|
|
Broj 1166, 22. avgust 2008.
| Borisu Tadiću nemačka nagrada Kvadriga |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić jedan je od dobitnika ovogodišnje nagrade "Kvadriga"
(Quadriga) koja se na Dan nemačkog jedinstva dodeljuje pojedincima za
vizionarstvo, hrabrost, odgovornost i angažman kojim svet postaje bolji.
Priznanje dodeljuje udruženje "Radionica Nemačka", čiji su članovi ugledni
političari svih stranaka, privrednici i umetnici iz Nemačke.
Svake godine se nagrađuju četiri ličnosti koje, po oceni dodeljivača,
predstavljaju "uzore iz Nemačke i uzore za Nemačku".
U obrazloženju dodele nagrade Tadiću se navodi da je dobija za "hrabrost i
upornost". Ocenjuje se da je "njegov kompas okrenut ka Evropi" i da je
uključivanje u Evropsku uniju na vrhu liste ciljeva koje želi da ostvari do
2014. godine.
"Boris Tadić dosledno i snažno sledi politiku modernizacije i
demokratizacije u svojoj zemlji na Balkanu koja se još uvek bori za
identitet", navodi se u objavljenom saopštenju dodeljivača nagrade "Kvadriga".
Pored predsednika Srbije, priznanje za 2008. su dobili i franjevački
sveštenik i direktor humanitarne organizacije koja pomaže siromašnima i
mladima u Brazilu i Južnoj Americi Ekart Hefling, rok-muzičar, video-umetnik
i borac za ljudska prava Piter Gebrijel i tvorci internet-enciklopedije
Vikipedija.
Nagrada će biti dodeljena 3. oktobra, na Dan nemačkog jedinstva na
svečanosti u Komičnoj operi u Berlinu.
Tadiću će nagradu uručiti i govor održati predsednik Austrije Hajnc Fišer, a
Heflingu šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer .
Piteru Gebrijelu će "Kvadrigu" predati predsednik Komisije Evropske unije
(EU) Hose Manuel Barozo, a Fondaciji Vikipedija profesor Univerziteta
Harvard Dejvid Vajnberger.
"Kvadrigu" su ranijih godina između ostalih dobili i nekadašnji kancelari SR
Nemačke Gerhard Šreder i Helmut Kol, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker,
kao i predsednici Izraela, Avganistana i Ukrajine Šimon Peres, Hamid Karzai
i Viktor Juščenko. |
| |
| |
|
| |
| Dobit banaka u Srbiji 262 miliona evra za
pola godine |
| |
Banke u Srbiji su u prvoj polovini ove godine ostvarile dobit pre oporezivanja
od 20,9 milijardi dinara (262,6 miliona evra), što je za 57 odsto više nego
u istom periodu 2007. godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema podacima objavljenim na sajtu www.nbs.rs, poslovne banke su od kamata,
naknada i provizija imale neto zaradu od 43,8 milijardi dinara, što je oko
tri odsto više nego u prvih šest meseci prošle godine.
 Bilansna
suma bankarskog sektora na kraju juna dostigla je 1.649 milijardi dinara
odnosno 20,7 milijardi evra. To je za 2,1 odsto više nego na kraju prvog
tromesečja ove godine, odnosno za 272 milijarde dinara ili 20 odsto više
nego u junu 2007. godine.
Kapital bankarskog sektora u Srbiji dostigao je 397 milijardi dinara,
odnosno pet milijardi evra. Tokom aprila, maja i juna kapital banaka je
povećan za 32,6 milijardi dinara, dok je za 52 odsto ili 137 milijardi
dinara veće nego na kraju prve polovine 2007.
U Srbiji su na kraju juna poslovale 34 banke, dve manje nego u istom mesecu
prošle godine, kao posledica spajanja banaka. Od tog broja 26 banaka je
poslovalo pozitivno, a osam je zabeležilo gubitke.
Od ukupnog broja banka koje posluju u Srbiji 20 je u većinskom vlasništvu
stranih akcionara, u šest banaka su vlasnici domaća preduzeća i građani, a
osam banaka je državno, odnosno u vlasništvu Republike Srbije.
Krajem juna organizaciona mreža svih banaka obuhvatala je 2.564 poslovnice,
što je za 78 više nego na kraju prvog tromesečja ove godine.
Bankarski sektor u Srbiji je na kraju juna zapošljavao ukupnoi 31.331
radnika, što znači da je za 12 meseci u toj oblasti otvoreno 2.056 novih
radnih mesta. |
| |
| |
|
| |
| Ambasada igara ugostila sportiste Specijalne
olimpijade |
| |
U Ambasadi igara u paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu danas je organizovano
drženje sa sportistima iz Srbije koji su na Specijalnoj olimpijadi u Šangaju
osvojili trofeje i medalje.
Srbiju je na Specijalnoj olimpijadi u Šangaju od 2. do 12. oktobra 2007.
godine predstavljalo 37 sportista koji su osvojili 10 medalja (dve zlatne,
dve srebrne i šest bronzanih).
 Direktor
Specijalne olimpijade Srbije Aleksandar Stanojević rekao je danas,
pozdravljajući učesnike Specijalne olimpijade, da su "u svetu sportisti sa
hendikepom tretirani kao i ostali profesionalci".
"Njihovi uspesi se isto tako vrednuju. I nadamo se da ćemo i mi to uskoro
doživeti", kazao je on na manifestaciji čiji je domaćin novinska agencija
Beta.
Stanojević je rekao da u svetu postoji 2,5 miliona sportista sa posebnim
potrebama i da je Specijalna olimpijada pridruženi član Međunarodnog
Olimpijskog komiteta.
On je izrazio zahvalnost Ministarstvu omladine i sporta, kompaniji Koka Kola
Helenik i preduzeću Lasta na podršci Specijalnoj olimpijadi Srbije.
U Ambasadi igara danas je otvorena i izložba fotografija na kojima su
predstavljeni najveći uspesi sportista iz Srbije na Specijalnim olimpijadama
od 2003. godine do danas.
Predstavnik kompanije Koka Kola Helenik Tijana Marković rekla je da je cilj
izložbe da skrene pažnju na uspehe ovih sportista i ukaže na značaj
integracije osoba sa posebnim potrebama u društvo.
Na Specijalnoj olimpijadi je učestvovalo ukupno 7.500 sportista iz 168
zemalja sveta.
Tokom ove godine sportisti Specijalne olimpijade učestvovaće na tri
internacionalne manifestacije - Balkanskom turniru u košarci, Evropskom
prvenstvu u atletici i Nacionalnim igrama u Španiji.
U februaru 2009. godine biće održana zimska Specijalna olimpijada u SAD, na
kojoj će Srbiju predstavljati 10 sportista. Zimske i letnje Specijalne
olimpijade održavaju se na četiri godine. Kina je jedina zemlja u kojoj su
organizovane Olimpijske igre, Paraolimpijada i Specijalna olimpijada. |
| |
| |
|
| |
| Otvoreni Filmski susreti u Nišu |
| |
Glumica Svetlana Bojković sinoć je na letnjoj pozornici Tvrđave u Nišu
otvorila festival glumačkih ostvarenja "Filmski susreti 2008".
Ključeve grada predsednici žirija Radmili Živković uručio je gradonačelnik
Niša Miloš Simonović.
 Otvaranju
filmskih susreta prisustvovali su ministri kulture i odbrane, Nebojša Bradić
i Dragan Šutanovac, ambasadori Rusije, Makedonije, kao i konzuli Grčke i
Bugarske.
Ministar kulture Nebojša Bradić je na prijemu u Skupštini grada pre
otvaranja festivala rekao da je Niš grad kulture i da ima dva festivala -
Filmske susrete i Džez festival "Nišvil" koje će Ministarstvo kulture
podržavati.
Na ovogodišnjem festivalu glumačkih ostvarenja biće prikazano 12 filmova.
Nakon svečanog otaranja prikazani su filmovi "Ljubav i drugi zločin" Stefana
Arsenijevića i "Četvrti čovek" Dejana Zečevića.
Druge večeri publika u Nišu će moći da pogleda filmove "Nije kraj" Vinka
Brešana i "Čitulja za Eskobara" Milorada Milinkovića.
Na Festivalu u Nišu premijerno će biti prikazan film "Maša" Siniše
Kovačevića.
U Nišu će biti prikazani i filmovi "Peščanik" Sabolča Tolnaia, "Bledi mesec"
Ljubiše Samardžića, "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića i "Miloš Branković"
Nebojše Radosavljevića, "Biro za izgubljene stvari" Svetislava Prelića, "Princ
od papira" Marka Kostića i "Čarlston za Ognjenku" Uroša Stojanovića.
Festival će trajati do 27. avgusta, a poslednje večeri će biti prikazan
dokumentarni film o nedavno preminulom pevaču romske muzike Šabanu
Bajramoviću.
Na Festivalu će biti dodeljene nagrade "Grand pri Naisa" za najbolju glumu,
"Car Konstantin" i "Carica Teodora" za najbolju glavnu mušku i žensku ulogu,
kao i povelje za najbolju žensku i mušku ulogu, nagrade za najbolju žensku i
mušku epizodu i nagrada za najbolju debitantsku ulogu. |
| |
| |
|
| |
| Obustavljena privatizacija oko 130 spornih
firmi |
| |
Agencija za privatizaciju saopštila je juče da je obustavljena privatizacija
oko 130 firmi u Srbiji čije je sedište na teritoriji neke od bivših
republika SFRJ.
Prodaja tih preduzeća obustavljena je do daljnjeg prema odluci Ministarstva
ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.
"Nakon dodatnih konsultacija sa stručnjacima za sukcesiju na prostoru bivše
SFRJ, Agencija i Ministarstvo će doneti konačnu odluku o daljem postupanju u
vezi sa ovim preduzećima", navodi se u saopštenju.
Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da je odluka o
obustavljanju aukcije za prodaju preduzeća sa sedištem u bivšim republikama
SRFJ doneta pošto je uredba kojom je imovina tih preduzeća pretvorena u
društvenu doneta za vreme tehničke vlade i nije posvećena velika pažnja
njenom sadržaju. Dinkić je kazao da bi analiza uredbe trebalo da bude
završena u septembru, a do tada neće biti aukcija za prodaju spornih
preduzeća.
Vlada Srbije sa premijerom Vojislavom Koštunicom je na sednici 19. juna
usvojila izmenu Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća cije je sedište na
teritoriji SFRJ, kojom se nalaže sudovima da imovinu tih preduzeća upišu kao
društveno vlasništvo. Nakon toga su zakazane aukcije za privatizaciju tih
firmi.
Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina uputile su Srbiji protestne note
zbog te odluke. |
| |
| |
|
| |
| Nadležnosti Međunarodnog suda pravde |
| |
Međunarodni sud pravde, koji bi, ukoliko Generalna skupština UN prihvati
inicijativu Srbije, trebalo da da mišljenje o legalnosti jednostrano
proglašene nezavisnosti Kosova, glavni je sudski organ UN koji postoji više
od šest decenija.
Ustanovljen je u junu 1945. godine, na osnovu Povelje UN, a počeo je da radi
u aprilu 1946. godine.
 Sedište
Suda je u Holandiji, u Palati mira u Hagu. Od šest glavnih organa UN, jedini
je koji se ne nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno u Njujorku.
Uloga Suda je da rešava - u skladu sa međunarodnim pravom - pravne sporove,
koje pred njega iznose države, kao i da pruža savetodavna mišljenja na
pravna pitanja, koja mu postave ovlašćeni organi UN ili specijalizovane
agencije.
U radu Suda učestvuje 15 sudija. Njihov mandat traje devet godina, a bira ih
Generalna skupština UN i Savet bezbednosti UN.
Administrativni organ Suda je Registar, koji mu asistira, a zvanični jezici
su engleski i francuski.
Od prvog slučaja iznetog pred sud, 22. maja 1947. godine, do 18. avgusta
2008. godine, u Generalnu listu Suda upisano je 140 slučajeva.
Prvi upisan slučaj ticao se Krfskog kanala, stranke u sporu bile su Velika
Britanija i Albanija.
Srbija se u poslednjoj deceniji u tri slučaja nalazila na agendi Međunrodnog
suda pravde - po tužbama BiH i Hrvatske i po tužbi Beograda protiv zemalja
NATO.
Međunarodni sud pravde se proglasio nenadležnim za tužbu koju je tadašnja
Srbija i Crna Gora 2004. podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja
1999.
Beograd je tužio Međunarodnom sudu pravde zemlje NATO tvrdeći da su one
počinile genocid i nelegalno upotrebile oružanu silu tokom bombardovanja SRJ
1999. Tužba je podneta protiv SAD, Španije, Velike Britanije, Francuske,
Belgije, Nemačke, Holandije, Portugala, Italije i Kanade.
Po tužbi BiH za genocid, krajem februara prošle godine, taj sud je doneo
presudu da Srbija nije sprovela genocid u Bosni i Hercegovini, ali da nije
preuzela sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid nad bošnjačkim
stanovništvom u Srebrenici.
Spor koji je Hrvatska 1999. pokrenula protiv tadašnje SR Jugoslavije još
nije završen, a na jesen se očekuje odluka o prigovoru Srbije na nadležnost
tog suda.
Hrvatske je podnela tužbu tražeći da se Jugoslavija proglasi odgovornom za
kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
U tužbi Hrvatska tvrdi je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje"
hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao
aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih
odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina,
istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Pravni zastupnici Beograda tvrde da nadležnost suda ne postoji zato što
Srbija u vreme pokretanja spora nije bila članica UN niti potpisnica Statuta
Medunarodnog suda pravde zbog cega ne može da bude strana u sporu.
Rezolucijom koju je ministar spoljnih poslova Srbije u prošli petak podneo
Ujedinjenim nacijama, traži se mišljenje Međunarodnog suda pravde o
legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Mišljenje nije
obavezujuće, ali je s pravnog i moralnog stanovišta veoma značajno za
odlučivanje pojedinih država o priznanju Kosova.
Da li će se inicijativa Srbije naći pred Generalnom skupštinom UN, zavisi
prethodno od Generalnog komiteta, koji će 17.septembra odlučivati da li će u
dnevni red uvrstiti nacrt rezolucije Srbije.
Ukoliko se rezolucija uvrsti i dnevni red, za njeno prihvatanje na
generalnoj skupštini potrebna je prosta većina onih koji glasaju. |
| |
| |
|
| |
| Hakeri iz Srbije napali veb stranu opštine
Priština |
| |
Hakeri iz Srbije napali su Internet stranicu opštine Priština, tako što su na
njoj postavili kartu bivše Jugoslavije i zastavu sa petokrakom.
Pored toga, na sajtu su ispisane i poruke "Ekipa za ujedinjenu Jugoslaviju"
i "Ovo je Srbija".
Politički savetnik za medije predsednika opštine Priština Asdren Osaj rekao
je da napisi na sajtu "otvaraju mogućnost" da su to učinili hakeri iz Srbije.
Odmah nakon što su primećeni napisi, stručnjaci iz informatičke tehnologije
su zatvorili veb stranicu i počeli njenu obnovu. Osaj je rekao da nije bilo
oštećenja materijala koji su se nalazili na veb stranici.
Hakeri sa Kosova nedavno su napali internet stranice Srpske pravoslavne
crkve i Ministarstva za poljoprivredu. |
| |
| |
|
| |
| Univerzal banka najbolja mala banka u Srbiji |
| |
Londonski finansijski magazin Fajnens central Jurop proglasio je beogradsku
Univerzal banku najboljom malom bankom u Srbiji, saopštila je danas ta banka.
Istraživači tog britanskog magazina analiziraju poslovne rezultate banaka u
Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji,
Grčkoj, Makedoniji, Bugarskoj, Moldaviji, Rumuniji i Hrvatskoj, navodi se u
saopštenju. Prošle godine to priznanje Fajnens central Juropa dobila je
Agrobanka. |
| |
| |
|
| |
| Beogradski san ili Njujork drim |
| |
Dokumentarni film "Beogradski san - Njujork drim" autorke Dragane Kanjevac
biće premijerno prikazan krajem oktobra, rečeno je agenciji Beta u
producentskoj kući "Ideja".
Novinarka Kanjevac, najpoznatija svojevremeno po govornoj emisiji "Bit -
Beogradski intervju" na Studiju B, od maja do jula snimala je dokumentarac o
Beograđanima koji su otišli da žive i stvaraju u Njujorku, poput slikara
Petra Timotića ili filmskog poslenika Vladana Nikolića. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
