|
|
Broj 1169, 12. septembar 2008.
| Tadić traži podršku članica UN za inicijativu
Srbije |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od svih članica UN podršku za
usvajanje rezolucije kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda
pravde (ICJ) u Hagu o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Tadić je u pismu svim zemljama članicama UN naveo da će Srbija na
predstojećem 63. zasedanju Generalne skupštine UN predložiti usvajanje
nacrta rezolucije kojim se od najvišeg sudskog tela UN traži "savetodavno
mišljenje".
Pitanje glasi: "Da li je jednostrano proglašena nezavisnost od strane
privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji u skladu sa me-đunarodnim
pravom?"
Tadić je zatražio podršku svih zemalja UN da ta tačka bude stavljena na
dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN, kao i podršku prilikom glasanja
o samom nacrtu rezolucije u Generalnoj skupštini.
"Mišljenje Međunarodnog suda pravde da li je jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom najadekvatniji je pravac
delovanja u ovom konkretnom slučaju", ocenio je predsednik Srbije.
Tadić je dodao i da se "ne-pristrasno" savetodavno mi-šljenje ICJ smatra "najmeritornijim
tumačenjem principa međunarodnog pravnog poretka" i "značajno bi doprinelo
smirivanju tenzija" nakon progla-šenja nezavisnosti Kosova.
"Time bi se izbegao nepovoljan razvoj događaja u regionu i šire i olakšali
napori za do-govor između svih involviranih strana", ocenio je predsednik
Srbije.
Obraćanjem ICJ, Generalna skupština bi omogućila da kosovsko pitanje postane,
kako je istakao Tadić, "simbol obnovljene odlučnosti da se poštuje vladavina
prava od strane međunarodne zajednice".
Tadić je podsetio da je stav Srbije da "jednostrano proglašena nezavisnost
Kosova predstavlja kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i drugih ključnih
dokumenata međunarodnog pravnog sistema i u suprotnosti je sa Rezolucijom
1244, na osnovu koje su sve zemlje članice obavezne da poštuju suverenitet i
teritorijalni integritet moje zemlje".
Srbija, kako je ukazao Tadić, "i dalje isključuje upotrebu sile i uvođenje
ekonomskih sankcija u skladu sa njenom posvećenošću mirnom rešavanju budućeg
statusa Kosova".
"Smatramo da je najprincipijelniji, najrazumniji način da se prevaziđu
potencijalno destabilizujuće i pogubne posledice jednostrano proglašene
nezavisnosti Kosova, da se ovo pitanje prebaci na pravni teren", istakao je
Tadić. |
| |
| |
|
| |
| Brisel će usloviti ulazak Srbije u EU Kosovom |
| |
Direktor Balkanske inicijative u američkom Institutu za mir Danijel Server
smatra da će Brisel vrlo verovatno usloviti prijem Srbije u EU priznanjem
Kosova, a da će budući predsednik SAD, ma ko bio, podržati takav stav.
"EU neće primiti Srbiju u svoje redove dok se ne reši problem priznanja
kosovske nezavisnosti. Ona je to jednom učinila sa Kiprom, što je bila
strašna greška i svi u Briselu su svesni te greške. Činjenica što EU ovom
trenutku ne kaže Srbiji jasno i glasno da će priznanje Kosova biti uslov za
članstvo u EU ne znači da to nije tačno", rekao je Server u razgovoru za
Radio Slobodna Evropa (RFE).
 Na
konstataciju da je nekoliko visokih zvanicnika EU poslednjih dana tvrdilo da
to neće biti uslov Srbiji za članstvo, Server je rekao da "svaki iole
objektivni analitičar shvata da će od 27 EU članica, bar jedna reći 'NE'
članstvu Srbije u EU, dok ne normalizuje svoje odnose sa Kosovom".
Time što sada ne žele to otvoreno da kažu Evropljani, po Serverovom
mišljenju, "žele da učine sve da se u Srbiji učvrsti proevropsko
opredeljenje i da stvore utisak da put u Evropu neće biti tako težak".
"Mislim, međutim, da ta skrivalica Srbiji nije od pomoći, s obzirom da je
jasno kao dan da Beograd mora da reši pitanje Kosova pre učlanjenja u EU.
Nije, naime, uopšte zamislivo da bi EU pristala da taj nerešeni problem
nasledi. Pored ostalog i zato sto će Srbija, kad jednom postane članica
Unije, steći pravo veta na prijem Kosova u članstvo EU", dodao je.
Server je rekao i da bi u "definisanju zahteva Beogradu" trebalo zauzeti
mekši stav. "Mislim da bi umesto insistiranja na direktnom, bilateralnom
priznanju bilo racionalno i dovoljno da Srbija prihvatanje kosovske
nezavisnosti pokaže neprotivljenjem članstvu Kosova u UN", rekao je.
Po oceni Servera "to bi bio razuman zahtev" jer "vlast u Beogradu zna da
Srbija nije u stanju da povrati suverenitet nad Kosovom".
"Vreme je da se stavi tačka na tu igru privida. Umesto toga treba sesti za
pregovaracki sto sa Pristinom i početi rešavanje praktičnih problema, a
kasnije tokom tog procesa otvoriti i krupnija politička pitanja", rekao je
Server dodajući da će "narednih pet-šest godina biti dovoljno da se pronađe
formula koja ne bi nanela previše štete ni Beogradu ni Prištini".
Američki analitičar izra-zio je uverenje da će buduća administracija SAD, ko
god je bude predvodio, imati takvu politiku prema Kosovu, odnosno, Srbiji. "Da,
siguran sam da hoće, bilo da za predsednika bude izabran (Džon) Mekejn ili
(Barak) Obama", rekao je.
"Mekejn već ima iza sebe istoriju u smislu podrške kosovske nezavisnosti i
vojne intervencije na Kosovu, a Obama je jasno rekao da će Holbruk biti
jedan od njegovoh ključnih savetnika. Možete, dakle, očekivati da će budući
američki predsednik podržavati nezavisnost Kosova i članstvo Srbije u
Evropskoj uniji, pod uslovom da Beograd prihvati realnosti i prizna
nezavisnost Kosova", dodao je Server za RFE. |
| |
| |
|
| |
| Albanci ne napuštaju Švajcarsku |
| |
Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, broj kosovskih Albanaca u Švajcarskoj
se nije smanjio, pišu švajcarski mediji, pozivajući se na podatke Saveznog
ureda za migraciju u Bernu.
Razlog za to je, prema oceni vlasti, siromaštvo na Kosovu, i to što da mnogi
od oko 115.000 kosovskih Albanaca žive dugo u Švajcarskoj.
 Prema
podacima Švajcarskog ureda za migraciju mese-čno se preda između 20 i 40
zahteva za pomoć povratnicima u Srbiju i na Kosovo.
Švajcarske vlasti daju pomoć onima koji žele da se vrate na Kosovo:
odraslima po 1.000 švajcarskih franaka (oko 630 evra), a deci polovinu te
sume.
Uz to dolazi i do 3.000 franaka za ponovno uključivanje povratnika u
profesionalni i društveni život na Kosovu.
Posebna savetovališta pomaže onima koji žele na Kosovo, da lakše organizuju
povratak, a tamo im im podršku pruža Međunarodna organizacija za migraciju
(IOM).
Švajcarsko ministarstvo inostranih poslova nije, kako je protumačilo, ni
ocekivalo da će nezavisnost Kosova bitno uticati na promenu broja Albanaca.
U Minstarstvu, kako prenose mediji, ocenjuju da od februara nije bilo "nikakvih
primetnih promena, kako kada je reč o investicijama tako ni kada je reč o
novim radnim mestima na Kosovu".
Švajcarska je jedan od glavnih centara kosovsko-albanske dijaspore. Vlada u
Bernu je obećala Kosovu pomoć od 76,8 miliona franaka za period od 2008. do
2011. godine. |
| |
| |
|
| |
| Srbija 94. u svetu po uslovima poslovanja |
| |
Srbija je pala sa 91. na 94. mesto liste koja pokazuje uslo-ve poslovanja u
181 državi, na-vodi se u Izveštaju Međunarodne finansijske korporacije (IFC)
i Svetske banke o poslovanju u 2009. (Doing Business).
Lider u reformama koje olakšavaju poslovanje je Azerbejdžan, koji je skočio
sa 97. na 33. mesto liste, dok je treću godinu za redom Singapur država sa
najboljim uslovma za poslovanje, navodi se u godišnjem izveštaju koji je
objavljen juče.
 Države
su u Izveštaju o poslovanju rangirane prema 10 pokazatelja iz oblasti
poslovne regulative koji prate vreme i troškove ispunjenja administrativnih
zahteva prilikom pokretanja poslovanja, rada, trgovanja, oporezivanja i
zatvaranja preduzeća.
Najbolji plasman Srbije je 28. mesto prema kriterijumu koji meri lakoću
mogućnosti dobijanja kredita za kompanije, dok je najgore pozicionirana u
brzini i proceduri dobijanja građevinskih dozvola, gde je 171. na listi.
U saopštenju IFC povodom izlaska izveštaja, navodi se da je usled kašnjenja
u rešavanju predmeta u Beogradu, vreme potrebno za dobijanje dozvole za
izgradnju produženo za 75 dana.
Iako je skliznula na listi, Srbija za 20 mesta popravila poziciju u oblasti
uknjiženja imovine pošto je porez na prenos apsolutnih prava smanjen sa pet
na 2,5 odsto vrednosti ne-kretnine, a ukupni troškovi uknjižbe sniženi sa
5,37 na 2,85 odsto.
Na rang listi 181 države po lakoći poslovanja Srbija (94) je slabije
plasirana od Mađarske (41), Rumunije (47), Bugarske (49), Makedonije (71),
Albanije (86) i Crne Gore (90), ali je bolja od Hrvatske (106) i Bosna i
Hercegovina (119).
Prema šestom izveštaju o povoljnim uslovima poslovanju IFC i Svetske banke
ove godine je sproveden rekordan broj reformi poslovne regulative u svetu, a
područje istočne Evrope i centralne Azije je petu godinu za redom region gde
je sprovedeno najviše reformi.
U periodu od juna 2007. do juna 2008. godine, 23 od 25 zemalja u regionu je
sprovelo 62 refo-rme koje olakšavaju poslovanje, odnosno više od 25 odsto
reformi koje su sprovedene u čita-vom svetu, ističe se.
Na listi prvih 10 reformatora su, iza prvoplasiranog Azerbejdžana, Albanija,
Kirgizija, Belorusija, Senegal, Burkina Faso, Bocvana, Kolumbija,
Dominikanska Republika i Egipat.
"Zemlje istočne Evrope i centralne Azije prednjače kada je u pitanju
olakšavanje regulatornog tereta kompanijama i održavanje reformskog kursa",
kazala je Svetlana Bagaudinova, jedan od autora izveštaja.
Dodala je da su mnoge zemlje koje su napredovale ove godine su posmatrale
druge koje su već sprovele reforme kako bi dobili ideje za promene.
Na globalnoj listi uslova poslovanja među 10 proplasiranih su, iza lidera
Singagupra, drugopralsirani Novi Zeland, zatim Sjedinjene Američke Države,
Hong Kong (Kina), Da-nska, Velika Britanija, Irska, Kanada, Australija i
Norveška.
Najbolje rangirane zemlje iz regiona istočne Evrope i centralne Azije su
Gruzija (15), Estonija (22), Litvanija (28), Le-tonija (29), Azerbejdžan
(33) i Slovačka (36).
Rangiranje ne reflektuje oblasti makroekonomske politike, kvaliteta
infrastrukture, promenljivosti deviznog kursa, percepcije investitora ili
stope kriminala, a Izveštaj o poslovanju za 2009. godinu se zasniva na
naporima više od 6.700 lokalnih stručnjaka, navodi IFC. |
| |
| |
|
| |
| Srbija može biti IT sila na Balkanu |
| |
Ministar za dijasporu Srđan Srećković ocenio je da Srbija, uz pomoć iseljenika
zaposlenih u najboljim svetskim kompanijama, može postati jedna od najvećih
sila informacione tehnologije na Balkanu.
Srećković je tokom radne posete SAD u Čikagu ragovarao sa sunarodnicima
zaposlenim u upravi Motorole, kompanije koja decenijama drži primat u
razvoju elektronske tehnolo-gije, a među čijim, stranim stručnjacima,
najviše ima Srba - čak 50.
Jedna od tema razgovora bila je mogućnost otvaranja Regionalnog centra u
Beogradu što bi bio veliki podstrek razvoju IT sektora.
"Nastupio je pravi trenutak da naši uspešni privrednici iz sveta počnu da
ulažu u Srbiju i ostvaruju nove kontakte sa firmama u zemlji sada kada je
demokratski sistem vlasti ustoličen, obezbeđena ekono-mska i politička
izvesnost i pravna stabilnost", rekao je on.
Srećković je precizirao da je Srbija u završnoj fazi tranzicije, da beleži
najveći rast brutno nacionalnog proizvoda u regionu i da se njeno tržište
brzo razvija što su neki od motiva za ulaganje.
U Čikagu, drugom gradu u svetu po broju građana srpskog po-rekla, ministar
je razgovarao i sa predstavnicina "Kongresa srpskog ujedinjenja" i
najstarije srpske organizacije u dijaspori "Srpske narodne odbrane". |
| |
| |
|
| |
| Svaka kuća Srbije ima TV, a bogatije i
internet |
| |
U Srbiji 98,4 odsto domaćinstava ima televizor, 40,8 odsto računar, a svako
treće internet priključak, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U izvestaju pod naslovom "Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u
Srbiji" piše da se ove godine povećao jaz između siromašnih i bogatih
građana u posedovanju računara i korišćenju interneta.
 Računar
poseduje četiri od pet domaćinstava sa mesečnim prihodom većim od 600 evra,
61,1 odsto domaćinstava sa prihodom od 300 do 600 evra i tek svako peto
domaćinstvo sa prihodom nižim od 300 evra.
Internet priključak ima 76,4 odsto domaćinstava sa prihodima višim od 600
evra, 51,1 odsto stanovnika sa prihodima između 300 i 600 evra i 14,6
procenata sa primanjima nižim od 300 evra.
Prošle godine, računar je posedovalo 34 odsto domaćinstava, a internet
priključak oko 26 odsto građana.
U tri meseca pre sprovođenja istraživanja internet je koristilo 35,6 odsto
građana, a nikada ga nije koristilo 59,2 odsto ispitanika.
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, procenat korisnika koji
internetu pristupaju preko modema opao je na 51,1 odsto sa lanjskih 73,4
procenata.
Skoro svaki treći ispitanik koji ne koristi internet to ne čini jer za
internetom nema potrebu, dok 17,8 odsto učesnika istraživanja smatra da je
oprema isuviše skupa, a 9,6 odsto smatra da je skup pristup internetu.
Mobilni telefon koristi 81 odsto građana, dok je 2007. godine mobilni
telefon koristilo 76,8 procenata ispitanika, pri čemu 81 odsto korisnika ima
pripejd (prepaid) račun, a 5,6 odsto i pripejd i postpejd.
Istraživanje je pokazalo da 97,7 odsto preduzeća koristi računar, a internet
priključak poseduje 91,5 odsto firmi, pri čemu je prvi put modemski pristup
internetu izgubio dominaciju u preduzećima.
Istraživanje je sprovedeno u aprilu i maju ove godine na uzorku od 2.000
domaćinstava i 2.000 pojedinaca između 16 i 74 godine života i na 1.096
preduzeća sa najmanje 10 zaposlenih iz nekoliko odabranih sektora, a pitanja
su se odnosila na januar ove godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
