|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1171, 3. oktobar 2008.
| Šta se sve može sa 700 milijardi dolara |
| |
Šta se sve može uraditi sa 700 milijardi dolara? Postoje milijarde mogućnosti
- od nabavke sedam međunarodnih svemirskih stanica, slanja čoveka na Mesec
do trajnih rešenja za očuvanje prirodne sredine.
Američke vlasti nameravaju da sa 700 milijardi dolara pomognu finansijski
sistem koji je u krizi. Iako Predstavnički dom američkog Kongresa u
ponedeljak nije usvojio predloženi paket pomoći, vođe u Kongresu su ga
modifikovale i ponovo će se naši na glasanju donjem domu Kongresa.
 Čak
i u Njujorku, gde milijarde dolaze i odlaze a da niko ni ne trepne, ta suma
koja treba da se slije u spasavanje Vol Strita, izaziva iznenađenje. Naspram
te sume, federalna sredstva namenjena drugim projektima izgledaju kao
sitnina.
Istini za volju, vlada nema stvarno te pare na dohvat ruke da se razbacuje,
ali bi zato mogla da ih potroši na mnogo štošta.
Sa tolikim parama može se priuštiti jedan rat - SAD su do sada potrošile 648
milijardi dolara na ratne operacije u Iraku, navodi Asošiejted pres.
Sa tim parama može se voditi cela zemlja. Sedamsto milijardi dolara je
dvostruko više od ekonomije Danske na primer, čiji je bruto domaći proizvod
2007. godine bio 312 milijardi dolara.
Sa 700 milijardi dolara može se kupiti 70 svemirskih teleskopa "habl" ili
sedam međunarodnih svemirskih stanica.
Za te pare može se otići i na Mesec. Program Apolo u okviru koga je čovek
prvi put otišao na Mesec 1969. godine koštao je današnjih 164 milijardi
dolara.
SAD bi mogle da pokriju troškove zdravstva u periodu od šest godina ili bi
mogle da pokriju budžet za američke obaveštajne službe u periodu od 15
godina.
Tim parama najoštećeniji mostovi mogli bi da se četiri puta poprave. Svi
radovi koji su preduzeti na popravci brana nakon razornog uragana Katrina
koštali su samo sedam milijardi dolara.
Pare bi bile dovoljne za 20 godina finansiranja Nacionalnog instituta
zdravstva, prvog američkog instituta za medicinska istraživanja.
Tim sredstvima mogli bi da se nadoknade troškovi zdravstvenih usluga za više
od 85 miliona starih osoba, osoba sa posebnim potrebama, dece i Amerikanaca
sa malim prihodima.
SAD bi mogle sa 700 milijardi dolara da pokriju plate za 22 miliona
prosečnih Amerikanaca tokom godine. Prema podacima Ministarstva rada,
prosečna nedeljna plata u avgustu iznosila je 612 dolara.
Moglo bi da se otplati i 550 milijardi dolara studentskih kredita u SAD.
Naučnik M. Sandžajan iz privatnog instituta za očuvanje prirodne sredine
Nejčer konzervansi kaže da bi, umesto da se spasavaju korporacije, 700
milijardi dolara moglo da se upotrebi za dugoročne projekte očuvanja prirode.
Prema njegovim rečima, tim sredstvima mogla bi da se popravi sva šteta koja
je do sada učinjena, ali i da se planeta pripremi za budućnost razvijanjem
novih načina za proizvodnju energije, vode i hrane - od razvijanja solarne
energije do zaštite vodenih tokova.
Sa 700 milijardi dolara može se parirati sličnom programu predsednika
Frenklina Ruzvelta za pomoć Amerikancima tokom Velike depresije 1930-tih i
da mu se još doda nekoliko milijardi. |
| |
| |
|
| |
| Na probnom glasanju većina za zahtev Srbije |
| |
Prema informacijama nemačkog privrednog dnevnika "Handelsblat" (Handelsblatt),
na probnom glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) 120 od
192 države podržalo je zahtev Srbije da Međunarodni sud u Hagu ispita pravnu
zasnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
Za odluku u duhu zahteva Srbije, podseća ovaj list, potrebna je samo prosta
većina glasova u Generalnoj skupštini.
List istovremeno citira ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića
koji je u razgovoru za "Handelsblat" apelovao na nemačku vladu da odustane
od dosadašnjeg protivljenja srpskom zahtevu.
"Nadam se da će se Nemačka glasati za naš predlog i da neće izneveriti svoje
principe", rekao je ministar.
Do sada je dvadesetak puta zatražena međunarodnopravna ekspertiza
Međunarodnog suda, pri čemu je Nemačka uvek bila za to, jer je deo njene
politike uvek bila želja da se jačaju multilateralne institucije, kao što je
Sud.
Međutim, kada je reč o Kosovu, to bi moglo da se promeni. Jer, kako piše "Handelsblat",
Nemačka će se "kao i većina država Evropske unije (EU) uzdržati od glasanja".
"Ured savezne kancelarke čak se izjasnio za to da Nemačka, kao SAD i Velika
Britanija, glasa protiv zahteva Srbije", piše nemački list.
Dodaje se da je stav zapadnih zemalja uslovljen strahom da, "ukoliko
Međunarodni sud bude počeo da se bavi ovim pitanjem i ako to potraje dve
godine, mnoge države neće priznati nezavisnost Kosova, čime bi bile
zaustavljene strane investicije na Kosovu".
O ovoj temi će biti reči, piše nemački list, i tokom ove sedmice priliikom
posete srpskog predsednika Tadića Berlinu.
"Handelsblat" citira i neimenovanog američkog diplomatu visokog ranga koji
je ocenio da je "sazivanje Suda zbog Kosova veoma nesrećna ideja Srba", jer
"provera pravne opravdanosti nezavisnosti Kosova neće ništa izmeniti u
stvarnoj situaciji".
Dodao je takođe da će se "situacija na Kosovu stabilizovani tek kada Beograd
uskrati podršku radikalnim Srbima na severu Kosova".
Međutim, nemački list piše da bi pri zahtevu za sazivanje Suda "pomisao
prozapadne srpske vlade mogla da bude i ta da se ovim potezom mogu umiriti
nacionalisti u sopstvenoj zemlji".
Uz to se citira i neimenovani evropski diplomata sa procenom da je "sazivanje
suda kao neutralne instance i pokušaj da se ,dekosovizira' srpska unutrašnja
politika". |
| |
| |
|
| |
| Guglfon konačno na tržištu |
| |
Posle pojave Eplovog Ajfona (iPhone), tržište uređaja koji se mogu koristiti i
na klasičan način - kao mobilni telefon ali i kao pravi mali "multimedijalni
centri" - potpuno se promenilo.
Eplova rešenja su ubrzo počeli da kopiraju i drugi proizvođači, shvativši da
interaktivni telefon, kojim se komuncira kao sa kućnim ljubimcem, "milovanjem"
ekrana koji radi na dodir ili laganim pritiskom na lepo dizajnirane ikonice,
ima ogroman potencijal na razvijenim tržištima.
 Upravo
na tu činjenicu računao je i Gugl, kada je pre nekoliko meseci objavio da će
u saradnji sa kompanijom Ti mobajl (T Mobile) izbaciti prvi mobilni telefon
sa specijalnim operativnim sistemom Android.
Telefon je u utorak konačno dospeo na američko tržište pod nazivom G1, ili
kako ga već popularno zovu "guglfon", odnosno Džifoun, po ceni od 179 dolara.
U novembru bi trebalo da se pojavi i u Evropi.
"Guglfon" proizvodi tajvanska kompanija HTC, i na prvi pogled nije nikakva
epohalna sprava: ima integrisanu tastaturu sa 50-tak tastera, ekran na dodir,
bežični pristup internetu uz pomoc tzv. 3G tehnologije, kameru rezolucije
tri megapiksela...
Iako već postoji niz sličnih uređaja, od Ajfona, preko popularnog Blekberija,
pa do najnovijih modela Nokije, Samsunga, Motorole i drugih proizvođača, ima
ipak nešto što će Guglu, kako prenosi BBC, dati prednost nad rivalima.
Guglfon pre svega ima mnogo brži pretraživač za internet nego što je onaj na
Ajfonu, dakle "surfovanje" će biti mnogo lakše, što je do sada uvek bio
problem sa "pametnim" telefonima. Gugl tvrdi i da će veza sa internetom biti
kvalitetnija.
Memorija će biti najmanje onolika kolika je na prosečnom Ajpodu, prenosnom
uređaju za reprodukciju muzike, tako da će na "guglfon" moći da se smesti i
popriličnu "količina" muzike.
U osnovi novog telefona nalazi se operativni sistem Android, koji je Guglova
kreacija. Radi se o takozvanom open-source softveru, platformi koju svako sa
malo znanja u oblasti programiranja može da prepravlja i prilagođava
sopstvenim potrebama.
Najvažnije od svega je to što je platforma Android - potpuno besplatna. To
znači ne samo da svako za nju može da pravi različite programe - na primer,
za automatsko zvanje taksija, ili naručivanje kineske hrane u dva poteza -
već i da kompanije koje proizvode mobilne telefone neće morati da plaćaju
skupe licence proizvođačima softvera.
To će znatno pojefitniti "pametne" telefone što bi moglo da bude značajno za
zemlje u razvoju. Neke od stvari koje će postojati na "guglfonu" su već
viđene na Ajfonu - ali softver za Ajfon mora da se kupi od Epla. Sada, sa
besplatnim, "otvorenim" softverom, svako može da postane kreator korisnih
programa ili igara za mobilni telefon i da ih "podeli" sa drugima.
Postavlja se, međutim, pitanje kako Gugl misli da zaradi na ovom projektu,
ako je sve što ta kompanija nudi zapravo besplatno?
Gugl trenutno zarađuje od reklama na internetu. U svetu ima tri milijarde
mobilnih telefona, i samo milijardu kompjutera, tako da će na ovaj način
Guglovi oglašivači uspeti da dopru do mnogo više korisnika, pa samim tim i
potencijalnih mušterija.
Za sada su korisnici ovakvih telefona još "pioniri", još takvi uređaji nisu
prešli u masovnu upotrebu... Ali sledeće godine, kada se Guglov besplatni
operativni sistem android bude pojavio i na drugim modelima telefona drugih
proizvodaca, tada će se videti kakav je uspeh zaista postignut.
Prema zvaničnim podacima Epla, Ajfon je prodat u 15 miliona primeraka za
nešto više od godinu dana, a nedavno je izbačena i nova generacija, upola
jeftinija od prethodne. I drugi proizvodaci se utrkuju sa Eplom, pa zasad
nije potpuno jasno gde će se na tržištu naći mesto za "guglfon". |
| |
| |
|
| |
| Milion dolara po otmici broda |
| |
Danska agencija za praćenje rizika koja prati pomorsku bezbednost saopštila je
da je u septembru zabeležen dramatičan porast pomorskih pljački u vodama
Somalije.
U izveštaju danske agencije navodi se da su gusari oteli čak 374 osobe
prošlog meseca u Rogu Afrike, dok je taj broj u 2007. godini iznosio 292.
 Menadžer
te službe Hans Trino Hansen je izjavio da su otmice brodova i ljudi postale
vrlo unosan posao za somalijske gusare.
Prema rečima Hansena, gusari na taj način u proseku "zarade" oko milion
dolara po otmici broda, a taoce drže u proseku pet nedelja.
Hansen je upozorio da otmice mogu biti sprečene jedino "uspostavljanjem
političke stabilnosti i ekonomskog razvoja u Somaliji".
Većina otmica je, kako je navedeno, izvedena u Adenskom zalivu između Jemena
i severne Somalije, što je globalna "morska arterija" koju koristi oko
20.000 brodova koji tokom godine idu iz i ka Sueckom kanalu.
Gusari napadaju i južno od Somalije u vodama Indijskog kanala.
Sa američkim i francuskim bazama u okolini, mnogi su nezadovoljni
nedostatkom adekvatne međunarodne akcije.
Gusarenje je postalo dosta unosan posao, sudeći po bogatstvu kojim raspolažu
gusari koji sa novcem od otkupnine ne kupuju samo nove kuće i uzimaju nove
žene, već nabavljaju i opremu koja je potrebna za njihov "posao" - sve brže
brodove i satelitske telefone. |
| |
| |
|
| |
| Partizan u ligi Kupa Uefa |
| |
Fudbaleri Partizana plasirali su se u ligu Kupa Uefa, pošto su i na revanš
utakmici prvog kola takmičenja juče u Beogradu pobedili rumunski Temišvar sa
1:0.
Pobednički gol za "crno-bele" postigao je Ivan Stevanović u 70. minutu
utakmice. Prvi duel sa Temišvarom Partizan je dobio sa 2:1.
 Prvo
poluvreme duela Partizana i Temišvara proteklo je uglavnom u igri na sredini
terena, iako su obe ekipe igrale otvoreno.
Priliku za gol prvi su imali gosti, pošto je u 10. minutu Stelijan Stanku
uhvatio volej sa ivice kaznenog prostora, ali je bio za malo neprecizan.
Minut kasnije u sličnoj situaciji našao se i napadač Partizana Lamine Dijara,
koji je lobovao i protivničkog golmana Kostela Pantilimona, ali i gol
Temišvara.
Te dve prilike ujedno su bile i najbolje u prvom poluvremenu, pa se na pauzu
otišlo sa nerešenim rezultatom, što gostima nije odgovaralo, pa su u
nastavku krenuli ofanzivnije ka golu "crno-belih".
Prvu šansu, ipak, imao je Partizan, ali je Pantilimon paradom sprečio
pokušaj Ivana Stevanovića da posle kornera Zorana Tošića glavom postigne gol.
Usledio je talas napada gostiju, koji su propustili nekoliko polu-prilika.
Agresivnija igra Temišvara je, takođe, "crno-belima" otvorila prostor za
kontranapade, a prvi je propao pošto je Miloš Brezinski presekao pas Miloša
Bogunovića ka usamljenom Dijari.
Ubrzo je, u 69. minutu, Stevanović dobro centrirao sa desne strane, ali je
Pantilimon odbranio pokušaj Žuke, a potom i Moreire.
Partizan je, ipak, minut kasnije uspeo da stigne do vođstva, posle nove
kontre, koju je dugo vukao Stevanović, a potom je snažno tukao u gornji levi
ugao gola Pantilimona. Golman Temišvara uspeo je samo da loptu zakači
prstima, ali ne i da spasi svoj gol.
Finiš utakmice pripao je Temišvaru, koji je bio prinuđen da krene na "sve
ili ništa" kako bi stigao do povoljnog rezultata.
Uspeli su gosti i da stvore nekoliko vrlo opasnih šansi, ali je Bukur prvo
bio za malo neprezican, potom je golman Partizana Mladen Božović uspeo da
zaustavi njegov pokušaj sa nekih sedam metara, dok je Karlos Albero Milhazis
sa još manje daljine šutirao pored gola.
Domaći su tako uspeli da sačuvaju prednost i sada im preostaje da na žrebu,
koji će se u utorak održati u Nionu, vide protiv koga će igrati u grupnoj
fazi takmičenja Kupa Uefa.
Utakmica u Beogradu je, inače, protekla bez većih incidenata. Jedini se
dogodio u 48. minutu, kada su redari skinuli transparent sa parolom "Pravda
za Uroša", koji su na severnoj tribini okačili rumunski navijači.
Transparentom "Pravda za Uroša" aludiralo se na navijača Crvene zvezde Uroša
Mišića, koji je zbog pokušaja ubistva pripadnika Žandarmerije osuđen na 10
godina zatvora.
Sudije: Paišao, Pimenta, Mogueira (Portugal).
Partizan: M.Božović, Stevanović, Đorđević, Knežević, Obradović, Žuka, Lazić
(od 60' Petrović), Tošić, Moreira, Bogunović (od 78' Marinković), Dijara (od
90+3' Čadikovski).
Temišvar: Pantilimion, Badoj, Lukin (od 81' Karamjan), Brezinski, Milhazis,
Stanku (od 72' Rušić), Aleksa, Borbeli, Goga, Bukur, Magera.
Žuti kartoni: Stevanović, Žuka, Đorđević (Partizan), Aleksa, Dorin, Magera (Temišvar). |
| |
| |
|
| |
| Ogovaranje političara u knjizi Džuli Kuilard |
| |
Bivši ministar inostranih poslova Maksim Bernije je veoma sujetan, smatrao je
sebe zavodnikom i viđao se i sa jednom novinarkom iz Otave u isto vreme kada
i sa njom, otkriva autorka Džuli Kuilard u svojoj knjizi 'Moja priča'.
 Bivša
devojka bivšeg ministra inostranih poslova svoju priču počinje od svojih
najranijih dana u skromnoj porodici u Montrealu, koji su obeleženi očevim
neverstvom i njenom borbom sa epilepsijom, pa do svojih ljubavnih afera i
bavljenja manekenstvom, glumom i nekretninama.
Ono što privlači najveću pažnju svakako su detalji iz odnosa sa ljudima
bliskim kriminalu, kao i sa Bernijeom.
Po njenim rečima, Bernije je njihov odnos shvatao kao olakšanje, jer je dve
godine bio bez stalne veze, zbog čega su u političkim krugovima počela
govorkanja da je on homoseksualac. Ona tvrdi da je Bernije znao za njenu
prošlost, čak i pre nego što mu je ona ispričala.
Kuilardova takođe navodi da je Bernije imao ideju da, po završetku njegovog
mandata, postane premijer umesto Stivena Harpera. Ona iznosi i Bernijeovo,
ne baš povoljno, mišljenje o Harperovom izgledu i stilu u ishrani i odevanju.
Što se tiče rata u Avganistanu, ona citira Bernijeov stav da je tu u igri
pre svega heroin, pa tek onda borba protiv terora.
Jedan od gotovo najspornijih detalja koji ona otkriva je da je Bernije često
molio nju da baci neka vladina dokumenta u đubre, kadgod mu je akten-tašna
bila previše puna.
Iz njene priče, očigledno je da su se njih dvoje povremeno viđali i posle
zvaničnog raskida.
U svom demantiju objavljenom juče, Bernije je odbacio navode Kuilardove kao
'potpuno besmislenu politiku, nalik onoj iz televizijske sapunice', te da
nema nameru da svojim odgovorom pridaje bilo kakav značaj njenim rečima. |
| |
| |
|
| |
| Hoće da sude i pokojnom Miloševiću |
| |
Tribunal u Hagu je 23. septembra podigao dopunjenu optužnicu protiv Radovana
Karadžića. Njen cilj je ne samo da obnovi optužnicu za genocid protiv bivšeg
lidera bosanskih Srba i, razume se, Srba iz Republike Srpske, već da bude
još jedan pokušaj da se krivica prebaci na Srbiju. I, sledstveno - utvrdi
kolektivna krivica cele srpske nacije za navodni zločin.
Tribunal to čini na indirektan i delom prikriven način. Za razliku od
optužnice iz maja 2000, poslednja, izmenjena optužnica sužava fokus na jedan
"dalekosežni" i tri "standardna" zajednička zločinačka poduhvata.
 Prvi
optužuje Karadžića da je učestvovao u zločinačkom udruživanju s namerom da
se sprovede genocid u Bosni i delovima koje su "držali" Srbi. Tu se tvrdi da
je, pored mnogih osoba iz Republike Srpske, u "zločinačkom udruženju" bilo i
više bivših vrhovnih zvaničnika FR Jugoslavije i Republike Srbije, a
naročito apostrofiraju bivši predsednik Slobodan Milošević, Jovica Staniišić,
Frenki Simatović i Vojislav Šešelj, kao i neodrdređeni broj neimenovanih
službenika MUP-a, JNA i VJ.
Treba istaći da imenovani Karadžićevi navodni konspiratori iz Beograda ili
ne mogu da se brane protiv novih optužbi, ili za njih nisu ni optuženi- iako
su u pritvoru Tribunala:
- Milošević je umro marta 2006, pa ne može da se brani
- protiv Stanišića, Simatovića i Šešelja su podignute lakše optužnice, a
pošto nikada nisu optuženi za "genocid", na svojim suđenjima ne mogu da
iznesu nikakvu odbranu protiv ovih dodatnih i veoma ozbiljnih optužbi koje
su se pojavile na Karadžićevom spisku
- službenici MUP-a, JNA i VJ i dalje ostaju neimenovani, pa ni oni ne mogu
da iznesu odbranu.
Strategija haškog tužilaštva je jasna: da nateraju Karadžića ne samo da
brani sebe, već i brojne navodne saučesnike u Srbiji - imenovane i
neimenovane - koji nisu optuženi za ovaj zločin. Njegov neuspeh rezultirao
bi osudom koja bi bila primenjena i na sve ostale.
Karadžić će se u pripremanju odbrane, naravno, usredsrediti na sebe i svoje
radnje, onoliko uspešno koliko se to može očekivati od bilo kog optuženog. I
to će biti upravo ono što Tužilaštvo želi: da "prošvercuje" tobože pansrpsko
udruživanje za "genocid" - optužbu koja je apsolutno nedokazana i odbačena
od Međunarodnog suda pravde. Ako to bude "dokazano" u Tribunalu, sarajevski
muslimani će sigurno obnoviti tužbu protiv Srbije pred MSP.
Podsetimo da je MSP 2007. kazao da "genocid u Srebrenici" ne može biti
pripisan srpskim državnim organima, da nije utvrđeno da je Srbija bila
učesnik time što je slala pomoć bosanskim Srbima leta 1995. kada se desio
zločin u Srebrenici. Odluke suda su obavezujuće, bez mogućnosti žalbe.
Milošević je, dakle, posthumno oslobođen optužbi. On je uvek i govorio da ni
Jugoslavija ni Srbija nisu imale komandu nad armijom bosanskih Srba, i to je
Sud presudom i konstatovao. Međutim, sada vidimo da se Milošević ponovo
optužuje kroz optužnicu protiv Karadžića. To još više pokazuje da je
Tribunal politička, a ne pravna institucija.
Nastaviće, očito, da i protiv Karadžića tvrde suprotno, iako zločini u Bosni
od 1992- 1995. nisu rezultat nikakvog "nacionalističkog projekta". Zločini
su bili posledica, a ne uzrok rata. Koliko god oštro moraju biti osuđeni,
bili su posledica šire, kompleksne međunarodne greške i Izetbegovićeve
odluke da se otcepi. |
| |
Srđa Trifković
Glas Javnosti |
|
| |
| Fijat bio i ostao lider u auto-industriji |
| |
Fijat danas ima fabrike u Brazilu, Argentni i Poljskoj i proizvodi svoje
modele u zajedničkim preduzećima u Francuskoj, Turskoj, Egipatu, Južnoj
Africi, Indiji i Kini.
Od 50-tih godina prošlog veka bio je pokretač automobilske industrije više
zemalja, posebno u istočnoj Evropi, Španiji, Egiptu, Etiopiji i Turskoj.
 U
Poljskoj, Fijatovi automobili se izrađuju još od 1920. godine u varšavskoj
fabrici FSO, a danas se tamo proizvodi Fijatov model "panda".
U bivšem Sovjetskom Savezu italijanska kompanija je 1966. izgradila novu
fabriku na Volgi. U toj fabrici u Toljatiju proizvodio se narodni automobil
- lada, baziran na modelu fijat 124.
Lada je i danas, sa neznatnim modifikacijama, najprodavaniji i
najpopularniji automobil u Rusiji, najviše zbog jednostavnog održavanja i
izdrživosti.
U Tuskoj se proizvodio isti model prema licenci s turskom firmom
žTofa-Murat, a u Španiji je, uz Fijatovu pomoć, osnovana kompanija Seat.
Italijanski gigant je prisutan i u Južnoj Africi, gde se sklapa "fijat uno"
u okviru saradnje s Nisanom.
Kompanija iz Torina ima, u domaćim i inostranim pogonima, više od 200
hiljada zaposlenih.
Fijat je danas na šestom mestu među individualnim automobilskim markama u
Evropi, a filijala Fijat auto je šesta po prodaji vozila, s udelom od oko
osam odsto na evropskom tržištu automobila.
Pored domaćeg, italijanskog, najveća tržišta za modele Fijat su francusko,
nemačko, špansko i britansko.
"Fijat" je, osim toga, veoma značajan proizvođač automobilskih motora,
poljoprivrednih mašina (traktora i kombajna), a tokom proteklih nekoliko
decenija proširio je svoje poslovanje na osiguranje, bankarstvo,
telekomunikacije, avionsku i elektronsku industriju.
Osnivač kompanije i njen dugogodišnji direktor bio je Đovani Anjeli čiji su
potomci decenijama kasnije unapređivali poslovanje "Fijata".
Danas Fijat proizvodi u svetu poznate marke automobila - "fijat", "lančiju",
sportske automobile "alfa romeo", "ferari", ali i kamione "iveko". U
Italiji, ali i na evropskom i svetskom tržištu, veoma su cenjeni i modeli
"Fijata" - "punto", zatim "uno", "komo", "doblo", "bravo, "panda" i drugi.
Bivša Jugoslavija je sa "Fijatom" imala dugoročan ugovor o proizvodnoj
koooperaciji, po osnovu kojeg je pre 50 godina u "Zastavi" zaživela
proizvodnja legendarnog "fiće", a kasnije i drugih modela automobila i
kamiona.
Povodom najnovijeg sporazuma sa "Zastavom" ranije je najavljeno je da će
"Fijat" u Srbiji za rusko tržište godišnje proizvoditi oko 200.000
automobila, po ceni od 10.000 evra. Neće imati obavezu da plati porez od 20
odsto, odnosno neće imati obavezu da po vozilu izdvoji 2.000 evra za carinu.
Kada se pomnoži tih 2.000 evra sa 200.000 proizvedenih vozila na godišnjem
nivou, dolazi se do nezanemarljive cifre od 400 miliona evra zarade za 12
meseci. U periodu od 2001. do 2004. godine ta italijanska kompanija je imala
gubitak od osam milijardi evra ali je u međuvremenu uspela da konsoliduje
poslovanje.
Rukovodstvo "Fijata" smatra da će bez obzira na globalnu ekonomsku krizu
koja je uzela zamaha, i odražava se i na auto-industriju, ipak u ovoj godini
ostvariti rast zarade i poboljšati poslovni bilans preduzeća. |
| |
| |
|
| |
| Fibromijalgija pogađa nekoliko miliona ljudi
u svetu |
| |
Nekoliko miliona ljudi širom sveta, većinom žene, žale se na fibromijalgiju
ili neprestani bol u celom telu, prenosi "Glas Amerike". Godinama su
fibromijalgiju odbacivali mnogi lekari, ocenjujući da je u pitanju nešto
više psihološki nego realno oboljenje. Stručnjaci sada navode da je
fibromijalgija zaista realna bolest.
 "Taj
poremećaj nije shvaćen ozbiljno sve do 1990. godine, kada je Američki koledž
za reumatologiju opisao pacijente sa fibromijalgijom, koji imaju od 11 do 18
tačaka osetljivih na dodir u gornjim delovima tela", navodi "Glas Amerike".
Uzrok za dobijanje fibromijalgije je još nepoznat naučnicima i ne postoji
lek. Postoje, međutim, teorije o uzrocima, među kojima su poremećaji sna.
Mnogi ljudi kojima je ustanovljena fibromijalgija dozivljavaju prekide u
najdubljem stadijumu sna, nazvanom "delta talas".
Drugi uzroci bi mogli da budu genetske prirode ili da se odnose na
abnormalnosti u centralnom nervnom sistemu.
Fibromijalgija ima brojne simptome, ali ne ostavlja organska oštećenja na
mišićima i zglobovima i ne ugrožava život, smatraju naučnici i dodaju da je
to poseban oblik reumatizma, karakterističan neulagodnošću, difuznim
bolovima i brojnim bolnim tačkama po telu.
Neki pacijenti imaju ukočenost zglobova, bol u tkivu oko zgloba, u mišićima,
ligamentima, tetivama i potkožnom tkivu, pri cemu nema znakova upale, jer su
laboratorijski i rendgenski nalazi uredni. |
| |
| |
|
| |
|
|
