|
Broj 1169, 12. septembar 2008.
Naše tamo, sada ovde |
|
Po prvi put u Torontu, u organizaciji Systementertainment i Openstagetheatre,
u subotu, 6. septembra, održan je u MacMillan Theatre, (u Ednjard Johnson
Building), koncert Bilje Krstić i orkestra "Bistrik".
Tradicionalna muzika naroda koji žive na Balkanu ima posebne krakteristike.
Vuče korene još iz antičke Grčke. Tokom mnogih vekova primala je uticaje
Istoka i Zapada, a ipak zadržala svoju originalnost. Tekst, melodija, ritam,
prožimaju se i danas. Pesme koje izvodi ova grupa originalne su po aranžmanu,
načinu pevanja, stilu izvođenja. Čak su i haljine ženskog dela ekipe bile
unikatne. Crno-bela kombinacija, sjedinjena elegancija i ekstravagancija.
Doživljaj za sva čula: pesme se ljuljaju u kočiji, trče poljem, mirišu na
dunje, tuguju za dragim…
Koncert
Bilje Krstić, na slici desno, i Bistrik orkestra potvrdio je da vrednost
narodnih melodija dolazi do izražaja tek kada se neguje. Aranžmani svih
pesama odišu prošlošću i ne ostavljaju nikoga ravnodušnim.
"Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa
narodnom muzikom. Izvor mali, a obale široke. Od par kapi nastale su moćne
bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva,
pravljena za dušu, instinktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora…"
kaže Bilja Krstić na početku koncerta.
Rođena u Nišu, diplomirala je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, a
na domaćoj pop sceni je prisutna dugi niz godina. Mnogi je pamte još iz "Suncokreta"
i "Ranog mraza".
Kako već dvadeset pet godina radi kao muzički urednik Radio Beograda, Bilja
Krstić više godina strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise
izvorne muzike. Tako je vremenom, 2001.godine, nastao "Bistrik". Izvorište.
Sastavljen
od deset članova, "Bistrik" je nastupio na oko 170 koncerta, što je
impozantan broj, s obzirom da se ne radi o komercijalnoj muzici. Grupu u
kojoj su većina diplomirani muzičari, čine: Dragomir Stanojević -klavijatura,
Ruža Rudić-sitne udaraljke, Nenad Josifović-violina, Slobodan Božanić- bas
gitara, Milenko Ivanović- frula, duduk, dvojnica, okarina, diple, Maja
Klisinski - perkusionista i prateći vokal, Nevenka Radonić- sitne udaraljke
i prateći vokal, Nenad Božić- gitara i tambura, Nataša Mihaljinac, prateći
vokal.
"Muzika koju sviramo je spoj tradicije i savremenog muzičkog izraza, spoj
arhaičnog i modernog", reći će jednom prilikom Bilja Krstić. Pevala je u
rimskom Koloseumu, gostovala u Atini, Japanu, Irskoj, Brazilu.
Na Festivalu u Baiji dobila je kompliment, da muzika Brazila udara u noge, a
njena - pravo u srce.
Posle prvog albuma, dolazi drugi, pod nazivom "Zapisi" (2003) i biva podržan
filmom "Zona Zamfirova", što je predstavljalo pravi medijski pogodak.
"Tarpos" je treći po redu (2007), nastao kao kruna narodnog zvuka, od Srbije
pa do Bugarske i Grčke. Od kuda ovaj naziv?
Elem, "Tarpos" je inače bilo ime za najveću žensku kapu kod nas , sve do
1803. godine. Vuk Karadžić je opisuje kao kapu okićenu cvećem i vezovima.
Bogate žene su nosile ispod kape samije, a pozadi je bilo pero sa dukatima.
Kod nas se kaže Tarpus, Turci je zovu Tarbus, a Rumuni- Tarpuci.
Tako su i sve pesme našle svoj dom pod jednom-kapom.
Dočaravajući mimikom, glasom i njegovim prelivima svaku pesmu, a uz to
neobično prirodna i sugestivna, Bilja Krstić je pokazala da je majstor svog
zanata.
O samom načinu pevanja ona kaže: "Kad pevam te pesme, meni je grlo drugačije
otvoreno. Ništa ja tu ne nameštam, pesma kao da se peva sama. Muzika kojom
sam se ranije bavila nije mi to pružala. Ovde imam neki čudan dodir, čak i
kad mi je grlo bolesno, mogu da pevam. Grlo se otvara samo, kao da sam sa
tim rođena."
I zaista čim su počeli prvi tonovi na koncertu "Bistrika" zapitala sam se,
koliko ima ljudi koji, poput Bilje Krstić i članova njenog orkestra,
zatrepere pred pravim vrednostima? Gde su? - Oni bi mogli sve da spasu. |
|
Ksenija Vučević |
|
|
Za svakog po nešto |
|
Kao što je uobičajeno pred svaku školsku godinu, prošle subote u prostorijama
SKUD Oplenac u Misisagi, održana je konferencija za štampu, radio i
televiziju.
Prisutnima
se biranim rečima obratila predsednica Oplenca Dragana Varaklić koja je
akcenat stavila na predstojeću sezonu od koje se mnogo očekuje. Pre svega,
reč je o iznalaženju novih programa i interesantnih metoda njihovog prenosa
na decu. "Ne zaboravimo, istakla je predsednica, da je Oplenac nastao pre 20
godina sa ciljem da neguje srpski jezik i igru, jednom rečju, srpsku kulturu
koja se prenosi na generacije. Kako je iz godine u godinu broj članova sve
veći, očekujemo impozantan broj i ove sezone."
U Oplencu su kultura i ekonomija uzajamno povezane. Raznovrsne aktivnosti se
nalaze pod jednim krovom te ukoliko dete ima više talenata ne mora se ići sa
jednog mesta na drugo, a ujedno, svaka sledeća sekcija se plaća manje od
prethodne.
Ove godine, uprava je obogaćena novim Umetničkim direktorom iz Beograda,
Vladimirom Spasojevićem, koji će biti i odgovoran za celokupan folklor u
Oplencu. Tim povodom on kaže: "Volim izazove i zato sam i prihvatio da dođem
ovde. Moja vokacija nije samo folklor i igra. Ja ću pomoći svojim znanjem da
Oplenac u svim segmentima života srpske zajednice u oblasti kulture, ima
jednu nit koja ga objedinjuje."
Gojko Roglić, podpredsednik Oplenca ističe da je folkor najmasovnija sekcija,
ali da se isto tako razlikuje od svih ostalih folklornih kompetativnih grupa
po tome, što koristi specifične elemente baleta. Tako se ove godine otvara i
posebna grupa za folklor, pod nazivom - stilizovani folklor.
"Nastojimo da omasovimo i hor za odrasle i da oformimo dečiji hor "Kolibri".
Tu je već poznata dramska škola, zatim škola srpskog jezika, orkestar, kao i
folkor za rekreativce", dodao je.
Oplenac je po rečima Dragane Varklić, organizacija koja počiva na radu
volentera kada je o upravi reč. Finasira se uglavnom od donacija naših
privatnih biznisa. U upravi ima devet članova koji odobravaju program i plan
rada za narednu godinu. Svako može popuniti aplikaciju i postati član
Oplenca a samim tim uzeti i učešće u radu. Što se tiče instruktorskog kadra,
on je profesionalan i plaćen, jer samo najbolji mogu na najkompetentniji
način preneti znanje na najvažniji deo populacije - decu.
Cilj SKUD Oplenac je da svako dete koje dovede roditelj, uskoro oseti
potrebu da dolazi bez prinude, svojom voljom. Želja svih članova je da se
napravi prijatna atmosfera i da sve učionice budu pune. Da svako dete može
da napreduje svojim tempom.
Završnu reč konferencije dao je Umetnički direktor: "Siguran sam, da ću se
ove godine boriti, da plan koji usvojimo, iznesem do kraja. Uživam kada
nešto dobro uradim i verujem u uspeh. Ne obazirem se na kritiku."
Sastanak je završen.
Vera u uspeh, uspeha je pola. |
|
Ksenija Vučević |
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|