|
|
Broj 1171, 3. oktobar 2008.
| Širenje virusa HIV počelo još krajem 19. veka |
| |
Smrtonosni virus HIV počeo je da se širi na prelasku iz 19. u 20. vek u
podsaharskoj Africi u vreme nastajanja modernih gradova u tom regionu, rekli
su američki naučnici.
U članku objavljenom u časopisu "Nejčer" ukazuje se da je virus nastao pre
više decenija, a naučnici smatraju da je razvoj gradova koji sa sobom nosi i
visokorizično ponašanje, mogao da doprinese širenju tog smrtonosnog virusa.
Ranije procene su bile da je virus nastao 1930. godine, ali Majkl Vorobej sa
Univerziteta Arizona smatra da je prenošenje virusa HIV počelo između 1884.
i 1924. godine.
 Istraživanje
je zasnovano na uzorku 48 godina starog gena jedne žene iz Kinšase. Reč je o
jednom od najstarijih uzoraka gena HIV-1 grupe M, odgovornog za širenje
side. Najstariji uzorak je iz 1959. godine i reč je o uzorku krvi jednog
muškarca, takođe, iz Kinšase.
"Kad imate dva uzorka, onda možete da ih poredite. Kad jednom to uradite,
možete videti da su oni veoma različiti. To znači da je virus tamo postojao
dug vremenski period", rekao je Vorobej.
Upoređujući ta dva uzorka sa ostalim uzorcima HIV-1, naučnici su napravili
porodična stabla za tu vrstu virusa. Na osnovu toga, mogli su da utvrde
vreme nastanka side, a prema njihovim procenama, to je bilo "oko 1908.
godine plus -minus 20 godina".
Istraživanja izvršena na šimpanzama pokazala su da je virus počeo sa tih
životinja da se širi na ljude u jugoistočnom delu Kameruna.
Vorobej misli da se bolest širila polako među lokalnim stanovništvom sve dok
jedan od zaraženih nije otputovao u Kinšasu gde je imao priliku da virus
prenese dalje.
Više hiljada ljudi je 1960-ih godina, prema tom naučniku, moglo da bude
zaraženo virusom HIV, a od 1981. godine ostatak sveta počinje da raspoznaje
pandemiju. Virusom HIV trenutno je zaraženo 33 miliona ljudi u svetu, a od
side je do sada umrlo 25 miliona.
Vorobej, međutim, u ovom istraživanju vidi nadu. "HIV je jedan od patogena
koji su na ivici nestanka", kaže on. Da nije prenesen u grad, on možda ne bi
preživeo prenošenje na čoveka.
"To znači da postoje stvari koje bismo mogli da sada uradimo kako ne bi
postojala šansa za dalje širenje", kaže Vorobej.
Sprečavanje bolesti jeste jedno od najvažnijih pitanja kod virusa HIV,
ukazuje Entoni Fauči, direktor američkog Instituta za alergiju i infektivne
bolesti koji je učestvovao u istraživanju.
"Na svaku osobu kojoj damo terapiju, dođu dve do tri novozaražene u
razvijenom svetu", rekao je Fauči i ponovio da je "prevencija jedino oružje". |
| |
| |
|
| |
| Hiljade nevidljivih ljudi u Italiji |
| |
Oni govore italijanski, jedu italijansku hranu i najvijaju za italijanske
fudbalske klubove, ali nisu Italijani. U stvari teško je reći šta oni
stvarno jesu. Hiljade ljudi živi u Italiji bez državljanstva ili ličnih
dokumenata.
Većina su građani zemalja koje više ne postoje, poput Jugoslavije i
Sovjetskog Saveza. Nikada nisu dobili državljanstvo od zemalja koje su
nastale iz onih raspadnutih, a s druge strane nisu ispunili uslove da
postanu Italijani.
 Teško
je reći koliko ih tačno ima, pošto žive na marginama društva, ali katolička
zajednica Sant' Eđidio procenjuje da je njihov broj između 10.000 i 15.000.
Često ih gone vlasti koje nastoje da ih deportuju kao ilegalne imigrante,
iako nemaju gde da se vrate.
Život u predvorju pakla može da bude naročito težak za one koji su rođeni u
Italiji i u toj zemlji pohađali školu a koji, kada napune 18 godina, prema
zakonu postaju nešto više od ilegalnih imigranata.
"Nismo Jugosloveni, nismo Italijani. Mi smo poput oblaka", kaže Toma
Halilović koji živi sa roditeljima, suprugom i decom u privremenom kampu u
predgrađu Rima.
Halilović, koji ima 26 godina, rođen je u italijanskoj prestonici. Njegovi
roditelji legalno su došli iz Jugoslavije u Italiju 1970-ih godina. Završio
je osnovnu školu, sprijateljio se sa lokalnom decom i postao strastveni
navijač Rome.
Kada je navršio 18 godina, verovao je da će dobiti italijansko državljanstvo.
Deca stranih roditelja koja se rode u Italiji ne dobijaju automatski
državljanstvo, ali mogu da ga traže između 18. i 19. godine ukoliko sve
vreme, i to legalno, žive u toj zemlji.
Halilović je u intervjuu agenciji AP objasnio da je njegov zahtev odbijen iz
tehničkih razloga: po rođenju nije prijavljen zato što to tada nije bilo
obavezno. "Rekli su mi da sam rođen u tranzitu. Šta to znači? Ovo je moja
domovina", kaže Halilović.
U nekim slučajevima, roditelji ne prijavljuju decu po rođenju zato što su
izgubili državljanstvo svoje matične zemlje i ne mogu da obnove boravišnu
dozvolu, kaže Paolo Maroco dela Roka, profesor imigracionog prava na
Univerzitetu Urbino, u centralnoj Italiji.
Mnogi od ovih gotovo "nevidljivih" ljudi u Italiji su Romi iz bivše
Jugoslavije. Zbog toga što nemaju radne dozvole ili lična dokumenta, teško
im je da nađu zaposlenje i izvuku se iz siromašnih naselja u kojima živi
većina od 150.000 Roma Italije.
Romi su na udaru i žestoko kritikovanog novog popisa stanovništva
konzervativne administracije premijera Silvija Berluskonija, koji predviđa
uzimanje otisaka prstiju odraslih i maloletnih Roma ukoliko nemaju važeća
lična dokumenta.
Vlada navodi da je takva mera neophodna kako bi se utvrdilo ko se u Italiji
nalazi ilegalno, radi smanjivanja uličnog kriminala i da bi se romska deca
naterala da idu u škole.
Vlasti su u avgustu angažovale hiljade vojnika da bi se obračunale s
kriminalom, pa vojnici patroliraju ulicama i proveravaju lična dokumenta. "Bojim
se svaki put kad izađem iz kuće. Sada još više sa svim tim vojnicima. Ako te
uhvate, zatvore te kao lopova", kaže Halilović.
Jedno od rešenja za njega i njemu slične bilo bi da zvanično bude proglašen
apatridom. Prema konvenciji UN iz 1954. godine, apatridi dobijaju specijalni
pasoš, italijansku boravišnu i radnu dozvolu i na putu su da brzo dobiju
državljanstvo.
Problem je, međutim, u tome što da bi bili proglašeni apatridima, podnosioci
zahteva moraju prethodno da imaju boravišnu dozvolu. A ona, opet, ne može da
bude dobijena bez važećeg pasoša, kojeg apatridi nemaju. Tu se krug zatvara.
Jedino rešenje koje je Haliloviću preostalo jeste da tuži italijansko
ministarstvo spoljnih poslova, što je on pre šest godina i učinio, a sudske
papire nosi sa sobom kao jedini dokument.
Ipak, policija ga je tokom rutinske kontrole pre dve godine uhapsila kao
ilegalnog imigranta. Poslat je u privremeni smeštajni centar u Torinu ali je
oslobođen zahvaljujući kontaktima sa zajednicom Sant' Eđidio i njenim
advokatima.
Halilović, nezaposlen, prikuplja staro gvožđe koje potom prodaje, čime se
inače bavi većina Roma u Italiji. Njegovo četvoro dece ne može da bude
prijavljeno zbog njegovog statusa, a kada postanu punoletni mogli bi da se
suoče sa istim, nerešivim problemima kao i njihov otac. |
| |
| |
|
| |
| Američki plan vredan kao BDP Holandije |
| |
Za finansiranje američkog plana za izvlačenje banaka iz krize potrebna je
imovina 12 bogataša poput Bila Gejtsa ili bruto domaći proizvod Holandije.
Plan koji je američki Senat usvojio, a danas bi o njemu trebalo da se
izjasni i donji dom Kongresa - Predstavnički dom, vredan je 700 milijardi
dolara i povećaće američki dug na 11,315 biliona dolara.
 Za
rat u Iraku i Afganistanu od 2001. godine potrošeno je 100 milijardi više,
odnosno 800 milijardi dolara, a za budžet za odbranu SAD prošle godine je
potrošeno 78 milijardi više od iznosa za spasavanje ekonomije.
Ukoliko bi se sakupila imovina 400 najbogatijih Amerikanaca, dobilo bi se
oko dva puta više, odnosno 1,57 biliona dolara.
Plan bi se mogao finansirati tržišnom vrednošću dve najveće svetske naftne
kompanije, Ekson mobil koji vredi 403 milijardi dolara i Petročajna, sa
vrednošću od 325 milijardi dolara na berzi. Od toga bi se mogao dobiti i
kusur od 28 milijardi dolara.
Sa 700 milijardi dolara, moglo bi se kupiti 130 najvećih modernih nosača
aviona po ceni od 5,3 milijarde dolara po komadu.
Plan je vredan kao pet BDP-a Pakistana a 100 milijardi dolara je manji od
ukupnog BDP-a afričkih zemalja. |
| |
| |
|
| |
| Obama u prednosti u odnosu na Mekejna |
| |
Mesec dana uoči američkih predsedničkih izbora, kandidat demokrata Barak Obama
ima sedam poena prednosti u odnosu na republikanca Džona Mekejna, što
odražava stav birača da bi on mogao bolje da vodi zemlju kroz finansijsku
krizu, pokazuje anketa AP-GfK.
 Procenti
podrške Obami i Mekejnu sada su 48-41, što je dramatičan preokret u odnosu
na istraživanje AP-GfK pre tri nedelje kada je republikanac imao malu
prednost. Novo istraživanje je sprovedeno nakon kolapsa Vol strita i
razmahivanja kreditne krize.
Pored ove ankete, druga istraživanja pokazuju da Obama ima prednost u odnosu
na Mekejna u Ohaju, Floridi i Pensilvaniji - tri države ključne za
predsedničku trku.
Nekoliko republikanskih stratega u privatnom razgovoru je reklo da opadaju
Mekejnove šanse za pobedu.
Oni ukazuju da Obama dobija podršku na nacionalnom nivou i u tradicionalno
republikanskim državama, da Mekejn nije ništa dobio prvom predsedničkom
debatom, da ima problema sa ekonomskim pitanjima dok se širi ekonomska kriza,
ali i da je javnost sve više skeptična povodom njegove kandidatkinje za
potpredsednika Sare Pejlin.
Prema njima, Mekejnove šanse za povratak u trku su ograničene na nastupe u
preostale dve predsedničke debate, kao i na sdanašnji televizijaki duel
Pejlinove s demokratom Džoom Bajdenom.
U republikanskom štabu nisu svi pesimistični - neuspeh Obame da ostvari
dvocifrenu prednost u odnosu na Mekejna nakon eskalacije krize koja
prevoshodno ne ide u prilog republikanskom kandidatu, nekima daje nadu da bi
Mekejn mogao da se vrati u trku.
Iako do izbora ima još mesec dana, nalazi istraživanja AP-GfK nepovoljni su
po Mekejna, budući da 60 odsto glasača kaže da im je bitnije da izaberu
predsednika koji će doneti ispravne ekonomske odluke, nego da dobiju glavnog
komandanta koji može doneti ispravne odluke po pitanju nacionalne
bezbednosti.
Među biracima koji ističu ekonomiju u prvi plan, 63 odsto njih podržava
Obamu, dok među biračima koji favorizuju nacionalnu sigurnost, njih 73 odsto
daje prednost Mekejnu. |
| |
| |
|
| |
| Mladi bi mogli da odluče predsedničke izbore |
| |
Na novembarske predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, prema
predviđanjima nekih analitičara, moglo bi da izađe rekordnih 130 miliona
glasača. Posmatrači kažu da se ovakav odziv može pripisati velikom broju
mladih koji će ovaj put izaći na birališta.
 Obe
političke stranke, i demokrate i republikanci, usredsredile su se na glasače
mlađe od 30 godina. Mladi dolaze na predizborne skupove demokratskog
predsedničkog kandidata Baraka Obame, kao i njegovog suparnika republikanca
Džona Mekejna u mnogo većem broju nego što su to činili na prethodnim
izborima.
Na univerzitetima širom SAD oseća se uzbuđenje zbog predstojećih izbora i
primetan je entuzijazam naročito među studentima prve godine, navodi Glas
Amerike.
U nekoliko prethodnih decenija mladi Amerikanci su uglavnom bili
nezainteresovani i glasali su u znatno manjem broju nego što bi to
odgovaralo njihovom udelu u ukupnom američkom stanovništvu. Istovremeno i
kandidati i njihove stranke su ranijih godina poklanjali mnogo manje pažnje
mladim glasačima.
Oko 18 miliona glasača mlađih od 30 godina izašlo je na izbore 2000. godine.
Četiri godine kasnije, broj mladih glasača popeo se na 20 miliona, a ove
godine mnogi očekuju da bude znatno premašen.
I Mekejn i Obama se trude da zadobiju podršku više od 50 miliona Amerikanaca
između 18 i 30 godina. Nedavna anketa koju je sproveo Institut za politiku
pri univerzitetu Harvard pokazuje da Obama vodi među mladim glasačima sa oko
55 odsto, dok Mekejn ima 32 odsto glasova.
Analitičar instituta Brukings Viliam Galston procenjuje da se senator Obama
bolje povezuje s mladima i da bi mogao dobiti i do 60 odsto njihovih ukupnih
glasova.
"Mislim da su poslednjih godina mladi postali jako zabrinuti zbog pravca
kojim zemlja ide. A postoje i dokazi da su, od 2000. godine naovamo, više
okrenuti demokratama, liberalima", kaže Galston.
On smatra da ljudi iz Obamine kampanje izuzetno dobro koriste novu
tehnologiju, internet, mobilne telefone, blogove, i veb stranice poput Fejs
buka i Maj spejsa.
I ljudi iz Mekejnove izborne kampanje se služe novim medijima ali su malo
zakasnili u odnosu na suparničku stranu, dodaje Galston.
Politički analitičari kažu da je povećano zanimanje mladih ljudi na ovim
izborima rezultat tema koje kampanje promovišu, kao što su ekonomija, i
obećanja kandidata da se zalažu za promene.
Džef Skeli, demokrata koji podržava Obamu, kaže da on i njegovi prijatelji u
prošlosti nisu pridavali važnost politici. "Moji prijatelji koji nikad pre
nisu bili zainteresovani za politiku, sada su vrlo zainteresovani. Mislim da
je za to zaslužan Barak Obama. Čini se da je on jednostavno privukao mlade
glasače".
Dvadesetogodišnji Jan Galager je republikanac. I on kaže da su mladi ljudi
zainteresovani ali da sumnja da će izaći na biralisata.
"Ljudi mogu zaista verovati da je Obama ili Mekejn pravi čovek za taj posao,
ali istovremeno ne izađu na birališta. Mislim da je to klasičan problem te
starosne grupe - oni imaju svoj stav, ali ne izlaze na biralista", kaže Jan.
Posljednja ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da će glasovi onih
između 18 i 30 godine života, verovatno predstavljati 25 odsto ukupnog
glasačkog tela, i moguće je, odlučujuće uticati na rezultat američke
predsedničke trke. |
| |
| |
|
| |
| Više od polovine Amerikanaca veruje u anđele
čuvare i raj |
| |
Više od 55 odsto Amerikanaca veruje da ih čuva anđeo čuvar i 67 odsto je
sigurno da raj postoji, rezultati su najnovije ankete o religiji u SAD.
Institut Bejlor za istraživanje religija postavio je 350 pitanja grupi od
1.648 ispitanika.
Većina ispitanika je rekla da ih anđeo čuvar čuva od nesreća. "To me zaista
iznenadilo. Kad sam otkrio da polovina Amerikanaca u to veruje, bio sam
šokiran. Nisam to očekivao", rekao je jedan od autora studije Kristofer
Bejder (Christopher Bader).
Samo četiri odsto Amerikanaca je reklo da su ateisti, a 11 odsto da ne
pripada nijednoj crkvi.
Ukupno 67 odsto Amerikanaca veruje u postojanje raja, 17 odsto je reklo da
raj verovatno postoji, dok je čak 73 odsto saopštilo da pakao postoji.
Žene više veruju u postojanje raja od muškaraca (68 odsto žena i 56 odsto
muškaraca), crnci više veruju u raj od belaca (86 odsto crnaca i 60 odsto
belaca), navodi se u anketi.
Republikanci više veruju u raj od demokrata (77 odsto republikanaca i 54
odsto demokrata).
Oko 45 odsto Amerikanaca je reklo da je imalo neko mistično iskustvo tokom
života. Konzervativni protestanti su najviše imali takva iskustva, više od
liberalnih protestanata, katolika i Jevreja. |
| |
| |
|
| |
| Tri Šveđanke među najmoćnijim ženama sveta |
| |
Tri Šveđanke svrstane su, prema poslovnom magazinu Forčun, među najmoćnije
poslovne žene na svetu.
 Anika
Falkengren, čelnica SEB banke, dospela je sa prošlogodišnjeg 11. na sedmo
mesto liste američkog magazina. SEB je jedna od najvećih švedskih banaka
koju kontroliše uticajna Valenberg porodica, koja je 1865. tu banku i
osnovala.
Na 21. mestu magazina je, prvi put, Antonija Akson Džonson, predsednica
Aksel Džonson AB od 1982, holding kompanije koju je osnovao njen pradeda
1873.
Na 47. mestu najmoćnijih žena u biznisu je, prema magazinu Forčun, Kristina
Stenbek, najstarija ćerka preminulog švedskog medijskog preduzetnika Jana
Stenbeka. Ona je predsednica porodične investicione kompanije Kinnevik od
2007. i član je odbora u nekoliko medijskih kompanija.
Prema američkom magazinu, najmoćnija poslovna žena na svetu je ove godine
Sintija Kerol iz SAD, šefica Anglo američke rudarske kompanije, dok je na
drugom mestu Đeil Keli iz Južne Afrike, koja vodi australijsku banku Vestpak.
Trećerangirana je Amerikanka Linda Kuk, šefica kompanije Šel Gas Pauer,
američkog ogranka firme Rojal Dač Šel. |
| |
| |
|
| |
| Lansiranje svemirske laboratorije |
| |
Kineske vlasti planiraju da za četiri godine u svemir lansiraju svemirski brod,
težak osam tona, sa laboratorijom, kako bi mogli da izvode velike poduhvate
kao što je sletanje na mesec, saopštili su kineski naučnici.
Kako prenosi list "Čajna dejli" (Chine Daily), naučnici žele da nastave
stopama uspešnog leta broda Šenžua VII i hoda po svemiru.
Naučnici su rekli da 15-minutno hodanje astronauta Džaia Džiganga
predstavlja samo jedan poduhvat i da će biti težih izazova, kao što je
slanje svemirske laboratorije do 2011. godine, uspostavljanje svemirske
stanice, kao i sletanje na mesec.
"Mesec je najbliže svemirske telo Zemlji, odnosno polazna tačka za dublje
istraživanje svemira, tako da će strateški cilj u budućnosti biti sletanje
na mesec", rekao kineski naučnik Vang Jongdži. |
| |
| |
|
| |
| Na Marsu pada sneg |
| |
Američka sonda Feniks zabeležila je sneg koji pada na Marsu, što predstavlja
događaj bez presedana, saopštila je američka svemirska agencija NASA.
Laserski instrument koji analizira interakciju između atmosfere i tla crvene
planete, otkrio je sneg koji pada, na visini od 4.000 metara iznad mesta na
kojem se nalazi Feniks, dodaje se u saopštenju američke agencije.
"Ništa slično nismo do sada videli na Marsu", rekao je naučnik Džim Vajtvej
(Jim Njhitenjay) sa Univerziteta Jork u Torontu, koji je zadužen za
kanadasku meteorološku stanicu postavljenu na Feniksu.
Vajtvej je najavio da će naučnici sada proučiti da li ima indikacija da je
sneg pao i na površinu Marsa. Prema prvim podacima, pahulje snega topile su
se pre nego što bi pale na tlo.
Zahvaljujući Feniksu koji se spustio na Mars 25. maja, otkriveni su tragovi
hemijske reakcije minerala sa Marsa i vode, koja se dogodila u prošlosti,
objasnili su naučnici.
"Nastavljamo da prikupljamo podatke i moramo da sprovedemo još veliki broj
analiza kako bi dobili odgovore na pitanja koja nas interesuju", rekao je
taj kanadski naučnik. |
| |
| |
|
| |
| Siromaštvo kuca i na evropska vrata |
| |
Čak 43 miliona ljudi u Evropskoj uniji je, kako se procenjuje, previše
siromašno da bi moglo sebi da priušti obrok od mesa ili ribe svaki drugi dan.
Siromaštvo kuca na sve veći broj vrata i u EU. Zbog visokih cena koje izmiču
mesečnim primanjima, za socijalnu pomoć se prijavljuje sve više ljudi.
I to ne samo u Rumuniji i Bugarskoj, gde je siromaštvo najizraženije, već i
u bogatim evropskim oblastima ljudi gube trku se cenama. Zbog toga je EU
izdvojila ozbiljna sredstva, veća nego ikada ranije, kako bi problem barem
ublažila.
 Evropska
komisija je prošle srede saopštila da će za narednu godinu za poseban
program pomoći obezbediti čak 500 miliona evra, novac za koji će se kupiti
hrana i distribuirati posredstvom humanitarnih organizacija i centara širom
Evrope.
Taj program krenuo je još 1987. godine, u vreme kada je EU imala značajne
viškove poljoprivrednih proizvoda.
Danas, kada su zbog restruktuiranja evropske poljoprivrede zalihe na
najnižem zabeleženom nivou, pomoć gladnima je aktuelnija nego ikada do sada.
"To je konkretan način na koji Evropska unija može da pomogne nekima od
najmanje srećnih ljudi u našem drustvu", izjavila je komesarka EU za
poljoprivredu Marijan Fišer Bel.
"Nedavno poskupljenje hrane neke ljude je vrlo teško pogodilo. Moramo
povećati sredstva da bismo mogli da pomognemo što je moguće većem broju
ljudi", dodala je.
Za sada je 19 država Evropske unije obuhvaćeno tim vidom pomoći. Prošle
godine samo Italija je koristila 70 miliona evra, za njom su bile Španija i
Francuska.
Austrija, Kipar, Velika Britanija, Danska, Švedska, Nemačka, Slovačka i
Holandija su izvan ovog programa.
Države članice koje žele da učestvuju u ovom programu pomoći, mogu da traže
isporuke hrane na osnovu trogodišnjeg projekta. Izbor hrane bio bi na
zemljama članicama.
One će takođe same izabrati odgovarajuće organizacije, lokalne socijalne
servise i humanitrane centre, i pobrinuće se da te organizacije dobiju
traženu hranu.
"Tamo gde je to moguće, hrana će dolaziti iz interventnih zaliha. Ali,
uglavnom, hranu nameravamo da kupujemo na tržistu putem javnih tendera",
kaže Marijan Fišer Bel.
Pomoć je predviđena za širok krug ljudi - izmedu ostalih, za starije,
beskućnike, imigrante. Program bi ubuduće trebalo da obuhvati i proizvode
poput voća, povrća i jestivog ulja, što do sada nije bio slučaj. |
| |
| |
|
| |
| Venecija kao zabavni park |
| |
Predlog da se laguna Venecije pretvori u tematski park tipa Diznijevih
zabavnih parkova, dobila je nagradu uglednog Instituta Veneto - mada je
odbačen.
 Institut
je projekat britanskog ekonomiste Džona Keja opisao kao provokativnu kritiku
glomazne gradske turističke privrede.
Kej je dobio nagradu od 5.000 evra od skoro 200 godina starog Instituta za
tekst u kojem je napisao da bi Venecija bolje prolazila kao tematski park za
koji bi se plaćala ulaznica od 50 evra.
"Samo jedna osoba može da spase Veneciju: Miki Maus", piše u Kejovom tekstu
objavljenom u martu u britanskom "Tajmsu".
"Grad je već tematski park i trebalo bi ga predati (kompaniji) Dizni - ona
bi bolje upravljala njime".
Veneciju, koja ima 70.000 stanovnika, godišnje posete milioni turista, a "prva
stvar koju posetioci primete jeste veličanstvenost gradskog prizora, a druga
brzina kojom im se otimaju pare", napisao je Kej. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanci sve manje voze zbog skupog goriva |
| |
Mada većinom sasvim zavisni od upotrebe automobila, Amerikanci već devet
meseci uzastopno voze sve manje, saopštila je Vlada SAD.
Najnoviji podaci o smanjuju broja pređenih milja se odnose na jul, kada je
cena galona benzina premašila četiri dolara.
Putovanja na svim putevima su jula opala za 3,6 odsto, odnosno za skoro
1.600 milijardi kilometara, u poređenju sa istim mesecom prošle godine,
navodi se u saopštenju savezne Uprave za transport. Juna je smanjenje bilo
veće, pet odsto.
Prema zvaničnim ciframa, prosečna cena galona benzina krajem septembra bila
je skoro 50 centi niža nego u julu ove godine, odnosno 3.63 dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
