|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1169, 12. septembar 2008.
| Saznanje o svemiru ili crna rupa |
| |
U najvećem svetskom akceleratoru čestica - velikom hadronskom kolajderu (LHC),
uspešno je završen prvi veliki test puštanja snopa protona duž 27 kilometara
dugačkog kružnog tunela akceleratora.
LHC se sastoji od kružnog tunela, dugačkog 27 kilometara, oko 100 m ispod
površine zemlje, jednim delom u Švajcarskoj, a drugim u Francuskoj.
Šefica ovog projekta Lin Evans izjavila je da su se nakon nekoliko testova,
pojavile dve bele tačke na ekranu kompjutera što znači da je protonski snop
uspeo da pređe punu dužinu tunela LHD-a.
Početak eksperimenta je nestrpljivo iščekivalo 9.000 fizičara širom sveta.
 "Dobro
urađen posao, ljudi", rekao je Robert Ajmar, generalni direktor Evropske
organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) nakon puštanja protonskog
snopa u akceleratoru u 9.30 u tunelu ispod švajcarsko-francuske granice.
Pošto je protonski snop uspešno testiran u smeru kazaljki na satu, CERN je
najavio da planira da pusti snop i u suprotnom smeru.
Sledeća faza je, kako je navedeno, ubacivanje snopa već ubrzanih čestica u
akcelerator, gde će biti dovedene do brzine neznatno manje od brzine
svetlosti. Na kraju će snopovi biti pušteni u oba smera kružnog tunela.
Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima
koji su postojali milijarditi deo sekunde posle nastanka svemira.
Kako je navedeno, ceo istraživački postupak, koji bi trebalo da otkrije
tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, trajaće oko 15 godina.
Merenja u kolajderu bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji
tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za
objašnjenje mase i suštine univerzuma.
Ako sve bude u redu, prvi sudari protona u LHC-u, mogu se očekivati
najranije 21. oktobra.
Eksperiment veka je u poslednje vreme postao predmet žestokih rasprava.
Mnogi se boje da bi u slučaju neke nepredvidive situacije tokom esperimenta
moglo da dođe do nastanka crne rupe koja bi odmah počela da uvlači okolnu
materiju. Moglo bi, kažu, početi s jednim jedinim protonom, a završiti s
čitavom Zemljom.
 Do
sada neviđena simulacija velikog praska našla se na udaru kritike grupe
svetskih stručnjaka, koji tvrde da eksperiment potencijalno nosi ogromnu
opasnost za čovečanstvo.
Evropski sud u Strazburu nedavno je ipak odbio tužbu 20-ak uglednih fizičara
koji tvrde da bi sudaranje protona unutar LHC-a moglo dovesti do nastajanja
crnih rupa, koje bi rasle i "progutale" svet, odnosno dovele do Apokalipse.
"To je besmislica", rekao je predstavnik CERN-a Džejms Džils. On je agenciji
AP rekao da bi najopasnija stvar koja bi mogla da se dogodi jeste da
protonski snop izmakne kontroli. "U tom slučaju, stradao bi jedino
akcelerator", rekao je Džils.
On je dodao da bi to moglo da se dogodi tek kada bude bila dostignuta
maksimalna projektovana energija od 14 teravolti u LHC-u, što će biti tek
2010. godine.
Čuveni britanski naučnik Stiven Hoking je odbacio sve strahove i rekao da je
eksperiment apsolutno bezbedan.
Projekat CERN-a su organizovale članice EU, a učestvovalo je nekoliko
hiljada naučnika iz više od 80 zemalja.
Projekat razvoja LHC-a trajao je 20 godina, a tokom tog vremena je uloženo
10 milijardi švajcarskih franaka.
Manji akceleartori od LHC-a korišćeni su decenijama da bi naučnici
proučavali strukturu atoma.
Ranije se mislilo da su protoni i neutroni najmanje komponente jezgra atoma,
međutim, od tada su, zahvljujući naučnim eksperimentima, otkrivene su još
sitnije čestice. |
| |
| |
|
| |
| Gasovod kao balans Srbije između Zapada i
Istoka |
| |
Rusija je ojačala svoj energetski položaj u Evropi pošto je Skupština Srbije u
utorak ratifikovala sporazum koji Moskvi omogućava kontrolu nad naftnom i
gasnom industrijom i da postavi kontroverzni gasovod, piše britanski "Dejli
telegraf".
U pokušaju balansiranja između Zapada i Istoka, poslanici Skupštine Srbije
su ratifikovali i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom
unijom, ukazuje list.
Usvajanje oba zakona velikom većinom, odražava teškoće prozapadne srpske
vlade u traženju načina da se integriše u Evropu uz istovremeno očuvanje
istorijskih veza sa Rusijom koju mnogi Srbi vide kao jedinog pravog
zaštitnika.
 "Dejli
telegraf" navodi i da je premijer Mirko Cvetković nakon sednice parlamenta
izjavio da Srbija mora da bude prijatelj i sa Rusijom, i sa Evropom, čak i
kada su odnosi Istok-Zapad zategnuti više nego ikada od kraja "Hladnog
rata".
Energetski dogovor sa Rusijom predviđa da ruski "Gasprom" kupi kontrolni
paket akcija u NIS-u, i izgradi deo gasovoda "Južni tok" kroz južni deo
Srbije.
"Taj sporazum predstavlja još jedan udarac planiranom gasovodu 'Nabuko',
projektu EU, namenjenom da prenosi gas od Kaspijskog basena rutom koja
zaobilazi Rusiju, čime se smanjuje energetska zavisnost Evrope od Rusije",
ocenjuje "Dejli telegraf".
Ali, dodaje list, EU nije uspela da se ujedini o tom planu, a "Gasprom"
jeste uspeo da ubedi i Bugarsku, Mađarsku, Grčku, Sloveniju i Austriju da
potpišu projekat "Južni tok".
Prošle godine, Rusija je takođe potpisala sporazum o saradnji sa najvećim
snabdevačem, Alžirom, i pokušava da obezbedi sporazume da se gas iz
centralnoazijskih zemalja transportuje preko ruske teritorije. Taj korak bi
takođe mogao da dovede do kolapsa projekta "Nabuko", ocenjuje list.
Prema pisanju londonskog dnevnika, neke evropske diplomate nadale su se da
je bilo moguće ubediti Srbiju da opozove sporazum sa Rusijom pošto se
nekoliko ministara žalilo da je cena za NIS veoma mala. List ukazuje da je
revizorska kuća procenila vrednost NIS-a trostruko višom od cene u sporazumu
sa Rusima.
"Sporazum je postignut u vreme kada je Srbija tražila rusku podršku za
budućnost Kosova i pre izbora kojima je prozapadna vlada vraćena na vlast i
pre hapšenja Radovana Karadžića, čime je uklonjena jedna od poslednjih
prepreka za članstvo Srbije u EU", ukazuje list.
"Prema izvorima, neke evropske diplomate pokušale su da ubede Srbiju da
proda učešće u NIS-u najvećoj austrijskoj energetskoj kompaniji OMV. I pored
razočaranja, EU bi mogla da Srbiji već sledeće godine dati status kandidata
za članstvo", zaključuje "Dejli telegraf". |
| |
| |
|
| |
| Seks skandal potresao industriju nafte |
| |
Skandal sa seksom, drogom i podmorskim vađenjem nafte danas je potresao
Vašington.
Ta čudna mešavina nije mogla da dođe u nezgodnije vreme za one u Kongresu
koji traže da se oblasti za eksploataciju nafte i gasa prošire i na američke
obale i istovremeno pokušavaju da zaustave izborni juriš Demokrata koji
naftnoj industriji prete novim porezima i nametima.
 Istraga
ministarstva unutrašnjih poslova (koje je u SAD zaduženo za nacionalne
parkove, šume i vodu) o "raskalašnom" i kriminalnom ponašanju zvaničnika
koji izdaju dozvole za podmorska bušenja i skupljaju takse, pogodila je
zakonodavce u Vašingtonu neposredno pred glasanje o proširenju prostora
ekploatacije.
"Pred početak ove velike kongresne debate dobili smo priču strave o
povredama u programima koji treba da budu ključni delovi rasprave," izjavio
je agenciji AP demokratski senator Ron Vajden.
Dvogodišnja istraga inspektora ministarstva, koja je koštala 5,3 miliona
dolara, našla je da su radnici biroa za ubiranje naknada Uprave za rude u
Denveru učestvovali u zabavama, uz seks i droge, i primali poklone,
aranžmane za skijanje i golf od predstavnika kompanija sa kojima su
obavljali upravne državne poslove.
Istaga je obelodanila "kulturni i etički pad" zvaničnika i saučestvovanje u
sukobu interesa. Između 2002. i 2006. godine, 19 radnika uprave zaduženih za
naftu - gotovo trećina biroa u Denveru - primila je poklone od naftnih i
gasnih kompanija, uključujući Ševron, Šel, Hes i denverski Gari-Vilijams.
Demokrati su juče ponudili širi predlog o bušenju od onog na koji su ranije
bili spremni. Predlog bi ukinuo sve zabrane bušenja 160 kilometara od obale
i dozvolio eksploataciju posle 80 kilometara od obale ako se država složi.
Vode bliže od 80 kilometara bile bi i dalje zaštićene. |
| |
| |
|
| |
| Nikolić osniva novu stranku |
| |
Predsednik novoformirane poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić
izjavio je da će najverovatnije formirati sopstvenu stranku, jer ne veruje
da će pridobiti većinu članova Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne
stranke (SRS).
Nikolić, na slici desno, je za "Blic" rekao da mu je generalni sekretar SRS
Aleksandar Vučić "potvrdio da nikad neće biti u stranci koju vode Dragan
Todorović i Vjerica Radeta", ali nije mogao da kaže zašto je Vučiću bilo
potrebno toliko vremena da se o tome izjasni.
On je objasnio da ne veruje da će na sednici Centralne otadžbinske uprave
SRS uspeti da pridobije većinu članova, jer su, kako je naveo, mnogi
poslanici potpisali blanko ostavke, dok će mnoge njegove pristalice biti
sprečene da prisustvuju zasedanju.
"Ja hoću da budem u stranci u kojoj su moji prijatelji i koji žele da
modernizuju stranku. Znam da ima mnogo odbora koji su na mojoj strani, ali
oni im u petak neće dozvoliti da zasedaju", rekao je Nikolić.
On je rekao da će "zaista pokušati da spasi SRS", ali i naveo da će sastanak
Centralne otadžbinske uprave koji je najavljen za danas, "biti apsolutni
kraj članstva poslanika koji su formirali novi poslanički klub u SRS, ako se
ta sednica održi bez njihovog prisustva".
"Pokušaću sve što je u mojoj moći da SRS dobije Kongres, a ako ga ne bude
možda će Centralna otadžbinska uprava na kojoj će se razmatrati naše
isključenje biti prilika da dozovemo pometi celu stranku. On je rekao da će,
ako formira novu stranku, sadašnja SRS nestati sa političke scene.
Prema njegovim rečima, Vojislav Šešelj je preneo predsednička ovlašćenja na
Dragana Todorović i "to nije ona stranka koji je Nikolić osnovao zajedno sa
Šešeljom".
Nikolić je rekao da poslanički klub "Napred Srbijo" ima 19 poslanika koji su
prešli iz poslaničkog kluba SRS.
Poslanički klub "Napred Srbijo" u sredu je održao prvu sednicu u maloj sali
Skupštine Srbije kojoj su prisustvovali i novinari, što nije uobičajeno.
Osim Nikolića, u poslaničkoj grupi "Napred Srbijo" su i Božidar Delić,
Jorgovanka Tabaković, Oto Kiš Marton, Predrag Mijatović, Mileta Poskurica,
Gojko Radić i Mićo Rogović.
Njima su se priključili i Borisav Pelević, Ljiljana Miladinović, Predrag
Ignjatović, Zoran Mašić, Milan Knežević, Zoran Antić, Saša Maksimović,
Vučeta Tošković, Stefan Zankov, Dragan Čolić i Zoran Babić.
Poslanik Dobrislav Prelić je pre dva dana ušao u poslaničku grupu "Napred
Srbijo", ali se juče predomislio i vratio je mandat SRS-u.
Više od 100 odbora ostalo verno Šešelju
Funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović rekao je da je od
186 lokalnih odbora te stranke više od sto podržalo zvaničnu partijsku
politiku i lidera Vojislava Šešelja.
Na konferenciji za novinare, Todorović je ocenio da "nema dileme" da će SRS
ostati jedinstvena i čvrsta partija i da će šteta koju je odlaskom naneo
doskorašnji zamenik predsednika Tomislav Nikolić biti mala.
On je najavio da će u Zemunu biti održana sednica Centralne otadžbinske
uprave SRS na kojoj će biti razmatran zahtev Predsedništva radikala da se iz
te partije isključi Nikolić i poslanici koji su prešli u novoformirani
poslanički klub "Napred Srbijo".
Ti poslanici će imati priliku da odgovore na optužbe da su prekršili
stranački statut, a Nikolić se osim toga tereti i za iznošenje stranačke
dokumentacije van prostorija partije.
Todorović je rekao da su na sednicu partijskog organa koji broji 98 članova
pozvani i Nikolić i ostali članovi koji su prešli u njegov klub ali da
veruje da će predlog predsedništva o njihovom isključenju dobiti potrebnu
većinu.
Govoreći o stavu generalnog sekretara radikala Aleksandra Vučića o raskolu u
partiju, Todorović je rekao da se Vučić još nije izjasnio što, po njemu,
znači da će ostati na svojoj dosadašnjoj funkciji i da će nastaviti da
podržava Vojislava Šešelja.
Todorović je pozvao poslanike koji su pristupili Nikolićevom poslaničkom
klubu da se na sutrašnjoj sednici Centralne otadžbinske uprave vrate pod
okrilje dosadašnje partije i dodao da, u tom slučaju, neće snositi nikakve
posledice. |
| |
| |
|
| |
| Na birališta odmah posle Dana zahvalnosti |
| |
Premijer Stiven Harper je, kako je najavljivano, i zvanično zatražio novi
mandat od generalne guvernerke Mišel Žan, koja se složila i raspustila
Parlament, čime su najavljeni 40. po redu generalni izbori u kanadskoj
istoriji. Premijer Harper je novinarima rekao da je Parlament u ovom sastavu
realno došao do kraja perioda uspešnog rada, tako da je potrebno da građani
ponovo preispitaju kome daju svoje poverenje, birajući između zacrtanog
pravca i neizvesnosti.
 Analitičari
predviđaju da će stanje u privredi biti bojno polje oko koga će se najviše
lomiti koplja na predstojećim federalnim izborima. U prognozi agencije za
ispitivanje javnog mnjenja Angas Rajd vidi se da je poverenje birača po tom
pitanju veće u Stivena Harpera, nego u Stefana Diona.
Ministar inostranih poslova Dejvid Emerson biće kopredsednik nacionalne
kampanje Konzervativne stranke na predstojećim izborima.
Nacionalna agencija za izbore ove nedelje razaslala je pisma u kojima se
kandidati obaveštavaju o dozvoljenim iznosima troškova za kampanju, kao i o
mogućnostima za prihvatanje priloga. Kako se napominje, u troškove se mogu
ubrojati samo robe i usluge koje su u funkciji direktne promocije ili
suprotstavljanja kandidata. Podsećanje ima za cilj da se ne ponove problemi
kakvi su bili sa premašenim iznosima koje je Konzervativna stranka pre dve
godine imala na tadašnjim izborima.
Lider Liberalne stranke Dion prokomentarisao je da je Harper stvorio
najkonzervativniju vladu u kanadskoj istoriji, koja ne veruje u pomaganje
porodicama i koja se nije angažovala dovoljno po pitanju klimatskih promena.
On je zamerio konzervativcima i što su uspeli da potroše nasleđeni suficit
od 12 milijardi, tako da je budžet skoro u deficitu. Dion želi da spoji
ekonomiju i životnu sredinu, kao i da smanji siromaštvo za trećinu, u jednom
mandatu.
Lider Bloka Kvebekva Žil Disep kaže da njegova stranka može da blokira
konzervativnu većinu i apeluje na birače u Kvebeku da glasaju za Blok koji
se prvenstveno zalaže za provinciju.
Lider NDP-a Džek Lejton započeo je kampanju obećavajući promenu i zalažući
se za rešavanje problema koji muče porodice zaposlenih, nedovoljnog broja
porodičnih lekara, kao agresivan plan za smanjivanje emisije štetnih gasova.
On je rekao i da najavljuje svoju kandidaturu za mesto premijera, budući da
je premijer Harper dao ostavku.
Elizabet Mej, liderka Zelene stranke, zamolila je birače da se probude i
odbace cinizam drugih stranaka i daju podršku njenoj, koja će se baviti
klimatskim promenama, siromaštvom dece, mirom u svetu i nuklearnim
razoružanjem.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti ubeđuje birače da se ne obaziru na
stranačku pripadnost kandidata, već da na izborima glasaju za onoga ko će
najviše uraditi za provinciju. Pod sloganom, 'Jak Ontario, jaka Kanada', on
je istakao da je sebi dao zadatak da tokom ove kampanje zastupa interese
građana provincije, onoga što mogu svi zajedno da učine i ostanu ujedinjeni,
što je po njegovom mišljenju karakteristika pravičnosti. Mekgvinti je
naglasio da građani Ontarija ne traže nikakav poseban, već podjednak tretman
u okviru države.
Prvo ispitivanje javnog mnjenja sugeriše da su konzervativci Stivena Harpera
započeli izbornu kampanju sa sa značajnom prednošću u podršci građana. Dok
se za liberale izjasnilo 28 odsto građana, za torijevce je bilo 36 odsto
anketiranih u istraživanju Kanadijen Pres Haris Desime. Sličan odnos je i
kad se radi o utisku koji na građane ostavljaju lideri - Harper izaziva
pozitivna osećanja kod 47 odsto anketiranih, dok Dion, kod mnogo manje, tek
32 odsto, ostavlja pozitivan utisak.
Na radnom ručku sa privrednicima u gradskoj Privrednoj komori,
gradonačelnica Misisage Hejzel Mekkalion izjavila je da je novac koji će se
potrošiti na izbore trebalo da umesto toga ode na infrastrukturu u opštinama.
Ona je zamerila da federalna vlada već dugo zanemaruje Ontario i Toronto, i
pozvala da se tako nešto više ne dozvoli, već da treba raditi da se to
promeni.
Apel za značajnija ulaganja u infrastrukturu čuo se i od liberala, koji su
obećali da će sav budžetski suficit iznad zaplanirane tri milijarde, odmah
preusmeravati za urbane infrastrukturne projekte. Stiven Harper i
konzervativci nisu još dotakli ove teme u svojoj kampanji, ali su u svojoj
rekapitulaciji ostvarenog u prethodnom periodu, istakli da su 33 milijarde
uložene u infrastrukturne programe.
Lejton iz NDP-a naglašava da federalna vlada mora da investira u tri ključne
oblasti, saobraćaj, jeftine stanove i posle srednjoškolsko obrazovanje.
Na dan kada je Ford Kanada najavio otpuštanje 500 radnika iz pogona u
Oukvilu, lider NDP-a Džek Lejton je pred pogonom Dženeral Motorsa u Ošavi
najavio investicioni plan u vrednosti od osam milijardi dolara za potrebe
podsticanja proizvodnje, objašnjavajući da vlada Nove demokratije neće
skrštenih ruku posmatrati ono što se dešava proizvodnom sektoru. On je
istakao i da će se založiti za zapošljavanje u oblasti očuvanja životne
sredine i pomoć kompanijama koje će proizvoditi ekološki prihvatljivija
vozila.
Premijer Harper je, pak, otpuštenim radnicima rekao da im vlada ne može
garantovati radna mesta u industrijskom sektoru koji prolazi kroz brze
promene.
Premijer Njufaundlenda i Labradora Deni Vilijems, podsećajući na incident sa
neizlečivo bolesnim poslanikom Čako Kadmenom, kaže da nema toga što premijer
Harper neće učiniti da bi dobio većinsku vladu. |
| |
| |
|
| |
| "Orlovi" solidni protiv Francuske |
| |
Reprezentacija Srbije je poražena od Francuske rezultatom 2:1 (0:0) u utakmici
drugog kola kvalifikacija za odlazak na Svetsko prvenstvo 2010. godine.
Reprezentacija Srbije je u utakmicu na stadionu "Francuska" ušla neuporedivo
oštrije i ambicioznije nego što je to bio slučaj u meču za zaborav protiv
Farskih Ostrva u Beogradu, ali žustar početak nije bio ni izbliza dovoljan
za bod protiv "petlova".
Velike zasluge bržoj i prodornijoj igri "orlova" idu odluci Radomira Antića
da se napada preko bokova, gde su mlađe snage (pre svih) Miralem Sulejmani i
Boško Janković uz podršku Zdravka Kuzmanovića sa sredine nametali visok
ritam. To nije poremetila ni povreda kapitena Dejana Stankovića već u drugom
minutu utakmice, pa se do polovine poluvremena gledao, ako ništa drugo,
žestok tempo.
Doduše, rezultat nekoliko lepih prodora po krilu igrača Ajaksa i dobrih
razmena pasova u prvih 20-ak minuta bila je samo jedna polušansa za Srbiju.
Sulejmanijeva duboka lopta je preletela na drugu stativu gde ju je Janković
"šmekerski" petom uštopovao i izbacio Klišija, ali je odnedavno igrač Đenove
u nastavku akcije poslao potpuno neupotrebljiv pas ka penalu gde je čekao
Pantelić. Inače, jedini centarfor u prvoj postavi Srbije je bio potpuno
odsečen, slabo se kretao, a čak i kada je dobijao loptu sigurni Abidal ga je
bez ikakvih problema zaustavljao.
Druga prilika za "orlove" viđena je u 30. minutu, kada je Janković uspeo da
stigne do lopte na aut liniji, dao je dobar for, a onda je zavrnuo na
šest-sedam metara od gola. Međutim, kada se konačno činilo da će se već
potpuno umrtvljena igra razmrdati, Pantelić nije bio dovoljno agresivan, pa
je loptu pokupio golman Francuske.
Poslednji pokušaj naše selekcije usledio je dva-tri minuta kasnije, kada je
posle kornera Vidić poslao loptu preko prečke.
Na drugoj strani "petlovi" su odgovarali istom merom i preko Anrija, Benzeme
i Govua, ali iako nisu imali puno problema u direktnim duelima sa našim
defanzivcima, ozbiljnijih prilika nije bilo.
Najbolja je viđena u 15. minutu, kada je lep centaršut Sanje Anri skrenuo ka
ćošku gola, ali je Stojković dobro reagovao. Golman Srbije je otklonio
opasnost posle novog opasnog ubacivanja beka Arsenala i u poslednjim
trenucima poluvremena, u kome je Srbije igrala solidno, ali dobro samo u
prvih 20-ak minuta. Nakon toga kao da ih je stigao umor, precizni pasovi su
izostali, lopta je bespotrebno "davljena" na sredini, pa su Francuzi lako
preuzeli teren.
U nastavku meča domaći tim je nastavio da kontroliše igru, a solo akcija
Govua iz 53. minuta donela je prednost domaćem timu. Fudbaler Liona ušao je
u duel sa četiri igrača Srbije, vešto izbegao nekoliko startova, a onda iza
poslednjeg igrača odbrane Vidića proturio loptu za Anrija kome nije bilo
teško da donese vođsvo 1:0.
Odluka Rajmonda Domeneka da izvede Benzemu i ubaci Anelku pokazala se kao
retko dobar potez francuskog selektora u poslednjih nekoliko meseci. Napadač
Čelsija je ušao na poluvremenu, a potom dva puta zapretio fantastičnim
udarcima sa daljine, što je došlo samo kao zagrevanje za ono što će uslediti.
U 64. minutu Francuska je duplirala vođstvo. Pas Tulalana Anelka je primio
na nekih 30-ak metara od gola. Zatim je u trku fantastično "izmešao" Vidića
i Krstajića, napravio mesta za udarac i neometan sa 16 metara poslao lagan,
ali neodbranjiv udarac u desni ugao golmana Stojkovića 2:0.
Selektor Antić pokušao je da izmenama unese svežinu u ekipu koja je potpuno
izgubila snagu i izgubila se na terenu. Kako se ni posle toga ništa nije
promenilo u korist našeg tima, domaća ekipa nastavila je gde je stala.
Ponovo je ispao Krstajić, ali je Gurkufova raketa iz 72. minuta, srećom,
završila na prečki. Pet minuta kasnije i Srbija je stigla do zasluženog gola.
Kad već nisu mogli iz igre, "orlovima" je dobro došao prekid. Posle koenera
sa leve strane u 77. minutu najviši u kaznenom prostru Francuske bio je Bane
Ivanović 2:1.
Francuska se ziheraški povukla do kraja susreta čuvajući rezultat, ali
kiksevi u odbrani, nesigurna duel igra i potpuno tup napad nisu mogli našem
timu da obezbede makar jedan bod.
Fizički vidno spremniji, domaći fudbaleri priveli su meč kraju, verovatno
sačuvali fotelju svom selektoru i obezbedili prvu pobedu u sedmoj grupi
kvalifikacija.
Srbija u svakom slučaju nije razočarala, ali protiv tima kao što je
Francuska 20 minuta kvalitetnog fudbala ipak je malo za pozitivan rezultat.
Možda će toliki period igre biti dovoljan za Litvaniju koja je sledeći
protivnik Srbije 11. oktobra u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Za ili protiv demokratske dominacije |
| |
Svet se promenio posle 8. avgusta ove godine, ocenio je ovog vikenda u Moskvi
ruski predsednik Dmitrij Medvedev, a taj stav, kako ukazuju analitičari,
niko ne sme da zanemari s obzirom na zaoštravanje odnosa SAD i Rusije.
Rusija traži novu svetsku multipolarnu strukutru naspram američke "dominacije",
SAD kažu da su spremne da se svuda bore za "demokratiju", Evropa nastoji da
nađe sopstveno "jedinstvo" između njih, a Azija mudro posmatra šta se događa.
U tom kontekstu, Turska koja namerava da ima sve važniju ulogu na Kavkazu,
odlučila je da iskoristi trenutak i da nakon veka neprijateljstva počne
pregovore sa susednom Jermenijom.
S druge strane, UN izgledaju kao da nisu u mogućnosti da formulišu
jedinstven stav osim što su "zabrinute" za sve krize u svetu.
Mesec dana posle izbijanja petodnevnog oružanog sukoba između Moskve i
Tbilisija, kriza se pretvorila u borbu u kojoj se Rusija suprotstavlja SAD i
proizvela aveti hladnog rata.
 Ta
borba je juče izgledala tako što je u Moskvi ruski predsednik optužio SAD da
"ponovo naoružavaju" Gruziju pod izgovorom slanja humanitarne pomoći povodom
dolaska u gruzijsku stratešku luku američkog ratnog broda.
Potpredsednik SAD Dik Čejni je iz Italije odmah uzvratio optužbama da je
Kremlj "izveo ratne akcije" protiv demokratije u Gruziji.
Zamenik direktora Centra za političku tehnologiju Sergej Mihejev smatra da "ni
Rusija, ni Evropljani a ni Amerikanci trenutno nemaju strategiju za
budućnost".
"Rušenjem Sovjetskog Saveza, Rusija je mnogo ustuknula, a Kremlj smatra da
ima pravo da traži svoj uticaj u 'postsovjetskom prostoru'", kaže Mihejev.
"Međutim, Amerikanci takođe smatraju taj prostor 'zonom američkog uticaja' i
obezbediće značajna sredstva, ekonomska i druga, da bi ga ojačali", predviđa
Mihejev.
Odlučnost Vašingtona da ostavi politički i ekonomski pečat u jednom delu
Kavkaza pokazana je prilikom nedavne Čejnijeve posete centralnoj Aziji.
U Azerbejdžanu, zemlji bogatoj naftom, drugi čovek SAD izrazio je "dubok i
stalni interes" SAD za bezbednost u čitavom regionu i založio se za razvoj
transporta energenata preko Kavkaza kroz "energetske hodnike" koje Rusija ne
bi kontrolisala. Vašington je jasno doveo u sumnju "kredibilitet" Moskve.
Aktuelni događaji proizvode isti osećaj zabrinutosti kakav je postojao pre
dva svetska rata u 20. veku, piše zamenik glavnog urednika centrističkog
dnevnika "Vremja Novostej" Semion Novoprudski u tekstu objavljenom na
liberalnom internet sajtu gazeta.ru.
Insistiranje SAD da razmesti antiraketni štit uz granicu sa Rusijom, širenje
NATO i slanje ratnih brodova sa humanitarnom pomoći u Gruziju samo je
pojačalo "militarizaciju" Rusije, smatra on.
Mesec dana nakon izbijanja rusko-gruzijskog sukoba, lider panruskog
socijalno-političkog pokreta Eurazija Aleksandr Dugin smatra da se Rusija
nalazi "na početku pravog sukoba sa Amerikancima, možda veoma ozbiljnog i
veoma opasnog za sve". |
| |
| |
|
| |
| Evropljani preferiraju Obamu kao predsednika
SAD |
| |
Evropljani očekuju da se odnosi sa SAD poboljšaju ako kandidat Demokratske
stranke Barak Obama postane novi američki predsednik, ali ne i ako to bude
republikanac Džon Mekejn, pokazauju danas objavljeni rezultati istraživanja.
Godišnje istraživanje Transatlantski trendovi, sprovedeno u junu u 12
evropskih zemalja i SAD, pokazalo je da 69 odsto Evropljana vidi Obamu kao
boljeg, a svega 26 odsto ima dobro mišljenje o Mekejnu.
 Skoro
polovina ispitanika - 47 odsto, reklo je da veruje da će se veze sa SAD
poboljšati ako bude izabran Obama, a samo pet odsto reklo je da će biti
pogoršani.
Uz Mekejna kao predsednika, 11 odsto smatra da će odnosi biti poboljšani, 13
odsto da će biti pogoršani, a 49 odsto da će ostati isti.
Istraživanje je pokazalo da Evropljani i dalje imaju veoma negativno
mišljenje o odlazećem predsedniku SAD Džordžu Bušu, i pored znatnih napora
da se ponovo uspostave transatlantske veze nakon velikih sporenja o invaziji
na Irak 2003. godine.
Kao i svake godine nakon 2004, većina Evropljana - 49 odsto, rekla je da je
američko vođstvo na svetskoj sceni nepoželjno, a 36 odsto da je poželjno.
"Novi američki predsednik imaće priliku ne samo da poboljša poziciju SAD u
svetu već i možda da traži više od Evropljana", rekao je Kreg Kenedi,
predsednik nemačkog Maršalovog fonda, konsultantske organizacije koja je
bila jedan od sponzora istraživanja.
Ispitivanje evropskog javnog mnjenja sprovedeno je u Nemačkoj, Francuskoj,
Velikoj Britaniji, Italiji, Poljskoj, Holandiji, Portugalu, Slovačkoj,
Španiji, Turskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Sprovedeno je pre nego što je Obama zvanicnco postao kandidat Demokratske
stranke i pre avgustovskog rata između Rusije i Gruzije, obe teme koje mogu
da uticu na rezultate ankete. |
| |
| |
|
| |
|
|
