|
|
Broj 1169, 12. septembar 2008.
| Druga godišnjica izbora u znaku novih izbora |
| |
Druga godišnjica parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, koji su održani 10.
septembra 2006. u znaku je priprema za nove, prevremene, izbore.
Održavanje novih izbora, pre isteka četvorogodišnjeg mandata, dogovoreno je
prošle jeseni, prilikom usvajanja novog crnogorskog Ustava.
 Opozicioni
Pokret za promjene (PzP) tada je pristao da glasa za Ustav, pod uslovom da
parlamentarni izbori budu održani krajem 2009. godine, godinu dana pre nego
što im bude redovni rok.
Međutim, predsednik vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i
premijer, Milo Đukanović nedavno je pomenuo mogućnost da novi izbori budu
održani i na proleće 2009. godine.
Đukanović je u ponedeljak, prilikom posete Beranama, potvrdio da u sadašnjoj
vladajućoj koaliciji koju čine DPS i Socijaldemokratska partija (SDP)
postoje "pojedine razlike", što bi upravo moglo da ubrza održavanje
prevremenih parlamentarnih izbora.
Prvi, ozbiljniji, spor između DPS i SDP nastao je u junu, kada u parlamentu
nije postignuta saglasnost o usvanju Predloga Zakona o koncesijama za strane
investitore. Odnosi DPS i SDP, obeleženi su međusobnim konfrontacijama i u
gradskoj vlasti u Podgorici gde su takođe u koaliciji.
Povodom Đukanovićeve izjave u Beranama da ga ohrabruje to što SDP najavljuje
samostalan izlazak na buduće parlamentarne izbore, iz SDP je saopšteno da
toj vladajućoj partiji ne smeta kad opozicija uvaža-va njihove stavove koje
uvijek ne deli i njen koalicioni partner, Demokratska partija socijalista.
Iz SDP je, takođe, poručeno da će i ubuduće, kao i do sada, uvek napustiti
vladu, "kada budu ugroženi vitalni interesi" Crne Gore.
Crnogorska opozicija je početkom septembra krenula sa razgovorima o
mogućnostima ujedinjavanja, kako je saopšteno, radi smene sadašnje vlasti u
Crnoj Gori.
Većina opozicionih stranaka se, na početku razgovora, obavezala da neće
ulaziti niti u predizborne, niti u postizborne koalicije sa DPS. Iz nekih
opozicionih stranaka je poručeno da bi u budućoj, eventualnoj, vlasti
opozicije prihvatili i SDP, ako bi se distancirala od "pogubne politike" DPS.
Komentarišučhi najave opozicije da je njen cilj smena vlasti, Đukanović je
ocijenio da je to "gubitničkla formula". Postavljajući kao cilj samo rušenje
vlasti, prema oceni Đukanovića, opozicija neće nikada uspeti da postigne
izborni uspjeh. |
| |
| |
|
| |
| Makedonija na 71. mestu po uslovima za
poslovanje |
| |
Makedonija je zauzela 71. mesto u godišnjem Izveštaju o po-slovanju Svetske
banke, što je skok od osam mesta u odnosu na prošlu godinu.
Na listi "Duing biznis 2009" je rangirana 181 država prema stepenu reformi i
uslovima za poslovanje i od zemalja u regionu najbolje se pozicionirala
Albanija na 86. mestu, dok je Crna Gora zauzela 90. mesto, navodi makedonski
sajt Total ( www.total.com.mk ).
Srbija je u tom izveštaju skliznula sa 91. na 94. mesto jer su, kako se
ističe, druge države u većoj meri napredovale u pogledu sprovođenja reformi.
Grčka je pak, na 96. mestu, Hrvatska na 106. Bosna i Hercegovina je 119.
Turska je zauzela 59. mesto, Slovenija 54., Bugarska 45. i Rumunija 47.
mesto na rang listi Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije (IFC).
 U
izveštaju se ističe da je Makedonija snizila porez na prihod i to na 10
odsto, a za registraciju preduzeća sada je potrebno 66 dana u poređenju sa
pređašnjih 98. Istovremeno, manje se čeka na šalterima i procedure u
administraciji su pojednostavljene u poređenju sa prethodnom godinom.
Zahvaljujući jednostavnijoj proceduri za realizaciju izvoznih poslova u
Makedoniji sada je potrebno 17 dana, a lane je trebalo čekati dva dana više.
Kod uvoza procedura i prikupljanje papira traje sada 15 dana, navodi se u
izveštaju.
Makedonija je, kako se precizira, u poslednjih pet godina donela 22 zakona
koji bitno utiču na poboljšanje poslovne klime.
"Duing biznis" rangira ekonomije zemalja u zavisnosti od vremena i novca
koji je potreban za započinjanje poslovanja i otvaranje preduzeća, a rangira
se i sektor oporezivanja i nivo prekogranične trgovine. |
| |
| |
|
| |
| Vlada RS istupa iz “Elektroprenosa BiH” |
| |
Vlada Republike Srpske (RS) odlučila je da istupi iz "Elektroprenosa BiH",
zajedničke korporacije sa Federacijom BiH, i najavila osnivanje "Elektroprenosa
RS".
Pomoćnik ministra privrede, energetike i razvoja Ljubo Glamočić rekao je
novinarima da je Vlada RS zaključila da su "iscrpljene sve mogućnosti za
sporazumno rešenje problema u radu 'Elektoprenosa BiH'".
Ministarstvo privrede, energetike i razvoja je zaduženo da u roku od mesec
dana pripremi odluke neophodne za osnivanje "Elektroprenosa RS'".
On je kazao da Ministarstvo treba da u roku od mesec dana donese odluku o
povlačenju odobrenja na Zakon o prenosu električne energije, regulatoru i
operatoru sistema u BiH, u delu koji se odnosi na uspostavljanje Kompanije
za prenos električne energije BiH i da raskine Sporazum o prenosnoj
kompaniji, te Nezavisnom operatoru sistema između predsednika vlada entiteta.
Glamičić je najavio da će RS povući svoj osnivački ulog iz kompanije i da će
osnovati Elektroprenos RS, "da bi obezbedila uslove za kontinuirano
obavljanje delatnosti prenosa električne energije na prostoru RS, kao i zbog
zaštite svojih vlasničkih prava".
Prema njegovim rečima, izvršiće se procena vrednosti imovine koju je RS, kao
osnivački ulog, unela u zajedničku kompaniju.
Glamočić je naveo da se radi o elektroprenosnim objektima, opremi i pravima
RS u toj oblasti. |
| |
| |
|
| |
| Makedonija ukinula vize za 20 država |
| |
Makedonija je ukinula vize za dvadeset država iz Evropske Unije u kojima važi
vizna liberalizacija ali i za državljanje stotinjak država koje imaju
validne Šengen vize.
 Vize
su ukinute i za Maleziju, Singapur, Južnu Koreju, Karibe, sve države Južne
Amerike, kao i neke azijske i afričke zemlje.
Šef Makedonske diplomatije Antonio Milošoski, desno, apelovao je za viznu
liberalizaciju od strane Evropske Unije za Makedonske državljane tokom
susreta sa holandskim ministrom za evropska pitanja Frans Timermansom.
"Treba sačekati izveštaj Evropske komisije, moja će vlada učiniti sve da se
ubrza taj proceš liberalizacije. Razumem frustraciju mladih ljudi Makedonije
koji ne mogu slobodno da putuju u Evropu a njihovi roditelji su to mogli pre
30 godina," izjavio je Timermans.
Timermans smatra da je sudbina Makedonije u Evropskoj uniji a rešavanje
spora o imenu je odgovornost makedonske i grčke vlade.
U Njujorku je počela nova runda pregovora makedonskih i grčkih pregovarača o
rešavanju spora o imenu uz posredovanje predstavnika iz Ujedinjenih nacija
Metjua Nimica. Očekuje se da će Nimic dati novi predlog. |
| |
| |
|
| |
| Opozicija sprema alternativna zasedanja |
| |
Predsednik opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojević najavio je
da će opozicija u Crnoj Gori, pošto bojkotuje sednice parlamenta,
organizovati "neku vrstu alternativnog zasedanja".
Na tim skupovima, kako je Medojević objasnio na konferenciji za novinare,
opozicioni poslanici će iznositi svoje stavove o tačkama dnevnog reda
sednica Skupštine Crne Gore.
Medojević je optužio vladajuću Demokratsku partiju socijalista, odnosno
njenog lidera, i premijera, Mila Đukanovića da oni stoje iza odluke Radio-televizije
Crne Gore da od juna ne prenosi direktno sednice crnogorskog parlamenta.
Prema rečima Medojevića, otkako se na premijersku funkciju, u februaru ove
godine, vratio Đukanović, u Crnoj Gori je osnažena "tendencija
nedemokratskih poteza".
Medojević je ocenio da vla-dajuća koalicija ne želi direktan TV prenos
skupštinskih sednica, jer želi da eliminiše bilo kakav uticaj opozicije.
Sadašnja crnogorska vlast, kako je Medojević objasnio, možda ne bi bila
spremna ni da mirno preda vlast ako bi bila pobeđena na sledećim
parlamentarnim izborima.
Na to ukazuje, kako je Medojević naveo, to što vladajuća koalicija iz
biračkog spiska briše veliki broj građana .
On je rekao da "prema podacima PzP-a", vlast namerava da izbriše između
70.000 i 100.000 građana iz biračkog spiska, "i to uglavnom onih koji su
rođeni u Srbiji". Medojević je, stoga, opoziciju pozvao da se politički
ujedini, radi rušenja vlasti u Crnoj Gori. |
| |
| |
|
| |
| Srpski političari podeljeni oko pisma SDF |
| |
Otvoreno pismo Srpskog demokratskog foruma (SDF) u kojem se položaj srpske
zajednice u Hrvatskoj ocenjuje kao težak, podelilo je srpske političare u
Hrvatskoj, ocenjuje internet portal Indeks.
 Veljko
Džakula, predstavnik SDF-a i jedan od autora "Studije o položaju Srba" na
kojoj se temelji pismo upućeno 2. septembra na adrese "više uglednih ljudi u
Hrvatskoj", rekao je za HTV da je stanje Srba u Hrvatskoj "ozbiljno",
odnosno da se "sporo menja", posebno na području povratka izbeglica.
Predsednik Upravnog odbora Društva za mir, razvoj i ekologiju Dušan Ećimović,
koji je takođe jedan od autora studije, rekao je se studija temelji na
relevantnim podacima te da je stanje "alarmantno".
Po njegovom mišljenju aktu-elna politika u Hrvatskoj je gurnula "pod tepih"
problem stanarskih prava izbeglih Srba, a problem ostaju i neisplaćene
penzije, koje predstavljaju "pravnu blamažu", jednako kao i preevare sa
otkupom kuća u kojima je učestvovala državna ahgencija APN.
Ppotpredsednik hrvatske vlade iz redova Samostalne demokratske srpske
stranke (SDSS) Slobodan Uzelac, u emisiji posvećenoj toj temi, kazao je da
je položaj Srba u Hrvatskoj "teško pitanje", ali i da je popravljanje
njihovog stanja krenulo pravim smerom.
Uzelac je kazao da potez SDF ne doprinosi rešavanju srpskog pitanja,
optuživši tu organizaciju da je najaktivnija u Zapadnoj Slavoniji, oblasti
koja najlošije stoji po povratku Srba u Hrvatskoj.
Otvoreno pismo SDF je kritikovao i Saša Milošević iz Srpskog narodnog vijeća
(SNV) rekavši da je ono "kontradiktorno", te da se radi o "političkoj
inicijativi".
Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora (HHO) Ivo Banac potvrdio je da je
potpisao pismo, ali je odbio da ulazi u, kako je rekao, interne rasprave
sprskih organizacija.
Predsednik Partije podunavskih Srba (PPS) Radivoj Leskovac rekao je da je za
njega glavni problem Srba u Hrvatskoj "opšteprihvaćen stav o srpskim
zločinima", koji stvara automatsku averziju prema Srbima kada god traže
svoja prava.
Banac je rekao da se prava Srba u Hrvatskoj moraju poštovati bez obzira što
oni o Hrvatskoj mislili, odnosno da Srbi nemaju nikakvu obavezu da vole
Hrvatsku, ali moraju da je po-štuju. Izrazio je nadu da će za tridesetak
godina, kada ratna sjećanja izblijede a strasti se konačno smire, rasprave o
pravima Srbima postati bespredmetne.
Potpredsednice hrvatske vlade Jadranka Kosor i Đurđa Adlešić su u izjavama "Večernjem
listu" ocenile da je analiza Srpskog demokratskog foruma (SDF) o alarmantnom
položaju srpske manjine u Hrvatskoj zapravo početak političke kampanje
Veljka Džakule uoči lokalnih izbora 2009. godine.
Kosorova je tom listu rekla da su Džakula i SDF izneli netačne podatke na
kojima se studija zasniva, posebno kada je reč o broju povratnika. |
| |
| |
|
| |
| Ne mogu se ispiti polagati na crnogorskom
jeziku |
| |
Nevladina organizacija Centar za građansko obrazovanje (CGO) ocenila je da
Ispitni centar Crne Gore nema pravo da proverava znanje iz crnogorskog
jezika, kao uslov za dobijanje crnogorskog državljanstva, jer taj jezik još
nije kodifikovan.
"Pitanje je po kojim se kri-terijumima i pravopisu polaže taj ispit, budući
da je proceš standardizacije crnogorskog jezika u toku", piše u sao-pštenju
CGO.
Prema oceni CGO, crnogorski jezik je "nažalost, nestvarni entitet", jer još
nije standardizovan, pa, u skladu s tim, taj jezik se ne može ni učiti u
školama, niti je zakonito osnivanje katedre za crnogorski jezik i
južnoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Nikšiću.
"Ne radi se o tome da li po-stoji crnogorski jezik, ni da li je opravdano
osnivati katedru za njegovo izucavanje, već je reč o tome da postoji
utvrđeni redosljed postupaka i procedura koje treba poštovati da bi uopšte
imalo smisla govoriti o crnogorskom, kao i o bilo kom drugom jeziku",
navedeno je u saopštenju CGO.
Ispitni centar Crne Gore, kao nova prosvetna institucija, počeo je u
ponedeljak sa testira-njem znanja iz crnogorskog jezika, za one građane koji
traže prijem u crnogorsko državljanstvo.
Pre toga, Ispitni centar je doneo Pravilnik o načinu i postupku provere
znanja crnogorskog jezika za prijem u crnogorsko državljanstvo.
Prvog dana testiranja znanja iz crnogorskog jezika, ispitano je 30-tak
građana. Za polaganje testa plaća se sto evra.
Iz crnogorskog Ispitnog centra je saopšteno da je ta cena niža nego u
zemljama regiona.
Test iz crnogorskog jezika se polaže u pismeno i usmeno, pred tročlanom
komisijom.
Da bi kandidat položio test, mora, kako je objavljeno, da osvoji 60 poena.
Savet za standardizaciju crnogorskog jezika, koji je Vlada Crne Gore
osnovala u januaru ove godine, krajem avgusta je ministarstvu prosvete
predao Predlog Pravopisa crnogorskoge jezika.
Glavna novina u tom predlogu je uvođenje dva nova slova. |
| |
| |
|
| |
| Finci kritikuju slovenačku policiju |
| |
Kaj-Erik Bjerkvist, finski istražitelj koji se bavi slučajem potkupljivanja u
fabrici "Patrija" koje navodno seže u sam vrh slovenačke politike, oštro je
kritikovao slovenačku policiju, prenela je finska nacionalna televizija YLE.
 Bjerkvist
smatra, kako izveštava dnevnik "Delo", da je slovenačka policija imala
negativnu ulogu u istrazi. Kao argument on navodi da je finska policija
slovenačkoj pre izvesnog vremena predala spisak imena slovenačkih državljana
koje je želela da sasluša u vezi sa nepravilnostima u poslovanju sa firmom "Patrija"
i navodnim potkupljivajem.
Do saslušanja u Sloveniji nije nikada došlo, a imena su se nekako našla u
slovenačkoj javnosti, što je izazvalo rezerve kod finske policije. Zbog
curenja informacija u javnost finski istražitelji su postali rezervisani,
prenosi "Delo" pisanje na portalu finske .
"Dosadašnja saradnja sa slovenačkom policijom je mogla biti bolja", rekao je
Bjerkvist za "Delo".
Prema njegovim rečima, izveštavanje YLE potvrdilo je "javnu tajnu o skromnoj
saradnji slovenačke i finske policije, koja je za 450 dana od trenutka kada
je Interpol po svetu razaslao depešu o neobičnim finansijskim transakcijama,
takoreći čitav istražni posao obavila sama".
Slovenačka policija, dodao je, "uprkos pozivima da pomogne nije uradila
ništa. Probudila se tek kada je afera postala javna".
"Takva saradnja između država otežala je njihov rad, ali se još uvek nadamo
da će istraga biti završena do kraja godine", rekao je Bjerkvist za finsku
televiziju.
Slovenački ministar unutrašnjih poslova Dragutin Mate povodom "zagubljenih"
depeša Interpola rekao je za "Delo" da je "lično čvrsto uveren da to nije
bilo slučajno".
Prema njegovim rečima, šef slovenačkog odeljenja Interpola depešu
austrijskog Interpola dao je jednoj službenici Inte-rpola, a zatim taj
zadatak preraspodelio jednom drugom službeniku. "I sve ostale depeše su bile
kod tog službenka. Čitav spis je bio lepo sređen, ali desilo se nije ništa",
rekao je Mate za "Delo".
"Shvatam da neko primi i zaboravi na jednu depešu. Možda je imao loš dan,
dešava se. Ali u tom slučaju je tom licu stiglo pet depeša, sve je dobio on,
stavio ih u spis i ništa nije uradio", objasnio je Mate.
"Ništa ne sunjam, ali sam lično kao Dragutin Mate čvrsto uveren da to nije
bilo slučajno", rekao je on, i dodao da će kako se to desilo pokazati druge
mere, koje ima na raspolaganju generalni direktor policije. |
| |
| |
|
| |
| Kuzmanović protiv promene ustavnog uređenja |
| |
Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanović izjavio je da će taj entitet
BiH prihvatiti ustavne promene u BiH koje se odnose na ljudska prava i
slobode, ali ne i one koje bi bile usmerene na promenu ukupnog uređenja RS i
BiH.
 On
je rekao da Evropska unija ne traži nikakve ustavne reforme koje bi menjale
ustavnu strukturu u BiH, tako da je logično i to što američka administracija
ne namerava da se meša u predstojeće promene Ustava u BiH.
"Ustavna uređenja koja se tiču BiH i entiteta stvar su tri konstitutivna
naroda, i ona bi trebalo da bude rešena političkom voljom i uz saglasnost i
konsenzus sva tri naroda", rekao je Kuzmanović (slika desno)novinarima posle
sednice Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice smrti predsednika
RS Milana Jelića.
Premijer RS Milorad Dodik kazao je da je na sastanku lidera BiH sa zamenikom
američkog državnog sekretara za Evropu Stjuartom Džonsom izneo stav da je
nepotrebno i neprimereno bilo kakvo angažovanje SAD u ustavnim reformama u
BiH.
On je naveo da sve strane koje će učestvovati u razgovorima o ustavnim
reformama prethodno treba da daju izjavu da je osnova za ustavne promene
Dejtonski sporazum, kao i da prihvataju RS "u punom kapacitetu".
"Ako RS nije prihvatljiva za partnere, postavlja se pitanje o čemu onda da
razgovaramo i zašto da razgovaramo", poručio je Dodik.
Premijer RS je ponovio da se zalaže za federalizaciju BiH u kojoj bi RS bila
jedna od federalnih jedinica, naglašavajući da se ne protivi ni stvaranju
treće, hrvatske federalne jedinice. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
