|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1167, 29. avgust 2008.
| Zaoštravanje odnosa Rusije i SAD |
| |
Odluka Rusije ima posebno gorak ukus za Evropljane zato što su oni i pored
protivljena Moskve priznali Kosovo, pa su sada u još delikatnijoj situaciji
vanrednog samita EU, u ponedeljak u Briselu.
Cilj tog ranije zakazanog sastanka je, kako je bilo najavljeno, da se izvrši
pritisak na Rusiju da u potpunosti povuče svoje trupe iz Gruzije, ali je
ishod samita neizvestan zbog neslaganja u Uniji oko vrste i jačine tog
pritiska.
Iako su zapadni lideri jednodušno osudili potez Moskve, stvari u "evropskom
taboru" nisu ipak tako jednostavne.
Predsednik Francuske, trenutno predsedavajuće EU, Nikola Sarkozi, posredovao
je u uspostavljanju mirovnog sporazuma između Gruzije i Rusije, posle
dvonedeljnog sukoba zbog otcepljenog gruzijskog regiona Južne Osetije.
 "Time
što je bila posrednik u sklapanju mirovnog sporazuma, EU ima i odgovornost
da obezbedi da se on i poštuje. U suprotnom, Unija bi mogla da izgubi obraz",
kaže Endrju Vilson iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
"Problem je što i dalje postoje velike razlike unutar EU i što one neće
nestati", dodaje Vilson, aludirajući na one koji žele da se protiv Rusije
sprovedu strože mere i one koji se tome protive.
Teoretski, akcije EU mogu se kretati od slanja mirovnih trupa, preko
diplomatskih koraka kao što je prekid pregovora sa Rusijom o širokom
strateškom partnerstvu, do čak ekonomskih sankcija, koje bi podrazumevale
otkazivanje postojećih trgovinskih sporazuma.
Međutim, mnoge zemalje odbijaju da se "mešaju" u kavkaski problem, s obzirom
da je Rusija glavni energetski snabdevač EU, koji bi mogao, ukoliko Unija
preduzme oštre mere, da joj obustavi isporuke.
Ministri spoljnih poslova EU dogovorili su se na sastanku pre dve nedelje da
pošalju posmatrače koji će nadgledati primirje, ali su istovremeno naglasili
da bi bilo koja masivnija mirovna misija zahtevala odobrenje Saveta
bezbednosti UN, u kome Rusija ima pravo veta.
I ekonomske mere bi podjednako bile problematične, jer ako bi EU zamrzla
pregovore o novom partnerstvu i saradnji sa Rusijom, čija druga runda treba
da bude održana sledećeg meseca, pitanje je koja strana bi time bila više
pogođena.
Loša prodaja ruskih akcija tokom krize u Gruziji je možda učvrstila uverenje
zvaničnika EU da je Moskvi potrebno evropsko tržište, investitori i podrška
za integraciju u tela, kao što je Svetska trgovinska organizacija (STO).
Ruski premijer Vladimir Putin je, međutim, stavio do znanja da Rusija nije
raspoložena da trpi zastrašivanja ekonomskim merama, kao i da Moskva ne vidi
nikakve prednosti u članstvu u STO.
Liderima EU ipak ostaju na raspolaganju mnoge druge poluge za vršenje
pritiska na Rusiju, a jedna od njih bi mogla da bude zamrzavanje razgovora o
liberalizaciji viza. Pogotovo što je ruska elita veoma zainteresovana za to.
Prema mišljenju Međunarodne krizne grupe, druga mera bi mogla da se odnosi
na zimske Olimpijske igre 2014. godine u Sočiju, koji se nalazi samo 40
kilometara od gruzijske granice.
"Rusi bi veoma ozbiljno shvatili pretnju uspehu tih igara, jer one treba da
budu glavni izvor ponosa i prestiža za Kremlj", smatra Međunarodna krizna
grupa. |
| |
| |
|
|
| Sukobi u SPC predigra za izbor novog
patrijarha |
| |
Sukobe unutar raško-prizrenske eparhije treba sagledati i kao "predigru" i
svojevrsno odmeravanje snaga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uoči izbora
budućeg patrijarha, objavila je "Politika".
Dnevnik navodi da je jedan od glavnih kandidata za patrijarha mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije.
 Mitropolita
je episkop raško-prizrenski Artemije optužio da zapravo stoji iza, kako je
rekao, pobune u manastiru Visoki Dečani.
List dodaje da su se nedavno "pojedini krugovi iz vrha države" interesovali
kakve šanse za novog poglavara SPC ima episkop australijsko-novozelandski
Irinej (Dobrijević) koji "ima dobre veze u američkoj administraciji".
"Problem je što episkop Irinej, za sada, ne ispunjava kanonske uslove za
položaj patrijarha jer nema pet godina arhijerejske službe. Izabran je za
episkopa u julu 2006. godine", navodi "Politika".
Dodaje se da u SPC postoji i takozvana bosanska struja čiji su mogući
kandidati za patrijarha episkop banjalučki Jefrem i mitropolit dabrobosanski
Nikolaj.
"U patrijaršiji se često može čuti kako bi oni voleli da novi 'duhovni vođa'
srpskog naroda bude neko od mlađih episkopa. Tako se kao mogući kandidati
spominju episkop zahumsko-hercegovački Grigorije i episkop braničevski
Ignjatije", navodi list.
Međutim, "Politika" dodaje da se nikako ne sme zaboraviti ni episkop
raško-prizrenski Artemije "koji se nameće kao predvodnik antiekumenističke
struje u SPC-u koja se protivi izmenama u služenju Svete liturgije".
Poglavar SPC bira se "apostolskim žrebom" između trojice kandidata koji su
dobili najveći broj glasova na izbornom saboru. Patrijarh srpski Pavle je na
lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji od novembra 2007. godine.
Povodom sukoba vladike Artemije i vikarnog vladike lipljanskog Teodosija,
list piše da je episkop raško-prizrenski poslednjih nekoliko godina "dežurna
tema na Saboru".
Zbog protivljenja da prihvati Memorandum o obnovi svetinja na Kosovu,
vladika je umalo smenjen na majskom Saboru SPC 2005. godine, kada se
govorilo i o mogućnosti njegovog penzionisanja.
List, pozivajući se na izvore bliske SPC-u, dodaje da su tada episkopa
Artemija najviše napadali episkop Atanasije (Jevtić), mitropolit Amfilohije
i episkop bački Irinej.
Dodaje se i da je, kako bi se našao povod za Artemijevu smenu, oformljena
crkvena komisija koja je pod rukovodstvom episkopa Atanasija (Jevtića) 2006.
godine istraživala finansijsko poslovanje u raško-prizrenskoj eparhiji.
"Svaki papir su pogledali. Posebno ih je zanimalo poslovanje eparhijske
građevinske firme 'Rade neimar'. Ali, nisu ništa našli što kompromituje
vladiku Artemija", rekao je za "Politiku" jedan izvor iz raško-prizrenske
eparhije.
Sporovi u raško-prizrenskoj eparhiji traju već duže vreme jer se episkop
Artemije i vikarni episkop lipljanski Teodosije sukobljavaju oko pitanja
obnove manastira srušenih i oštećenih u pogromu 2004. godine.
Vladika Artemije je prošle nedelje smenio vladiku Teodosija, ali je Sinod (crkvena
vlada) tu odluku nazvao nepromišljenom. Bratstvo manastira Visoki Dečani gde
je vladika Teodosije iguman, odbilo je da posluša naredbu vladike Artemija,
koji je to proglasio "pobunom".
Na sajtu SPC objavljeni su dokumenti iz 2006. godine koji vladiku Artemija
dovode u vezu sa posedovanjem dve kuće van teritorije eparhije, vezu sa
firmom "Rade neimar" i optužuju njegovog ličnog sekretara Simeona.
Episkop Artemije je naveo da je na te optužbe odgovorio Saboru SPC još
početkom septembra 2006. i da dodatnih pitanja nije bilo, tako da smatra da
je Sabor bio zadovoljan njegovim odgovorima. |
| |
| |
|
|
| 15 osoba umrlo od trovanja mesom |
| |
Do sada je petnaest osoba umrlo od trovanja zagađenim pakovanim mesnim
prerađevinama Mejpl Lif Fudz, od toga tri u Torontu. Kod pet je potvrđena
infekcija listerijom, u ostalim slučajevima se još uvek čekaju potvrde
analiza. Međutim, ako se zna da period inkubacije može ići od tri do 90 dana,
s tim da se simptomi u najvećem broju slučajeva jave posle tri sedmice, broj
žrtava može biti daleko veći.
Znaci listerioze su mučnina, povraćanje, grčevi, proliv, groznica, jaka
glavobolja, ukočenost vrata i zatvor.
Zdrave odrasle osobe i deca u najvećem broju slučajeva nisu u opasnosti da
mogu biti inficirani, dok su najugroženiji, kao i obično, starije i bolesne
osobe i svi sa slabijim imunim sistemom. Posebno je rizično ukoliko se
trudnica u prva tri meseca trudnoće zarazi zato što može doći do pobačaja.
Listerioza je izlečiva, uz terapiju antibioticima.
Kompanija je povukla iz prodaje, u čitavoj zemlji, svoje proizvode sa
datumom od 2. juna naovamo, i sprovela specijalnu proceduru za dezinfekciju
pogona u Torontu, koji je privremeno i zatvoren. Zaposleni će proći dodatni
program obuke za posebno rukovanje prehrambenim proizvodima, a inspekcija
pokušava da ustanovi kako je bakterija listerija ušla u proizvodni proces.
Stručnjaci iz kompanije i zdravstva, međutim, naglašavaju da izvor zaraze
možda nikada neće biti pouzdano ustanovljen, pošto je bakterija listerija
prisutna u okruženju, kao na primer u vodi i zemljištu, a što se tiče
prehrambenih proizvoda, može se naći u mesnim prerađevinama, viršlama,
pašteti, svežim ili polutvrdim sirevima, poput fete, brija i kamambera, kao
i onima koji se prave od nepasterizovanog mleka, u dimljenim morskim
plodovima i ribi.
Ova kompanija distribuira meso staračkim domovima, restoranima i
delikatesnim radnjama u čitavoj zemlji, uključujući i Mekdonalds i Mr. Sab.
Federalni zvaničnici su upozorili građane da iz svojih zamrzivača i
frižidera izbace svaki od 220 proizvoda kompanije Mejpl Lif Fudz iz pogona u
Torontu, koji su povučeni iz prodaje posle pozitivnih nalaza na bakteriju
listerija.
Ovo povlačenje iz prodaje jedno je od najvećih u istoriji Kanade i
procenjuje se da će kompaniju koštati oko 20 miliona dolara, samo da vrati
novac kupcima i detaljno očisti i dezinfikuje pogon u Torontu, rekao je
predsednik i izvršni direktor Majkl Mekkein. On je skrenuo pažnju da je
spisak povučenih proizvoda proširen iz predostrožnosti, iako nije bilo
nikakvih naznaka da je bakterija prisutna u svima njima. Građani se pozivaju
da proizvode vrate u prodavnicu u kojoj su kupljeni.
Distributer gotovih sendviča Lucern Fudz povukao je na desetine svojih
proizvoda iz prodaje, zbog toga što postoji mogućnost da u njima ima mesnih
prerađevina zaraženih bakterijom listerija, a slične poteze preduzeli su još
neki.
Premijer Stiven Harper uputio je izraze saučešća porodicama preminulih i
izrazio zabrinutost zbog ozbiljnosti razmera trovanja. U isto vreme, on je
naglasio da se mora reformisati i, posle nekoliko godina otaljavanja, ponovo
uspostaviti valjana kontrola nad proizvodnjom životnih namirnica.
"Želimo da budemo sigurni da kompanije izvršavaju svoje obaveze i da
sagledamo sve činjenice, kako bi ustanovili šta nije bilo kako valja i kako
bi se sprečilo ponavljanje sličnih slučajeva", istakao je premijer Harper.
Akcije kompanije, koja zapošljava oko 23.500 radnika, ima pogone u Kanadi,
SAD-u, Velikoj Britaniji i Aziji, i ostvarenu prodaju od 5,2 milijarde
dolara, i dalje beleže pad vrednosti.
Jasno je i da će vraćanje poverenja kupaca u ispravnost proizvoda biti
dugotrajan i mukotrpan proces.
Stručnjaci smatraju da će potrošači biti obazriviji pri kupovini neko vreme,
ali da će za šest do devet meseci sve manje-više ponovo biti po starom.
U Ontariju, Kvebeku, Saskačuanu i Britanskoj Kolumbiji nekoliko advokatskih
kancelarija podnelo je, u ime oštećenih građana, zajedničke parnične tužbe
protiv Mejpl Lif Fudz. Samo u ontarijskoj se traži 350 miliona dolara
odštete, dok u ostalima iznosi nisu precizirani.
U jednoj od kancelarija, Falkoner Čarni LLP, napominju da je posle
objavljivanja informacije da pokreću parnicu, na njihovom sajtu bilo preko
deset hiljada posetilaca iz svih krajeva zemlje, koji su popunili prijave da
se priključuju. Oni se takođe žale da su posle konzumiranja proizvoda
kompanije Mejpl Lif imali iste ili slične tegobe, poput onih navedenih na
sajtu, te se pitaju da li će se razboleti.
Za sada ni jedna kancelarija nije pokrenula postupak u kome se traži naknada
zbog smrti neke od žrtava listerioze. |
| |
| |
|
|
| Karadžić traži obustavljanje postupka |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad
nesrbima u BiH, zatražio je od haškog Tribunala da obustavi postupak protiv
njega, tvrdeći da je proces "nemoguć" zato što su mu uskraćena prava i zbog
toga što mu SAD i NATO prete fizičkom i "sudskom likvidacijom".
 Ponavljajući
da je sa SAD i njihovim izaslanikom Ričardom Holbrukom 1996. imao sporazum
da se povuče iz javnog života, a Holbruk mu je zauzvrat garantovao da neće
biti uhapšen, Karadžić, u večeras objavljenom podnesku, tvrdi da su SAD
namerile da ga "likvidiraju" zbog "nespremnosti da ispune obaveze koje su
preuzele".
Istovremeno, kako tvrdi Karadžić, SAD su mu nametnule "zabranu odbrane u
javnosti od sistematske demonizacije", te preduzele "zaplašivanje optuženog".
"Ne odustajem od zahteva da se utvrdi da li je postojao taj sporazum i da li
su njegovo izigravanje i prevara koju su izveli američki učesnici u
sporazumu, stvorili situaciju za kontinuirane pokušaje moje fizičke
likvidacije", piše Karadžić u podnesku sudskom veću.
Napominjući da postoji mogućnost za njegovu likvidaciju i u pritvoru
Tribunala, on traži da se utvrdi "da li su postojale i da li i dalje postoje
namere NATO, SAD i drugih članica tog saveza da budem likvidiran".
"Pored već navedenog u ranijem podnesku, postoje medijski izveštaji o
predlozima američkog predsednika V.Klintona francuskom predsedniku Ž.Širaku
za moju likvidaciju i ti navodi nisu nikad demantovani. Takođe, kada mi bude
dopušteno da neopmetano primam dokazne materijale od svojih pravnih
savetnika, podneću neoboriv dokaz o čvrstim namerama NATO saveza... da budem
likvidiran. Dokaz dolazi od osobe sa velikim kredibilitetom pred ovim
Tribunalom", navodi Karadžić.
Optuženi zatim podvlači da ga "više brine mogućnost 'sudske likvidacije'
koja bi za članice NATO saveza bila elegantnija i sa manje rizika".
Po Karadžiću, "sudsku likvidaciju", između ostalog, omogućava: menjanje
pravila Tribunala "kad god to nekome zatreba"; "suđenja po hibridnom,
bastardnom pravosudnom sistemu"; "sastav sudskih veća u kojima značajnu
ulogu igraju sudije iz zemalja NATO", a "uz upadljivo i prkosno odsustvo
sudija iz pravoslavnih zemalja, slovenskih zemalja i zemalja slobodnog sveta".
Pravični proces, naglašava Karadžić, nije moguć i zbog toga što je on "sistematski,
uporno i sveobuhvatno demonizovan", čemu se nije suprotstavljao, "poštujući
sporazum sa SAD".
"Ta demonizacija ima ogroman uticaj na moj položaj... u ovoj pravnoj stvari
do te mere da niko na svetu ne veruje u mogućnost oslobađajuće presude, bez
obzira na dokaze koje bih izneo. Time je zauvek uništena osnova za pravedno
suđenje pred međunarodnim sudovima, pretpostavka nevinosti je derogirana i
svedena na smejuriju, a moja prava nepopravivo oštećena", tvrdi Karadžić.
U podnesku, Karadžić optužuje predstavnike SAD, Tribunala i Tužilaštva da su
"zastrašivali" njega, "svakoga ko bi imao da nešto kaže u prilog optuženom",
a samim tim i potencijalne svedoke odbrane.
Kao primer "zastrašivanja", Karadžić navodi izjave da mu je "obezbeđena
kazna doživotnog zatvora, uz žaljenje što ne postoji smrtna kazna koju bih
svakako dobio kao 'evropski Bin Laden' ".
"U zastrašivanju su učestvovali i glavni tužioci Tribunala i članovi Stejt
departmenta, posebno oni bliski demokratskoj administraciji i samom Holbruku
i gđi Olbrajt, pa čak i najviši članovi sudskog dela Tribunala, sudije i
predsednici Tribunala", tvrdi Karadžić.
On tvrdi da "sve ove činjenice zajedno... čine ovaj proces nemogućim" i
traži da se pre nastavka procesa "razreše ova prethodna pitanja".
"Tražim da se utvrđe činjenice na koje ukazujem ovim i drugim preliminarnim
podne-scima i da se slučaj protiv mene odbaci iz razloga navedenih u ovim i
drugim podnescima", zaključuje Karadžić.
Karadžića su 21. jula uhapsile vlasti Srbije, a, u prvom pojavljivanju pred
Tribunalom, on je 31. jula odložio izjašnjavanje o krivici i tvrdio da je
imao sporazum sa SAD koje sada žele da ga likvidiraju.
Pred sudiju Tribunala, Karadžić će ponovo biti izveden danas kada će ponovo
imati priliku da se izjasni o krivici. |
| |
| |
|
|
| Obama i Mekejn - dva lica patriotizma |
| |
Novembarski predsednički izbori u SAD pokazaće i koji je tip patriote draži
Amerikancima - ratni heroj, kako se predstavlja republikanac Džon Mekejn,
ili "ujedinitelj različitih", kako se pokazuje demokrata Barak Obama.
Obama koji je patriotizam postavio u središte svoje kampanje, želi da
podstakne glasače da prevaziđu podele, rasne ili partijske.
Kao primer mogućnosti kakve se nude samo u Americi, Obama koristi svoju
ličnu priču o detetu čiji je otac Kenijac, a majka iz Kanzasa, navodi
Rojters.
Javnost, međutim, podjedna-ko impresionira i Mekejn sa iskustvima
zarobljenika iz rata u Vijetnamu. Pilot Mekejn oboren je iznad Hanoja 1967,
zarobljen i mučen. Zarobljenik je bio više od pet godina.
 "Ništa
u Obaminoj životnoj priči ne može da se meri sa Mekejnovim iskustvom koje je
osnažilo njegov slogan 'Najpre domovina' ", smatra profesor istorije na
Univerzitetu Severne Karoline Ričard Kon.
U prilog Mekejnu mogla bi da ide i činjenica da je Obama odrastao u
Inodneziji i na Havajima, te nije "fundamentalno Amerikanac".
Sve eventualne nedoumice oko Obaminog porekla i vrednosti koje zastupa,
Demokratska partija nastojaće da razjasni na četvorodnevnoj konvenciji u
Denveru koja počela u ponedeljak, 25. avgusta.
Na toj konvenciji Obama je potvrđen kao predsednički kandidat Demokratske
stranke.
Mekejn bi zvanično trebalo da bude nominovan na republikanskoj konvenciji
sedam dana kasnije u Mineapolisu.
"Obama će na konvenciji iskazati ljubav prema zemlji. To nije samo
ponavljanje: 'Ja sam patriota'. Nema specifičnih patriotskih aktivnosti. Do
toga se dolazi autentičnim i iskrenim putem", kaže strateg demokrata Mark
Melmen.
Obama će, ako na izborima pobedi Mekejna, biti prvi crni predsednik SAD i
time mu je teže da uveri glasače.
Crni Amerikanci učestvovali su u svim ratovima, ali se njihova lojalnost
dovodi u pitanje zato što mnogi crni lideri kritikuju američku rasnu
politiku. Neki misle i da diskriminacija iz prošlosti slabi opredeljenje
crnih građana za ideale SAD.
Nasuprot Obaminoj je Mekejnova slika ratnog heroja okruženog veteranima koji
se u SAD mnogo više drže zajedno nego u većini zapadnih zemalja.
Međutim, nedavno penzionisani vojni instruktor Piter Melendes kaže da
Mekejnov status veterana neće nužno biti odlučujući u trci za predsedničku
fotelju. "Borio se, i ja sam se borio, ali samo to što je vojnik ne znači da
je on pravi čovek da vodi zemlju", smatra Mendes.
Mekejn će u svakom slučaju pokušati da svoje iskustvo učini centralnim
motivom predizborne kampanje, navodeći svoje godine službe u vojsci i u
Kongresu i dovodeći u pitanje Obamino (ne)iskustvo u nacionaloj bezbednosti
i spoljnoj politici.
Mekejn će se takođe usredsrediti na razlike između njega i Obame o ratu u
Iraku. Obama želi da počne povlačenje američkih trupa iz Iraka čim preuzme
predsedničke obaveze, dok Mekejn tvrdi da SAD moraju ostati u Iraku dok ne
bude postignuta pobeda.
Politički komentatori navode da će demokrati tvrditi da bi Mekejn kao
predsednik zapravo predstavljao treći mandat Džoržda Buša, bez obzira koliko
sam Mekejn pokušavao da se distancira od aktuelnog predsednika.
Republikanci će pak prikazivati Obamu kao ultraliberalnog, naivnog,
neiskusnog, sve u svemu, riskantnog šefa Bele kuće u ovim opasnim vremenima
u svetu. |
| |
| |
|
|
| Na Lokomotivi u Evropu |
| |
Borac je remijem u Sofiji sa Lokomotivom 1:1 (1:1) izborio plasman u prvo kolo
Kupa UEFA, pa je Čačanima tako ostao samo još jedan korak do onoga što ni u
najsmelijim snovima nisu sanjali - takmičenja po grupama u najmasovnijem
evropskom klupskom takmičenju.
- Ovo je velika pobeda za klub, za grad Čačak, za fudbal u zapadnoj Srbiji.
Nadam se da se cela Srbija raduje našem uspehu, jer smo uspeli i da osvojimo
bodove za srpski fudbal i koeficijente u Evropi. Kolega Dragomir Okuka
iznenadio me je ubacivanjem Danijela Bogdanovića od starta, verovatno smo
zato i bili smušeni u prvih 20 minuta, a Lokomotiva je imala tada tri-četiri
velike prilike. U situaciji kada smo mogli da primimo gol, mi smo
izjednačili. Ako budemo imali malo sreće na žrebu možemo i do Lige UEFA -
rekao je trener Nenad Milovanović.
 Klub
iz Sofije krenuo je od samog starta sa željom da anulira prednost gostiju iz
prvog meča i to mu je uspelo već u 18. minutu, kada je Atanasov iskoristio
uspavanost odbrane Borca i doveo Lokomotivu u vođstvo.
Iskustva iz nekih mečeva naših predstavnika u Evropi prethodnih godina
govorila su u tom trenutku da je samo pitanje momenta, kada će Borac ponovo
da kapitulira i završi evropsku priču već u drugom kolu kvalifikacija, ali
tako nije mislio i napadač Stojanović, najzapaženiji igrač ovog susreta.
Posle opravdano dosuđenog kaznenog udaraca norveškog sudije Moena,
nekadašnja nada Crvene zvezde poslala je loptu iza leđa Bondžulića i
trasirala put Borcu ka prvom kolu Kupa UEFA.
- Propustili smo 10-12 čistih gol-šansi. Naravno, kad toliko šansi ne
iskoristiš jasno je da moraš da ispadneš. Znali smo da će Borac igrati
zatvoreno, a mi smo igrali stvarno dobro. Gotovo da nema fudbalera čijom
igrom nisam bio zadovoljan. Svako je dao sto odsto mogućnosti, zadovoljan
sam pristupom, agresivnošću, disciplinom. Nedostajala nam je samo sreća. Žao
nam je što smo završili takmičenje, ali život ide dalje, okrećemo se
bugarskom prvenstvu - rekao je Dragomir Okuka. |
| |
| |
|
|
| Šefik se izvinjava, Šapić ljut na medije |
| |
Golman srpske vaterpolo reprezentacije Denis Šefik rekao je da mu je žao što
se desio incident sa Aleksandrom Šapićem, dok je Šapić istakao da nije
očekivao od novinara da ga zbog tog incidenta "razapnu"
 Denis
Šefik i Aleksandar Šapić potukli su se u olimpijskom selu noć posle
polufinalne utakmice sa selekcijom SAD. Šapiću je tom prilikom polomljena
noga, dok je Šefik zadobio povredu ruke.
"Žao mi je što se to desilo. Sukob je bio lične prirode. Mnogi ljudi su nam
zamerili. Zaboravilo se da smo osvojili bronzanu medalju, jedinu timsku za
Srbiju u Pekingu. Svi očekuju da sa Igara čuju vesti sa takmičenja a ne o
incidentu. Medalja je vest, a ne naš sukob", rekao je Šefik na konferenciji
za novinare u Beogradu.
Šefik je rekao da razume zašto javnost želi da čuje istinu, ali je dodao da
samo on i Šapić znaju pravu verziju.
"Svi imaju svoju verziju ali nas dvojica znamo pravu istinu. Bilo je mnogo
nagađanja u novinama, ali moram reći da ništa od toga nije istina. Nisam
nikoga optužio da je prodao utakmicu ni ništa slično.
Ovakvi incidenti se svuda dešavaju, pogotovo kada vam je stalo do nečega.
Nekad se za to čuje, a nekad ne. Treba pamtiti lepe stvari", rekao je Šefik.
Naglasio je da je vest o incidentu "procurela u javnost i poprimila svakakve
oblike", ali da oni koji su to mogli da spreče, nisu to učinili.
Šefik je istakao da je priča o tom incidentu za njega završena isto veče.
Aleksandar Šapić pokušao je da objasni šta se desilo te večeri.
"Imali smo sukob mišljenja, vikali jedan na drugog. Došlo je do čarki,
fizičkog kontakta i pada. Pao sam i povredio nogu, a on mi je pomogao da
dođem do sobe. Tada nismo znali da je Šefik povredio ruku. Ljudima iz Saveza
rekao sam da saopšte da sam pao niz stepenice, da se ne bi napravila gužva",
rekao je Šapić.
Šapić je razočaran pojedinim medijima koji su, kako je rekao, pisali svoje
teorije o incidentu, zbog čega se oseća vrlo loše.
"Došao sam dva dana pre reprezentacije i imao sam prilike da čitam novine.
Bio sam utučen i razočaran, nikada nisam bio u ovakvom emotivnom stanju.
Razmišljao sam čime sam doprineo da budem na ovaj način razapet. Kao da sam
državni neprijatelj broj jedan", rekao je.
Šapić je dodao da ga nikada ništa nije ovoliko pogodilo i dodao da ne zna
odakle potiče milion laži koje su napisane.
"Da li me napadaju zato što sam osvojao trofeje, odigrao mnogo utakmica za
reprezentaciju, zato što sam pokazao političko opredeljenje? Na svakom
takmičenju na kojem smo uzeli odličje bio sam najbolji strelac. Nisam želeo
da uzmem italijansko i špansko državljanstvo jer imam moju državu. Na mnogim
takmičenjima sam igrao povređen", istakao je.
Najbolji strelac srpske vaterpolo reprezentacije svih vremena rekao je da na
svakoj utakmici daje sve od sebe i da se trudi da bude primer mladima.
"Uvek sam se trudio da dam 100 odsto sebe, i na treninzima i na utakmicama.
Trudim se da budem primer mladima i da postavim visoke ciljeve. Možda zbog
toga nije bilo lako sarađivati sa mnom. Imam dve ruke i sve što sam stekao u
životu, stekao sam sam i zbog toga me je ovo pogodilo. Ovo nisam očekivao -
da ljudi koji kreiraju javno mnjenje razapinju Aleksandra Šapića", ponovio
je.
Šapić je prokomentarisao priče da u reprezentaciji ima klanova.
"U svakoj reprezentaciji ima pojedinih ljudi sa kojima više vremena
provedete zajedno i tako se stvaraju prijateljstva.
Mi smo tu zato što smo najbolji vaterpolisti Srbije. Svi se dugo poznajemo i
mogu reći da nikada odnos među igračima nije uticao na rezultat", rekao je
Šapić.
Zar je tuča važnija od medalje?
Golman Slobodan Soro, koji je pomalo neočekivano dobio šansu u Pekingu, imao
je zanimljivo izlaganje po povratku iz Kine.
- Imam utisak da je u Srbiji u prvom planu ono što se dogodilo u Olimpijskom
selu, a ne naša bronzana medalja, koja je veliki uspeh. Pričao sam u Pekingu
sa jednim vaterpolistom SAD posle našeg poraza. Rekao mi je da oni nas mogu
da pobede jednom u sto mečeva. Nažalost, taj jedan meč je došao na red u
polufinalu Olimpijskih igaara.
golman naše selekcije Nikola Kuljača. |
| |
| |
|
|
| Kip Kejt Mos od čistog zlata u Britanskom
muzeju |
| |
Skulptura manekenke Kejt Mos, napravljena od čistog zlata, biće izložena u
Britanskom muzeju u Londonu.
 Rad
Britanca Marka Kvina, nazvan "Sirena", vredan milion i po funti (1,9 miliona
evra), težak je 50 kilograma i smatra se najvećim kipom od čistog zlata
izvajanim od vremena drevnog Egipta.
"Mislio sam da treba napraviti skulpturu ličnosti koja je trenutni ideal
lepote", rekao je autor.
Kvin je manekenku uzeo za model i za raniju skulpturu, "Sfingu", koja u
brozni oboje-noj belom bojom, modnu ikonu prikazuje u jednoj joga pozi.
"Sirena" će biti izložena sa skulpturama drugih savremenih vajara na izložbi
"Statuephilia" koja će trajati od 4. oktobra do 25. januara 2009.
Svako delo biće izloženo samo, u različitim salama muzeja, uz skulpture koje
su u stalnoj postavci muzeja.
Pored ostalih, biće izložen i rad Dejmijena Hersta, 200 plastičnih lobanja
koje je on nazvao "Cornucopia" (Rog izobilja). |
| |
| |
|
|
| Više siromašnih u svetu nego što se misli |
| |
Svetska banka saopštila je da u zemljama u razvoju više ljudi živi u
siromaštvu nego što se ranije mislilo.
Do promene u procenjenom broju ljudi koji živi ispod granice siromaštva
došlo je kada je Svetska banka prag siromaštva s jednog dolara dnevno po
čoveku pomerila na 1,25 dolara, prenosi Rojters.
 Agencija
za borbu protiv siromaštva Svetske banke navela je da je 2005. godine 1,4
milijarde ljudi, četvrtina stanovništva u zemljama u razvoju, živela s manje
od 1,25 dolara dnevno. Prethodno, 2004. godine, jedna milijarda ljudi živela
je ispod praga siromaštva, definisanog preko jednog dolara potrošenog dnevno.
Nova procena je ipak manja od 1,9 milijardi ljudi koliko je 1981. godine
živelo ispod granice od 1,25 dolara, što ukazuje da je ostvaren napredak u
pomaganju siromašnima. Podaci su zasnovani na anketiranju 675 domaćinstava u
116 zemalja.
Iako je broj siromašnih u zemljama u razvoju veći nego što se prethodno
smatralo, glavni ekonomista Svetske banke Džastin Lid očekuje da će biti
ostvaren cilj Ujedinjenih nacija da se do 2015. godine prepolovi broj ljudi
koji živi u siromaštvu.
Lin, međutim, upozorava da novi podaci ukazuju da nema mesta spokoju i da
bogate države moraju da ispune svoja obećanja o bržem dostavljanju pomoći
siromašnim zemljama.
"Otrežnjujuće vesti da je siromaštvo rasprostranjenije nego što smo mislili
znače da moramo da udvostučimo napore, posebno u podsaharskoj Africi",
smatra Lin.
Novi podaci su objavljeni uoči ažurirane procene napretka u ostvarivanju
Milenijumskih ciljeva razvoja koja se očekuje krajem sledećeg meseca na
generalnoj skupštini UN.
Dok je većina zemalja u razvoju uspela da smanji siroma-štvo, to se nije
dogodilo u podsaharskom regionu, najsiromašnijoj oblasti sveta već skoro
poslednjih 25 godina.
Polovina stanovništva podsaharske Afrike 2005. godine živela je ispod
granice siromaštva, isto kao i 1981. godine. To znači da je 2005. godine 380
miliona ljudi u toj oblasti živelo ispod granice siromaštva u odnosu na 200
miliona 1981. godine.
U drugim regionima sveta siromaštvo je smanjeno.
U istočnoj Aziji, uključujući Kinu, stopa siromaštva je 2005. pala na 18
odsto sa skoro 80 odsto koliko je iznosila 1981. godine kada je to bio
najsiromašniji region sveta. U Kini u siromaštvu živi 207 miliona ljudi u
odnosu na 835 miliona koliko je živelo 1981. godine.
U južnoj Aziji, stopa siromaštva je pala na 40 sa 60 odsto u periodu od
1981. do 2005. godine, ali to nije pomoglo da se smanji ukupan broj
siromašnih u tom regionu - 600 miliona ljudi 2005. godine.
U Indiji broj ljudi koji je ispod granice od 1,25 dolara dnevno povećao se
na 455 milona 2005. godine sa 420 miliona ljudi 1981, ali je udeo u
populaciji pao na 42 sa 60 odsto.
Svetska banka navodi i da zemlje s boljim ekonomskim prilikama imaju višu
granicu siromaštva i da je za regione poput Latinske Amerike ili istočne
Evrope prikladnije da se koristi granica od dva dolara dnevno po stanovniku. |
| |
| |
|
| |
|
|
