|
|
Broj 1167, 29. avgust 2008.
| Šarganskom osmicom voz sa Mokre Gore stigao
do Dobruna |
| |
Prva "Ćirina" kompozicija sa pruge "Šarganska osmica" u Mokroj Gori stigla je
juče u Dobrun čime je i zvanično počeo međudržavni turistički saobraćaj
između Srbije i Bosne i Hercegovine, na relaciji Mokra Gora-Višegrad.
Tokom jednočasovne vožnje Kanjonom reke Rzav uz pojednostavljenu pasošku i
carinsku kontrolu, voz sa turistima iz Srbije zaustavio se u Dobrunu, kod
manastira Uspenja presvete Bogorodice iz 13. veka.
Manastir u Dobrunu juče je slavio svoju slavu - Veliku Gospojinu uz
prisustvo velikog broja vernika i gostiju koji su ispred manastirskih dveri
pozdravili pisak "Ćire" i prve turiste iz Srbije.
Vladika dabro-bosanski Nikolaj pozdravio je napore "Železnice Srbije" i "Željeznice
Republike Srpske" da prugu osposobe za saobraćaj i potrebe turizma, uz ocenu
da je tom kraju potreban i dupli kolosek sa železničkom stanicom.
Vladika je podsetio da je 1974. godine, posle pola veka, zbog "navodne
neisplativosti", ukinut voz Užice-Višegrad koji je, po njegovim saznanjima,
"samo jedne godine poslovao sa gubitkom".
U razgovoru sa predstavnicima železnica, opština Užica i Višegrada, vladika
Nikolaj je predočio istoriju svetilišta u Dobrunu, stanje i radove na obnovi
manastira.
Muzejsko-turistička pruga od Mokre Gore do Dobruna duga je 15,2 kilometra,
od čega je u Srbiji 6,8 kilometara.
Obnova pruge uskog koloseka na teritoriji Republike Srpske počela je pre
četiri godine od Vardišta do Višegrada u dužini od 18 kilometara od čega, do
Višegrada, nedostaje još kilometar i 700 metara.
Završetak pruge do Višegrada nadležni u "Željeznici Republike Srpske"
očekuju iduće godine, a radovi na obnovi od granice sa Srbijom koštaće 9,6
miliona konvertibilnih maraka.
Turistički voz na deonici Mokra Gora - Dobrun - Mokra Gora saobraćaće u
promotivnom periodu do kraja sezone, a od iduće godine biće prva deonica na
turističkoj pruzi Mokra Gora-Višegrad.
"Šarganskom osmica" od završetka obnove 2003. godine do danas prevezlo se na
desetine hiljada turista iz zemlje i sveta. |
| |
| |
|
| |
| Vukčević očekuje skoro hapšenje Mladića |
| |
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević rekao je da očekuje da će
Ratko Mladić, koga je Haški tribunal optužio za genocid, uskoro biti uhapšen.
 U
intervjuu za agencije Ašošiejted pres (AP) i Rojters Vukčević je rekao da se
bivši vojni komandant bosanskih Srba krije u Srbiji, ali da ne veruje da je
prerušen kao što je bio bivši politički vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić,
koji je prošlog meseca uhapšen u Beogradu. On je rekao da su Karadžić i
Mladić potpuno različite ličnosti.
"Mladić se možda podvrgao plastičnoj hirurgiji, ali se ne krije kao Karadžić",
rekao je Vukčević i naglasio da je promena identiteta Karadžića bila "zapanjujuća",
da on ne samo što je promenio izgled, nego i način hoda i govora.
Mladić i Karadžić optuženi su za genocid zbog masakra 8.000 bosanskih
Muslimana iz Srebrenice 1995. godine i zbog opsade Sarajeva tokom rata u BiH.
Vukčević je rekao da veruje da se Mladić krije u Beogradu pod zaštitom
svojih ratnih drugova, bosa-nskih Srba.
"Potraga za Mladićem ide dobro. Nadam se da ćemo uskoro završiti hašku priču",
rekao je Vukčević agenciji AP.
"Sve naše službe su maksimalno angažovane koliko je to moguće. Ako nastavimo
sa dinamikom hapšenja iz poslednje dve godine očekujem da će do toga (hapšenja)
uskoro doći", rekao je Vukčević agenciji Rojters.
Agencija Rojters podseća da Srbija, da bi ispunila saradnju sa tribunalom,
pored Mladića još treba da izruči lidera hrvatskih Srba Gorana Hadžića,
optuženog za ratne zločine u toku rata u Hrvatskoj 1991-95. godine.
Podvlačeći razliku između Karadžića i Mladića, Vukčević je naglasio da je
Mladić bio profesionalni vojnik i da je "imao iluziju da se bori za srpske
interese".
"Za njega bi bilo najbolje, i za njegovu porodicu ako bi se dobrovoljno
predao", rekao je Vukčević.
Karadžić je uhvaćen u Beogradu posle 12 godina skrivanja. Vukčević je rekao
da svi optuženici pokušavaju da odlažu suđenje u Hagu očekujući da će doći
2010. godina kada je predviđeno da se sud zatvori. "Ali Karadžiću bi se onda
sudilo u Sarajevu", rekao je Vukčević.
On je upozorio da će srpsko pravosuđe procesuirati svakog ko pomaže
osumnjičenim za ratne zločine da se skrivaju time što im obezbeđuje lažne
dokumente.
"Bićemo rigorozni...Neko je očigledno njima pomogao i mi ćemo to istražiti",
rekao je Vukčević, prenosi agencija Rojters. |
| |
| |
|
| |
| Nesuglasice oko radne verzije statuta
Vojvodine |
| |
Iako još nije ni zvanično predstavljena, radna verzija statuta Vojvodine, koju
su izradili eksperti Demokratske stranke (DS), izazvala je burne reakcije
stranaka u Skupštini Vojvodine.
Radna verzija statuta još nije predstavljena javnosti, ali je novosadski "Dnevnik"
objavio da se u nacrtu predviđa da pokrajina ubuduće ima vladu i ministre,
dok će pokrajinska skupština moći da donosi i zakone.
Vlada Vojvodine moći će, prema tekstu objavljenom u "Dnevniku", da donosi
uredbe, a dosadašnji naziv Izvršno veće trebalo bi da bude promenjeno u "vlada".
Takođe, Vojvodina se definiše kao autonomna pokrajina svih građana koji u
njoj žive, u sastavu Srbije.
Vojvodina, po tom predlogu, može da uređuje pitanja od pokrajinskog značaja
u oblastima prostornog planiranja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva,
turizma i ugostiteljstva, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva,
saobraćaja, prosvete, sporta, kulture, nauke, zdravstva i socijalne zaštite,
javnog informisanja i drugim.
Predviđeno je i pravo pokrajine da osniva predstavništva u inostranstvu "radi
promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i
turističkih kapaciteta".
U Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja je članica vladajuće koalicije
u Skupštini Vojvodine, naveli su da im iz DS-a još nisu dostavili tekst
radne verzije statuta.
Šefica poslaničke grupe LSV u pokrajinskom parlamentu Maja Sedlarević kazala
je danas agenciji Beta da njena stranka ne odstupa od principa da Vojvodina
dobije zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlasti, sopstvene prihode i imovinu.
"Pošto Ustav Srbije ne omogućava ispunjenje naših principa, mi ćemo
insistirati na promenama Ustava", kazala je Maja Sedlarević.
Prema njenim rečima, DS ima apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine, što
znači da može da usvoji novi statut pokrajine i bez glasova LSV.
"DS-u u Skupštini Vojvodine ne trebaju glasovi LSV, ali joj naši glasovi
trebaju u Skupštini Srbije", poručila je Maja Sedlarević.
Dodala je da je sa radnom verzijom statuta koju su izradili eksperti DS-a
upoznata samo preko medija i navela da joj je upalo u oči da je u nabrajanju
okruga u Vojvodini izostavljeno Pančevo.
"To znači da se na mala vrata pokušava nastaviti trend 'beogradizacije'
Pančeva", ocenila je ona.
Najoštrije kritike na račun radne verzije statuta do sada su upućene iz
opozicione Demokratske stranke Srbije (DŠ), koja je juče pozvala predsednika
Srbije Borisa Tadića da se izjasni o aktivnostima na izradi tog dokumenta, a
predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića optužila za stvaranje "države
Vojvodine".
"Pričom o zastarelosti naziva Izvršno veće, Pajtić pokušava da sakrije
suštinu svog plana i statuta koji predlaže, a to je stvaranje zasebne
vojvođanske policije, preuzimanje celokupne imovine Srbije, stvaranje
zasebne mreže i sudova i potpuno zasebnu zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast",
naveo je DŠ u saopštenju za javnost.
Šef poslaničke grupe koalicije DŠ-Nova Srbije u vojvođanskom parlamentu
Borko Ilić rekao je danas agenciji Beta da ta koalicija nije imala uvid u
radnu verziju Statuta Vojvodine, već da je o pojedinostima saznala iz medija.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić takođe je
optužio DS da od Vojvodine želi da stvori nezavisnu državu.
Mirčić je agenciji Beta rekao da SRS nije imala uvid u radnu verziju statuta,
sem onoga što su pročitali u "Dnevniku". |
| |
| |
|
| |
| Nominovani ambasadori Kosova u deset država |
| |
Vlada Kosova nominovala je kandidate za ambasadore Kosova u deset zemalja u
kojima će otvoriti predstavništva.
Premijer Kosova Hašim Tači je na jučerašnjoj sednici vlade saopštio imena
deset ambasadora koji će voditi ambasade Kosova u SAD, Velikoj Britaniji,
Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Belgiji, Albaniji i
Turskoj.
Za ambasadora u SAD je nominovan direktor Radio Kosova Avni Spahiju, u
Londonu Muhamed Hamiti, u Parizu Muhamedin Kulaši. U Briselu će ambasador
biti Iljir Dugoli.
Za ambasadora Kosova u Berlinu je nominovan Viljson Mirdita, u Rimu Albert
Prengaj, dok je Sabri Kičmari nominovan za ambasadora u Beču.
Naim Maljaj je kandidat za ambasadora u Bernu, Gazmend Pulja u Tirani i
Bekim Sejdiu u Ankari.
Predlog kandidata će biti dostavljen predsedniku Kosova Fatmiru Sejdijuu
koji, shodno Ustavu Kosova, treba da potpiše ukaz o njihovom imenovanju. |
| |
| |
|
| |
| Pronađeni važni istorijski dokumenti u Arhivu
Srbije |
| |
U depou Arhiva Srbije u Karnegijevoj ulici u Beogradu pronađeno je obilje
važne arhivske građe iz 19. i 20. veka koja je dedecenijama bila nepoznata
istraživačima.
Reč je o dokumentima koji su od velikog značaja za proučavanje istorije
Srbije u 19. i 20. veku, koji nisu razvrstani u fondove, niti su
evidentirani u arhivskim informativnim sredstvima, saopšteno je iz Arhiva
Srbije.
Među pronađenim dokumentima su pismo Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz
1809. godine, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine, kao i
akta sa Svetoandrejske skupštine.
 Pronađena
su, takođe, akta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. i
brojni drugi dokumenti značajni za političku, vojnu, diplomatsku, društvenu
i kulturnu istoriju Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka, piše u
saopštenju.
Arhivska građa bila je pohranjena u kartonskim kutijama pod oznakama "Razno",
"Za škartiranje" i "Prazno", van fondova, a otkrivena je pregledom depoa
obavljenog tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.
Kako se ističe u saopštenju, jedan od najdrastičnijih primera jeste obilje
arhivske građe dobijene iz Beča restitucijom, početkom 80-ih godina 20. veka,
koja je pronađena u zapečaćenim kartonskim kutijama. |
| |
| |
|
| |
| Artemije u sukobu sa vrhom SPC, a ne sa
Teodosijem |
| |
Sukobi unutar eparhije raško-prizrenske posledica su dužeg neslaganja vladike
Artemija sa odlukama Sabora i Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC), rekao
je danas Beti izvor iz vrha SPC.
"Nije reč o sukobu dvojice episkopa, Artemija i Teodosija, već je reč o
sukobu vladike raško-prizrenskog Artemija sa odlukama Sabora, koje je
episkop Teodosije dužan da sprovodi", rekao je Betin izvor povodom događaja
koji su usledili nakon odluke vladike Artemija da smeni svog vikarnog
episkopa Teodosija.
 Artemije
je smenio i Teodosijevog zamenika protosinđela Savu Janjića.
Vikarni episkop Teodosije zadužen je od vrha SPC za proces obnove oštećenih
crkava i manastira na Kosovu i zbog toga je, prema rečima Betinog
sagovornika, "veran odlukama Sabora SPC" u sporu koji je nastao između
episkopa Artemija i Sabora.
"U svemu ovome, episkop Teodosije je kolateralna šteta", rekao je Betin
sagovornik.
Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije smenio je episkopa
lipljanskog Teodosija, koji je i iguman manastira Dečani, i protosinđela
Savu Janjića zbog "nediscipline".
Sinod SPC saopštio je da je ta odluka "nepromišljena i neočekivana" i
zakazao za utorak, 26. avgust, sednicu na koju su pozvana i dvojica episkopa. |
| |
| |
|
| |
| Vladika Artemije služio liturgiju u manastiru
Gračanica |
| |
Vladika raško-prizrenski Artemije juče je u manastiru Gračanica, povodom
Velike Gospojine, služio liturgiju kojoj je prisustvovalo nekoliko stotina
građana.
Iako su ranije u manastiru liturgiju zajednički služile vladike Artemije i
lipljnski Teodosije, posle njihovog sukoba vikarni episkop Teodosije danas
se nije pojavio u Gračanici.
 Vladika
Teodosije, koji je postao vikarni episkop 2004. godine, služio je liturgiju
u Visokim Dečanima, a službi su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za
Kosovo i Metohiju.
U toku služenja liturgije u Gračanici, u ekonomskom delu dvorišta manastira
izbila je vatra koja je zahvatila nekoliko stogova sena, a zahvaljujući
brzoj intervenciji građana i vatrogasaca požar je ugašen.
Vladike Artemije i Teodosije u sukobu su zbog različitih stavova o obnovi
srpskih svetinja na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Srećković o saradnji sa iseljenicima |
| |
Ministar za dijasporu Srđan Srećković istakao je da će Srbija na primeru
zemalja koje imaju veliko iskustvo u odnosima sa dijasporom naći najbolje
rešenje za uključivanje rasejanja u razvoj Srbije i njeno približavanje
Evropskoj uniji.
Srećković je danas razgovarao sa Adžajom Svarupom, ambasadorom Indije čija
se dijaspora procenjuje na 25 miliona ljudi širom sveta, piše u saopštenju
Ministarstva za dijasporu.
Srećković je obavestio ambasadora o prioritetima Ministarstva - donošenje
Zakona o dijaspori i usvajanje državne strategije koja će regulisati odnose
matice i rasejanja, i formiranje platforme za rešavanje gorućih pitanja -
povratak mladih, investicije, državljanstvo i vojna obaveza.
Svarup je nagasio da je sistematsko bavljenje Indije dijapsorom učvrstilo
veze sa iseljeništvom i omogućilo učešće u razvoju.
Svarup je rekao da su u jačanju odnosa i poverenja dijaspore prema matici
veoma važene formalne veza, kancelarije, centari i fondovi za investicije,
stipendije za studente iz dijaspore, priznanja istaknutim predstavnicima
dijaspore, regulisanje državljanstva i poreza, organizovanje konferencija o
dijaspori.
Srećković je o tome juče razgovarao sa ambasadorom Izraela Arturom Kolom. |
| |
| |
|
| |
| Za ulazak u Srbiju nisu potrebne vize za više
od 50 država |
| |
U Srbiju bez viza, sa važećim običnim pasošima mogu da uđu državljani više od
50 država, podaci su Turističke organizacije Srbije.
Kako se navodi na sajtu (
www.serbia-tourism.org ), za ulazak u Srbiju vize nisu potrebne
državljanima Australije, Amerike, Austrije, Belgije, Belorusije, Izraela,
Japana, Kanade, Kube, Koreje, Estonije, Finske, Francuske, Grčke, Holandije,
Meksika, Nemačke, Španije, Švajcarske, Tunisa, Vatikana, Velike Britanije,
Novog Zelanda, Sejšelia i Singapura.
Vize nisu potrebne ni za državljene Hrvatske, Bosne i Hercegovine,
Makedonije, Slovenije, Madarske, Bugarske, Rumunije, Andore, Argentine,
Bolivije, Češke, Čilea, Danske, Irske, Islanda, Italije, Kipara, Kostarike,
Letonije, Lihtenštajna, Litvanije, Luksemburga, Malte, Monaka, Norveške,
Poljske, Portugalije, San Marino, Slovačke i Švedske.
Sa diplomatskim i službenim pasošima, kao i sa običnim pasošima sa klauzulom
"poslovno u ...", vize za ulazak u Srbiju nisu potrebne državljanima DNR
Koreje, Kine, Azerbejdžana, Gruzije, Jermenije, Kirgistana, Mongolija,
Tadžikistan, Ukrajine, Rusije, Turkmenistana, Ekvadora, Egipta, Pakistana,
Gvineje, Perua i Turske. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
