imao dosta uspeha. Vodio je
Real, Barselonu i Atletiko, to nešto znači. Ostaje mi da se nadam da ću se
naći i na njegovom spisku i da ću 1. septembra stići u Beograd. Treniram
redovno, fit sam u svakom pogledu i uvek željan da igram za reprezentaciju -
poručuje Lazović.
Golman Vladimir Stojković, Lazovićev saigrač još iz mlade selekcije, delovao
je prilično iznenađeno posle informacije o smeni selektora:
- Upravo sam završio trening... čuo sam nešto o Đukićevom odlasku, ali ne
bih se izjašnjavao dok se to sve ne reši.
Rešeno je, samo još da se ozvaniči dolazak Antića?
- Ne znam, neka se prvo izdešava šta se mora desiti. Pomalo sam zatečen.
Spisak reprezentativaca sastaviće Antić, trebalo bi da se nađete na njemu?
- Ako me pozove na pripreme, pričaćemo o tome kad stignem u Beograd -
završio je Stojković, uz napomenu da redovno trenira i da u njegovom statusu
u Sportingu za sada nema ništa novo.
Napadač Ajaksa Miralem Sulejmani, jedna od Đukićevih nesuđenih uzdanica, bio
je još više iznenađen kad smo ga obavestili da je selektor pred otkazom.
- Nisam znao da je smenjen... Da li je to gotovo? Bio sam na njegovom spisku
za prijateljske utakmice sa Makedonijom i Ukrajinom. Tek je počeo da radi -
rekao je Sulejmani posle kraćeg ćutanja, a zatim se osvrnuo na saradnju sa
Đukićem:
- Imao je svoj put, viziju kako reprezentacija treba da igra. Uneo je u
ekipu pozitivan duh i slogu, živeli smo kao jedan. Žao mi je što je ovako
ispalo... S druge strane, nadam se da je i Antić dobro rešenje. Čuo sam
dosta lepog o njemu, da je iskusan i da je trenirao jake klubove.
Smena dolazi u nevreme - 15 dana pred start kvalifikacija?
- Igrači se tu ne pitaju, moramo da ostanemo jaki i kompaktni i da se nadamo
da će novi selektor sačuvati tu atmosferu. Koncentrisaćemo se na utakmice i
uspeh protiv Farana i Francuza.
Očekujete li poziv na pripreme, kako teče oporavak?
- Kolena su mi malo upaljena kao posledica žestokog rada u klubu. Od
četvrtka krećem punom snagom i verujem da ću moći da zaigram za Srbiju -
zaključio je Sulejmani. |
| |
| |
|
| |
| Udruženje banaka Srbije produžilo sponzorstvo
sa Čavićem |
| |
Plivač Milorad Čavić ponovio je da nema nikakvih sumnji u ishod trke na 100
metar delifn u kojoj je osvojio srebrenu olimpijsku medalju, zaostaviši
jednu stotinku iza Amerikanca Majkla Felpsa.
"Priznajem da je Felps osvojio zlato", istako je Čavić, dodavši da želi da
veruje da nema korupcije na velikim sportskim takmičenjima.
 Čavić
je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je izvesno da će narednih
godinu dana živeti u Srbiji i da se nada da će imati dobre uslove za
treninge.
Prema njegovim rečima, ipak će povremeno, zbog boljih uslova treniranja,
morati da odlazi i van Srbije.
Za sada, kako je rekao, nema obezbeđen stan, ali se nada da neće morati da
živi u hotelu.
Udruženje banaka Srbije produžilo je ugovor o stipediranju Čavića.
Srpski plivač je sa Udruženjem banaka pre godinu dana potpisao ugovor o
mesečnoj stipendiji od oko 3.000 evra, jer je posle završetka Berkli
univerziteta ostao bez novčane podrške za dalje bavljenje plivanjem.
Ovogodišnja stipendija, u čijem finasiranju pored Udruženja banaka učestvuje
i Beogradska berza iznosiće oko 4.000 evra mesečno.
Prvi osvajač olimpijske medalje za Srbiju rekao je da se nada da će biti još
sponzora koji će ga podržati u daljem bavljenju sportom i predstavljanju
Srbije na sportskim nadmetanjima.
Čaviću država treba da isplati 50.000 evra koliko mu sleduje zbog osvajanja
srebrne medelje na Olimpijskim igrama. |
| |
| |
|
| |
| Đukić dosledan |
| |
 Miroslav
Đukić ne prihvata jednostran raskid saradnje, kakav mu nudi Fudbalski savez
Srbije. O tome svedoči njegova odluka da drugu rundu razgovora sa čelnicima
sa Terazija obavi u prisustvu advokata, kako bi bili ispoštovani uslovi iz
ugovora.
Biši selektor danas u podne će sa obratiti novinarima i objasniti svoj stav. |
| |
| |
|
| |
| Kežman i zvanično potpisao za PSŽ |
| |
 Srpski
fudbaler Mateja Kežman zvanično je potpisao ugovor sa Pari Sen Žermenom,
saopštio je danas taj francuski klub.
Kežman, koji je do sada nastupao za Fenerbahče, je prošao lekarske preglede
u Parizu.
PSŽ nije saopštio detalje ugovora koji je potpisao sa 29-godišnjem napadačem.
Nekadašnji fudbaler Čelsija, PSV Ajndhovena i Partizana u Fenerbahče je
došao iz madridskog Atletika i na 46 utakmica za klub iz Istanbula postigao
20 golova. |
| |
| |
|
| |
| Topalov pobednik |
| |
Veselin Topalov je pobednik (8.0 poena iz 9 partija) na brzopoteznom šahovskom
međunarodnom turniru "Vilarobledo 2008" koji je odigran u gradu Vilarobledo
(Španija) 2-og i 3-eg avgusta.
Na turniru su učestvovali: Topalov Veselin (2777), Mamedarov Sahrivar
(2752), Malahov Dimitrij (2689), Sirov Aleksej (2741), Luk Van Veli (2676),
Drejev Aleksej (2686), Sokolov Ivan (2658), Ljubojević Ljubomir (2555),
Ponomarjov Ruslan (2718) itd.
Interesantno je napomenuti da je veliki uspeh postigao naš proslavljeni
velemajstor Ljubomir Ljubojević koji se našao na deobi trećeg mesta.
Konačna tabela:
Topalov 8.0
Mamedarov 7.5
Ljubojević 7.0
Malahov 7.0
Ponomarjov 7.0
Arizmendi 7.0
Palac 7.0
Sirov 6.5
Paunović 6.5
Sokolov 6.5
Van Veli 6.5
Drejev 6.5 itd. |
| |
| Nedeljko Đordan |
|
| |
| Amerikancima ispala štafeta, ostali bez
finala |
| |
Američka muška štafeta u trci na 4x100 metara ostala je danas bez plasmana u
finale, pošto je Darvisu Patonu i Tajsonu Geju ispala palica prilikom
primopredaje.
Do tog trenutka Amerikanci su imali vođstvo u kvalifikacionoj trci, ali je u
poslednjoj primopredaji Patonu i Geju štafeta pala na stazu, što automatski
znači diskvalifikaciju.
Pored Patona i Geja, za Amerikance su još trčali Rodni Martin i Trevis
Pedžet.
Amerikancima je cilj u Pekingu bio da povrate zlato u štafeti koji su
izgubili pre četiri godine u Atini, kada su pobedili Britanci.
Zbog ispadanja štafete trku nisu završile ni reprezentacije Nigerije, Južne
Afrike i Poljske. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
