|
|
Broj 1171, 3. oktobar 2008.
| Pronađeni ostaci Frenklinove ekspedicije |
| |
Više od 160 godina od nestanka članova ekspedicije Ser Džona Frenklina (John
Franklin) u ledu Severozapadnog tesnaca, istraživači su našli bakarne delove
za koje pretpostavljaju da su sa brodova "Erebus" i "Teror".
Kako je navedeno, Frenklinova ekspedicija je ključni deo kanadske istorije u
istraživanju Arktika.
Ser Džon Frenklin je iz Engleske pošao put Arktika 1845. godine, u želji da
istraži i sačini mapu Severozapadnog tesnaca.
 Eksperti
veruju da su brodovi i posada nestali tri godine kasnije, kada je ljudstvo
napustilo brodove okovane ledom blizu Ostrva kralja Vilijema, u očajničkom
pokušaju da se spase.
Od više od stotinu članova ekspedicije, niko se nije vratio.
Nađena su tela trojice članova, ali ne i brodovi.
Istraživači pretpostavljaju da se posada otrovala olovom iz konzervirane
hrane ili zatrovane vode, dok je, po pričama Eskima, došlo do kanibalizma.
Razne institucije i pojedinci, počev od 1848. godine, kada je bio prvi
pokušaj, pomagali su potragu za ostacima ekspedicije.
Kanadski ministar za životnu sredinu Džon Berd (John Berd) najavio je da će
federalna vlada sa 75 hiljada dolara finansirati potragu.
Na čelu istraživačkog tima koji je kroz arhipelag krenuo na ledolomcu "Ser
Vilfred Lorije", (Sir Njillfred Laurier) je Robert Grenije (Robert grenier),
podvodni arheolog u Nacionalnim parkovima Kanade.
Kako je navedeno, misija je počela u avgustu i planirano je da traje do leta
2009. godine.
Grenije je naglasio da je cilj potrage "nalaženje i zaštita olupina od
potencijalnih 'lovaca' sa ne baš najnaučnijim namerama".
"Međutim, ovo arheološko otkriće je premašilo naša očekivanja", rekao je
Grenije.
On je dodao da su našli "bakarne fragmente koji najverovatnioje potiču sa
jednog od brodova nestale ekspedicije".
To je, prema njegovim rečima značajno otkriće jer, "bakar nije postojao
prirodno u tom regionu i lokalno inuitsko (eskimsko) stanovništvo nije moglo
da pravi predmete od tog metala".
Tim je pronašao bakarne fragmente tokom šestonedeljne ekspedicije u avgustu
i septembru na tri ostrva u blizni ostrva O Rajli (O'Reilly) u zalivu
Kraljice Mod (Maud) što je blizu mesta gde su, kako se veruje, potonuli
brodovi Frenklinove ekspedicije.
Grenije je rekao da bi ekspedicija, prema planu, trebalo da se vrati do leta
2009. godine.
Kanadska vlada podržava ovo istraživanje kako bi time potvrdila suverenitet
nad vodama Arktika.
Najnoviji pokušaj je podstaknut željom federalne vlade da potvrdi
suverenitet severa Kanade, ali i najnovijim značajnim topljenjem leda koje
će olakšati pristup određenim lokacijama koje ranije nisu bile dostupne.
SAD, Velika Britanija i druge zapadne zemlje se ne slažu sa stavom Otave da
vode u Severozapadnom tesnacu pripadaju Kanadi i da nisu međunarodne. |
| |
| |
|
| |
| Zahuktava se predizborna kampanja |
| |
 Predstavnici
liberala optužili su Stivena Harpera da je u govoru, u kojem je 2003. godine
tražio podršku za rat u Iraku, gotovo doslovno ponovio reči australijskog
premijera Džona Hauarda, izrečene svega nekoliko dana ranije.
Bob Rej, poslanik Liberalne stranke koji se bavi resorom inostranih poslova,
iskoristio je uporedno emitovanje ovih govora kao dokaz za tvrdnju da je,
tokom vladavine konzervativaca, kanadska spoljna politika postala vezana za
Vašington.
Nekoliko sati nakon što je Konzervativna stranka odbila da prizna ili odbaci
navode o plagiranom govoru, Oven Liper savetnik za spoljne poslove u
tadašnjoj kampanji priznao je da se zbog kratkog roka, bez znanja svojih
nadređenih, poslužio segmentima govora stranog državnika. Liper se izvinio
svima koji su bilo na koji način bili uključeni u to i saopštio da podnosi
ostavku. |
| |
| |
|
| |
| Ogovaranje političara u knjizi Džuli Kuilard |
| |
Bivši ministar inostranih poslova Maksim Bernije je veoma sujetan, smatrao je
sebe zavodnikom i viđao se i sa jednom novinarkom iz Otave u isto vreme kada
i sa njom, otkriva autorka Džuli Kuilard u svojoj knjizi 'Moja priča'.
 Bivša
devojka bivšeg ministra inostranih poslova svoju priču počinje od svojih
najranijih dana u skromnoj porodici u Montrealu, koji su obeleženi očevim
neverstvom i njenom borbom sa epilepsijom, pa do svojih ljubavnih afera i
bavljenja manekenstvom, glumom i nekretninama.
Ono što privlači najveću pažnju svakako su detalji iz odnosa sa ljudima
bliskim kriminalu, kao i sa Bernijeom.
Po njenim rečima, Bernije je njihov odnos shvatao kao olakšanje, jer je dve
godine bio bez stalne veze, zbog čega su u političkim krugovima počela
govorkanja da je on homoseksualac. Ona tvrdi da je Bernije znao za njenu
prošlost, čak i pre nego što mu je ona ispričala.
Kuilardova takođe navodi da je Bernije imao ideju da, po završetku njegovog
mandata, postane premijer umesto Stivena Harpera. Ona iznosi i Bernijeovo,
ne baš povoljno, mišljenje o Harperovom izgledu i stilu u ishrani i odevanju.
Što se tiče rata u Avganistanu, ona citira Bernijeov stav da je tu u igri
pre svega heroin, pa tek onda borba protiv terora.
Jedan od gotovo najspornijih detalja koji ona otkriva je da je Bernije često
molio nju da baci neka vladina dokumenta u đubre, kadgod mu je akten-tašna
bila previše puna.
Iz njene priče, očigledno je da su se njih dvoje povremeno viđali i posle
zvaničnog raskida.
U svom demantiju objavljenom juče, Bernije je odbacio navode Kuilardove kao
'potpuno besmislenu politiku, nalik onoj iz televizijske sapunice', te da
nema nameru da svojim odgovorom pridaje bilo kakav značaj njenim rečima. |
| |
| |
|
| |
| Izložbe o Zmaju i Pekiću gostuju u Torontu |
| |
Izložbe Biblioteke grada Beograda o pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju i
književniku Borislavu Pekiću početkom oktobra gostovaće u Torontu (Kanada),
u okviru manifestacije "Dani srpske kulture".
 Izložba
o Zmaju već je bila predstavljena u Beču, na slavističkoj katedri, kao i u
Srpskoj gimnaziji u Mađarskoj, dok je izložba o Pekiću gostovala u
Centralnoevropskom institutu za kulturu u Budimpešti, saopšteno je iz
Biblioteke grada Beograda.
Izložba o Borislavu Pekiću biće otvorena 8. oktobra u prostorijama konzulata
Srbije u Torontu, a njeni posetioci moći će da vide i dokumentarnu emisiju
Televizije Beograd, snimke "Korešpondencije" i Pekićevog intervjua.
Postavka o Jovanu Jovanoviću Zmaju biće 11. oktobra otvorena u prostorijama
Srpskog kulturnog društva "Oplenac" u Torontu.
Predviđeno je da ta izložba, koju prati i DVD o Zmajevom životu i
stvaralaštvu, gostuje i u srpskim dopunskim školama u Hamiltonu i Kičeneru.
Pokrovitelj projekta je Ministarstvo za dijasporu Srbije, a autor izložbi je
Olga Krasić Marjanović iz Biblioteke grada Beograda. |
| |
| |
|
| |
| Saskačuan ide napred, Ontario zaostaje |
| |
Konferencijski savet Kanade, u svom najnovijem Pregledu metropola, ističe da
će u ovoj godini gradovi u Saskačuanu ostvariti najbrži razvoj, dok će u
ontarijskim, sa druge strane, doći do najvećeg zastoja.
 U
izveštaju je težište stavljeno na privredu trinaest najvećih kanadskih
gradova, Halifaksa, Kvebek Sitija, Montreala, Otave-Gatinoa, Toronta,
Hamiltona, Vinipega, Ridžajne, Saskatuna, Kalgarija, Edmontona, Vankuvera i
Viktorije.
Na samom dnu nalazi se Hamilton, gde se očekuje da bruto nacionalni dohodak
poraste za svega 0,3 odsto ove godine. Toronto je nešto bolji, sa 1,3 odsto,
a slika iz ova dva grada rezultat je problema u sektoru proizvodnje, visoke
vrednosti kanadske valute i sve slabije potražnje iz SAD-a. Slično je i u
Otavi i Montrealu, gde ovako slabi rezultati nisu ostvareni više od decenije.
Ukoliko se poprave ekonomske prilike južno od granice, onda će verovatno
doći do oporavka i u prilikama koje vladaju u ovim gradovima.
Kvebek Siti ove godine, i pored obeležavanja jubilarne 400. godišnjice grada
i značajnijeg turističkog priliva, ostvariće tek za 2,3 odsto veći BND.
Halifaks je sa 2,4 odsto, tek za nijansu u povoljnijem položaju i ostvaruje
najbolje rezultate istočno od Manitobe.
Još je samo Vankuver među velikim gradovima u kojima se predviđa rast manji
od tri odsto.
Edmonton predvodi grupu gradova sa preko tri odsto, gde su redom smešteni
još i Kalgari, Viktorija i Vinipeg, poslednja dva grada ponajviše zbog
snažnog građevinskog sektora i trgovine. U izveštaju se predviđa da bi
Edmonton i Kalgari trebalo da se između 2009. i 2012. godine ponovo vrate na
čeone pozicije.
Najveći privredni bum biće ostvaren u Ridžajni, gde se očekuje uvećanje BND
za 4,1 i Saskatunu, čak 5,2 odsto, zahvaljujući potražnji za potašom i
naftom. Ova dva grada bi trebalo da ostvare svoj najveći rast u poslednjih
deset godina i, drugi put za redom, budu na čelu ekonomskog rasta. |
| |
| |
|
| |
| Lekari nedovoljno peru ruke između pacijenata |
| |
Svega 28 odsto lekara u deset bolnica pere ruke između pacijenata, ističe
generalni ontarijski revizor Džejms Mekkarter u svom specijalnom izveštaju o
smrtonosnim infekcijama superbakterijama u bolnicama. No, kako se napominje,
to je napredak u odnosu na polaznih 18 odsto, koliko je utvrđeno na početku
pilot projekta, čiji cilj je bio upravo podsticanje obaveznog pranja ruku
kako bi se smanjila učestalost infekcija i stopa smrtnosti.
Kod medicinskih sestara situacija je mnogo povoljnija, pošto 60 odsto sada
pere ruke, u odnosu na 44 odsto na početku.
Superbakterije su otporne na sredstva za dezinfekciju, a zadržavaju se na
svemu, i lako se prenesu, posebno ako se ruke ne operu adekvatno kada se sa
jednog, pređe na drugog pacijenta. Lekari često to pravdaju potrebom za
brzim reagovanjem, posebno u hitnim slučajevima, ali Mekkarter ističe da je
potrebno stalno vršiti pritisak i menjati način ophođenja zaposlenih u
bolnici.
Pored ovoga, generalni revizor Mekkarter upozorava i da se kod prijema
bolesnika ne obraća dovoljno pažnje na to da li je bolesnik inficiran
superbakterijama, na korišćenje antibiotika, kao i na nedovoljnu doslednost
u sprovođenju propisanih procedura, poput detaljnog čišćenja sobe posle
pacijenata sa izrazito infektivnim bolestima.
Eksperti iz provincijske savetodavne komisije za infektivne bolesti
primećuju da se može sprečiti svaka treća ili svaka druga infekcija u
zdravstvenom sistemu, čime se automatski smanjuje i stopa smrtnosti. |
| |
| |
|
| |
| Razmišlja se o raspustu za decu u Vankuveru i
okolini |
| |
 Ne
pripremaju se samo sportski radnici, građevinari i predstavnici Olimpijskog
komiteta za Zimske olimpijske igre 2010. godine, već o njima razmišlja i
Školska uprava Vankuvera.
Oni su, naime, stavili na svoj dnevni red pitanje svrsishodnosti i mogućih
problema oko održavanja nastave tokom te velike sportske manifestacije.
Veruje se da izmenjeni uslovi saobraćaja mogu biti velika prepreka u
normalnom odvijanju nastave, tako da postoji ideja da se tokom dve nedelje
održavanja Igara iznađu neka alternativna rešenja za decu koja ne bi išla u
školu. Probleme sa prevozom imaće i nastavnici i roditelji i deca, ali su
nadležni svesni i da je održavanje, odnosno odlaganje nastave povezano i sa
čuvanjem dece.
Olimpijske igre održaće se u Vankuveru, Ričmindu, Vest Vankuveru i Visleru,
a školske uprave u tim mestima su uglavnom odlučile da zatvore pojedine
škole, sem u Ričmondu i Vankuveru, gde još uvek razmatraju moguće opcije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
