|
|
Broj 1168, 5. septembar 2008.
| Završena rasprava o Sporazumu o stabilizaciji
i pridruživanju |
| |
Skupština Srbije završila je raspravu o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji
i pridruživanju (SSP) sa EU, kao i o prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU.
Na kraju rasprave, potpredsednik vlade Božidar Đelić rekao je da sa
zadovoljstvom može da kaže da u ime Vlade Srbije prihvata amandman Tomislava
Nikolića iz Srpske radikalne stranke na predlog zakona o potvrđivanju SSP-a
kojim se precizira da je Kosovo deo Srbije.
"Na taj način sa tri ključna strateška pravca - odbrana teritorijalnog
integriteta, ulazak u EU što pre, a ne po cenu gubitka Kosova, potvrđivanje
naše želje da gradimo privilegovane odnose sa Rusijom, pokazaćemo da smo
ozbiljna zemlja koja stavlja do znanja svima da ima nacionalno jedinstvo oko
najvažnijih pitanja", rekao je Đelić.
On je rekao da veruje da ova sednica i rasprava o SSP imaju veoma važnu
ulogu, kao i kada je postignut nacionalni konsenzus o politici prema Kosovu.
"Želimo što pre u EU, ali nikada nećemo priznati nezavosnost Kosova i
gradićemo privilegovane oodnose sa Rusijom", rekao je Đelić.
On je rekao da veruje da je ovo bila jedna od najkvalitetnijih rasprava zato
što se razgovarala o veoma važnom sporazumu i o veoma važnom momentu za
Srbiju, i da se došlo do veoma kvalitetnog zaključka za državu i građane bez
obzira za koju partiju su se opredelili.
Prema njegovim rečima, mnogo je bilo priče da li se na bilo koji način
Srbija ratifikujući SSP odriče Kosova, ali da Srbija nikada neće pristati da
se odrekne Kosova i da EU niti je vlasna da odlučuje o tom pitanju niti je
jedinstvena.
Đelić je rekao da SSP nije poslednji ugovorni odnos sa EU jer će Srbija
imati i jedan ugovor koji će joj omogućiti i ulazak u EU.
Đelić je rekao da ne treba i imati bilo kakavu iluziju i romantizam oko
evropskih integracija, navodeći da među članicama EU traje debata o
pravednosti dodeljivanja finansijskih sredstava i mehanizmima odlučivanja u
Uniji.
Potpredsednik vlade je istako da je SSP duboko u nacionalnom interesu, da će
njegovom ratifikacijom Srbija biti ojačana, da će se otvoriti veliki broj
mogućnosti i omogućiti da srpski proizvođači nađu svoje mesto na tržištu EU
koje će biti otvoreno.
Skupština će sutra početi raspravu o potvrđivanju energetskog sporazuma sa
Rusijom. |
| |
| |
|
| |
| DSS i NS ne prihvataju amandman radikala na
Zakon o SSP-u |
| |
Predstavnici Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) saopštili su
da ne prihvataju amandman Srpske radikalne stranke jer on ne obavezuje EU da
će poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Poslanik DSS Slobodan Samardžić kazao je za skupštinskom govornicom da u
sporazumu mora da postoji garancija, a ne "van njega u nekom tekstu koji ne
obavezuju".
"Po našem uverenju nikakve deklaracije ne mogu da obavezuju EU, jedino što
može jeste da se u samom SSP-u EU obaveže oko statusa Kosova i Metohije u
okviru Srbije", rekao je Samardžić.
On je kazao da sam sporazum ne ugrozava teritorijalni integritet i
suverenitet, ali da ga zato ugrožava EU politikom slanja Euleksa na Kosovo i
time što je 21 zemlja članica priznala nezavisnost Kosova. Dodao je da je
zato potrebno da Srbija i EU zajedno daju garancije da je Kosovo sastavni
deo Srbije.
 Reagujući
na izjavu Slobodana Samardžića šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke
(SRS) Tomislav Nikolić kazao je da je SSP i njihovo (DSS) delo jer su oni
pregovarali o njemu, a da sada radikali moraju da ga popravljaju amandmanom.
"Razmislite još malo o njemu. Ništa nam ne bi vredeo taj sporazum bez obe
interpretativne deklaracije. Ovi (vladajuća koalicija) bi ga usvojili i bez
amandmana", kazao je Nikolić i dodao da je amandman prilika da skupština
obaveže sve vlade pod kojim uslovima da zastupaju Srbiju u EU.
Nikolić je Samardžiću poručio da ne želi da ulazi u sukob sa njim jer zna da
će novu vladu formirati zajedno.
"Ja znam da ćemo formirati vladu zajedno. Molim vas nemojte da dolazi do
sukoba, ako treba da dođe do sukoba neka to uradi (predsednik DSS) Vojislav
Koštunica", rekao je Nikolić.
On je kazao da je SSP dobar sporazum i da je ovo prilika da cela Srbija kaže
da hoće u Evropu, ali je istakao da on ništa ne bi vredeo bez
interpretativne deklaracije u kojoj se navodi da je Kosovo sastavni deo
Srbije. Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić kazao je da je
amandman SRS-a dobar i da poštuje Ustav Srbije, ali da NS traži da se ugradi
u SSP, jer se može desiti da Evropa ne uvaži taj amandman.
Ilić je zamolio vladu da razgovara sa EU do glasanja o ratifikaciji SSP-a i
vide da li EU prihvata taj amanman.
"Ako se izjasne protiv toga, nema smisla ratifikovati SSP", naveo je šef
poslaničke grupe NS.
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izrazio
je zadovoljstvo što je pronađeno kompromisno rešenje kao i zbog toga što će
za SSP glasati više od 200 poslanika.
On je pozvao DSS da promeni svoje mišljenje o Sporazumu jer ŠP u interesu
svih građana Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Šefovi diplomatija EU o Rusiji, Gruziji i
Balkanu |
| |
Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) će u Avinjonu, u Francuskoj, temeljito
razmotriti odnose s Rusijom, u svetlu gruzijske krize, napore da EU odigra
znatno veću ulogu na Bliskom istoku, a nije isključeno da se dotaknu i
razvoja prilika na zapadnom Balkanu.
Rasprava o Srbiji, Kosovu i zapadnom Balkanu će biti na dnevnom redu
zvaničnog zasedanja šefova diplomatija EU, 15. septembra u Briselu, a dotad
će i tužilac Haškog suda Serž Bramerc, posle posete Beogradu, dati mišljenje
o stepenu saradnje srpskih vlasti s tribunalom u Hagu.
Holandija naročito traži da se čuje i mišljenje Bramerca, da bi se potom,
eventualno, donela odluka o stavljanju na snagu privremenog trgovinskog dela
Sporazuma o stabilizaciji i pridru-živanju EU-Srbija.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, posle razgovora sa
predsednikom Srbije Borisom Tadićem, izjavio da se on i Evropska komisija
zalažu za primenu privremenog trgovi-nskog sporazuma.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana je agenciji Beta rekao da je uveren da
će do primene tog sporazuma doći "vrlo brzo" i da će tužilac Bramerc "doneti
dobre poruke zemljama članicama EU". |
| |
| |
|
| |
| Sejdiu najbolje plaćeni predsednik na Balkanu |
| |
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu ima jednu od najvećih plata među svojim
kolegama na Balkanu i pored činjenice da Kosovo ima najmanji budžet u
regionu, piše Balkan Insajt.
Kako je objavljeno na sajtu www.BalkanInsight.com , izvori iz kosovske vlade
potvrdili su da je mesečna plata Fatmira Sejdiua od stupanja na snagu Ustava
Kosova, 15. juna, 3.400 evra, dok je pre tog datuma bila 2.612 evra.
 Sejdiuov
portparol Gzavit Bećiri potvrdio je za Balkan Insajt da je "predsednikova
plata 3.100 i da predsednik ne dobija nikakve finansijske povlastice" iz
budžeta.
Sejdiu je tako gotovo najbolje plaćeni predsednik u regionu i pored
činjenice da je Kosovo najsiromašnija zemlja, sa budžetom manjim od
milijardu evra.
Albanski predsednik Bamir Topi mesečno prima 2.100 evra, a predsednik Srbije
Boris Tadić ima, kako piše Balkan insajt, jednu od manjih plata pošto
mesečno dobija 1.900 evra.
Najlošije plaćeni predsednik na Balkanu je, izgleda, šef makedonske države
Branko Crvenkovski sa 1.200 evra mesečno, a malo bolje od njega stoji
crnogorski predsednik Filip Vujanović sa mesečnom platom od 1.300 evra.
Čak i predsednik nove članice Evropske unije, Rumunije, Trajan Basesku ima
manju platu od Sejdiua pošto mesečno dobija oko 2.500 evra iako je godišnji
budžet Rumunije 170 puta veći od kosovskog.
Najbolje plaćeni predsednik u regionu jeste prvi čovek Hrvatske Stjepan
Mesić sa platom od 3.600 evra mesečno. |
| |
| |
|
| |
| Nema promene stava prema Euleksu |
| |
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je
da vlasti u Beogradu nisu promenile stav prema misiji EU (Euleks) u
Pokrajini i da je UNMIK jedina legalna misija na terenu.
"Nismo protiv mirovnih misija, ali sve moraju biti prisutne u skladu sa
međunarodnim pravom. To znači da o njihovom prisustvu odlučuju UN", rekao je
Ivanović .
Prema njegovim rečima, Euleks hoće da dođe na Kosovo bez dozvole UN i
sprovodi politiku "svršenog čina".
Dodao je da je UNMIK ukinuo sektor koji se bavio lokalnom samoupravom,
sektor rekonstrukcije i ekonomskog razvoja, za koji je bila zadužena EU.
"Što je još gore, UNMIK se sprema da izvrši drastičnu redukciju u oblasti
pravosuđa i policije, što će faktički stvoriti potpuno prazan prostor u koji
će utrčati Euleks. Svi će biti srećni da se neko pojavi da popuni tu
prazninu, a ona je objektivno vrlo velika opasnost za Srbe kao ugroženu
etničku zajednicu", rekao je Ivanović.
Državni sekretar je dodao da Beograd u pregovorima sa UNMIK-om pokušava da
Srbi ostanu u oblasti pravosuđa, policije i carine i da ne budu vezani za
Euleks.
"Mi, praktično, održavamo UNMIK u životu. To je interesna veza, da se
razumemo. Želimo da UNMIK zadrži određena ovlašćenja i dokle god imamo UNMIK
kao sponu, mi nemamo potrebe da sa Euleksom kontaktiramo na političkom nivou",
rekao je on.
Prema njegovim rečima, jedan od prvih rezultata diplomatskih napora Beograda
je da predstavnici Euleksa sada govore da prihvataju da budu pod kišobranom
UNMIK-a i po Rezoluciji 1244 UN.
Ivanović je naveo da prema Euleksu na terenu ili kartama "neće biti povučena
crta", ali da srpska zajednica neće razgovarati sa njima na "političkom
nivou".
Ne može se izbeći situacija da običan Srbin pre ili kasnije dođe u situaciju
kada će u policijskoj stanici sresti policajca Euleksa i obratiti mu se zbog
nekog konkretnog problema, rekao je državni sekretar.
Prema njegovim rečima, saradnja sa predstavnicima Euleksa bi mogla biti
dobra na terenu, ali ne sme da ima političke implikacije.
"Ako bi Euleks ušao bez našeg protivljenja i bez otpora u SB, znači Rusije i
Kine, onda bi se nametnuo kao sagovornik i mi ne bismo imali nikakvu
političku ni pravnu zaštitu u misiji u UN", rekao je on.
Dodao je da Euleks neće u "dogledno vreme" biti prisutan na severu Kosova
gde mahom žive Srbi.
"Mislim da Euleks neće biti raspoređivan na sever Kosova, niti u velikim
srpskim enklavama. Znači, mora se naći modus, a to je postojeća misija â€"
UNMIK", rekao je Ivanović. |
| |
| |
|
| |
| Zanijer o problemima u sprovođenju svojih
ovlašćenja |
| |
Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer izjavio je pred Stalnim savetom OEBS-a u Beču da
ima problema sa sprovođenjem ovlašćenja na Kosovu nakon proglašenja
nezavisnosti.
"Nastojanja da nametnem svoju zakonsku vlast ne sledi albanska većina na
Kosovu koja sada Ustav Kosova vidi kao osnovni dokument", rekao je Zanijer u
obraćanju ambasadorima 56 zemalja članica OEBS-a.
 Mada
je i dalje zvanično postavljen kao izršna vlast u skladu sa Rezolucijom 1244
Saveta bezbednosti UN, šef UNMIK-a, kako je rekao, "nema sredstava da je i
sprovede u delo", javlja agencija AFP.
Šef UNMIK-a je dodao da "ta ovlašćenja zaista mogu da se izvršavaju samo ako
ih prihvataju sve strane", ističući da je zato "tako malo odluka doneto
nakon 15. juna" kada je stupio na snagu Ustav Kosova.
Zanijer je takođe ukazao da kosovski Srbi stalno odbijaju da sarađuju sa
Prištinom navodeći da žele da sarađuju samo sa UNMIK-om.
Kad je reč o poštovanju pravne države, odnosno po pitanju policije, carine i
pravosuđa, oblasti u kojima UNMIK i dalje ima važnu ulogu, misija nailazi na
blokade.
Zanijer tako navodi kao primer zatvaranje suda u Mitrovici, odbijanje
srpskih policajaca da rade u kosovskoj policiji i odsustvo carinika UNMIK-a
na dva punkta na granici sa Srbijom što predstavlja gubitak značajnih
prihoda.
"Pokušavam da rešim te probleme olakšavajući dijalog Beograda i Prištine",
rekao je italijanski diplomata.
Kosovo je 17. februara proglasilo nezavisnost koju Srbija i dalje ne
priznaje, a svoju državnost je zaokružilo 15. juna stupanjem na snagu Ustava.
Kosovo su do sada priznale 46 države.
Misiju UN na Kosovu postepeno će zameniti Euleks sa 1.800 svojih policajaca,
sudija, čuvara zatvora i carinika uz podršku oko hiljadu kosovskih kolega.
"Očekujemo da Euleks bude raspoređen narednih meseci", rekao je Zanijer,
dodajući da će ta pravosudno-policijska misija raditi pod okriljem UN.
Zanijer je na kraju istakao da OEBS ima važnu ulogu na Ko-sovu posebno po
pitanju "nadgledanja, savetovanja i upozoravanja kada je to potrebno".
Na Kosovu trenutno ima 800 pripadnika misije OEBS. |
| |
| |
|
| |
| Oko 48% stručnjaka vratilo bi se u Srbiju |
| |
Srpski ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da oko 48 odsto
stručnjaka iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu planira da se vrati u
zemlju, a da je za njih oko 39 odsto to realna opcija.
Srećković je na konferenciji za novinare nakon potpisivanja Protokola o
saradnji sa kompanijom Infostud oko realizacije Projekta povratka stručnjaka
iz inostranstva, kazao da je najveći broj zainteresovanih za povratak u
Srbiju među mladim diplomiranim stručnjacima uglavnom matematičkog ili
informatičkog usmerenja.
"Srbiji potrebno između 10.000 i 12.000 mladih i sposobnih ljudi različitih
profila koji znaju evropski način poslovanja kako bi izneli proces
tranzicije i ubrzali ulazak zemlje u Evropsku uniju", kazao je on.
 Srećković,
desno, je potsetio da je iz Srbije od početka 90-tih godina do danas otišlo
oko 500.000 ljudi, među kojima je oko 100.000 diplomiranih stručnjaka.
On je naglasio da će povratak mladih stručnjaka iz inostranstva i
sprečavanje "odliva mozgova" biti najvažniji zadatak Ministarstva za
dijasporu Srbije u narednom periodu.
Srpsko ministarstvo za dijasporu i kompanija Infostud potpisali su Protokol
o saradnji koji treba da omogući stvaranje pouzdanih veza između poslodavaca
u Srbiji i stručnjaka u inostranstvu koji žele da se vrate u domovinu.
Prema rečima Srećkovića, Ministarstvo za dijasporu je izabralo Infostud za
partnera u realizaciju ovog projekta jer je to najuspešnjija kompanija u
Srbiji koja se bavi zapošljavanjem ljudi preko interneta.
Direktorka kompanije Infostud Branislava Gajić kazala je da je preko te
kompanije u prošloj godini posao našlo oko 35.000 ljudi, a da sajt na kojem
se nude poslovi (www.poslovi.infostud.com) mesečno otvori oko 900.000
posetilaca. |
| |
| |
|
| |
| Konferencija mladih lidera iz dijaspore u
julu 2009. |
| |
Mladi lideri iz dijaspore spremni su da se uključe u ekonomske, kulturne i
političke tokove u Srbiji, rečeno je na sastanku ministra za dijasporu
Srđana Srećkovića sa predstavnicima Komore mladih Srbije.
Na sastanku je dogovoreno učešće te organizacije na Konferenciji mladih
lidera iz dijaspore, koja će se održati 10. i 11. jula iduće godine u Centru
Sava u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo dijaspore.
Planirano je da na Konferenciji, čiji je pokrovitelj Ministarstvo za
dijasporu, znanja, iskustva i ideje razmeni 200 mladih ljudi, od 18 od 30
godina, iz 19 zemalja sa pet kontinenata, koji su karijere ostvarili u svetu
i postigli zapažene rezultate u svojoj struci.
Komora mladih (Junior Chamber International) je međunarodna organizacija
mladih lidera i preduzetnika koja ima više od 250.000 aktivnih članova u 115
zemalja sveta.
Komora će od 19. do 21. septembra ove godine na Paliću organizovati
međunarodnu Dunavsku konferenciju u kojoj će, pored zemalja dunavskog sliva,
Nemačke, Austrije, Bugarske i Srbija, učeštovati i Filipini, Japan i Kamerun. |
| |
| |
|
| |
| Dijaspora da investira u Srbiju |
| |
Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da to ministarstvo planira da
promoviše sve regione Srbije koji žele da rade na privlačenju investicija iz
dijaspore.
Srećković je u razgovoru sa čelnicima gradske uprave Niša ukazao na značaj
ekonomskih susreta sa dijasporom prilikom kojih uspešni predstavnici
dijaspore i potencijalni investitori mogu da razgovaraju sa predstavnicima
iz Srbije o ulaganju u pro-jekte u zemlji.
Ministar je izrazio zadovoljstvo zbog predstojeće saradnje sa Nišom, velikim
i važanim centrom kom srpska dijaspora može da pomogne svojim investicijama,
saopšteno je iz Ministarstva za dijasporu.
Sastanku su prisustvovali gradonačelnik Niša Miloš Simonović, pomoćnioci
ministra Vukman Krivokuća i Đorđo Prstojević i državni sekretar Miodrag
Jakšić.
Gradonačelnik Niša izjavio je da je taj grad već počeo uspo-stavljanje
kontakata sa predstavnicima dijaspore iz niškog okruga.
Prema njegovim rečima, broj ljudi iz niškog okruga koji uspešno rade u
velikim kompanijama i na univerzitetima u inostranstvu veoma je veliki.
"Razmena informacija i kontakata između grada Niša i Ministarstva za
dijasporu u velikoj meri će pomoći da se stvori baza podataka potencijalnih
investitora i kadrova koje Niš želi da privuče", rekao je Simonović.
Pomoćnik ministra Krivokuća ukazao je da su glavne prepreke sa kojima se
susreću investitori iz dijaspore "neefikasna birokratija i sitna korupcija",
navedeno je u saopštenju.
"Lokalne samouprave moraju ubrzati administrativne procese, stati na put
korupciji i uputiti predstavnike naše dijaspore u ekonomske prednosti
ulaganja u određeni region, koje su brojne, ali nedovoljno promovisane",
rekao je Krivokuća. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
