|
|
Broj 1168, 5. septembar 2008.
| Ne znam kako će afera uticati na izborni
rezultat |
| |
Slovenački premijer Janez Janša rekao je da nije siguran kako će afera oko
Patrie uticati na krajnji rezultat parlamentarnih izbora u Sloveniji.
Finska javna televizija optužila je emisji premijera Janšu da je u poslu oko
kupovine oklopnih bornih kola Patria 4h4 finskog preduzeća vrednog preko 250
miliona evra, primio mito u iznosu od 21 milion evra.
 Predstavljaući
kandidate svoje Slovenske demokratske stranke (SDS) u Brežicama, Janša je
rekao da ne zna kako će afera Patria uticati na izborni rezultat stranke,
ali da se nada da će ljudi odlučivati na osnovu dokaza, a ne na osnovu
podmetanja.
Prema njegovim rečima, sigurno je da cela priča skreće predizbornu kampanju
i birače od ključnih i za budućnost Slovenije važnih pitanja.
"Umesto da u vreme predizborne kampanje suočavamo partijske programe i
razvojna pitanja, kao što su povećanje penzija, povećanje plata, brži razvoj,
osnivanje pokrajina, decentralizacija države, socijalne teme i poreska
pianja, sada na osnovu neke tvrdnje, koja nije oslonjena ni na kakve dokaze,
govorimo o nekakvoj aferi", rekao je Janša.
Janša, koji je aferu nazvao "političkom spletkom", a na ko-nferenciji za
novinare tvrdnju finske televizije označio kao "laž", slaže se sa
konstatacijom da će biti naneta šteta državi u inostranstvu.
Afera u kojoj je finska televizija za primanje mita optužila premijera
Janeza Janšu izazvala je do sada brojne reakcije u političkom životu i
javnosti Slovenija.
Finska televizija je na svojim internet stranicama posredno odgovorila Janši
na njegov zahtev za izvinjenje i pretnju sudskim poravnanjem i dala podršku
svom novinaru i njegovim izvorima informacija, koje ne namerava da otkrije. |
| |
| |
|
| |
| Slovenija uručila Finskoj protestnu notu zbog
TV emisije |
| |
Slovenija je uručila Finskoj protestnu notu zbog emisije finske nacionalne
televizije u kojoj je slovenački premijer Janez Janša optužen za primanje
mita i zatražila od te zemlje "odgovarajuća objašnjenja".
U noti Ministarstva spoljnih poslova Slovenije koja je uručena ambasadi
Finske u Ljubljani izražava se čuđenje zbog teških optužbi iznetih u
pomenutoj emisiji na račun slovenačkog premijera i upozorava da će "takvo
ponašanje poljuljati poverenje" u odnosima dve zemlje.
Takođe se naglašava da je, uz svo poštovanje slobode izražavanja i medija,
nedopustivo da finska nacionalna televizija optuži predsednika prijateljske
države, a da pri tome ne objavi i čvrste dokaze o njegovoj umešanosti u
korupciju.
Slovenačko ministarstvo u noti je ocenilo da se finska nacionalna televizija
emitovanom emisijom direktno umešala u predizbornu kampanju u Sloveniji, u
kojoj se 21. septembra održavaju parlamentarni izbori. |
| |
| |
|
| |
| Potrošačka korpa u avgustu 195, 5 evra |
| |
Vrednost potrošačke korpe koja obuhvata hranu i piće za četvoročlano
domaćinstvo u Makedoniji u avgustu ove godine iznosila je 11.957 denera
(195,5 evra), što je pad troškova od 0,6 odsto u odnosu na jul.
Indeks cena na malo je u avgustu ove godine, u odnosu na prethodni mesec,
niži za 0,1 odsto, a troškova života za 0,2 odsto, objavio je Državni zavod
za statistiku.
Na nešto manje troškove života uticalo je pojeftinjenje voća i povrća, masti,
naftnih derivata i neznatno pojeftinjenje mlečnih proizvoda.
Rastu cena na mesečnom nivou najviše je doprinelo poskupljenje parnog
grejanja za 43,4 odsto, mesa za 1,8 odsto, ribe za 1,7 odsto, alkoholnih
pića za 1,4 odsto, jaja za 1,2 odsto i sredstava za održavanje stanova za
1,0 odsto.
Bezalkoholna pića su u avgustu u odnosu na jul poskupela 0,8 odsto.
Indeks cena na malo u avgustu ove godine u poređenju sa prošlogodišnjim
avgustom, beleži rast od 7,5 odsto, a troškovi života rast od 8,6 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Najduže mora da se radi za stan u Skoplju |
| |
Za prosečan stan od 50 kvadrata, stanovnik makedonske prestonice treba da
ulaže celu svoju zaradu 20 godina, građanin Podgorice oko 16 godina,
Beograda oko 15, Sarajeva 14, Zagreba skoro 13, a Ljubljane nesto manje od
12 godina, sledi iz izveštaja dopisnika Bete iz zemalja užeg regiona.
Takva stambena "perspektiva" zasniva se na prosečnim zaradama i prosečnim
cenama stanova, koja je za Beograd, na primer, 1.500 evra, mada se zna da
cena kvadrata na prestižnim gradskim lokacijama dostiže i do 4.000 evra.
 S
prosečnom julskom zaradom od 430 evra, stanovnik Srbije bi u stan od 50
kvadrata, uz prosečnu cenu od 1.500 evra, trebalo bez uzimanja kredita da
ulaže celu mesečnu platu 14 godina i sedam meseci.
Prema podacima Unikredit banke, stanovnici Srbije pri kupovini nekretnina
najčešće uzimaju kredit od 35.000 evra. Kod takvog kredita, koji se
otplaćuje 25 godina, rata je 240 evra mesečno, a potrebna zarada za kredit
je oko 480 evra.
Cene stanova u Beogradu povećane su u protekle dve godine od 10 do 20 odsto,
pre svega zbog smanjene ponude ( u agenciji Ekskluziv procenjuju da
nedostaje čak 100.000 stanova) , ali stručnjaci navode da su cene nekih
stanova nerealne i da za njih ni nema kupaca.
Cena jednog kvadratnog metra stana u Sarajevu košta od 1.000 do 2.000 evra,
zavisno od lokacije na kojoj se nalazi. Više su cenjeni stanovi koji se
nalaze u blizini centra, od onih u predgrađu, bez obzira na starost zgrade i
stanje u kojem se stan nalazi.
Za prosecni stan u Sarajevu od 50 metara kvadratnih, a koji se ne nalazi u
samom centru grada (gde kvadratni metar košta i preko 2.500 evra), Sarajlije
moraju da izdvoje najmanje 65 hiljada evra.
S obzirom da je prosečna plata u Federaciji 380 eura, građani glavnog grada
BiH bi za stan od 50 metara kvadratnih trebalo u potpunosti da izdvoje 171
mesecnu platu, odnosno da rade samo za stan 14 godina.
Jedan kvadratni metar stana u Zagrebu košta u proseku oko 2.000 eura. S
prosečnom platom od 5.002 kuna (700 eura), stanovnik glavnog hrvatskog grada
za stan od 50 kvadrata mora izdvojiti 143 plate, odnosno za njega treba da
radi 12 godina i 9 meseci.
Kvadrat stana u Podgorici košta od 1.600 do 2.200 evra. Kako je prosečna
zarada u julu bila 410 evra, za stan od 50 kvadrata u glavnom gradu trebalo
bi izdvojiti između 195 i 292 mesečnih plata, odnosno između 16 i 24 godina.
Mesečna rata za kredit od 50 hiljada evra, na rok od 20 godina, iznosi 426
eura. Ukoliko se od banke pozajmi 39 hiljada evra na 25 godina, mesečna rata
je 246 evra.
Crnogorske banke dozvoljavaju da zbir svih zarada ukućana jednog domaćinstva
bude konačna visina zarade, ali je uslov da mesečni anuitet ne sme preći
trećinu zarade.
Cena kvadratnog metra stana u Skoplju kreće se u rasponu od 800 evra na
periferiji, do 1.200 evra u novogradnji i 1400 evra u centralnom gradskom
području.
S prosečnom platom od 250 evra, stanovnik glavnog grada Makedonije bi mogao
da kupi stan od 50 kvadrata po ceni od 1.200 evra u roku od 20 godina
ukoliko bi u stan ulagao celu platu.
Stambeni krediti, uz otplatu od 30 godina, daju se prema prosečnoj plati,
ali se i novokupljeni stan stavlja pod hipoteku.
Kvadrat stambenog prostora na širem području Ljubljane košta 2.500 do 3.000
evra, a u centru grada od 4.000 do 5.000 hiljada evra.
S prosečnom platom od 890 evra, stanovnik Ljubljane bi, pod uslovom da ulaže
celu mesečnu platu, stan od 50 kvadrata na širem području Ljubljane, koji
košta 2.500 evra po kvadratnom mestru, otplatio za 11 godina i osam meseci.
Ljudi se za taj poduhvat obično odlučuju uzimanjem bankarskog kredite pod
veoma nepovoljnim uslovima odnosno visokim kamatama, tako da za 30 godina
otplate kredita banci u kojoj su digli kredit "kupuju" dva stana.
Mladi i perspektivni kadrovi od interesa za grad i državu imaju i mogućnost
dobijanja stana solidarnosti, ali se ti stanovi ne dodeljuju u vlasništvo. |
| |
| |
|
| |
| Ko krade vodu? |
| |
Hidroelektrane u Srbiji i Hrvatskoj, koje koriste vode u BiH, godišnje
proizvedu struje u vrednosti većoj od 300 miliona evra, ali nema podataka da
li lokalne zajednice ili institucije u BiH dobijaju naknadu za korišćenje
tih vodenih potencijala, pišu banjalučke "Nezavisne novine".
List piše da je to navedeno u informaciji koju je Državna regulatorna
komisija za struju (DERK) prosledila Savetu ministara BiH, na osnovu odluke
Predsedništva BiH.
Prema toj informaciji, od vode iz akumulacionog jezera Buškog blato, u
okolini Livna, Hidroelektrana (HE) Orlovac godišnje prozvede prosečno 360
gigavat-časova struje, HE Đale 128, HE Zakučac 1.440 i HE Kraljevac 55
gigavat-časova, što je ukupno 1.983 gigavat-časova.
HE Dubrovnik na reci Trebišnjici godišnje proizvodi struju koju, prema
dogovoru iz 1965. i 1966. godine, troše i BiH i Hrvatska, tako da je BiH
dobijala 78 odsto proizvedene struje.
Međutim, u novembru 1994. godine Hrvatska elektroprivreda (HEP) je
jednostrano prekinula taj dogovor i umesto 22 odsto preuzima 37,6 odsto
ukupne proizvodnje, pa je tako od te godine do početka 2007. preuzela 3.085
gigavat-časova struje, što je oko 230 godišnje.
Na granici prema Srbiji, na reci Drini, su dve hidroelektrane, Zvornik, koja
godišnje proizvodi 500 gigavat-časova, i Bajina Bašta sa proizvodnjom od
1.500 gigavat-časova.
Izgrađene su 1955. i 1966. godine sredstvima Elektroprivrede Srbije i
celokupnu proizvodnju preuzima ta kompanija.
Prema informaciji koju je DERK uputio Savetu ministara BiH, nema podataka da
li lokalne zajednice Zvornik i Srebrenica, ili bilo koja druga zajednica ili
institucija u BiH, dobijaju naknadu za korišćenje tih vodnih potencijala.
U Pravobranilaštvu BiH smatraju da ti objekti ne podležu sukcesiji imovine
bivše Jugoslavije, a u Komisiji za koncesije Federacije BiH smaraju da bi
BiH trebalo da naplati koncesiju za korišćenje tih prirodnih dobara.
U tekstu se navodi da je ukupna količina struje koju hidroelektrane u Srbiji
i Hrvatskoj proizvedu koristeći vodu iz BiH 4.213 gigavat-sati godišnje, a
prema podacima DERK-a cena struje na evropskom tržištu prošle godine bila je
između 50.000 i 80.000 evra za gigavat-sat. |
| |
| |
|
| |
| Kroz dve nedelje Karadžićev pravni tim |
| |
Do 17. septembra trebalo bi da bude sastavljen tim za odbranu Radovana
Karadžića pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji,
izjavio je u Banjaluci Milan Ivanišević, član tog tima.
 On
je rekao da se sada priprema dokumentacija za odbranu Karadžića, a potom
sledi odluka optuženog o tome da li prihvatiti ili ne prihvatiti sud.
Ivanišević koji je sinoć u Banjaluci prestavio svoju knjigu "Srebrenica
1992-1995. - U traganju za istinom", kazao je da je od direktora
Sekretarijata Vlade RS za saradnju sa Tribunalom i istraživanje ratnih
zločina Jovana Spaića dobio obećanje da će mu dostaviti svu dokumentaciju
kojom raspolaže.
On je ocenio da je "najbolji izvor dokumenata" u haškom tužilaštvu odakle se
došlo do "mnogih hrvatskih i muslimanskih tajnih arhiva i dokumenata koji su
bili nedostupni za vreme rata".
Ivanišević je još kazao da će izmenjena optužnica protiv Karadžića biti
usmerena na pojačavanje optužbi za genocid i komandnu odgovornost. |
| |
| |
|
| |
| Početak kampanje za lokalne izbore u BiH |
| |
Centralna izborna komisija BiH (CIK) u sredu je u Sarajevu zvanično najavila
početak izborne kampanje za lokalne izbore koji će biti održani u oktobru
ove godine.
Članovi CIK-a su upozorili političke subjekte na zabranu korišćenja "jezika
mržnje u izbornoj kampanji" koja počinje za dva dana, a najavljena je i
mogućnost sankcionisanja stranaka, koalicija ili nezavisnih kandidata koji
počine prekršaj.
Predsednik CIK-a BiH Suad Arnautović rekao je da su za one koji budu
raspirivali versku i nacionalnu mržnju predviđene kazne - od 10.000
konvertibilnih maraka (oko 5.000 evra), skidanje kandidata s liste odbornika
i povlačenje overe političkog subjekta.
Lokalni izbori u BiH će koštati oko 11 miliona maraka, na njima će glasati
oko tri miliona građana BiH koji imaju pravo glasa. |
| |
| |
|
| |
| Makedonija za obostrano prihvatljivo rešenje |
| |
Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je da se Makedonija zalaže za
postizanje obostrano prihvatljivog rešenja u sporu sa Grčkom oko imena.
 Gruevski
je za program Glasa Amerike na makedonskom jeziku rekao da Makedonija nije
usredsređena na to da li "će to biti u septembru ili oktobru".
"To je za nas veliko i istorijsko pitanje i važno je da se završi na dobar
način, što za nas znači prihvatljiv način, a ne zbog toga što je u septembru
zasedanje (Generalne skupštine) Ujedinjenih nacija ili zbog nečeg drugog u
oktobru", rekao je Gruevski.
Makedonski premijer, koji je prisustvovao konvenciji Republikanske partije u
Sent Polu, rekao je i da Makedonija i SAD imaju strateško partnerstvo i
dodao da se, na osnovu spoljne politike SAD, može zaključiti da "oni ne
menjaju strateško partnerstvo preko noći".
Za 11. septembar zakazana je nova runda pregovora u Njujorku makedonskih i
grčkih pregovarača uz poresdovanje izaslanika UN Metjua Nimica koji će
izneti novi predlog rešenja pitanja imena.
Grčki list "Elefterostipos" piše da postoje dve opcije, odnosno da će Nimic
dostaviti novi predlog ili da će biti organizovani direktni razgovori
ministra spoljnih poslova koji će razmotiri paket ideja koje je do sada
izneo posrednik UN. |
| |
| |
|
| |
| Kalamperović uverio Medojevića da nije na
meti kriminalaca |
| |
Lider Pokreta za promene (PZP) Nebojša Medojević saopštio je da ga je ministar
unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović "uverio" da on nije bio meta
likvidacije kriminalne grupe iz Crne Gore.
Medojević je na konferenciji za novinare u Podgorici saopštio da je pisao
ministru Kalamperoviću povodom tvrdnji beogradskog "Kurira" da je bio "jedna
od mogućih meta mafije".
Lider PZP je naveo da ga je ministar pozvao telefonom i "uverio" da "ovaj
put nije bio meta napada".
Crnogorska policija uhapsila je krajem prošle nedelje jedanaestočlanu grupu
osumnjičenu za pripremanje likvidacije nekog crnogorskog državljanina.
Čelnik PZP-a je naveo da su "njegovi sukobi sa bezbednosno interesantnim
ljudima, optuženim za organizovani kriminal, isključivo plitičke prirode",
zbog "prepoznavanja" Medojevićeve stranke "kao protagoniste nove politike
koja neće biti blagonaklona prema uništavanju pravnih institucija". |
| |
| |
|
| |
| Početak predizborne kampanje u RS |
| |
Predizborna kampanja za lokalne izbore u BiH zvanično počinje danas i trajaće
do 4. oktobra.
Za načelnike opština u Republici Srpskoj (RS) boriće se 237 kandidata
političkih stranaka.
 Izborni
slogan Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) je "Moja kuća. Srpska", SDS
je u kampanju ušla sa sloganom "Bože pravde", dok je izborni moto Partije
demokratskog progresa "Srpska može bolje".
Lider SNSD-a Milorad Dodik izjavio je na stranačkoj konvenciji da očekuje
izbornu pobedu svoje stranke u opštinama u RS, kao i osvajanje četiri
načelnička mesta u Federaciji BiH.
SNSD sada ima svoje načelnike u 19 opština, SDS u 33, a PDP ima dva
načelnika opština.
Centralna izborna komisija (CIK) BiH najavila je da neće tolerisati kršenje
izbornih pravila niti radikalnu retoriku tokom predizborne kampanje,
najavljujući da će pojedince i stranke koje prekrše pravila kažnjavati
novčano ili poništavanjem kandidatskih overa.
Kancelarija visokog predstavnika je takođe upozorila da neće tolerisati
retoriku stranačkih kandidata koja bude "potkopavala državu i pokušavala
reforme vratiti unazad". Izbori će koštati 10,5 miliona konvertibilnih
maraka (KM). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
