|
Broj 1167, 29. avgust 2008.
Još nije konačan spisak žrtava listerije |
|
Strah od infekcije listerijom poprima sve veće razmere, budući da je neizvesno
koliko je osoba još zaraženo.
Do sada je petnaest osoba umrlo od trovanja zagađenim pakovanim mesnim
prerađevinama Mejpl Lif Fudz, od toga tri u Torontu. Kod pet je potvrđena
infekcija listerijom, u ostalim slučajevima se još uvek čekaju potvrde
analiza. Međutim, ako se zna da period inkubacije može ići od tri do 90 dana,
s tim da se simptomi u najvećem broju slučajeva jave posle tri sedmice, broj
žrtava može biti daleko veći.
Znaci
listerioze su mučnina, povraćanje, grčevi, proliv, groznica, jaka glavobolja,
ukočenost vrata i zatvor.
Zdrave odrasle osobe i deca u najvećem broju slučajeva nisu u opasnosti da
mogu biti inficirani, dok su najugroženiji, kao i obično, starije i bolesne
osobe i svi sa slabijim imunim sistemom. Posebno je rizično ukoliko se
trudnica u prva tri meseca trudnoće zarazi zato što može doći do pobačaja.
Listerioza je izlečiva, uz terapiju antibioticima.
Kompanija je povukla iz prodaje, u čitavoj zemlji, svoje proizvode sa
datumom od 2. juna naovamo, i sprovela specijalnu proceduru za dezinfekciju
pogona u Torontu, koji je privremeno i zatvoren. Zaposleni će proći dodatni
program obuke za posebno rukovanje prehrambenim proizvodima, a inspekcija
pokušava da ustanovi kako je bakterija listerija ušla u proizvodni proces.
Stručnjaci iz kompanije i zdravstva, međutim, naglašavaju da izvor zaraze
možda nikada neće biti pouzdano ustanovljen, pošto je bakterija listerija
prisutna u okruženju, kao na primer u vodi i zemljištu, a što se tiče
prehrambenih proizvoda, može se naći u mesnim prerađevinama, viršlama,
pašteti, svežim ili polutvrdim sirevima, poput fete, brija i kamambera, kao
i onima koji se prave od nepasterizovanog mleka, u dimljenim morskim
plodovima i ribi.
Ova kompanija distribuira meso staračkim domovima, restoranima i
delikatesnim radnjama u čitavoj zemlji, uključujući i Mekdonalds i Mr. Sab.
Federalni zvaničnici su upozorili građane da iz svojih zamrzivača i
frižidera izbace svaki od 220 proizvoda kompanije Mejpl Lif Fudz iz pogona u
Torontu, koji su povučeni iz prodaje posle pozitivnih nalaza na bakteriju
listerija.
Ovo povlačenje iz prodaje jedno je od najvećih u istoriji Kanade i
procenjuje se da će kompaniju koštati oko 20 miliona dolara, samo da vrati
novac kupcima i detaljno očisti i dezinfikuje pogon u Torontu, rekao je
predsednik i izvršni direktor Majkl Mekkein. On je skrenuo pažnju da je
spisak povučenih proizvoda proširen iz predostrožnosti, iako nije bilo
nikakvih naznaka da je bakterija prisutna u svima njima. Građani se pozivaju
da proizvode vrate u prodavnicu u kojoj su kupljeni.
Distributer
gotovih sendviča Lucern Fudz povukao je na desetine svojih proizvoda iz
prodaje, zbog toga što postoji mogućnost da u njima ima mesnih prerađevina
zaraženih bakterijom listerija, a slične poteze preduzeli su još neki.
Premijer Stiven Harper uputio je izraze saučešća porodicama preminulih i
izrazio zabrinutost zbog ozbiljnosti razmera trovanja. U isto vreme, on je
naglasio da se mora reformisati i, posle nekoliko godina otaljavanja, ponovo
uspostaviti valjana kontrola nad proizvodnjom životnih namirnica.
"Želimo da budemo sigurni da kompanije izvršavaju svoje obaveze i da
sagledamo sve činjenice, kako bi ustanovili šta nije bilo kako valja i kako
bi se sprečilo ponavljanje sličnih slučajeva", istakao je premijer Harper.
Akcije kompanije, koja zapošljava oko 23.500 radnika, ima pogone u Kanadi,
SAD-u, Velikoj Britaniji i Aziji, i ostvarenu prodaju od 5,2 milijarde
dolara, i dalje beleže pad vrednosti.
Jasno je i da će vraćanje poverenja kupaca u ispravnost proizvoda biti
dugotrajan i mukotrpan proces.
Stručnjaci smatraju da će potrošači biti obazriviji pri kupovini neko vreme,
ali da će za šest do devet meseci sve manje-više ponovo biti po starom.
U Ontariju, Kvebeku, Saskačuanu i Britanskoj Kolumbiji nekoliko advokatskih
kancelarija podnelo je, u ime oštećenih građana, zajedničke parnične tužbe
protiv Mejpl Lif Fudz. Samo u ontarijskoj se traži 350 miliona dolara
odštete, dok u ostalima iznosi nisu precizirani.
U jednoj od kancelarija, Falkoner Čarni LLP, napominju da je posle
objavljivanja informacije da pokreću parnicu, na njihovom sajtu bilo preko
deset hiljada posetilaca iz svih krajeva zemlje, koji su popunili prijave da
se priključuju. Oni se takođe žale da su posle konzumiranja proizvoda
kompanije Mejpl Lif imali iste ili slične tegobe, poput onih navedenih na
sajtu, te se pitaju da li će se razboleti.
Za sada ni jedna kancelarija nije pokrenula postupak u kome se traži naknada
zbog smrti neke od žrtava listerioze. |
|
|
|
|
Harper želi novi mandat za ostvarivanje
zacrtane politike |
|
Uprkos brojnim razlozima protiv raspisivanja izbora ove jeseni, po svemu
sudeći vladajući konzervativci će se, ipak, odlučiti na taj korak.
Prvo je nezvanično bilo najavljeno da će u predstojećih nekoliko nedelja
konzervativna vlada najverovatnije raspisati prevremene izbore, jer ne
veruje da će joj opozicione stranke dozvoliti efikasan rad u narednom
periodu, da bi se potom oglasio premijer Stiven Harper sa sve jasnijim
naznakama da su jesenji izbori realnost.
Premijer
Harper je izneo stav da postoje fundamentalne razlike između između
vladajuće i federalnih opozicionih stranaka, koje onemogućavaju normalan rad
vlade i to u vreme ekonomske i privredne neizvesnosti, kada zemlja mora da
ima vladu koja može da funcioniše. Harper je u svojim obraćanjima, tokom
boravka na severu zemlje, izneo očekivanje da bi sledeća vlada ponovo mogla
biti manjinska, ali je naglasio da to ima svojih prednosti, jer bi čak i u
tom slučaju, ona dobila novi mandat za nastavljanje sprovođenja zacrtane
politike.
Opozicija u svojim komentarima uglavnom insistira da će premijer Harper
pogrešiti ukoliko se odluči za takvu opciju. Lider NDP-a Džek Lejton je
precizirao da bi bila pogrešna odluka o izborima, ukoliko bude doneta pre
početka jesenjeg zasedanja Parlament, 15. septembra. On je istakao da
premijera Harpera treba podsetiti da je uspeo sve da uradi bez pomoći
opozicionih liberala i Bloka, da su mu pritužbe stoga neosnovane i da umesto
pretnji izborima treba da insistira da sve stranke u narednom periodu
zajednički prionu na posao.
Lider liberala Stefan Dion veruje da premijera Stivena Harpera treba ubediti
da odustane od raspisivanja federalnih izbora u narednih nekoliko nedelja,
jer će građani izbore shvatiti kao neodgovoran potez. Dion je najavio
Harperu da je u naredne dve nedelje previše zauzet i da nema termin za
konsultativni sastanak pre 9. septembra.
Po mišljenju upućenih, ovo može doprineti da jesenji izbori postanu
izvesniji, i da do njihovog raspisivanja dođe pre susreta dvojice lidera.
Pre susreta sa Dionom, Harper će razgovarati sa liderom NDP-a Lejtonom i
Bloka Kvebekva Žilom Disepom.
Najjasniji pokazatelj Harperovih namera je, po mišljenju upućenih, to što je
on zamolio generalnu guvernerku Mišel Žan da ne putuje u Kinu na
Paraolimpijske igre. Guvernerka Žan, koja je trebalo da otputuje u Peking 5.
septembra, ostaje za slučaj da treba da raspusti Parlament.
Umesto gospođe Žan, Kanadu će na Igrama predstavljati ontarijski zamenik
guvernera Dejvid Ounli, saopšteno je u kancelariji premijera. |
|
|
|
|
Jastučići umesto prsluka u Džez erlajnzu |
|
U naporima da smanji utrošak goriva i uštedi novac, regionalni ogranak Er
Kanade, Džez erlajnz, izbacio je nedavno prsluke za spasavanje iz svih
svojih aviona, čak i iz onih koji lete preko vode. Obrazloženje je da to
doprinosi smanjenju težine aviona i samim tim, smanjuje utrošak goriva.
Propisi
Ministarstva za saobraćaj dozvoljavaju avioprevoznicima koji lete u okviru
50 nautičkih milja od obale, da koriste plutajuća pomagala umesto prsluka,
tako da će u uputstvima putnicima biti naznačeno da upotrebe jastučiće koje
imaju na svojim sedištima.
Zvaničnici iz Er Kanade naglašavaju da oni ne nameravaju da slede primer
Džeza i izbace prsluke za spasavanje iz svojih letelica.
Komentarišući najavu kompanije Džez erlajnz da povuče prsluke i u slučaju
potrebe putnicima ponudi jastučiće, Vudi Frenč, gradonačelnik Konsepsion Bej
Sauta, Njufaundlend, političar koji se zalaže za donošenje zakona o pravima
avionskih putnika, istakao je da aviokompanije koje to rade zapravo prave
korak unazad što se tiče bezbednosti putnika.
Aviokompanije se na različite načine trude da uštede, počev od redovnog
pranja aviona, što može smanjiti težinu i do 130 kilograma, manje količine
vode za potrebe putnika, smanjivanja brzine aviona i produžavanja leta za
nekoliko minuta, pa do korišćenja lakših kontejnera i kolica za posluživanje. |
|
|
|
|
Vlada pojačava inspekcijsku službu i predlaže
sterilizaciju |
|
Ministar poljoprivrede Geri Ric najavio je na konferenciji za štampu da će u
rad inspekcijske službe ove godine biti uključeno još 58 radnika što će, uz
200 inspektora primljenih u poslednje dve godine, značajno pojačati kontrolu
životnih namirnica na tržištu.
Dr
Džef Farber, direktor sektora za opasnosti od mikroba, ističe da vlada
takođe razmatra ideju da početkom 2009. godine odobri sterilizaciju mesa
zracima, odnosno iradijaciju, kojom se ubijaju štetne bakterije poput
listerije i ešerihije koli. U Americi je odluka o tome doneta još 2000.
godine, ali je potrošači nisu prihvatili. Kao razlozi protiv ovakve
predostrožnosti pominju se strahovanja da će proizvođači zanemariti higijenu,
ali i da zračenje može umanjiti hranljivu vrednost mesa, posebno kada su u
pitanju vitamini.
U poslednjih pet meseci proizvođači su sami sprovodili analize na bakterije,
poput listerije monocitogenes, i sami sastavljali izveštaje o ispravnosti
namirnica, izjavio je ovih dana Bob Kingston, predsednik Poljoprivredne
unije alijanse za javne službe i bivši sanitarni inspektor, On je istakao da
su inspektori bili zatrpani dodatnom administracijom i naprosto nisu imali
vremena za obilaske i kontrole proizvodnih pogona.
Ministar Ric je odbacio te i slične optužbe, naglašavajući da inspektori
polovinu svog radnog vremena provode na terenu, u proizvodnim pogonima, a da
ostatak posvećuju proveri materijala u pisanoj formi, uglavnom naučnim
analizama i rezultatima.
Pol Majers, potpredsednik programa Agencije za inspekciju životnih namirnica,
ističe da je provera materijala i analiza izuzetno bitna, jer se tu
sagledavaju podaci relevantni za proizvodni proces i pomažu u otkrivanju
propusta, ukoliko ih ima. |
|
|
|
|
Kanada, Belgija i Holandija najviše proizvode
ekstazi |
|
Kanada, Belgija i Holandija tri su vodeće zemlje-proizvođači droge "ekstazi",
saopštile su kanadske vlasti u izveštaju o organizovanom kriminalu.
U
izveštaju koji je objavljen u petak, Kanadska obaveštajna služba za kriminal
navodi da je trgovina drogom i dalje vodeća aktivnost u okviru organizovanog
kriminala.
Ističe se, međutim, da organizovani kriminal dobija i druge oblike, kao što
je krađa i krivotvorenje identiteta, što može biti veoma unosno, a teško za
otkrivanje.
U poglavlju koje se odnosi na drogu, služba navodi da su "Kanada, Belgija i
Holandija glavne zemlje-proizvođači 'ekstazija' i snabdevaju svetsko tržište
tom drogom".
"Kanada ostaje značajan izvor 'ekstazija' za nacionalna i internacionalno
tržište i izvozi ga u velikim količinama, najpre u SAD i nešto manje u
Japan, Australiju i na Novi Zeland", piše u izveštaju.
Hemijski sastav te droge je izmenjen: ona sve manje sadrži MDMA, aktivnu
supstancu "ekstazija", a sve više ima hemijske agense kao dodatke i
supstance kao što su metamfemini, što znatno povećava rizike za one koji je
uzimaju, ukazuje kanadska služba. |
|
|
|
|
Kanadski list pohvalio aforističare iz Srbije |
|
Beogradski aforističarski krug saopštio je da je kanadski dnevni list Otava
san objavio pohvalan tekst o političkom aforizmu u Srbiji i aforističarskom
krugu.
List iz prestonice Kanade je objavio aforizme Aleksandra Baljka, Rastka
Zakića, Aleksandra Čotrića i Slobodana Simića.
"Aforizmi dobro opisuju srpsko društvo kojem je posle godina represivne
vlasti, građanskih ratova i etničkih sukoba neophodno emotivno olakšanje",
piše u tekstu kanadskog dnevnika.
U članku je navedeno i da Srbi imaju veoma razvijenu tradiciju pisanja
aforizama koji su ljudima omogućavali da "uspostave osećaj individualnosti,
dostojanstva i psihičkog integriteta u konfuznom društvu".
"Aforističari su izazivali Titov komunistički režim, ismejavali Miloševićevu
vlast i delovali umirujuće na tranzicionom putu Srbije posle ratova", piše
Otava san. |
|
|
|
|
Dozvoljen početak gradnje gasovoda na Aljasci |
|
Guverner Aljaske Sara Palin potpisala je danas zakon kojim ta američka država
dozvoljava Trans Kanadskoj korporaciji da krene u gradnju gasovoda.
Dozvola će omogućiti Trans Kanadi da počne sa planovima gradnje 2.760
kilometara dugog gasovoda od zaliva Prudo do Alberte.
Time je okončana deset godina duga bitka o otvaranju nalazišta prirodnog
gasa Nort Slop za potrebe severnoameričkog tržišta, sa isporukama od 4,5
milijardi kubnih stopa gasa dnevno.
Dozvola ne garantuje gradnju, ali znači da TransKanada može da počne proces
podnošenja skupih federalnih prijava. Ceni se da će projekt koštati izmđu 26
milijardi i 30 milijardi dolara. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|