|
|
Broj 1167, 29. avgust 2008.
| Zvezda nije uspela da prođe u Kup UEFA |
| |
Fudbaleri Crvene zvezde nisu se plasirali u prvo kolo Kupa UEFA pošto su u
Beogradu igrali nerešeno s kiparskim Apoelom 3:3.
 Regularan
tok susreta završen je 2:2, koliko je bilo i u prvoj utakmici na Kipru, zbog
čega su igrani produžeci.
Crveno-beli nisu ni zaslužili da igraju Kup UEFA pošto ih je Apoel potpuno
nadigrao, posebno u prvom poluvremenu.
Zvezda je jedinu šansu imala u 27. minutu kad je Ivan Tričkovski prošao po
levoj strani i ubacio loptu na peterac, ali je golman Apoela Dionisios
Kiotis do nje stigao pre Igora Burzanovića.
Golman Zvezde Saša Radivojević, s druge strane, nekoliko puta je morao da
spasava svoju mrežu. Apoel je odbranu Zvezvde uspeo da probije u 54. minutu,
kada je Kamil Kosovski pobegao Marjanu Markoviću i savladao Radivojevića.
Kiparski tim je samo dva minuta kasnije duplirao vođstvo pošto je Nunjo
Barbosa iskoristio grešku dvojice odbrambenih fudbalera Zvezde i sa ivice
šesnaesterca postigao gol.
 Navijači
Crvene zvezde od tog trenutka do kraja meča tražilu su ostavku uprave klupa.
Fudbaleri Zvezde ipak se nisu predavali i u poslednjih 13 minuta izborili su
produžetke.
Prvo je Branimir Subašić, posle loše reakcije odbrane Apoela, makazicama
pogodio gol. Izjednačenje je doneo Milijaša iz slobodnog udarca, iako lopta
koja se odbila od prečke nije prešla gol crtu, što španski sudija Hulio
Santjago Rodrigez nije primetio.
Napadi Crvene zvezde nastavljeni su i u prvom produžetku, da bi se isplatili
kada je golman Kiotis posle velike greške odbrane oborio Slavka Perovića,
čime je napravio penal i zaradio isključenje.
Siguran izvođač najstrože kazne bio je Dejan Milijaš. Crveno-beli su se ipak
u finišu meča potpuno povukli, a bilo je očigledno i da im nedostaje snage.
Kiprani su, s druge strane, krenuli na sve ili ništa i prvu veliku priliki
imali su u devetom minutu drugog produžetka kada je Savas Pursaitides
pogodio prečku.
Plasman u prvo kolo Kupa UEFA igračima Apoela obezbedio je gol Nenada
Mirosavljevića u 117. minutu, koga su odbrambeni igrači crveno-belih
ostavili samog na petercu.
Zvezda je pre toga propustila dve solidne prilike, a poslednju šansu imali
su u 14. minutu drugog produžetka kada je centaršut Markovića zamalo završio
u golu Apoela.
Fudbaleri Crvene zvezde ispraćeni su sa tribina zvižducima navijača, dok su
gosti sa Kipra ispraćeni aplauzom. |
| |
| |
|
| |
| Fudbalsko samoupravljanje |
| |
U poplavi anarhije kojekuda, naravno da se ni fudbal nije spasao! Doduše, još
uvek nije podlegao pod privatizaciju, a kad će, ne zna se, ali je podlegao
svim drugim ružnim, ružnijim i najružnijim problemima tranzicije,
kapitalizma, socijalizma, robovlasničkih odnosa...
Novca, zvanično, nema ni u fudbalu, kao što nema ni u državi. Doduše, kada
se spomene neki transfer, onda krene spominjanje miliona, aviona, kamiona,
koji, ako i postoje, završe u nekim privatnim džepovima, koji su na vreme
shvatili one robovlasničke odnose na relaciji igrač menadžer.
 U
klubovima su finansijeri, najčešće i oni bez nekih prevelikih zakonski
ispravnih ugovora koji ih i zvanično povezuju sa fudbalom, Bog i batina, tj.
smatraju da, ako već plaćaju, mogu da odlučuju i ko će da igra, i kada će da
igra, i koga će da izigra...
Predsednici i ostale figure iz upravnih odbora u stvari samo "ekvilibrišu"
između pravde i nepravde, zakona i haosa. Na kraju, tu su i navijači, debelo
zadrigli u samoupravljanju i smatraju da mogu sve.
Dan pred utakmicu Crvene zvezde sa Apoelom, koju je sportski didrektor
Bunjevčević okarakterisao kao biti ili ne biti, posebno za pojedine u klubu,
pa i njega samog, navijači Zvezde su, po ko zna koji put, pokazali svoj
socijalistički duh.
Iako su pre toga već razgovarali sa predsednikom, pa sa spomenutim
Bunjevčevićem, verovatno su mogli i sa igračima da su to tražili, rešili su
da ipak malo uzmu stvar u svoje ruke. Upali su na trening, pa kad nije išao
razgovor, vaspitnim šamarima su rešili da objasne da oni žele rezultate!
Nekoliko puta u prošlosti se dešavalo isto. Priča se, donekle je i potvrđeno,
da su svojevremeno i izlupali automobile Pantine (Marka Pantelića)
generacije.
 Dok
je Zenga bio tu, samo su "pojasnili" momcima da za te silne pare,
nezamislive običnom Srbinu, navijaču sa severa, i te kako treba da ostave
znoj na terenu za grb koji navijači nose ceo život, a igračima je tek
prelazna stanica za neke druge milione, avione, kamione.
Pitanje je samo, kako profesionalcu iz neke tamo zemlje desetinama hiljada
kilometara daleko objasniti koliko prosečnom Srbinu znači fudbalska
privrženost i navijačka strast. Profesionalizam je čudo.
Kada je na početku priprema došao Čeh Zeman s manje, više uspešnom karijerom
u Italiji, očekivao je da valjda svi rade svoj posao. Zna se, njegovo je da
trenira ekipu, igrači treba da dođu na pripreme skoro fizički spremni, pa da
samo nadograđuju ono što treba u periodu do sezone, uprava da spremi novce.
Jedino navijači tu nisu profesionalci. Nije baš ni oni da daju pare da bi
gledali utakmice, s obzirom na skoro minimalnu cenu pretplatnih karata i
zatim ogroman broj onih koji se "snađu".
U Engleskoj je sramota ne kupiti na vreme godišnju propusnicu, a kod nas je
sramota nepoznata.
Od sličnih upada navijača nisu pošteđeni ni drugi klubovi, pre svih Partizan.
Doduše, oni su se uspešno zabarikadirali u svom sportskom centru i ta
izolacija im pomaže da mnogo bolje manipulišu i igračima, i navijačima, i
novinarima koji ih prate. Ne uzbuđuju se ni kada ih oni najverniji godinama
bojkotuju, pa ko još u ovoj zemlji igra fudbal za navijače!
Fudbal se igra za elitu, tj. malu grupicu onih koji od istog tog fudbala i
zarađuju. Na kraju, uticaj batina ne poriče, mada nevoljno, ni psihologija.
Da li je možda trebalo i Partizanovce malko "vaspitati" pre dve utakmice u
kvalifikacijama za Ligu šampiona, tek, srpski fudbal je, iako to nije
vidljivo u sportskom programu javnog TV servisa Srbije, pa ni u dnevnom
listu Politika, odbranio Borac.
U medijskom zapećku, oni su ostvarili istorijski uspeh i plasirali se u
sledeću rundu UEFA Kupa.
Svaka čast, Čačani! |
| |
| Milena Ružić |
|
| |
| Košarkaška bajka u "Areni" |
| |
Košarka je ponovo u modi. Ni najveći optimisti nisu mogli da pretpostave da će
naša mlada reprezentacija dovesti u "Arenu" rekordan broj posetilaca.
Zvanično je objavljeno da je meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u
Poljskoj 2009., između Srbije i Mađarske posmatralo 22.000 gledalaca!
 Ispred
velelepne dvorane ostalo je nekoliki hiljadi onih koji nisu imali sreću da
uđu. Svi prolazi između sektora bili su popunjeni, čak je i u ložama bilo
mnogo prekobrojnih koji su stajali.
Činjenica je da su mnogi Beograđani iskoristili priliku da besplatno
prisustvuju ovom sportskom događaju, da je bilo i onih koji na drugi način
nisu mogli da vide unutrašnjost "Arene", ali jedan razlog je ipak dominantan.
Od 2002. godine naša košarka je bez velikog rezultata , opterećena lošim
izborima, frustracijama i "prljavim vešom" koji je bačen pod tepih ružnih
uspomena. U timu koji predvodi trenerski mag Dušan Ivković košarkaški
sladokusci ali i mlada generacija prepoznali su energiju, talenat i kvalitet
koji privlači kao magnet.
Spektakl je počeo himnom "Bože pravde" koju je na maestralan način izvela
naša predstavnica na ovogodišnjem "Evrosongu" Jelena Tomašević, a koji je
takođe održan u ovoj dvorani, a završen je ovacijama našim reprezentativcima
koji su se odužili dobrom , na momente egzibicionom igrom, lepim potezima i
ubedljivom pobedom 94:60 (27:17, 17:15, 19:20,31:8)
Iako Mađari ne mogu da budu merilo za neke ozbiljnije analize, sasvim je
jasno da ovaj tim sazreva iz utakmice u utakmicu. Početak je bio dobar,
uprkos vidljivoj tremi zbog ambijenta. Brzo su naši košarkaši stekli
prednost od deset poena , najviše zahvaljujući Tepiću, Vujaniću i Peroviću.
 U
naredne dve četvrtine bilo je dosta problema u napadu, izgubljenih lopti u
tranziciji koje su rivalu omogućile lake poene. Ali, završnica je bila za
udžbenike.
Najmlađa postava jednostavno je zbrisala Mađare. Marković (20), Marjanović
(20), Teodosić (21), Veličković (22) i Tripković (22) podigla je publiku na
noge. "Presingom" su naterali rivala na greške, ishitrene šuteve, a kontrama
i atraktivnim "zakucavanjima" gorostasnog Marjanovića došli do retko viđenog
skora za deset minuta 31:8!
Igrali smo promenljivo, a to je verovatno posledica ambijenta u "Areni".
Publika je bila za "desetku", ispunila je dvoranu do poslednjeg mesta. Mi
smo ovde ušli višom silom, a ispala je velika dobit za sport. Tri četvrtine
nismo igrali kako treba. Na kraju smo iskoristili fizički pad Mađara i
ubedljivo dobili meč. Rezultat 31:8 u poslednjoj četvrtini je odličan za
košarku rekao je selektor Ivković, vidno raspoložen ambijentom i načinom na
koji je mladi tim dobio podršku.
Ako treba tražiti junaka ove košarkaške bajke onda je to centar Boban
Marjanović. Ovaj momak je sa mladom reprezentacijom osvojio zlatnu medalju
na Evropskom šampionatu u Letoniji, a ovo mu je bio debi u "A" timu. Više
nego uspešno je zamenio Krstića koji je dobio predah zbog bolesti.
U odbrani je bio neprelazan, hvatao je odbijene lopte kao od šale, a u
napadu je "zakucavao" takvom žestinom, da je dovodio publiku do ushićenja.
Zadovoljan sam što je moj debi protekao na ovakav način i zahvalan selektoru
što mi je ukazao priliku da budem među dvanaest igrača. Prva dva minuta od
treme nisam mogao da stojim na nogama, ali posle jedne blokade sam dobio
krila i kasnije je sve išlo bez problema rekao je novi ljubimac publike.
Igrom Marjanovića bio je iznenađen i Nenad Krstić koji se vraća u tim protiv
Finske u subotu.
Bobana poznajem mesec dana ali nisam ga video da ovako trči, skače i
poentira. Promenio je tok igre, bio je jednostavno fenomenalan nije krio
zadovoljstvo prvi centar našeg tima.
Na tabeli je Srbija prva, sa dve pobede koliko ima i druga Bugarska ali i
lošiju koš razliku. Selde Italija, Mađarska i na kraju Finska. |
| |
| |
|
| |
| Na lokomotivi u Evropu |
| |
Borac je remijem u Sofiji sa Lokomotivom 1:1 (1:1) izborio plasman u prvo kolo
Kupa UEFA, pa je Čačanima tako ostao samo još jedan korak do onoga što ni u
najsmelijim snovima nisu sanjali - takmičenja po grupama u najmasovnijem
evropskom klupskom takmičenju. - Ovo je velika pobeda za klub, za grad Čačak,
za fudbal u zapadnoj Srbiji. Nadam se da se cela Srbija raduje našem uspehu,
jer smo uspeli i da osvojimo bodove za srpski fudbal i koeficijente u Evropi.
Kolega Dragomir Okuka iznenadio me je ubacivanjem Danijela Bogdanovića od
starta, verovatno smo zato i bili smušeni u prvih 20 minuta, a Lokomotiva je
imala tada tri-četiri velike prilike. U situaciji kada smo mogli da primimo
gol, mi smo izjednačili. Ako budemo imali malo sreće na žrebu možemo i do
Lige UEFA - rekao je trener Nenad Milovanović.
Klub iz Sofije krenuo je od samog starta sa željom da anulira prednost
gostiju iz prvog meča i to mu je uspelo već u 18. minutu, kada je Atanasov
iskoristio uspavanost odbrane Borca i doveo Lokomotivu u vođstvo.
Iskustva iz nekih mečeva naših predstavnika u Evropi prethodnih godina
govorila su u tom trenutku da je samo pitanje momenta, kada će Borac ponovo
da kapitulira i završi evropsku priču već u drugom kolu kvalifikacija, ali
tako nije mislio i napadač Stojanović, najzapaženiji igrač ovog susreta.
Posle opravdano dosuđenog kaznenog udaraca norveškog sudije Moena,
nekadašnja nada Crvene zvezde poslala je loptu iza leđa Bondžulića i
trasirala put Borcu ka prvom kolu Kupa UEFA.
- Propustili smo 10-12 čistih gol-šansi. Naravno, kad toliko šansi ne
iskoristiš jasno je da moraš da ispadneš. Znali smo da će Borac igrati
zatvoreno, a mi smo igrali stvarno dobro. Gotovo da nema fudbalera čijom
igrom nisam bio zadovoljan. Svako je dao sto odsto mogućnosti, zadovoljan
sam pristupom, agresivnošću, disciplinom. Nedostajala nam je samo sreća. Žao
nam je što smo završili takmičenje, ali život ide dalje, okrećemo se
bugarskom prvenstvu - rekao je Dragomir Okuka. |
| |
| |
|
| |
| Šefik se izvinjava, Šapić ljut na medije |
| |
Golman srpske vaterpolo reprezentacije Denis Šefik rekao je da mu je žao što
se desio incident sa Aleksandrom Šapićem, dok je Šapić istakao da nije
očekivao od novinara da ga zbog tog incidenta "razapnu"
 Denis
Šefik i Aleksandar Šapić potukli su se u olimpijskom selu noć posle
polufinalne utakmice sa selekcijom SAD. Šapiću je tom prilikom polomljena
noga, dok je Šefik zadobio povredu ruke.
"Žao mi je što se to desilo. Sukob je bio lične prirode. Mnogi ljudi su nam
zamerili. Zaboravilo se da smo osvojili bronzanu medalju, jedinu timsku za
Srbiju u Pekingu. Svi očekuju da sa Igara čuju vesti sa takmičenja a ne o
incidentu. Medalja je vest, a ne naš sukob", rekao je Šefik na konferenciji
za novinare u Beogradu.
Šefik je rekao da razume zašto javnost želi da čuje istinu, ali je dodao da
samo on i Šapić znaju pravu verziju.
"Svi imaju svoju verziju ali nas dvojica znamo pravu istinu. Bilo je mnogo
nagađanja u novinama, ali moram reći da ništa od toga nije istina. Nisam
nikoga optužio da je prodao utakmicu ni ništa slično.
Ovakvi incidenti se svuda dešavaju, pogotovo kada vam je stalo do nečega.
Nekad se za to čuje, a nekad ne. Treba pamtiti lepe stvari", rekao je Šefik.
Naglasio je da je vest o incidentu "procurela u javnost i poprimila svakakve
oblike", ali da oni koji su to mogli da spreče, nisu to učinili.
Šefik je istakao da je priča o tom incidentu za njega završena isto veče.
Aleksandar Šapić pokušao je da objasni šta se desilo te večeri.
"Imali smo sukob mišljenja, vikali jedan na drugog. Došlo je do čarki,
fizičkog kontakta i pada. Pao sam i povredio nogu, a on mi je pomogao da
dođem do sobe. Tada nismo znali da je Šefik povredio ruku. Ljudima iz Saveza
rekao sam da saopšte da sam pao niz stepenice, da se ne bi napravila gužva",
rekao je Šapić.
Šapić je razočaran pojedinim medijima koji su, kako je rekao, pisali svoje
teorije o incidentu, zbog čega se oseća vrlo loše.
"Došao sam dva dana pre reprezentacije i imao sam prilike da čitam novine.
Bio sam utučen i razočaran, nikada nisam bio u ovakvom emotivnom stanju.
Razmišljao sam čime sam doprineo da budem na ovaj način razapet. Kao da sam
državni neprijatelj broj jedan", rekao je.
Šapić je dodao da ga nikada ništa nije ovoliko pogodilo i dodao da ne zna
odakle potiče milion laži koje su napisane.
"Da li me napadaju zato što sam osvojao trofeje, odigrao mnogo utakmica za
reprezentaciju, zato što sam pokazao političko opredeljenje? Na svakom
takmičenju na kojem smo uzeli odličje bio sam najbolji strelac. Nisam želeo
da uzmem italijansko i špansko državljanstvo jer imam moju državu. Na mnogim
takmičenjima sam igrao povređen", istakao je.
Najbolji strelac srpske vaterpolo reprezentacije svih vremena rekao je da na
svakoj utakmici daje sve od sebe i da se trudi da bude primer mladima.
"Uvek sam se trudio da dam 100 odsto sebe, i na treninzima i na utakmicama.
Trudim se da budem primer mladima i da postavim visoke ciljeve. Možda zbog
toga nije bilo lako sarađivati sa mnom. Imam dve ruke i sve što sam stekao u
životu, stekao sam sam i zbog toga me je ovo pogodilo. Ovo nisam očekivao -
da ljudi koji kreiraju javno mnjenje razapinju Aleksandra Šapića", ponovio
je.
Šapić je prokomentarisao priče da u reprezentaciji ima klanova.
"U svakoj reprezentaciji ima pojedinih ljudi sa kojima više vremena
provedete zajedno i tako se stvaraju prijateljstva.
Mi smo tu zato što smo najbolji vaterpolisti Srbije. Svi se dugo poznajemo i
mogu reći da nikada odnos među igračima nije uticao na rezultat", rekao je
Šapić.
Zar je tuča važnija od medalje?
Golman Slobodan Soro, koji je pomalo neočekivano dobio šansu u Pekingu, imao
je zanimljivo izlaganje po povratku iz Kine.
- Imam utisak da je u Srbiji u prvom planu ono što se dogodilo u Olimpijskom
selu, a ne naša bronzana medalja, koja je veliki uspeh. Pričao sam u Pekingu
sa jednim vaterpolistom SAD posle našeg poraza. Rekao mi je da oni nas mogu
da pobede jednom u sto mečeva. Nažalost, taj jedan meč je došao na red u
polufinalu Olimpijskih igaara.
golman naše selekcije Nikola Kuljača. |
| |
| |
|
| |
| Šansa propuštena u Beogradu |
| |
Silni Fenerbahče je morao da drhti do kraja pred našim Partizanom, ali se samo
zahvaljujući golovima u Beogradu provukao u elitu.
Nije prebogat turski klub predvođen brazilskim i španskim zvezdama bio tako
nadmoćan da je baš zaslužio da se ponovo nađe u Ligi šampiona, ali Turci
ipak zasluženo odlaze u najjače evropsko klupsko društvo, a Partizanu ostaje
da žali za propuštenim šansama.
Pokušao je srpski šampion u drugom poluvremenu da okrene meč i takoreći bio
nadomak tog cilja. Stisnuo je Partizan Fenerbahče u poslednjih pola sata ne
dozvolivši mu da podigne glavu iz svog šesnaesterca, ali iskusni igrači
turskog tima uspeli su da odole svim naletima "crno-belih".
 Bio
je u pravu Španac Aragones kada je tvrdio da će publika biti dvanaesti igrač
njegovog kluba. U ovakvom grotlu pred 45.000 frenetičnih navijača tim
Partizana je čini se podlegao atmosferi, posebno u prvom poluvremenu kada je
i ostvarena rezultatska prevaga.
Španac Aragones je uoči važnog meča stvorio veoma lošu klimu optuživši
predsednika svog kluba da mu nije doveo željena pojačanja. Turci su krili i
to veoma lukavo da opasni Semih Šenturk, inače rodom iz Makedonije, neće
moći da nastupi protiv Partizana. Ali, to je bila lukava varka.
Šenturk je zajedno sa kapitenom Aleksom, čini se, u prvom poluvremenu bio
glavna figura na meču.
Jokanović se opredelio za čudesnu varijantu na sredini terena. Tošića je
poslao na desnu, Moreiru na levu stranu, a na sredini terena bio je Žuka.
No, uvidevši da to nije dobitna kombinacija Jokanović je pred kraj prvog
dela oslobodio Portugalca Moreiru svih zaduženja i videlo se da je to dobar
potez. Moreira se puno trudio, ali je bio usamljen jer Paunović i Tošić nisu
bili najbolje raspoloženi.
Pošto je Partizan izveo početni udarac domaćin je krenuo sa agresivnim
pritiscima. Prvo je Guiza, a potom i Lugano uputio udarac ka golu Božovića,
no brzo je naš tim uzvratio.
Kapiten Đorđević je uputio dug pas do Dijare, usledilo je dodavanje sa Žukom,
a Brazilac je majstorski lobovao odbranu Fenerbahčea, međutim Paunović nije
bio spreman da primi tu loptu.
Pojačavali su domaći igrači pritisak i najžešći je stvoren u drugoj polovini
prvog poluvremena. Fenerbahče je poveo u 28. minutu. Strelac je bio Šenturk,
a čitava akcija krenula je od Urugvajca Lugana. Usledio je dug i precizan
pas do Guize koji je vrlo lepo primio loptu, jer Stevanović nije ni trepnuo.
Španac je dodao loptu do Borala, usledio je centaršut pravo na glavu
Šenturka pošto je Fejsa zakasnio da pokrije svoj deo terena, a golman
Božović nije uspeo da se vrati na prvu stativu. Šenturk je glavom poslao
loptu u mrežu.
Partizan je puno grešio u dodavanju i to mu se osvetilo u prvom delu
utakmice. Pokušao je naš tim da u finišu prvog poluvremena stigne do
izjednačenja, ali je pokušaj Moreire zaustavio Urugvajac Lugano.
Pokušao je Slaviša Jokanović da preko Bogunovića i Lazića prodrma svoje
uspavane fudbalere i čini se da je to bio uspešan potez. Ali, Turci ponovo
stižu do prve šanse.
Knežević i Fejsa su se poigravali na svojoj polovini, brzonogi Boral je prvo
oduzeo loptu, a potom je usledio centaršut. Kazim je bio sam pred golom
Božovića i mogao je da bira ugao, ali je lopta završila preko gola. U tim
momentima Fenerbahče je pokušao na sredini terena da dobije prevagu i u 58.
minutu Brazilac Aleks, graditelj najlepših akcija domaćeg tima, posle
centaršuta španca Guize šalje loptu u mrežu.
Od tog momenta Partizan je odlučio da krene na sve ili ništa. Da li je bio
ofsajd u 63. minutu kada je Španac Gonzales signalizirao nedozvoljenu
poziciju, ostaće pitanje.
Lugano je ubacio loptu u svoju mrežu, ali je Gonzales bio autoritativan.
Bogunović i Lazić su stvorili puno problema odbrani domaćina. Šanse
Bogunovića u 70. i Dijare u 71. minutu nagovestile su nova uzbuđenja.
Kada je Gursoj srušio Lazića pred kaznenim prostorom lopti je prišao Tošić i
sjajnim udarcem sa dvadesetak metara poslao u mrežu.
Golman Demirel se nije ni pomerio. Gol radosti i gol nade obradovao je
srpske novinare koji su poskočili sa svojih sedišta našta su Turci reagovali
flašama i kamenicama i taj nemili incident trajao je skoro pet minuta.
Turci su se potom našli u panici jer je Partizan još više stezao obruč
stvarajući nervozu kod domaćih igrača. Tražio je kapiten Aleks mirnoću od
svojih igrača. Naš tim nije imao više snage da se odupre prejakom protivniku,
ali Partizan se nije obrukao. Tražiće šansu u borbi za Ligu Uefa. |
| |
| |
|
| |
| Ljudi u FSS-u nemaju pojma! |
| |
Bivši selektor Srbije, Španac Havijer Klemente, ne veruje da će se naš
nacionalni tim usrećiti sa Radomirom Antićem na čelu!
Klemente u ekskluzivnom intervjuu za Pres kaže da se srpskoj reprezentaciji
crno piše ukoliko je Antić bude vodio kao neke španske klubove (Ovijedo,
Seltu), koji su u poslednje vreme uglavnom ispadali iz prve lige.
Klemente tvrdi i da čelnici FSS ne znaju ništa o fudbalu, jer su Miroslava
Đukića smenili, a da mu nisu pružili priliku da A tim vodi u nekom zvaničnom
meču. Osim toga, kako kaže, nisu odgledali nijedan njegov trening.
 Kako
ste videli smenu Miroslava Đukića?
- Nije logično to što je Đukić smenjen. On nije dobio pravu šansu da pokaže
šta zna i šta može s reprezentacijom, jer je morao da ode bez ijedne
zvanične utakmice na klupi. Nisam u Srbiji i nisam ispratio do detalja kako
se razvijala situacija oko njegovog odlaska, ali u svakom slučaju taj potez
čelnika vašeg fudbala mi nije jasan.
U čemu vidite glavni problem srpskog fudbala?
- Problem je u tome što su rukovodioci FSS ljudi koji nemaju veze s fudbalom.
Oni verovatno nisu odgledali nijedan trening Miroslava Đukića, nisu ga ni
pitali šta je želeo da postigne na prijateljskim utakmicama koje je odigrao,
već su samo pogledali rezultate tih utakmica i utvrdili da bi njega trebalo
smeniti. To se tako ne radi. U srpskom fudbalu ne postoji plan rada i
razvoja, projekat za budućnost...
Kako vi ocenjujete rad Miroslava Đukića?
- Sa njim sam imao prilike da sarađujem dok sam bio selektor Srbije, jer je
on tada vodio mladu reprezentaciju. Po mom mišljenju, on je perspektivan
trener koji je mogao da predstavlja rešenje na duže staze za srpsku
reprezentaciju. Nas dvojica smo odlično sarađivali i verujem da bi on imao
uspeha, samo da su ga pustili da radi svoj posao.
Kako vam se čini novi selektor Srbije Radomir Antić?
- Ukoliko Antić u Srbiji bude funkcionisao onako kako je radio u Španiji u
poslednjih nekoliko godina, onda tu neće biti sreće za Srbiju. Jer, poznato
vam je da je nekoliko poslednjih poslova završavao tako što su klubovi
ispadali u niži rang takmičenja.
Pratite li srpske igrače i da li ima neko ko se izdvojio u poslednje vreme?
- Video sam spisak koji je objavio Antić za sledeće utakmice. Uglavnom su to
isti igrači s kojima sam sarađivao, a vidim da su i dvojica novih igrača iz
domaće lige, Nenad Milijaš i Ivan Obradović. Posebno bih se osvrnuo na ovog
drugog, jer sam još posle prvog kola prošle sezone rekao da je on za mene
otkrovenje i mnogo mi se dopada njegova igra. Bilo je to posle utakmice
Partizan - Vojvodina u Novom Sadu. Još tada sam rekao da je pred tim dečkom
sjajna karijera, veliki je potencijal i sasvim je logičan i očekivan sled
događaja da se on sada nađe u A timu. Mislim da bi i ranije stigao do
reprezentativnog dresa, ali su ga omele povrede, jer je prošle sezone igrao
samo u prolećnom delu.
- Kolike su šanse Srbije da se plasira na SP 2010?
- Pre svega, potrebno je da se pogledate u oči i da selektor ili rukovodioci
srpskog fudbala kažu koji su realni dometi reprezentacije. Iskreno, mislim
da bi bilo suludo očekivati da se Srbija nađe u Južnoj Africi! Toj ekipi
želim svu sreću, ali imate veoma tešku grupu. Realno, Francuska i Rumunija
su daleko veći favoriti za odlazak na Svetsko prvenstvo. Gro srpskog tima je
isti kao u prethodnom ciklusu, ali biće potrebno dosta rada i mnogo toga će
zavisiti od početka kvalifikacija.
Koliki je problem to što je novi selektor došao samo dve nedelje pre prvih
utakmica?
- Veliki je to problem, jer selektor ne može ništa da uradi za tako kratak
period. Antić neće imati vremena da promeni igru, jer će s ekipom raditi
nedelju dana i imaće dva ili tri treninga najviše. Zbog toga će ekipa u
duelima s Farskim Ostrvima i Francuskom igrati onako kako je navikla kod
Đukića.
Kako iz sadašnje perspektive gledate na vreme provedeno u Srbiji?
- Kao što sam ranije već govorio, veoma sam zadovoljan periodom koji sam
proveo u vašoj zemlji. Srećan sam i ponosan što sam imao priliku da vodim
vaš nacionalni tim i da radim s takvim igračima, ali problem je u tome što
kod vas teško može da se napreduje. A, tu se opet vraćamo na onu priču o
vodećim ljudima iz FSS, koji ne rade svoj posao planski i s jasnim
dugoročnim ciljem.
Da li je taj segment bio bolji dok ste vi bili selektor?
- Čini mi se samo da se prethodni predsednik više razumeo u fudbal, nego
ovaj sadašnji. |
| |
| |
|
| |
| Ne idem iz Mančestera |
| |
 Nemanja
Vidić je reagovao na sporne izjave u njegovom intervjuu u ruskom magazinu
"Football njeekly", koji su preneli brojni svetski mediji, i istakao da on
ne želi da napusti "đavole" i da su kritike klime i života u Mančesteru bile
vezane samo za period prilagođavanja.
Defanzivac reprezentacije Srbije je za klupski sajt rekao da nije izjavio
pojedine stvari koje su britanski mediji preneli i da su u pitanju loši
citati i rečenice izvučene iz konteksta.
Nemanja je otvoreno rekao da je sa ruskim novinarima razgovarao o tome
koliko je bilo teško da se adaptira život u novoj sredini, čiji deo
predstavljaju i česti pljuskovi u Mančesteru, ali da je to stvar prošlosti.
Vidić je istakao i da je prvih šest meseci imao problema zbog jezika i
kulture življenja koja je bila osetno drugačija od ruske i srpske.
- Želim da razjasnim da ja nisam rekao neke od tih stvari. Govorio sam o
tome koliko mi je bilo teško da se priviknem na život u Mančesteru, ali to
nikako ne odražava trenutno stanje stvari. Uživam u životu fudbalera
Mančestera junajteda i veoma sam srećan što sam deo ovog velikog kluba.
Mislim da to pokazujem na terenu svake nedelje. Takođe, suviše poštujem
ljude u Mančesteru i Engleskoj da bih ih kritikovao na ovaj način, rekao je
Nemanja. |
| |
| |
|
| |
| Bolt je imao brzinu za 9,52 |
| |
Trostruki olimpijski šampion Jamajčanin Usein Bolt mogao je u olimpijskoj
finalnoj trci na 100 metara da ostvari vreme od 9,52 sekunde da petnaestak
metara pre cilja nije usporio i počeo da proslavlja pobedu, rekao je njegov
trener Glen Mils.
 Prema
njegovim rečima, Bolt je tek počeo da trči 100 metara i najbolje rezultate
trebalo bi da ostvari za otprilike dve godine.
- Bolt 100 metara trči tek godinu dana i ovo što je ostvario je neviđeno.
Bez obzira na propust u finalu, uveren sam da će on istrčati 9,52. Ustvari,
mislim da je to najsporije što će trčati, a verovatno će biti i brži, rekao
je Mils.
Bolt je pristao da danas u Cirihu pruži revanš Ričardu Tompsonu iz Trinidad
i Tobaga i Amerikancu Volteru Diksu, koji su u finalu olimpijske trke na 100
metara zauzeli drugo i treće mesto.
Novi olimpijski šampion i svetski rekorder na 100 i 200 metara izjavio je da
se ne opterećuje predstojećom trkom i da ne želi da nagađa da li će pobediti
i koje vreme će ostvariti.
- U Pekingu sam ostvario sve ciljeve i snove i teško je očekivati da posle
desetak dana nadmašim te rezultate. Sada jedino želim da ovu sezonu završim
bez povrede, da idem kući da se odmaram i uživam, rekao je Bolt. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
