|
Broj 1170, 19. septembar 2008.
Briga o deci i obrazovanju u žiži
interesovanja |
|
Konzervativac
Stiven Harper se, optužući opoziciju da predlaže skupe programe koje zemlja
ne može da izdrži, zadržao na predlaganju relativno skromnih mera za
odbijanje dece od pušenja, poput zabrane stavljanja aroma u cigarete. U
želji da pridobije glasove ženskog dela populacije, on je pre nekoliko dana
obećao porodiljsko odsustvo i roditeljske beneficije za samostalne
privrednike, objašnjavajuće da nije u redu da oni zbog vladine politike budu
prinuđeni da biraju između bavljenja poslom i stvaranja porodice.
Govoreći
ispred jednog vrtića u Torontu, lider NDP-a Džek Lejton je najavio da će,
ukoliko bude izabran, već u prvoj godini izdvojiti 1,4 milijarde dolara za
otvaranje novih 150 hiljada mesta za decu u vrtićima. Naredne godine donele
bi nova ulaganja i samim tim dalje povećanje kapaciteta za pristupačan i
kvalitetan smeštaj dece, istakao je Lejton, istupajući u društvu svoje
supruge Olivije Čau, takođe poslanika NDP-a.
U svom predizbornom obraćanju na Univerzitetu u Entigonišu, N.S., liderka
Zelene stranke Elizabet Mej obećala je da će svršenim studentima biti
ponuđene olakšice pri vraćanju kredita. Svakome ko završi fakultet ili
koledž biće upola umanjen iznos kredita koji treba da vraćaju. Mejova je
istakla da mladi u Kanadi zaslužuju da dobiju obrazovanje koje neće
doživljavati kao kaznu zbog kasnije otplate duga.
Džek
Lejton, prvi čovek NDP-a, predstavio je plan za zdravstvenu zaštitu, koji je
napravila njegova stranka, kojim bi se milijarda dolara izdvojila, tokom pet
godina, za povećanje broja studenata medicine i medicinskih sestara. Planom
je predviđeno i da se oslobode obaveze vraćanja kredita oni koji kao
porodični lekari ostanu u opštoj praksi deset godina.
Lider liberala Stefan Dion (desno) najavio je veliku reformu stipendija i
kredita koji se odobravaju studentima koledža i univerziteta za pomoć pri
sticanju visokog obrazovanja. On je obećao 1,2 milijarde tokom četiri godine
za direktnu, ali i indirektnu pomoć pri studiranju, kroz smanjene kamate za
kredite, produžen grejs period za vraćanje pozajmica i sredstva za
visokoškolske obrazovne institucije. |
|
|
|
|
Prost broj od 12,9 miliona cifara |
|
Radeći sa međunarodnim timom, Džef Gilkrist sa doktorskih studija na
Univerzitetu Karlton, pomogao je da se potvrdi da je broj sa neverovatnih
12,9 miliona cifara do sada najveći poznati prost broj. Ako bi broj bio
ispisan na stranicama knjige, ona bi imala ukupno 3.200 strana.
Prost
broj u matematici je broj koji je deljiv samo sa brojem 1 i samim sobom.
Ovim uspehom članovi ovog tima su se kvalifikovali za nagradu od 100 hiljada
dolara, koju za pronalaženje prvog prostog broja sa preko deset miliona
cifara, dodeljuje Fondacija za granice u elektronici, sa sedištem u SAD-u.
Ne samo zbog nagrade, ovaj uspeh bi se mogao porediti sa postizanjem ili
obaranjem svetskog rekorda.
Do broja je prvi stigao Edson Smit, direktor kompjuterskog centra na odseku
za matematiku na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, koji je bio na
čelu tima koji je uradio inicijalno otkriće, a potom su entuzijasti proveli
sate i dane nad algoritmima u proveravanju da li se zaista radi o prostom
broju. Gilkristov doprinos zahtevao je, između ostalog, šesnaest sati
neprekidnog rada superkompjutera akademske ontarijske mreže.
Ovo je šesti rekordni broj u čijem verifikovanju je učestvovao Gilkrist. |
|
|
|
|
Pozvati Mektiga pre odlaska na benzinsku
pumpu |
|
Poslanik Liberalne stranke Den Mektig počeo je pre otprilike sedam godina
savetom da pomaže svojoj supruzi, a od proletos i građanima, da uštede neki
dolar na benzinskoj pumpi, time što je proračunavao kolika će cena goriva
biti narednih dana. U tome je postao toliki ekspert da je prošle nedelje,
potpuno precizno, predvideo da će cena skočiti za 12,9 centi po litru.
Potom
je, nedelju dana kasnije sa istom tačnošću, najavio za koliko će cena
benzina biti smanjena.
Kako on to radi? Prvo, svako popodne ustanovljava cenu galona u američkim
dolarima na njujorškoj berzi, potom cifru konvertuje u kanadske dolare i
deli, kako bi stigao do cene za jedan litar.
Na dobijeni iznos uračunava i ono što dodaju trgovina na veliko, kao i
poreze.
Mektig je za nedavni skok cena, pored straha od posledica od naleta uragana
Ajk, okrivio pohlepu naftnih kompanija, ali je takođe zahtevao da vlada
premijera Stivena Harpera uradi više za zaštitu potrošača od divljanja cena. |
|
|
|
|
Medicinske sestre nekažnjene |
|
Kako izveštava Vankuver San, 45 medicinskih sestara u Britanskoj Kolumbiji
dobilo je priliku da mirno napusti profesiju bez posledica, tokom 2006. i
2007. godine, bez obzira što je kod njih utvrđena krivica za razne prekršaje,
od krađe narkotika, preko teških grešaka na radnom mestu, pa do emotivnog i
fizičkog zlostavljanja pacijenata.
Javnost uopšte nije bila upoznata sa ovim dešavanjima, jedino su njihova
imena objavljena u zvaničnoj brošuri udruženja, Nursing BC.
Iako su sve ove medicinske sestre pristale na suspenziju registracije u
Udruženju, njih šest je kasnije obnovilo svoju registraciju.
Vankuver san je ovo ustanovio na osnovu internih disciplinskih izveštaja,
koje su dobili na uvid, s tim da su iz njih bila izbrisana imena sestara.
Oni se čude što je sve oko medicinskih sestara okruženo velom tajne, za
razliku od onoga što se dešava sa lekarima. Kako naglašavaju, objavljuje se
ime svakog lekara koji napravi bilo kakvu povredu svoje dužnosti i
Hipokratove zakletve, oni bivaju kažnjeni i na raznim lokacijama se može
naći precizni opis prekršaja.
Provincijski ministar zdravstva Džordž Ebot najavio je da će od jesenas
javnost biti redovnije upoznata sa disciplinskim prekršajima. Navodi se da
će, ipak, detalji o zdravstvenim radnicima sa mentalnim problemima ili
bolestima zavisnosti ostati tajna. |
|
|
|
|
Porota treba da odslikava društvo |
|
Koalicija Prvih naroda zatražila je da se ispita zašto su njihovi predstavnici
skoro deceniju sistematski isključivani iz ontarijskih porota, i pored toga
što, po Krivičnom zakoniku, optuženici imaju pravo na suđenje pred porotom
čiji sastav odgovara sastavu društva.
U pismu javnom tužiocu Krisu Bentliju, Džulijan Falkoner, advokat koji
zastupa koaliciju starosedelačkih naselja, stoji da im zbog odsustva
predstavnika njihove zajednice, nije dato pravo na pravično suđenje uz
porotu u kojoj treba da budu i njihovi sunarodnici.
Problem
je dospeo u žižu nedavno, za vreme istražnog postupka o smrti Rikarda
Veslija i Džejmija Gudvina, dvadesetogodišnjaka, zatvorenika, koji su
stradali u požaru u kašečevanskom zatvoru, januara 2006. godine. Porodice
stradalih tražile su da predstavnici naselja Prvih naroda budu u poroti, ali
se ispostavilo da nikoga nije bilo na spisku suda.
Proveravanjem podataka ustanovljeno je da je prošle godine od preko 12
hiljada žitelja u starosedelačkim naseljima, svega njih 44 bilo na listi
potencijalnih porotnika. Nadzornik za sudske poslove Rolanda Pikok kaže da
je provincija ranije dobijala biračke spiskove, koji su služili kao baza za
odabir porotnika, ali je federalna služba prestala 2000. godine da šalje te
spiskove.
Pominje se, takođe, da su 2006. godine poglavicama 42 rezervata, bila
upućena pisma, prevedena na odgovarajuće jezike, u kojima se traže imena
potencijalnih porotnika, ali su stigla svega četiri odgovora. Slično je bilo
i kada su pisma sa upitnicima poslata žiteljima rezervata, jer je vraćena
tek četvrtina popunjenih upitnika. |
|
|
|
|
Migracije sibirskih i severnoameričkih mamuta |
|
Najnovije DNK analize ukazuju da poslednji sibirski mamuti vode poreklo sa
prostora severne Amerike, a da su na azijski kontinent prešli u ledeno doba,
kada je je postojao Beringov prelaz koji je spajao Aljasku i Sibir, kažu
Hendrik Poinar i njegove kolege, naučnici sa hamiltonskog Univerziteta
Mekmaster.
Mamuti
su prvo došli na severnoameričko tlo iz Sibira u ledenom dobu koje je bilo
pre 400 do 500 hiljada godina. Potom se, sa otopljavanjem i porastom nivoa
mora, prelaz izgubio, pa su među mamutima na ove dve lokacije nastale
razlike koje su stvorile dve različite populacije. U sledećem ledenom dobu
ponovo se stvorio prelaz, koji je omogućio ponovno uspostavljanje
komunikacije, ali su sada mamuti sa američkog kontinenta migrirali da bi
nadoknadili smanjenu populaciju svoje vrste u Sibiru, nakon velikog pomora.
Potom je, pre otprilike 40 hiljada godina, došlo do još jedne migracije,
ponovo iz Sibira nazad u Severnu Ameriku.
Beringov prelaz se najčešće smatrao za put kojim su životinjske vrste i
čovek prelazili u 'novi svet', međutim, ovo Poinarovo istraživanje dokazuje
da je kretanje išlo dvosmerno. Pored mamuta, zna se da su se i bizoni selili
sa jednog na drugi kontinent, a Poinar veruje da bi nova ispitivanja i
dobijene informacije mogli da dokažu da su Jukon i Aljaska bili kolevka
postanka mnogih praistorijskih životinja, koje su svojevremeno kružile
arktičkim predelom. |
|
|
|
|
Čovek iz kante završio u đubretarskom kamionu |
|
Nedavno
se u Kalgariju dogodio neobičan incident. Muškarac koji je spavao u kanti za
otpatke, u centru grada, završio je u kamionu za odvoz đubreta, gde je
istresen iz kante.
Đubretari nisu ništa primetili do sledećeg mesta za prikupljanje smeća, kada
je vozač začuo zapomaganje i otišao da vidi o čemu se radi.
Odmah je pozvao pomoć, pa su vatrogasci morali da stupe na scenu. Uz pomoć
merdevina i nosila, oni su uspeli da izvuku iz kamiona teško povređenog
čoveka, koji je hitno prebačen u bolnicu. |
|
|
|
|
Ministar nije kriv za gubitak novca |
|
Broker iz Luizijane, SAD, Lojd Tajler, 61, proglašen je krivim za upućivanje
pretnji na račun federalnog ministra finansija Džima Flaertija i njegove
porodice.
Tajler je priznao da je poslao poruke, ali tvrdi da nije ozbiljno mislio ono
što je u njima rekao.
Ukupno je poslao dve preteće poruke, 13. novembra 2007. i 18. januara 2008.
godine, jer je za gubitak novca krivio ministra Flaertija i odluku o
uvođenju poreza za kompanije koje su se preregistrovale u trustove. Ova
odluka pogodila je mnoge investitore u Kanadi i SAD-u, uključujući i Tajlera.
Kazna još uvek nije određena, može biti do pet godina zatvora i do 250
hiljada dolara, ili kombinacija te dve. |
|
|
|
|
Pešaci glavni na Jangu i Dandasu |
|
Odnedavno je, u okviru pilot projekta, veoma prometna raskrsnica na Jangu i
Dandasu postala prva u Torontu na kojoj su pešaci u prednosti. Tokom 28
sekundi, u svakom ciklusu, saobraćaj za vozila u svim pravcima je
zaustavljen, tako da pešaci mogu da prelaze ulicu pravo ili dijagonalno,
pravcem kojim žele ili koji im najviše odgovara.
Pored toga, pešaci mogu prelaziti ulicu i na ustaljen način, preko zebri, i
u istim intervalima kao i drugde, kada koriste isti pravac kao i vozila na
raskrsnici.
Gradski većnik Kajl Rej naglašava da je logično što je baš ovde uvedena
ovakva signalizacija, pošto na ovoj raskrsnici broj pešaka nadmašuje broj
vozila.
Ukoliko reakcije na ovaj eksperiment i njegovu delotvornost budu pozitivne,
grad namerava da ideju proširi i na neke druge prometne raskrsnice, kao što
su Bej i Dandas, Jang i Blur i druge.
Prva reagovanja pešaka su izvanredna, jer govore da su mnogo slobodniji i
opušteniji. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|