|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1168, 5. septembar 2008.
| Janša primio 21 milion evra mita? |
| |
"Afera decenije", kako su slovenački mediji nazvali optužbu finske televizije
na račun slovenačkog premijera Janeza Janše, snažno je uzdrmala slovenački
politički prostor i javnost.
Finska javna televizija "YLE" u utorak je emitovala emisiju o tome da je
premijer Janša za posao kupovine preko 270 miliona vrednih oklopnih borbenih
vozila 4h4 od finske firme "Patria" primio 21 milion evra mita.
Kao odgovor na te optužbe, slovenački premijer Janez Janša je održao
konferenciju za novinare, petnaestak dana pre održavanja parlamentarnih
izbora i zahteva opozicije da se zakaže vanredna sednica parlamenta i da
Janša da ostavku.
Kako se i očekivalo, premijer je negirao tvrdnje finskog novinara Magnusa
Berglundoma, rekavši da su one lažne i apsurdne.
Janša je zahtevao izvinjenje i objavu dokumenata, koji bi potkrepili
Magnusonove tvrdnje, i najavio tužbu protiv njega i finske televizije.
On je, pored ostalog, još rekao i da optužba protiv njega ima korene u
Sloveniji, optužujući za hajku svoje buduće političke konkurente na izborima,
slovenačku levicu.
Povezanost sa korupcijom negirali su juče i danas i navodni "kuriri"
koruptivnog novca - slikar Jure Cekuta, Volfgang Ridl i Valter Volf, a neki
od njih, najavili su zahtev za sudsko poravnanje.
"Stvari nisu stvar fantazije, ja izveštavam o činjenicama, koje su dva puta
proverene i iz različitih izvora, što je tradicionalno novinarstvo. Ja radim
svoj posao. Neka tuži "Patriu", ako je tako nevin. To je moj komentar",
rekao je za ljubljanski list "Dnevnik" autor finske emisije, novinar
Magnusom.
Slovenačka javnost postavlja pitanje i šire - kako to da, nakon što finski
istražitelji već nekoliko meseci vrše istragu o putu koruptivnog novca iz "Patrije"
u Sloveniju, slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova i državno javno
tužilaštvo nisu pokrenuli sličan postupak, kao i zašto se o svemu ćuti.
Filozof i jedna od ključnih idejnih projektanata slovenačkog osamostaljenja
Spomenka Hribar u današnjem izdanju lista "Finance" prokomentarisala je
aferu o kupovini finskih vozila rečima da " političke barabe prljaju državu".
"Svinjarija, ne mogu drukčije reći, da ovu državu, koju smo napravili, sada
neke političke barabe prljaju zbog posla koji uzurpiraju, a novac trpaju u
svoj džep ili za svoju politiku", rekla je Hribareva. |
| |
| |
|
|
| Postoji plan da mog oca ubiju u Hagu |
| |
"Tvrdnje da je postojao plan za likvidaciju mog oca su više nego utemeljene.
Pouzdano znam da je taj plan i sada aktivan, ali je modifikovan i pretočen u
plan njegove 'sudske likvidacije'", istakla je ona u intervjuu za Press RS.
Sonja Karadžić-Jovičević, ćerka haškog optuženika i nekadašnjeg predsednika
Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića, tvrdi da "postoji plan" da njenog
oca ubiju u pritvoru Haškog tribunala.
Ona je navela da "plan Zapada da likvidira Radovana Karadžića" postoji od
momenta kada je on postigao dogovor sa američkim diplomatom Ričardom
Holbrukom o povlačenju iz politike i javnog života.
"Tvrdnje da je postojao plan za likvidaciju mog oca su više nego utemeljene.
Pouzdano znam da je taj plan i sada aktivan, ali je modifikovan i pretočen u
plan njegove 'sudske likvidacije'", istakla je ona u intervjuu za Press RS.
Prema njenim rečima, za taj plan znao je i nekadašnji visoki predstavnik u
BiH Karl Bilt.
Ona je rekla da Radovan Karadžić ima dokaze o postojanju navodnog plana za
njegovu likvidaciju, dodajući da pojavljivanje Karadžića u Haškom tribunalu
"nije bila opcija, jer tamo nije smeo živ doći i dobiti šansu da progovori".
Sonja Karadžić-Jovičević dalje je kazala da je njen otac njenoj majci, u
jesen 2002. godine, rekao da ima garancije da će optužnica protiv njega biti
povučena i da će on biti slobodan čovek.
"Tada je rekao: Ako me prevare, više nećete čuti za mene. Nažalost, tako je
i bilo", kazala je ona.
Sonja Karadžić Jovičević je dodala da je njena porodica proletos u sudu na
Sokocu pokrenula proceduru da se Radovan Karadžić proglasi mrtvim. "Mislili
smo: ako stavrno nije živ, u čemu je smisao našeg daljeg maltretiranja,
pretnji i ucena", rekla je ona za Press RS. |
| |
| |
|
|
| Otcepio se ledenjak veličine Menhetna |
| |
Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu je ovog leta pretrpeo dva najveća
smanjenja u poslednje tri decenije, uključujući i otcepljenje ledenjaka
veličine Menhetna od ostrva na polarnoj granici Kanade, saopštili su
naučnici.
Ledeni pokrivač je preko leta izgubio 212 kvadratnih kilometara, rekao je
Martin Džefris (Jeffries) iz Američke Nacionalne naučne fondacije i
Univerziteta Ferbanks na Alajsci.
 Ledenjaci
se formiraju akumulacijom snega i smrznute otopljene vode, koja oblikuje
velike platforme leda velike debljine koji pluta po površini okeana, ali je
povezan sa kopnom. U toku prošlog veka kada bi se ledenjaci otcepili led u
moru bi vremenom ponovo formirao novi ledenjak na njihovom mestu.
Derek Mjuler, naučnik sa Univerziteta Trent u Ontariju, rekao je da su ove
promene pod sadašnjim vremenskim uslovima nepovratne i da ekološki uslovi
koji su ih održavali u ravnoteži hiljadama godina više ne postoje.
Mjuler je rekao da se ledenjak Markam, površine 49 kvadratnih kilometara i
star 4.500 godina otcepio od ostrva Elsmer u avgustu i sada pluta okeanom u
arktičkom krugu.
 Otcepila
su se dva dela velikog ledenog bloka Serson i smanjila ga za 60 odsto ili za
122 kvadratna kilometara kao i 21 kvadratni kilometar leda sa trećeg ledenog
bloka Vard Hant, koji se prostire na 440 kvadratnih kilometara, debljine 40
metara.
Na bloku Vard Hant vidljive su pukotine što naznačava da bi mogao da nastavi
da se smanjuje, dodao je on.
Sa druge strane zemljine kugle se dešavaju slični fenomeni, ranije ove
godine odvojio se jedan deo od 414 kvadratnih kilometara ledenog bloka u
Antarktiku.
Gubitak ovih ledenjaka znači da retkim ekosistemima koji od njih zavise
preti nestanak, još je upozorio Varvik Vinsent, naučnik sa Univerziteta
Laval. |
| |
| |
|
|
| Sve što (ne)znate o pivu |
| |
Vrlo je verovatno da su i hleb i pivo izmislile žene. Legenda kaže da je pivo
rezultat slučajnog otkrića. Loše spremljena zrna žita povukla su vlagu i uz
pomoć sveprisutnih divljih kvasaca fermentirala u zanimljivu smesu.
Ljudi su je probali i otkrili njen neobičan ukus, hranjivost i, naravno,
opojnost.
To se dogodilo jako davno, u Mesopotamiji, gde se točio "tečni hleb". Priča
o pivu stara je koliko i priča o hlebu. Šta je bilo prvo, pivo ili hleb, još
utvrđuju istoričari hrane.
 Prvo
pivo verovatno se pravilo od pšenice i ječma. Tek 1516. bavarski zakon o
čistoći piva naložio je: "Pivo se pravi od ječma, hmelja i vode". Tog se
zakona drže Nemci, a ostali vole da dodaju i jeftiniji kukuruz ili pirinač.
Hmelj se dodaje pivu kao začin koji daje ugodnu gorčinu, penu, ali i
konzervira razvoj nepoželjnih bakterija, te doprinosi procesu bistrenja.
Pivo gasi žeđ, osvežava, krepi i relaksira. Ono je i jako zdravo. Pozitivan
učinak i lekovitost piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena.
U starom Egiptu pivo je kao napitak koji krepi i daje energiju bilo obavezni
deo obroka robova - graditelja piramida. Osim za vraćanje snage nakon
napornog rada, pivo je tada kao napitak sirotinje zamenjivalo i uglavnom
nečistu vodu.
Osim za piće, pivo se koristilo i u kozmetičke svrhe za osvežavanje kože
lica i prevenciju kožnih oboljenja.
Pivo sadrži vitamine B-grupe, zatim magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe i
cink. Bogato je ugljenim hidratima, proteinima i flavonoidima, ali i
antioksidansima. Lekovitost piva potvrđena je i u mnogim savremenim naučnim
i kliničkim ispitivanjima.
Pivo, između ostalog, pozitivno utiče na prokrvljenost, cirkulaciju krvi i
krvni pritisak, kao i na količinu šećera i vrednost masnoća u krvi. Ima
blagotvoran učinak i kada je reč o bolestima mokraćnih organa ili kamena u
bubrezima.
Pivo povoljno deluje i na psihu jer potstiče dobro raspoloženje, relaksira,
smanjuje napetost, nervozu i stres. Ipak, s obzirom na opasnosti koje donosi
preterivanje u alkoholu, ključna reč kod svih saznanja o pozitivnom uticaju
piva na zdravlje je "umereno".
Suprotno uvreženom mišljenju - pivo uopšte ne goji jer ne sadrži masnoće.
Pivo ima sličnu energetsku vrednost kao mleko i nema nikakvih "skrivenih"
sastojaka koji bi podsticali debljanje, posebno nastanak tzv. pivskog
stomaka.
Razlog za gomilanje kilograma kod "pivopija" je preterivanje. Takođe,
utvrđeno je da su prehrambene navike pivopija manje u skladu s
nutricionističkim preporukama nego osoba koje češće piju vino.
Zanimljivo je takođe da je mnogo veća verovatnoća za nastanak "pivskog"
stomaka ako se ođednom popije velika količina tog pića nego ako se ono
ravnomerno rasporedi tokom sedmice.
Prema podacima jedne studije u kojoj je učestvovalo 57.000 ljudi, osobe koje
su pile istu količinu pića, samo ravnomerno raspoređenu tokom nedelje, bile
su manje sklone nastanku "pivskog" stomaka.
Majvažnije "pivarske" zemlje su Češka, Nemačka i Belgija. Pivo je, kažu,
najprodavanije alkoholno piće na svetu - oko 1.500 miliona hektolitara
godišnje.
Evropa i Amerika, iako predstavljaju samo četvrtinu svetske populacije,
konzumiraju dve trećine svetske proizvodnje piva, sa prosečnom potrošnjom po
glavi stanovnika od 64 odnosno 55 litara godišnje.
Uprkos raširenoj praksi posezanja za hladnim pivom tokom vrelih dana, lekari
to ne preporučuju jer alkohol dodatno dehidrira telo. Umereno i odgovorno
ispijanje piva će najbolje prijati uz večernja letnja opuštanja, njihov je
savet. |
| |
| M.K. |
|
|
| Da li bi NASA trebalo da bude zabrinuta? |
| |
Nasa je zabrinuta jer američki "spejšatl" mora da bude "penzionisan" do 2010.
godine, a novo svemirsko vozilo "Orion" sa ljudskom posadom, neće biti
spremno do 2015. godine...
Zahlađenje odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država zbog ruske vojne
akcije u Gruziji, moglo bi da prouzrokuje prilične probleme u razvoju vrlo
ambicioznog svemirskog programa SAD.
Prema proceni američkih eksperata, letovi nacionalne svemirske agencije Nasa
ka Međunarodnoj orbitalnoj stanici mogli bi, u bližoj budućnosti, da zavise
od ruske letelice "Sojuz".
 Nasa
je zabrinuta jer američki "spejšatl" mora da bude "penzionisan" do 2010.
godine, a novo svemirsko vozilo "Orion" sa ljudskom posadom, neće biti
spremno do 2015. godine.
Razlog tome je ozbiljna ekonomska recesija u SAD zbog čega se očekuje da do
kraja ove godine američki državni budžet bude u minusu za oko 500 milijardi
dolara. Kako se procenjuje, ukupan budžet potreban za izgradnju "Oriona"
iznosi oko 210 milijardi dolara.
Raketa "Sojuz" je konstruisana 1966. godine, a od 1980. godine proizvodnja
je dostigla maksimum od 60 raketa godišnje, čime je postala najpopularnija
svemirska raketa. Ona se odlikuje vrlo jednostavnim dizajnom, ali se ističe
niskom proizvodnom cenom i pouzdanošću, a do sada je bilo više od 1.700
lansiranja.
Međutim, ako dođe do daljeg zaoštravanja političkih odnosa, Rusi bi mogli da
odbiju da obezbede prevoz astronautima SAD ili, još gore, mogli bi da
povećaju cenu za svoje usluge.
Vinsent Sabatje, ekspert za istraživanje svemira pri Ce-ntru za strateške i
međunarodne studije u Vašingtonu, kaže za AFP da je ozbiljnom pogoršanju
odnosa Rusije i SAD doprineo ne samo rat u Gruziji već i odluka SAD da
postave delove antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, što je Moskva ocenila
kao vojnu pretnju.
Kraj tri decenije duge istorije "spejšsatla" ostavlja Nasu sa "rupom" od pet
godina tokom kojih će morati da plaća ruskoj svemirskoj agenciji da prevozi
i vraća američke kosmonaute i njihov teret do Međunarodne orbitalne stanice.
Čak i pre rata u Gruziji postojala je jaka opozicija u Kogresu, a sada se
situacija dodatno pogoršala, barem prema rečima senatora Floride Bila
Nelsona.
"Tokom izborne godine, teško je da će biti doneta odluka da se ubuduće plaća
na stotine hiljada dolara izuzetno agresivnoj Rusiji zarad nastavka
svemirskog programa", kaže Nelson i dodaje da je takva odluka praktičcno
nemoguća u ovom trenutku.
Nelson, pristalica pokretanja novih pregovora između Nase i ruske svemirske
agencije, smatra da bi bez povlačenja tog zakona u Kongresu, SAD mogle da do
2011. godine ostanu bez pristupa Međunarodnoj orbitalnoj stanici, vrednoj
više od 100 milijardi dolara koje su većim delom platile upravo SAD.
Međunarodna svemirska stanica je stalno naseljena počevši od novembra 2000.
godine, od kada se u njoj naizmenično smenjuju tročlane ekipe iz SAD i
Rusije.
Stanica je istraživački centar čija je izgradnja u svemiru počela 1998.
godine kao zajednički projekat svemirskih agencija SAD, Rusije, Japana,
Kanade i 11 evropskih zemalja. Planirano je da ovaj zajednički projekat bude
završen do 2010. godine i da istraživanja potraju do 2016. godine.
Šef Nase Majkl Grifin samo nekoliko dana pre izbijanja konflita na Kavkazu,
izjavio je da je zabrinut da bi se moglo desiti nešto što bi moglo da
onemogući ruski "Sojuz" da funkcioniše prema planu.
Ipak, nakon događaja u Gruziji, Nasa je zanemarila politički rizik i
saopštila da ima dugu istoriju saradnje sa ruskom federalnom svemirskom
agencijom "Roskosmos".
"Bez obzira na to što sada postoji opasnost da bi odnosi dve vlade mogli da
se pogoršaju, verujem da će ti odnosi, barem kada je u pitanju svemirski
program, biti nedirnuti i da Nasa može da se osloni na 'Roskosmos' i rakete
'Sojuz' za buduća istraživanja svemira", ocenjuje Grifin. Saradnja dve
agencije je počela u julu 1975. godine.
Džon Logsdon iz Centra za razvoj svemirskog programa pri univerzitetu "Džorddž
Vašington" očekuje da će se saradnja sa Rusima nastaviti. "Međutim, ako
situacija zbog konflikta u Gruziji bude eskalirala, verujem da nećemo moći
da predvidimo dalji tok događaja", kaže Logston. |
| |
| M.M. |
|
|
| Ema Šaplen gostovala u Viminacijumu |
| |
Mlada, lepa diva moćnog glasa, koji spaja duh roka i atmosferu opere i nikoga
ne ostavlja ravnodušnim, kao i lokacija iz rimskog doba zajedno su učinili
da pretposlednja, avgustovska "Rimska noć" ostane upamćena...
Koncert Eme Šaplen u Viminacijumu, najavljivan još od juna meseca, zaista je
i zaslužio toliku medijsku pažnju.
Naravno, oba razloga za to veoma su bitna. Mlada, lepa diva moćnog glasa,
koji spaja duh roka i atmosferu opere i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, kao
i lokacija iz rimskog doba, zaostala da nas u vremenu sadašnjem podseća na
vreme prošlo, zajedno su učinili da pretposlednja, avgustovska "Rimska noć"
ostane upamćena kao izuzetna svakome ko je imao privilegiju da joj
prisustvuje.
 Šaplenova
je, uz pratnju hora Radio-televizije Srbije i orkestra Ognjena Radivojevića,
izvela kompozicije sa svojih albuma "Karmine meo" i "Eterna", kao i temu iz
filma "Crvena planeta". Ugođaj je bio upotpunjen slikama mozaika iz
Viminacijuma, kao i scenama iz života Rimljana na video bimu. Specijalni
gost bio je pijanista Aleksandar Simić, koji je izveo svoja dva tanga i
pratio je u jednoj numeri.
Koncertu je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije, kao
i nekoliko stotina, u rimske toge odevenih, uvaženih zvanica iz diplomatskog,
kulturnog, javnog, i političkog života i donatora, čijim prilozima će biti
potpomognuto dalje istraživanje lokaliteta iz projekta "Putevima rimskih
careva" i kreiranje novog potencijala Srbije. I rektor Beogradskog
univerziteta dr Branko Kovačević potvrđuje da podatak da je na tlu Srbije
rođeno 17 rimskih imperatora, nije dovoljno poznat, niti iskorišćen tako da
promoviše Srbiju kao turističku destinaciju iz istorije civilizacije, poput
Grčke i Italije.
Ovaj koncert prvi je u okviru projekta "Opera Balkanika", koji je osmišljen
radi promocije rute rimskih careva (Itinerarijum Romana Serbie), a ideja je
da se kroz nastup velikih umetnika pruži publici jedinstven doživljaj i
istovremeno promoviše kulturna baština. Za iduće leto planirani su koncerti
u Viminacijumu, Sirmijumu, Feliks Romulijani i Medijani.
Čitav lokalitet Viminacijuma tog je dana pružao sliku iz prošlih vremena.
Mladići iz udruženja Svibor, odeveni u uniforme rimske vojske, vozili su
dvokolice, jahali na konjima i demonstrirali tradicionalne vojne veštine.
Događaj je osmislio direktor Viminacijuma, arheološkog lokaliteta kod
Kostolca i naučni saradnih Arheološkog instituta SANU, dr Miomir Korać, koji
je koloraturni sopran Eme Šaplen čuo u Izraelu i odmah shvatio da mora da je
dovede u Viminacijum. Ona je poziv prihvatila, između ostalog, i zato što
svoje koncerte uvek održava upravo na specifičnim lokacijama. Bila je
oduševljena lokacijom, ali i ljudima, već pri prvom susretu u julu, dok su
još trajali pregovori o mogućem koncertu, a sada već obećava da će doći
ponovo ovde da peva, kada bude gotov sledeći album.
Glavni menadžer koncerta, reditelj, autor i, uz Draganu Bebić, izvršni
producent projekta 'Rimska noć' je Srđan Radosavljević, a za vizuelnu
dimenziju koncerta, dizajn ambijenta i televizijsku sliku firma Dizzy
Desire.
Gotovo kao kuriozitet zvuči da je dr Miomir Korać, direktor Viminacijuma i
pomoćnik ministra za kulturnu baštinu, smenjen sa funkcije dan pred koncert
Eme Šaplen. Pored njega, smenjeni su i ostali pomoćnici u Ministarstvu za
kulturu i na njihova mesta postavljeni su novi.
Ko je Ema Šaplen?
Rođena u Parizu, 1974, ona je u tinejdžerskim godinama otkrila svoj glas i
počela da ga neguje na privatnim časovima kod jedne vremešne nastavnice
pevanja. No, roditelji nisu imali dovoljno razumevanja za njeno pevanje, pa
su posle godinu dana prestali da joj plaćaju časove, smatrajući to
neozbiljnim, i insistirali da završi školu za sekretarice.
Njena ljubav ka muzici je ipak preovladala i ona se izborila za klasično
muzičko obrazovanje.
Na muzičkoj sceni prvi put se pojavila sa rok-grupom 'Severni vetar' i
doživela uspeh, ali vrlo brzo je, u saradnji sa pevačem i kompozitorom
Žan-Partikom Kapdevilom, pronašla put ka sopstvenom stilu, koji je
kombinacija modernog muzičkog izraza i operskog pevanja na
srednjeitalijanskom jeziku.
Trenutno sprema novi CD, koji će biti objavljen iduće godine, a sa tim
repertoarom još nije javno nastupala. |
| |
| Marija Kostić |
|
|
| Srpski sport polako tone i propada |
| |
Proslavljeni odbojkaški reprezentativac Vanja Grbić smatra da tri osvojene
medalje na Olimpijskim igrama u Pekingu predstavljaju ogroman uspeh kada se
ima u vidu koliko malo se ulaže u naš sport!
Čovek koji ima olimpijsku bronzu iz Atlante 1996. i zlato iz Sidneja 2000.
godine u intervjuu za Pres ističe da, iako je javnost ogorčena na
rukovodstvo Olimpijskog komiteta Srbije na čelu s predsednikom Ivanom
Ćurkovićem, njihov odlazak s funkcija ne bi doneo napredak srpskom sportu!
 -
Kako se u našem sportu radi i planira, možemo da se udaramo nogom u dupe od
sreće što smo osvojili i te tri medalje! Dve od tri naše medalje osvojili su
ljudi koji su ulagali sami u sebe i koji su sami od sebe napravili to što
jesu - Milorad Čavić i Novak Đoković. Treću su osvojili vaterpolisti, i
svaka im čast što su uspeli u tome posle svega što im se dešavalo.
Ipak, javnost u Srbiji je veoma razočarana i zahteva da predsednik OKS Ivan
Ćurković i njegovi saradnici podnesu ostavke.
- Tražiti bilo čiju glavu, bio to Ćurković ili bilo ko drugi, u ovom
trenutku nije rešenje. Mislite li da će rezultati srpskih sportista biti
bolji ako Ćurković ode? E, pa neće! Problem je što su naši ljudi na pogrešan
način shvatili demokratiju. Kod nas se misli da je demokratija kada svako
radi šta hoće. To se, međutim, zove anarhija, a anarhije u sportu nema i ne
sme da je bude. Mora da se zna ko kosi, a ko vodu nosi. A svim
neprijateljima Ivana Ćurkovića i olimpijskog sporta jedan veliki pozdrav od
mene i poruka da uzmu hladno pivo, sednu u fotelju ispred televizora i
gledaju nas, jer za nešto drugo nisu sposobni.
Ko je onda kriv što naši sportisti ne mogu da ispune očekivanja nacije?
- Mi moramo da znamo da se budžeti olimpijskih komiteta drugih zemalja mere
dvocifrenim milionskim iznosima, i to u neolimpijskim godinama. To su za
našu zemlju ogromna sredstva, ali mi ne možemo večito da očekujemo da će da
se rodi neki Novak Đoković, da ćemo imati neku sjajnu generaciju
vaterpolista, rukometaša ili da će neki strelac na oruk da osvoji neku
medalju, pa da se mi posle hvalimo time. To je za mene krajnje bezobrazno.
Šta je dovelo do toga da nam olimpijske medalje u pojedinačnim sportovima
donose samo sportisti koji su stasali u inostranstvu?
- Naš sport se topi kao sladoled na suncu zato što nemamo kontinuitet
kvaliteta. Moramo da damo priliku sportistima da postanu ono što žele, i to
pre svega kvalitetnom strategijom i izgradnjom olimpijskog centra. Ima ljudi
koji žele to da rade, a mi smo drčna nacija, talentovana za sve sportove, i
nema sumnje da bi na kraju neki pojedinac isplivao.
Na koji način obezbediti sredstva za obezbeđivanje uslova o kojima govorite?
- U inostranstvu postoji vrlo razrađen sistem kako neko može da uloži
kapital u sport i da ima korist od toga. Jednostavno, ako neka firma uloži u
sport, država je oslobodi dela poreza. Na taj način svi su zadovoljni -
država je rasterećena jer ne mora iz svoje kase da izdvaja novac za sport, a
sportisti dobijaju neophodna sredstva. U Srbiji postoje firme koje zarađuju
i po 400 miliona evra godišnje, a za naš sport suma od 50 miliona evra
godišnje bila bi spas.
Da li ste zadovoljni nastupom odbojkaše reprezentacije na OI u Pekingu?
- Ne mogu da kažem da sam nezadovoljan. Osvojeno peto mesto je u skladu s
našim trenutnim realnim mogućnostima, a u četvrtfinalu protiv SAD
nedostajalo nam je i sportske sreće. Žao mi je što Nikola nije uspeo da se
oprosti od reprezentacije medaljom. To nam je izgleda porodično, pošto se i
meni dogodila ista stvar u Atini. Ipak, to što nismo osvojili medalju u
Pekingu ne smatram neuspehom.
Da li možemo očekivati da se prihvatite neke rukovodeće funkcije u srpskom
sportu po završetku karijere?
- Ja već imam zaduženja u Odbojkaškom savezu Srbije i Olimpijskom komitetu
Srbije, a funkcije su mi zamrznute dok ne završim karijeru. Svakako da kada
odem u igračku penziju planiram da budem prisutniji, ali samo ako budem imao
uslova da radim onako kako mislim da treba. U suprotnom, ne vidim zašto bih
gubio svoje vreme.
Da li vam je bliža neka funkcija u Olimpijskom komitetu ili u Ministarstvu
sporta?
- Vladimira Vanju Grbića u politici videti nećete. Ja sam sportista,
prašinar, a sport je časna disciplina. I politika može da bude časna, ali
kod nas je to velika prljavština. Lično, ne verujem kada čujem da neki
sportista objašnjava da je u politiku ušao kako bi pomogao sportu. Mislim da
je to samo izgovor da bi došli do neke pozicije. |
| |
| Preuzeto iz PRESS-a |
|
|
| Velika hajka na Đokovića! |
| |
Španac Tomi Robredo i Amerikanac Endi Rodik optužili su Novaka Đokovića da je
folirant! Robredo, koga je Nole pobedio u četvrtfinalu US opena, i Rodik,
sledeći rival našeg asa, smatraju da srpski teniser izmišlja povrede i traži
lekarsku pomoć kako bi se odmorio u trenucima kada mu ponestane snage.
 Đoković
je, naime, odigrao u utorak uveče veoma iscrpljujući četvoročasovni meč s
Robredom (4:6, 6:2, 6:3, 5:7, 6:3), tokom kojeg se u više navrata žalio na
povrede. Naš teniser je imao problema s butnim mišićem, leđima, izvrnutim
člankom, ali i s disanjem, zbog čega je sredinom trećeg seta zatražio
medicinski tajmaut.
Robredo je, međutim, na konferenciji za medije posle poraza u četvrtom kolu
Otvorenog prvenstva Amerike izjavio da ne veruje u Đokovićeve povrede, već
da je ubeđen kako je ovaj tražio medicinski tajmaut da bi se odmorio i
sakupio snagu za nastavak meča.
- I ja sam trpeo bolove. Trčao sam kao lud, možda čak i više od njega,
stopala su mi gorela, ali nisam hteo da se žalim. Ako teniser nije dovoljno
spreman za meč, ne bi trebalo ni da ga igra. A posle svake pauze koju je
Đoković zatražio, trčao je neverovatno brzo i udarao nenormalno jako. Da li
mu verujem da je bio povređen?! Ne, ne verujem. Mislim da je tražio pauzu
zato što je bio umoran, a umor je sastavni deo igre. No, mene to od njega
uopšte ne čudi, jer je on to radio već nekoliko puta - rekao je Robredo.
Španac se tako pridružio nekolicini tenisera koji su tokom 2006. i 2007.
godine imali slične pritužbe na Novaka, a među njima je bio i bivši "broj 1"
Rodžer Federer.
Sve "tužibabe", osim Federera, imale su jednu zajedničku crtu: Đoković ih je
porazio na terenu, a oni su, kao što i kaže poslovica, imali pravo da se
ljute. Otuda je, međutim, začuđujući bezobrazluk koji je sebi dozvolio Endi
Rodik, trenutno osmi teniser sveta, koji je na veoma neukusan način unapred
optužio Noleta da je folirant koji "boluje od 16 različitih povreda".
- Bolovi u leđima i kuku?! Grčevi... Ptičji grip... Antraks... SARS...
Običan kašalj i prehlada... Ne mogu decidirano da tvrdim da se Đoković
folira, ali ako si povređen - povređen si. A ovo je baš mnogo povreda
istovremeno. On ili olako zove lekare ili je najhrabriji čovek svih vremena.
Vi zaključite sami šta je od ta dva - nedvosmisleno je presudio Rodik.
U trenutku kada je držao svoju konferenciju za medije posle meča osmine
finala US opena, Novak Đoković još nije bio upoznat sa izjavama Robreda i
Rodika, pa je tako izostao i njegov komentar na ovu temu. |
| |
| |
|
|
| Pad kupovne moći u SAD i Evropi |
| |
Evropljani kao i Amerikanci smatraju da im je smanjena kupovna moć u poslednje
tri godine, a to se posebno oseća u Francuskoj i Italiji, pokazuje
objavljena anketa.
 Francuzi
i Italijani su najozbiljnije suočeni sa padom kupovne moći u poslednje tri
godine, a tog mišljenja je 88 odsto, odnosno 90 odsto ispitanika, pokazuje
anketa koju su sproveli Haris Interaktiv, Frans 24 i Internešenel Herald
Tribjun.
Suočeni sa ovakvom situacijom, Francuzi i Amerikanci su veoma nezadovoljni
potezima svojih vlada, mada su Nemci najkritičniji.
Evropljani i Amerikanci kažu da manja kupovna moć povlači za sobom i manju
potrošnju, a to se posebno odnosi na Francuze i Italijane, a u manjoj meri i
na Britance.
Slobodno vreme, proizvodi iz oblasti kulture i različita oprema su prvi na
udaru restrikcija, a hrana nešto manje.
Anketa koja je sprovedena od 2. do 14. jula, obuhvatila je 6.620 građana
Francuske, Nemačke, Španije, Velike Britanije, SAD i Italije između 16 i 64
godina. |
| |
| |
|
| |
|
|
