|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1172, 10. oktobar 2008.
| Generalna skupština UN usvojila rezoluciju
Srbije |
| |
Generalna skupština UN usvojila je u sredu većinom glasova rezoluciju kojom se
od Međunarodnog suda pravde (ICJ) traži savetodavno mišljenje o zakonitosti
proglašenja nezavisnosti Kosova.
Srbija je zatražila da Međunarodni sud pravde odgovori na pitanje "da li je
nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije
samouprave u skladu s međunarodnim pravom". Za rezoluciju su glasali
predstavnici 77 zemalja, protiv je bilo šest, a 74 je bilo uzdržanih.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je uoči debate obrazložio predlog Srbije
i pozvao članice UN da glasaju za tu rezoluciju, naglasivši da će
postavljanje tog pitanja ICJ sprečiti da kriza na Kosovu postane
problematičan presedan.
Od zemalja regiona, Hrvatska i Makedonija su prilikom glasanja bile uzdržane,
dok je zvanična Podgorica ranije najavila da će glasati za rezoluciju Srbije.
Članice Evropske unije nisu nastupile jedinstveno prilikom glasanja pošto su
22 zemlje koje su priznale Kosovo, najavile da će biti uzdržane, a pet
čclanica Unije koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, Slovačka, Grčka,
Kipar, Španija i Rumunija, da će glasati za predlog Srbije.
Predstavnici tih pet članica EU istakli su da svaka država ima pravo da
traži mišljenje od Međunarodnog suda pravde pošto on predstavlja najvišu
sudsku instancu UN.
U diskusiji koja je prethodila glasanju, rezoluciju Srbije podržale su
Panama, Kuba, Meksiko, Indonezija, Kostarika, Iran, Alžir, Egipat, Južna
Afrika, Komorska ostrva.
Protivljenje srpskoj rezoluciji u raspravi su izrazili predstavnici SAD i
Albanije. Turska koja nije želela da ospori pravo Srbije da se obrati ICJ,
nije učestvovala u glasanju.
Britanski ambasador u UN Džon Sojers je, posle glasanja, izrazio veliku
iznenađenost ishodom glasanja. "Ranije sam govorio o tome da Velika
Britanija ne želi da pruži podršku rezoluciji iako dajemo podršku ICJ.
Zaista smo iznenađeni koliko mnogo zemalja je danas glasalo za rezoluciju",
rekao je on.
Ističući da Britanija podržava rad ICJ, Sojers je, međutim, ocenio da je "srpski
zahtev politički, a ne pravno motivisan". "Njegov cilj je da uspori dalji
razvoj Kosova", rekao je Sojers prethodno u debati.
Zamenica državnog sekretara SAD Rozmari di Karlo rekla je da su SAD protiv
rezolucije Srbije zato što savetodavno mišljenje ICJ "nije poželjno i neće
mnogo pomoći". Ona je takođe ukazala da će sud morati da "izuzetno oprezno
razmotri" tu rezoluciju "uzimajući u obzir događaje koji su prethodili
nezavisnosti Kosova".
Francuski ambasador Žan-Moris Riper je u raspravi najavio da će njegova
zemlja biti uzdržana prilikom glasanja ocenivši da srpski predlog "nije
koristan niti doprinosi smanjenju napetosti" već samo može da "kompromituje
evropsku perspektivu Zapadnog Balkana".
Predstavnik Albanije čija je zemlja bila protiv predloga Srbije, rekao je da
postavljeno pitanje "izvučeno iz konteksta" i da se njime samo odlaže
priznavanje Kosova.
Kad dobije zahtev, Međunarodni sud pravde sam odlučuje o dinamici
razmatranja - po hitnom postupku ili u redovnoj proceduri. Na ocenu tog suda
može se čekati i više godina, a njegove odluke nisu obavezujuće. |
| |
| |
|
| |
| Velika diplomatska pobeda Srbije u UN |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da usvajanje srpske rezolucije u
Generalnoj skupštini UN predstavlja veliku diplomatsku pobedu, ali i ukazao
da kosovsko pitanje neće biti rešeno u tako bliskoj budućnosti.
"Veliku stvar smo učinili. Ovo je velika diplomatska pobeda, ovo je velika
pobeda Srbije. Prva posle mnogo godina na međunarodnom planu. Dobili smo
podršku mnogih zemalja, naravno, onih koji su podržali našu rezoluciju, ali
i onih koje su bile uzdržane u glasanju", navodi se u Tadićevoj izjavi za
javnost.
 Tadić
boravi u Njujorku povodom inicijative Srbije koja je dobila podršku u
Generalnoj skupštini UN da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišeljenje
o proglašenju nezavisnosti Kosova. Predsednik Srbije je izneo zahvalnost
zemljama članicama UN koje su podržale srpsku inicijativu.
"Proces odbrane našeg državnog integriteta dugoročan je proces i svi koji su
se pripremili za trku na 100 metara, veoma greše. Ovo je jedan, sportskim
rečnikom, maraton i potrebno je pripremiti, ne samo korak iza ove rezolucije
koja je konačno prošla na Generalnoj skupštini, već mnoštvo sledećih koraka
u godinama koje dolaze", istakao je Tadić u izjavi za javnost.
Tadić je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, rekao da Srbija "nikada ne
sme da odustane" od "svog integriteta i od odbrane integriteta, od svog
Kosova i Metohije".
"Ima u Srbiji mnogo onih koji smatraju da odustajanje od Kosova podrazumeva
ubrzane evropske integracije. Dobijamo takve poruke i iz sveta. Mislim da je
sasvim obrnuto", istakao je predsednik Srbije.
Tadić je ukazao da je način srpske borbe za Kosovo "suštinski bitan". "Mi ne
smemo da braneći svoj integritet ulazimo u konfrotacije, jer konfrotacije
nas, imajući u vidu ekonomske i ukupne kapacitete naše zemlje, sigurno vode
u izolaciju i poraz", ocenio je on.
Predsednik Srbije je ocenio da nastup Srbije u ovoj diplomatskoj akciji, ne
samo na Generalnoj skupštini već i prethodnih meseci i, kako je naveo "vrlo
teški, precizni diplomatski rad u uslovima komplikovanih međunarodnih odnosa,
govori o tome kako na najbolji način treba da se brani integritet Srbije".
"Zanimljivo je da smo dobili čestitanja onih koji su bili protiv zato što je
akcija i način na koji smo osmislili ovu diplomatsku akciju, nesumnjivo bila
koncipirana tako da nas ne konfrontira ni sa kim i to je moralo da dovede do
uspešnog rezultata", ocenio je Tadić.
Predsednik Srbije je najavio da će "vrlo pažljivo" biti planirani naredni
koraci i ukazao da je "izuzetno važno da i ti sledeći koraci nemaju u sebi
konfrotaciju".
"Mi branimo integritet zemlje, branimo suverenitet zemlje, branimo naše
legitimne interese, i sve to činimo na način koji je prihvatljiv za svet i
to je jedini put koji nas vodi do pravog rezultata", ocenio je Tadić.
"U međunarodnim odnosima svaka reč se meri posebnom preciznošću, ali ne
treba to da nas uznemirava. Mi znamo šta nam je činiti, znamo kako treba da
koncipiramo odbranu naših legitimnih interesa tako da niko ne može Srbiju da
optuži da ona bilo kome preti, da je faktor nestabilnosti ili onaj faktor
koji doprinosi stvaranju novih problema na prostoru Zapadnog Balkana. Sasvim
je drugačije, Srbija jeste i biće faktor stabilnosti", istakao je Tadić. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora priznala Kosovo, očekuje se odluka
Makedonije... |
| |
Vlada Crne Gore sinoć je jednoglasno donela odluku o priznavanju Kosova,
saopštio je crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen.
Roćen je, nakon sednice vlade, rekao novinarima da je Vlada Crne Gore
usvojila i tekst zajedničke izjave vlada Crne Gore i Makedonije o
istovremenom priznanju Kosova.
On je dodao da će makedonska vlada večeras doneti identičnu odluku kao
crnogorska vlada.
 Roćen,
desno, je rekao da će Crna Gora zvanično uspostaviti diplomatske odnose s
Prištinom tako što će on pismom odgovoriti na pozivno pismo predsednika i
premijera Kosova od 17. februara ove godine da Crna Gora prizna Kosovo.
Obrazlažući odluku vlade, Roćen je naveo da se vlada rukovodila nacionalnim
interesima, stavovima Evropske unije i u skladu sa svojom odgovornšću prema
situaciji u regionu.
Šef crnogorske diplomatije je dodao da se odluka o priznanju Kosova temelji
na zaštiti nacionalnih interesa Crne Gore i promovisanju interesa njenih
građana i da je usklađena sa strateškim ciljevima Crne Gore.
"Ovim se Crna Gora odgovorno odnosi prema svojim namerama da aplicira za
članstvo u EU i nastavi dalju integraciju u NATO", rekao je Roćen.
Naveo je da su pri donošenju odluke uzete bezbednosne procene EU i NATO-a da
je priznanje Kosova u interesu bezbednosti regiona.
Roćen je ukazao da je Kosovo politička realnost i da je najveći interes Crne
Gore da "ima stabilnost na svojim granicama".
On je izrazio nadu da će građani Crne Gore, kao i Srbija, razumeti odluku
crnogorske vlade o priznanju Kosova.
Roćen je rekao da odluka Crne Gore nije doneta iza leđa Srbiji i da je
ambasadorka Crne Gore u Beogradu Anka Vojvodići danas o nameri Crne Gore
obavesitla Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
"Ovo nije odluka protiv Srbije", rekao je crnogorski ministar spoljnih
poslova i izrazio uverenje da će dve bliske države ostati u prijateljskim
odnosima.
Prema njegovim rečima, Crna Gora je čvrsto opredeljena da dalje razvija
prijateljske odnose sa Srbijom.
"Ovim činom nadamo se da ćemo pomoći Srbiji da se posveti ciljevima koji
otvaraju njenu evropsku perspektivu. Očekujemo da će Srbija pokazati
odgovornost i da će se ponašati racionalno i pragamtično", rekao je Roćen.
Makedonski parlament usvojio je sinoć većinom glasova rezoluciju o
priznavanju nezavisnosti Kosova. Za tu rezoluciju glasalo je 85 poslanika
Sobranja, protiv je bio samo predsednik Demokrtaske partije Srba u
Makedoniji Ivan Stoiljković, dok se od glasanja uzdržalo 16 poslanika
Socijaldemokratskog saveza Makedonije.
Očekuje se da večeras i Vlada Makedonije donese odluku o priznavanju
nezavisnosti Kosova i tako potvrdi odluku parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Ozbiljne intervencije centralnih banaka |
| |
"Očigledno je da mera neće uspeti. Ne bi me začudilo da političari zatraže
dodatna sredstva za intervenciju", kazao je za Glas Amerike Mičel, koji je
glavni savetnik republikanskih članova Kongresa koji su se protivili
spasavanju američkog finansijskog sektora državnom intervencijom.
On je kazao i da je američka vlada kriva za tekuće finansijske teškoće, jer
je vodila politiku niskih kamata, tolerisala korupcionaške subvencije
hipotekarnih banaka i pravila druge greške.
"Vlada sada kaže: 'Priznajemo, krivi smo, ali dajte nam blanko ček i još
veća ovlašćenja i još više novca od poreza i rešićemo problem', istakao je
on dodajući da je to tipičan način rada u Vašingtonu kada se političari obe
stranke udruže da bi pomogli prijateljima, finansijerima izbornih kampanji.
 Mičel
smatra da bi korekciju novčanih tržišta trebalo prepustiti zakonima ponude i
potražnje, jer - kako kaže - "kapitalizam bez bankrotstva je kao religija
bez pakla".
"Bankarske krize događaju se svuda u svetu. Kada god države dopuste tržištu
da samo deluje, teškoće traju mnogo kraće, a privrede iz njih izlaze znatno
ojačane", ocenio je Mičel.
Mičel je odbacio kritike nekih ekonomista da je sadašnja finansijska kriza u
Americi rezultat dugogodišnje deregulacije u finansijskom sektoru.
"Finansijski sektor je jedan od sektora koji su pod najjačom državnom
kontrolom u Sjedinjenim Državama. Lično ne navijam za tu granu jer je
očigledno da je veliki broj ljudi na Vol Stritu bio vrlo srećan dok su mogli
da se prave milioni, a sada traže da ih poreski obveznici izbave iz nevolje",
kazao je on.
Američka ekonomska kriza trajaće duže i biće bolnija nego što bi bila bez
najnovije mere američke vlade, zaključio je Danijel Mičel, ekspert Instituta
Kejto u Vašingtonu. |
| |
| |
|
| |
| Raspoloženje birača se menja |
| |
Ovonedeljna ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da raspoloženje biračkog tela
nastavlja da se menja iz dana u dan. Od ankete Toronto Stara/Angas Rejda,
koja je posle televizijskih debata, održanih prošle srede i četvrtka,
proteklog vikenda sugerisala da konzervativci uživaju podršku 40 odsto,
liberali 25, NDP 19, a Zeleni 6 odsto birača, stiglo se do potpuno
drugačijih brojki.
 Na
raspoloženje birača uticala je narastajuća ekonomska kriza koja potresa svet
i koja nastavlja da umanjuje izglede premijera Stivena Harpera da će uspeti
da oformi većinsku vladu. Iz dana u dan prednost konzervativaca u odnosu na
liberale se topila, i u jednom trenutku iznosila svega četiri odsto. U isto
vreme, NDP je dobijao na popularnosti i stigao do 21 odsto, Zelena stranka
do 12, a Blok Kvebekva do devet odsto podrške birača.
Primetno je porastao procenat neodlučnih birača, koji se premišljaju kojoj
stranci bi dali svoj glas. Kod njih očigledno postoje brojne dileme, da li
glasati strateški ili sa određenom politikom na umu, u kolikoj meri odluka
treba da bude usklađena sa trenutnim dešavanjima na globalnom finansijskom
tržištu i slično. Među biračima posebno žene, žitelji gradova i starije,
dobrostojeće osobe naglašavaju da dešavanja na svetskim berzama utiču na
promenu njihovog stava, i to najčešće na štetu konzervativaca.
Stručnjaci iz agencija za ispitivanje javnog mnjenja tvrde da samu završnicu
predizborne kampanje karakteriše stabilizacija raspoloženja prema
konzervativcima i povratak popularnosti Stefana Diona. Što se NDP-a tiče,
kod njihovih pristalica postoji povećani rizik od polarizacije raspoloženja,
što se i ranije dešavalo. Ukoliko dođe do toga, na najvećem dobitku biće
liberali. |
| |
| |
|
| |
| Teška vremena i obećanja |
| |
Premijer i lider konzervativaca Stiven Harper, naglašavajući da kriza nije
počela sada, već avgusta 2007. godine, izneo je platformu svoje stranke na
zajedničkom sastanku Kanadskog i Imperijalnog kluba u centru Toronta. On je
uzdržane redukcije poreza, kontrolisanu potrošnju i redukovani javni dug
obrazložio teškim vremenima, navodeći da lideri opozicije, i liberal Stefan
Dion i demokrata Džek Lejton, u ime svojih stranaka daju nerealistička
obećanja.
Harper je obećao veću pomoć uzdrmanom sektoru proizvodnje, balansirane
budžete, projektovani suficit i ciljne investicije za podstrekivanje
privrednog rasta.
 Lider
liberala Dion zamerio je konzervativcima da njihov plan daje 'premalo,
prekasno', da ne čini ništa da sačuva kanadsku privredu i ocenio da Harper
predizbornom platformom svoje stranke dokazao da zapravo nema plan.
Lider NDP-a Lejton, na slici desno, pak, objašnjavajući ozbiljnost ekonomske
situacije koja preti Kanadi podsetio je na depresiju iz tridesetih godina
prošlog veka, i ocenio da je Harper 'iznenada' otkrio da slika kanadske
ekonomije nije onako ružičasta kako je on navodio ljude da veruju. On je
optužio Harpera da nije u kontaktu sa prosečnim građaninom Kanade, kada mu
predlaže da treba da iskoristi dešavanja na berzanskim tržištima tako što će
kupovati deonice koje se prodaju ispod cene. Umesto toga, sugeriše Lejton,
Harper bi trebalo da se napravi konkretan plan za zaštitu i otvaranje novih
radnih mesta. |
| |
| |
|
| |
| Na godišnji odmor po novi nos, grudi... |
| |
Medicinski turizam je već dugo poznata pojava među srednjim slojem u bogatijim
zapadnim zemljama, a odnosi se na goste koji idu na drugi kraj sveta ne samo
radi sunčanja, već i da se ulepšaju estetskom hirurgijom, poprave zube ili
obave neki složeniji hirurški zahvat.
Razlog za sve veće jačanje medicinskog turizma je, kao i uvek, novac.
Primera radi, hirurški zahvati na srcu i ugradnja bajpasa u SAD koštaju
minimalno 150.000 dolara, dok ista operacija ugovorena preko internetske
stranice www.planethospital.com košta samo 15.000 dolara.
 Osim
što se svake godine povećava broj medicinskih turista, povećava se i ponuda
zahvata. Do pre koju godinu većina obavljenih operacija bile su iz domena
estetske hirurgije: od nosa, preko grudi do usisavanja sala. Danas su
najtraženiji baš najkomplikovaniji zahvati.
Više od 750.000 Amerikanaca je samo prošle godine putovalo u inostranstvo u
potrazi za jeftinijim ili nestandardnim medicinskim tretmanom.
Procenjuje se da je svetsko tržiste tzv. medicinskog turizma danas "teško"
oko 60 milijardi dolara i da će u sledeće dve godine narasti na 100
milijardi, navodi se u analizi konsultantsko-revizorske kuće Deloit.
Cene medicinskih zahvata u Mađarskoj, kao jedinoj evropskoj vodećoj
destinaciji medicinskog turizma, niže su za 40-50 odsto nego na Zapadu, i
njih uglavnom koriste Evropljani.
U inostranstvo se najčešće putuje radi stomatoloških, estetskih, ortopedskih
i kardiovaskularnih zahvata. Tako bi zbog odliva pacijenata u inostranstvo
američki zdravstveni sistem u idućoj deceniji mogao da izgubi čak šest
milijardi dolara.
O porastu popularnosti medicinskog turizma govori i činjenica da sve više
zemalja godišnje "izbroji" dolazak čak milion pacijenata nezadovoljnih
ponudom kod kuće.
Danas postoji 10 "vrućih geografskih tačaka" medicinskog turizma koje
privlače pacijente bilo ponudom specijalizovanih tretmana, alternativnih
pristupa lečenju ili jednostavno znatno nižim cenama.
 Najprivlačnije
destinacije medicinskog turizma su Tajland, Indija, Singapur, Malezija,
Južna Afrika, Brazil, Kostarika, Meksiko, zemlje Golfskog zaliva, te
Mađarska.
Medicinski zahvati u zemljama kao što su Indija, Tajland i Singapur ponekad
koštaju svega jednu desetinu svote koju bi pacijent za njih platio u
Sjedinjenim Američkim Državama.
Malezija je omiljena destinacija za alternativne medicinske zahvate, dok
Dubai nudi dobrostojećim pacijentima "Grad zdravstvene zaštite",
specijalizovani "grad unutar grada" u kome se nalaze brojne privatne bolnice
i klinike, istraživački i velnes centri.
Vrtoglava godišnja stopa rasta medicinskog turizma, procenjuju stručnjaci,
smanjiće se u narednim godinama ali isključivo zbog ograničenih kapaciteta u
stranim zemljama koje neće moći da zadovolje sve veću potražnju.
Osim lečenja u inostranstvu, pacijenti su sve više skloni i traženju
medicinske pomoći izvan tradicionalnog zdravstvenog sistema. U porastu je
potražnja za alternativnim medicinskim uslugama, za koje je zainteresovano
čak 38 odsto Amerikanaca.
Na kontaktiranje lekara putem njeb-stranica i imejla spremne su tri
četvrtine pacijenata, a isto toliko ih je zainteresovano za pristup svojoj
medicinskoj dokumentaciji i rezultatima pregleda putem interneta. |
| |
| |
|
| |
| Širi se krug kandidata za novog predsednika |
| |
Tri nedelje pre izborne skupštine Crvene zvezde širi se krug kandidata za
novog predsednika. Najviše pristalica ima ideja da čelna mesta zauzmu Dragan
Džajić i Vladimir Jugović, dole, može se očekivati i uključivanje u trku v.d.
predsednika Den Tane, a tu je i dr Zoran Bingulac koji je dobio glas
veterana.
Neizvesnost pojačava podatak da revizija finansijskog poslovanja, za koju je
angažovana stručna firma, kasni nekoliko dana i da se njeni nalazi ne mogu
ni nazreti.
Upućeni tvrde da Zvezdin trenutni dug nije ni osam, ni dvanaest, nego čak 21
milion evra i da će novi čelnici dobiti u ruke vruć krompir!
Izbori će biti okončani krajem oktobra, jer je prethodni predsednik podneo
ostavku 2. avgusta, kad i kompletan Upravni odbor, a rok za sazivanje je dva
meseca. Sve kandidature mora da ozvaniči i iznese pred članove skupštine
radna grupa u sastavu: predsednik Krcun Dragović, član Upravnog odbora u
ostavci Miodrag Đorđević, član nadzornog odbora Milan Šutić i predstavnik
veterana Tomislav Milićević.
Moguće je bar šest varijanti raspleta predsedničke trke na "Marakani".
Vladimir Jugović. Moguća, iako se bivši as posle povlačenja iz Upravnog
odbora prilično distancirao od kluba. Njegova kandidatura imala bi
finansijsku podršku Filipa Ceptera, što mu povećava šanse.
Dragan Džajić. Sve realnija opcija i pored problema koje ima oko optužnice,
a njegovo prisustvo večitom derbiju i katastrofalna situaciju u klubu
pojačali su pritisak na njega da se vrati na komandno mesto.
Zoran Bingulac. Za sada jedini zvanični kandidat. Profesor međunarodnih
finansija i stručnjak iz ove oblasti, ima ideju da zadrži finansijera Marka
Miškovića i postavi ga za potpredsednika. Javno mu se suprotstavio bivši as
Petar Krivokuća, koji predlaže Den Tanu.
Den Tana. Za holivudskog biznismena, koji se oštro usprotivio mešanju
navijača u klupsku politiku, naklonost imaju finansijeri Marko Mišković i
Dragi Mićović. Moguće je da se pred skupštinom pojavi više kandidata, od
kojih bi se glasanjem izabrao jedan.
Teoretski, moguće je i sazivanje Sabora Crvene zvezde, kao najšireg klupskog
tela, koji može da izabere novu skupštinu, a onda predsednika. Dolazi u
obzir samo ako među pristalicama kluba naraste uverenje da nijedan od
predloženih kandidata nije pravi. Bilo kako bilo, do kraja oktobra znaće se
ime čoveka koji klub sa "Marakane" treba da pokrene iz učmalosti i
višemesečne agonije. |
| |
| |
|
| |
| Niče novi najviši oblakoder na svetu |
| |
Dubai namerava da premaši sopstveni rekord u izgradnji najviše građevine,
projektom ambicioznog oblakodera čija će visina biti deset američkih
fudbalskih igrališta ili više od tri spojene Krajslerove građevine u
Njujorku.
Izgradnja najvišeg oblakodera na svetu trajaće više od jedne decenije i biće,
kako je saopštila kompanije Nakhil, "remek -delo od betona, čelika i stakla
- novi simbol Dubaija i njegove ekonomske moći".
 "Građevinu
će odlikovati neverovatno inovativni dizajn koji će kombinovati elemente
Alhambre u Španiji i aleksandrijske luke u Egiptu", rekao je izvršni
direktor kompanije Nakil Kris O Donel na konferenciji za novinare u jednom
od prodajnih centara Nakhila.
Prema njegovim rečima, radovi su već počeli.
"Toranj Nakhil", kako je dobio ime, biće izgrađen između dva veštačka ostrva
u Dubaiju u obliku palminog lista, a projekat će uključiti veštačku kopnenu
luku i 40 dodatnih tornjeva visokih 90 spratova.
Kako je saopšteno, građevina će biti sastavljena od četiri odvojena tornja
spojena na različitim nivoima. Imaće više od 200 spratova sa 150 liftova.
Kompanija Nakhil je odigrala značajnu ulogu u stvaranju savremenog Dubaija,
koji je od malenog ribraskog sela u Persijskom zalivu u poslednjoj deceniji
izrastao u značajan poslovni i turistički centar.
Pored projekta izgradnje veštačkih ostrva, kompanija Nakhil je izgradila i
većinu hotela, tržnih centara i stambenih četvrti u Dubaiju.
"U Dubaiju neće biti ničeg sličnog", rekao je direktor kompanije Sultan
Ahmed bin Ahmedin Sulajem.
Međutim, to nije baš sasvim tačno, jer je Dubai već sedište najviše
građevine na svetu, i to konkurentske kompanije Imar Propertiz, iako je
nedovršena.
U pitanju je oblakoder "Burdž Bubai" (Burj Dubai), što na arapskom znači "Toranj
iz Dubaija".
Njegova konačna visina se u kompaniji Imar čuva kao najstroža tajna, međutim,
zna se da je prošlog meseca dostigao visinu od 687,93 metara. Trebalo bi da
bude završen do septembra 2009. godine.
Konačna visina "Tornja Nekhil" takođe je strogo čuvana tajna, ali je
najavljeno da će premašiti jedan kilometar.
Najveći rekord do sada, sa 508 metara, držao je oblakoder Taipei na Tajvanu
koji je dovršen 2004. godine. |
| |
| |
|
| |
| Džoana Rouling zarađuje pet funti svake
sekunde |
| |
Džoana Rouling, koja je prodala više od 400 miliona primeraka svojih knjiga,
prevedenih na 67 jezika, najbolje je plaćeni autor na svetu.
Prema podacima američkog magazina "Forbs", ona je prošle godine svake
sekunde zarađivala nešto više od pet funti, preneo je Bi-Bi-Si njuz na svom
sajtu.
Književnica koja je napisala sedam kniga o dečaku-čarobnjaku Hariju Poteru,
prošle godine je zaradila 300 miliona dolara (170 miliona funti).
Lista deset najbolje plaćenih pisaca po "Forbsu":
 1.
Džoana Rouling (300 miliona dolara)
2. Džejms Paterson (50 miliona dolara)
3. Stiven King (45 miliona dolara)
4. Tom Klensi (35 miliona dolara)
5. Danijela Stil (30 miliona dolara)
6. Džon Grišam (25 miliona dolara)
6. Din Kunc (25 miliona dolara)
8. Ken Folet (20 miliona dolara)
9. Dženet Ivanovič (17 miliona dolara)
10. Nikolas Sparks (16 miliona dolara)
|
| |
| |
|
| |
|
|
