|
Broj 1172, 10. oktobar 2008.
G7 je prevaziđen, potrebno je novo telo |
|
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) je prevaziđena i treba da je zameni
novo telo u čijem radu će učestvovati i azijske i latinoameričke privrede u
usponu, ocenio je predsednik Svetske banke Robert Zelik (slika dole).
Zelik je kazao da su finansijske krize u SAD i Evropi upozorenje za ceo svet
i da ukazuju da je neophodno da se uspostavi širi sistem koji bi mogao da se
suoči sa tim problemima.
Članice G7 su SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i
Japan, a kada im se Rusija priključi to telo se zove Grupa osam (G8).
Prema
Zelikovim rečima, u novi sistem trebalo bi da uđu Brazil, Kina, Indija,
Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika i sadašnje
članice G7.
Zelik je, međutim, najavio da nova grupa ne treba da bude prošireni G7, koji
će se zvati G14, već da je potrebno uspostaviti novi sistem.
"Nećemo stvoriti novi svet prepravljajući stari", kazao je on i dodao da
nova grupa ne treba da ima ograničen broj zemalja, treba da bude fleksibilna,
da se menja tokom vremena da bi se prilagodila novim okolnostima i novim
svetskim silama i da bude mreža za saradnju.
"Potreban nam je Fejsbuk za multilateralnu ekonomsku diplomatiju", ocenio je
Zelik na Peterson institutu za međunarodnu privredu u Vašingtonu.
On je dodao da je potrebno da se čuje glas novih sila, koje sumnjaju da će
ih stare svetske sile sputavati kroz stara pravila trgovine i finansija ili
kroz nova pravila koja se odnose na klimatske promene i zaštitu životne
sredine.
Grupa sedam osnovana je 1976. godine da bi se ministri finansija zemalja
članica sastajali nekoliko puta godišnje i razmatrali ekonomska pitanja.
Zelik nije jedini svetski zvaničnik koji je ocenio da je potrebno da se G7
prilagodi novom stanju u svetskoj privredi.
Zelik je nanjavio da će Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, a možda
i Svetska trgovinska organizacija, pružati pomoć novoj grupi ukazujući na
probleme koji se pojavljuju, izrađujući analize, predlažući rešenja problema.
Godišnje zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke će se
održati od 10. do 13. oktobra u Vašingtonu. |
|
|
|
|
U svetu ugrožena četvrtina vrsta sisara |
|
Četvrtini vrsta sisara u svetu preti opasnost od izumiranja zbog ponašanja
čoveka, upozorili su međunarodni stručnjaci.
U godišnjem izveštaju pod nazivom "Crvena lista", u čijoj pripremi je
učestvovalo 1.700 stručnjaka, navodi se da u svetu postoji 5.487 vrsta
sisara a da je je od 4.651 vrste za koje je prikupljeno dovoljno podataka,
ugroženo 1.139, odnosno svaka četvrta.
Izveštaj je objavljen na kongresu Međunarodne unije za očuvanje prirode koji
se održava u Barseloni od 5. do 14. oktobra.
U
izveštaju se navodi da je 188 najugroženijih vrsta sisara svrstano u
kategoriju pred izumiranje. Od tog broja 29 je možda već izumrlo, poput
delfina u reci Jangce u Kini.
Istraživanje je utvrdilo da se kod svake druge vrste sisara smanjuje broj
životinja, a posebno su ugrožene vrste poput tasmanijskog đavola,
australijskih torbara i kaspijske foke.
Životinje su najviše ugrožene zbog gubitka staništa ili lova koje organizuju
ljudi. Njihov opstanak ugrožavaju i klimatske promene i bolesti.
U istraživanju se, međutim, navodi i da se neke vrste oporavljaju.
Vrsta jelena u Kini, elaphurus davidianus, izumrla je u diviljni, ali se
broj životinja u zatočeništvu povećao i moglo bi da dođe do njihovog
vraćanja u divljinu.
Afrički slon je iz rizičnije kategorije "ranjiva vrsta" prebačen u
kategoriju "gotovo ugrožena vrsta" zbog povećanja broja životinja.
Staništa životnja obuhvataju od nekoliko kvadratnih metara kod australijskog
pacova do svetskih okeana u slučaju orka kitova. Većina kopnenih sisara
naseljava područje manje od površine Velike Britanije.
Prethodno istraživanje o sisarima objavljeno je 1996. godine i rezultati i
kategorije ne mogu se upoređivati sa ovogodišnjim izveštajem, navodi Rojters.
Ta agencija dodaje da je najmanje 76 vrsta sisara izumrlo od 16. veka.
U listi svih ugroženih životinjskih vrsta u svetu navodi se da je od 44.838
vrsta 16.928 ili 38 odsto ugroženo. Grupe poput vodozemaca su još ugroženije
nego sisari.
Prema navodima stručnjaka, svaki treći vodozemac i svaka osma ptica su
ugroženi.
O ostalim vrstama se malo zna, posebno u slučaju insekata, jer je teško
utvrditi njihov tačan broj. |
|
|
|
|
UN poziva na preispitivanje subvencija za
biogorivo |
|
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu pozvala je na hitno preispitivanje
subvencija za poljoprivredu i bi-ogorivo i trgovinskih barijera.
FAO navodi da bi uklanjanje tih subvencija i barijera doprinelo povećanju
prilika za zemlje u razvoju da iskoriste prednost rastuće tražnje biogoriva.
Uvođenje kontrole cena i izvoznih zabrana onemogućava prilagođavanje tržištu
i mo-glo bi da produži i produbi krizu na sektoru hrane, istakao je FAO u
novom izveštaju.
"Sadašnje politike favorizuju proizvođače iz nekih razvijenih zemalja",
naglasio je generalni direktor FAO Žak Diuf predstavljajući izveštaj u Rimu.
Rastuća tražnja bigoriva, koje se pravi od kultura poput šećerne trske ili
kukuruza, doprineće poskupljenju hrane ali i unaprediti ruralni razvoj u
siromašnim zemljama pošto će malim farmerima dati pristup tržištu i podršku
za povećanje proizvodnje.
Agencija UN je u godišnjem izveštaju takođe ukazala da biogorivo, iako je
ekološko, neće neophodno doprineti smanjenju emisije gasova koji izazivaju
efekte staklene bašte u meri kako se to ranije smatralo.
Uticaj biogoriva na prirodnu sredinu zavisi od toga kako se i gde proizvodi
i iznosi na tržište, navedeno je u izveštaju.
UN su pozvale međunarodnu zajednicu da izda smernice kako bi se obezbedilo
da poljoprivredne kulture za biogorivo ne konkurišu proizvodnji hrane, kao i
da se ne ohrabruje uništavanje šuma radi stvaranja oranica.
Proizvodnja biogoriva od poljoprivrednih sirovina pokriva gotovo dva
procenta svetske potrošnje goriva, naveo je FAO.
Udeo tečnog biogoriva, uglavnom etanola i biodizela, ostaće međutim
limitiran, smatraju u Agenciji UN, čak i ako se rast na tom sektoru nastavi,
što se očekuje.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenila je da su SAD,
EU i Kanada u 2006. potrošile 11 milijardi evra iz javne kase da podrže
proizvodnju poljoprivrednih kultura za biogorivo.
U OECD očekuju da ta suma u narednih deset godina bude više nego
udvostručena. |
|
|
|
|
SAD ulaze u recesiju koja će trajati godinu
dana |
|
Više od dve trećine ekonomista smatra da će američka privreda prvi put od
2001. godine ući u recesiju koja će trajati približno godinu dana, pokazalo
je istraživanje Nacionalnog udruženja poslovne ekonomije (NABE).
Istraživanje, koje će biti objavljeno juče, pokazalo je da 69 odsto
ekonomista smatra da će SAD ove godine ući u recesiju, dok je u maju takvu
procenu dalo 56 odsto ispitanika.
"Opšte mišljenje je da će recesija trajati duže nego prethodne dve jer će
trajati približno godinu dana, ali da će biti relativno blaga", navodi se u
istraživanju.
Istraživanje
je urađeno od 8. do 18. septembra, a u njemu je učestvovalo 48 ekonomista
članova NABE koji se bave prognozama. Dodatna pitanja postavljena su 1. i 2.
oktobra.
Recesija je prethodna dva puta zabeležena pre sedam godina - od marta do
novembra 2001. godine, i pre 18 godina - od jula 1990. godine do marta 1991.
godine.
Po jednom od uvreženih shvatanja, recesija se definiše kao smanjivanje
privrede najmanje dva tromesečja uzastopno, dok neprofitna organizacija
Nacionalna kancelarija za ekonomsko istraživanje recesiju utvrđuje na
složeniji način, uzimajući u obzir i zaposlenost i rast prihoda.
Predsednik Nacionalnog udruženja poslovne ekonomije upozorio je da su
stručnjaci dali pesimistična predviđanja za narednih nekoliko kvartala zbog
oštrih uslova kreditiranja i male potrošnje.
Oni očekuju da u poslednjem tromesečju neće biti privrednog rasta, da će
privredni rast ove godine iznositi 1,8 odsto, dok je prošle godine bila dva
odsto.
Istraživanjeje izrađeno pre nego što je usvojen i potpisan plan vredan 700
milijardi dolara za izlazak iz finansijske krize.
Plan treba da omogući državi da kupi obezvređena hipotekarna dugovanja od
banaka i da podstakne kreditiranje.
Stopa nezaposlenosti u SAD je 6,1 odsto, a u septembru je ugašeno 159.000
radnih mesta, najviše u prethodnih pet godina.
Nacionalno udruženje po-slovne ekonomije okuplja 2.500 članova - firmi i
drugih institucija i organizacija. |
|
|
|
|
Rast vrednosti akcija posle intervencije
centralnih banaka |
|
Akcije na evropskim i azijskim berzama ojačale su nakon što su centralne banke
od Kine do Evrope i SAD smanjile kamatne stope da bi podržale ekonomiju,
mada ulagači još uvek oklevaju jer su kreditna tržišta i dalje gotovo
zamrznuta.
U međunarodnoj koordinaciji bez presedana, američke Federalne Rezeve,
Evropska centralna banka i više dugih, ukljucujcući kinesku centralnu banku,
srezali su kamate, čime su privredi i potrošačima pristup novcu učinili
jeftinijim, kao odgovor na oštri pad akcija.
Ipak,
analitičari kažu da još mnogo toga mora da bude učinjeno da bi se prevazišla
finansijska kriza, posebno na sastanku Grupe sedam (G-7) najrazvijenih
država sveta zakazanom za danas.
Dolar se uzdigao prema jenu za 1,6 odsto, na 100,70 jena, sa šestomesečnog
dna od 98,60 jena na kome se našao juče. Evro je takođe ojačao u odnosu na
jen, za dva procenta na 138 jena, pošto je juče pao na najmanju vrednost u
tri godine od 134,15 jena.
Prvi sati po otvaranju berzi u Evropi pokazuju da se evropske akcije
oporavljaju od teških gubitaka zahvaljući naporima vlada i centralnih banaka
da probiju začepljenje na kreditnim tržištima.
Indes Dedžia skočio je 20 proceneta pošto su Francuska, Belgija i Luksemburg
objavili da će dati državne garancije nastojanjima posrnulih finansijksih
grupacija da pozajme novac.
Indeks vodećih evropskih akcija, FTSEurofirst 300, porastao je za 1,5 odsto
na 954,43 poena.
Banke su najveći dobitnici, sa Rojal Benk of Skotland i Anglo Ajriš Benk
čije akcije vrede 17 odsto više nego juče i UBS sa rastom od 5 proceneta. |
|
|
|
|
Amerikanci u novembru biraju i nov
Predstavnički dom |
|
Amerikanci će 4. novembra pored novog predsednika, izabrati i novi sastav
Predstavničkog doma Kongresa SAD, trećinu članova Senata nove guvernere u 11
saveznih država i više hiljada lokalnih zvaničnika.
U igri je 435 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu (donjem domu skupštine)
i 35 u Senatu (gornjem domu). Demokrate koji od 2006. kontrolišu oba doma
Kongresa, nadaju se da će osnažiti većinu i osvojiti i do 60 mesta u Sena-tu.
Granica od 60 mesta u Senatu obezbedila bi demokratama mogućnost da spreče
opoziciju da pribegava opstukciji po takozvanoj metodi "filibaster"
(filibuster, od špa-nskog filibustero - gusar), tako što beskonačno
produžava debatu o nekoj temi da bi odložila ili čak sprečila glasanje.
Analitičari smatraju da će se demokrate učvrstiti u Kongresu, ali sumnjaju u
mogu-ćnost da osvoje neophodnih 60 me-sta u Senatu.
Republikanci sada u Senatu imaju 49 poslanika, koliko i demokrate. Tu su i
dvojica nezavisnih poslanika koji obično glasaju na strani demokrata.
Svaka savezna država, bez obzira na veličinu, daje dva senatora koji imaju
šestogodišnji mandat.
U predstavničkom domu republikanci su zabeležili čak tri poraza na
delimičnim izborima 2007. godine "u mestima gde demokrate ne bi trebalo da
imaju većinu", ocenio je Džefri Polok, predsednik nezavisnog istraživačkog
centra Global Stratedži grup.
Demokrate su odnele pobedu u izbornim jedinicama koje važe za konzervativne,
a među njima su Misisipi, Luizijana i Ilinois.
Prema nekim analizama, republikanci bi mogli da izgube između 12 i 15 mesta
u Predstavničkom domu.
U Predstavničkom domu sada je 235 demokrata i 199 republikanaca. Broj
poslanika za Predstavnički dom koje daje jedna savezna država zavisi od
broja stanovnika. Tako najmanje naseljene države kao što su Aljaska, Severna
Dakota ili Vajoming imaju samo po jednog poslanika koji se bira na dve
godine. |
|
|
|
|
Trogodišnja devojčica nova boginja Kumari |
|
Trogodišnja Matina Šakija postala je nova Kumari boginja, prenosi Rojters.
U pitanju je višedecenijski tradicionalni ritual izbora boginje Kumari koji
je nova maoistička koalicija Nepala nastavila da podržava.
Devojčica
koja se zove Matina Šakija je u tradicionalnom crveno-zlatnom kostimu prvi
put predstavljena kao Kumari. Ulogu boginje, Šakija će nositi narednih sedam
do osam godina.
"Ponosan sam na Matinu", rekao je Pratapman Šakija, otac devojčice koju je
odabrao zvaničani odbor eksperata za kulturu.
On je dodao da mu je s druge strane žao jer ona nekoliko godina neće biti sa
svojom porodicom, ali, kako je rekao "to je manje važno naspram uloge koju
ona sada treba da ispuni".
"Uostalom, možemo da je posetimo bilo kad", rekao je otac devojčice.
Trogodišnja Matina zamenila je 11-ogodišnju Preti Šakiju na mestu Kumari.
Ona polako ulazi u pubertet i zato mora da se "penzioniše".
Boginje Kumari su jedna od turističkih atrakcija savremenog Nepala, a mnogi
ih smatraju inkarnacijama boginje Kali.
U prošlosti nepalski kraljevi su tražili blagoslov od Kumari.
Način biranja nove Kumari je tajna, ali postoje priče da devojčica, da bi
dokazala svoju hrabrost mora da provede noć u mraku i da mora da hoda kroz
odsečene glave bufala.
Međutim, oni upućeni kažu da je to mit i da se nova boginja bira tako što se
njen horoskop pošalje zvaničnom odboru eksperata za kulturu. Nova boginja,
prema tradiciji mora da bude neustrašiva, da ima savršene oči, zube i kosu.
Kumari se svakodnevno pojavljuje na prozoru svoje palate kako bi pozdravila
posetioce kojima nije dozvoljeno da je vide uživo u njenim odajama.
Vrhovni sud Nepala je naložio vladi u avgustu ove godine da se pobrine za
poštovanje ljudskih prava male boginje, odnosno da, bez obzira na "status
božanstva", devojčica ima pravo na školovanje i slobodno kretanje.
Ljudi koji se brinu o Kumari kažu da oni primaju naredbe "samo sa neba, a ne
od Vrhovnog suda" i da devojčica u palati ima sve što joj je potrebno.
Oni ne žele da priznaju da krše ljudska prava, jer, kako navode, maloj
boginji svakodnevno dolaze učitelji u palatu, a dopušteno joj je i da se
druži sa ljudima do tri sata dnevno. |
|
|
|
|
Istorija Nobelove nagrade |
|
U ponedeljak, 6. oktobra, u Stokholmu će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove
nagrade za medicinu, čime se otvara "sezona Nobela", priznanja koja se
smatraju najprestižnijima u kategorijama u kojima se dodeljuju.
Priznanja je ustanovio švedski naučnik, industrijalac i filantrop Alfred
Nobel (1833-1896) kako bi se svake godine, iz njegovog ogromnog bogatstva,
nagradile ličnosti koje su dale značajan doprinos čovečanstvu.
Izumitelj dinamita je to zaveštanje načinio u testamentu sastavljenom u
Parizu 1895, godinu dana pre smrti.
Njegovom voljom, oko 31,5 milion švedskih kruna odvojeno je za osnivanje
Fondacije Nobel, a to danas predstavlja oko 1,5 milijardi švedskih kruna
(162 miliona evra).
Fondacija je nezavisna od kompanija, rasutih po celom svetu, koje i danas
imaju ime Nobel u svom nazivu.
Testamentom je predviđeno da nagrade budu podeljene na sledeći način: "Jedan
deo onome ko otkrije ili napravi najznačniji izum u domenu fizike; jedan deo
onome ko u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko
napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko
u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan deo
onome ko je najviše ili najbolje delao na bratimljenju naroda, zabrani ili
smanjenju naoružanja i na uspostavljanju i širenju mira".
Zbog izvesnih nejasnoća u testamentu, porodica Alfreda Nobela ga je
osporovala, a posle više od tri godine nađeno je rešenje: osnovana je
Fondacija Nobel koja će dodeljivati nagrade, a različite organizacije koje
je naučnik imenovao da određuju laureate, pristale su da prihvate tu ulogu.
Godine 1968, povodom 300. godišnjice osnivanja, Centralna banka Švedske (Riksbank)
uvela je nagradu za ekonomske nauke, u znak sećanja na Alfreda Nobela i
Fondaciji koja nosi njegovo ime stavila na raspolaganje istu sumu kao za
ostale kategorije.
Novčani iznos nagrade u svakoj kategoriji je 10 miliona švedskih kruna (1,08
miliona evra) koji bivaju podeljeni ukoliko u nekoj kategoriji ima više
nagrađenih.
Svečano uručenje nagrada je 10. decembra, na dan Nobelove smrti, a prizanja
se dodeljuju u Stokholmu - medicina / fiziologija, hemija, fizika, ekonomija,
književnost - i u Oslu, gde se predaje nagrada za mir. |
|
|
|
|
Naj-naj nobelovci |
|
Ko je najmlađi a ko najstariji dobitnik Nobelove nagrade? Koliko je žena među
laureatima? Koliko je bračnih parova ovenčano tim prestižnim priznanjem?
Odgovore na neka od tih pitanja objavila je agencija Frans pres, uoči sezone
dodele Nobelovih nagrada koja počinje u ponedeljak, 6. oktobra, saopštenjem
o laureatu/laureatima nagrade za medicinu.
- Najstariji dobitnik je bio Amerikanac ruskog porekla Leonid Harvic koji
imao 90 godina kada je 2007. dobio nagradu za ekonomiju. Samo nekoliko
meseci je mogao da uživa u slavi - umro je u junu 2008.
- Rus Vitalij Ginzburg, dobitnik nagrade za fiziku 2003, najstariji je živi
nobelovac i 4. oktobra slavi 92. rođendan.
-
Britanka Doris Lesing (88), na slici desno, bila je najstarija dobitnica
nagrade za književnost kada ju je dobila prošle godine.
- Od 1901. od kada se dodeljuju Nobelove nagrade, 34 puta su dodeljene
ženama, dok su nagrađena 733 muškarca.
- Doris Lesing je 2007. bila jedina žena među laureatima.
- Od kada je 1968. ustanovljena, nijedna žena nije dobila nagradu za
ekonomiju.
- Tokom poslednjih deset godina, među nagrađenima za literaturu bile su dve
žene, a tri ih je dobilo nagradu za mir. Nijedna žena nije dobila nagradu za
fiziku od 1963, a za hemiju od 1964.
- Britanac Lorens Brag (nagrađen 1915. za fiziku) imao je 25 godina kada je
dobio Nobelovu nagradu i do danas je najmlađi laureat u istoriji tog
priznanja.
- Najmlađi laureat za književnost je Britanac Račard Kipling koji je imao 42
godine kad je 1907. dobio nagradu.
- Porodice "pretplaćene" na Nobelovu nagradu broje šest očeva i sinova, samo
jednog oca i ćerku i samo samo jednu majku i ćerku. Nagrađivana su i tri
bračna para.
- Šest laureata je odbilo Nobelovu nagradu, a dva poslednja su i jedina
dvojica koji su to svojevoljno učinili. Prvi je 1964. bio francuski filozof
i pisac Žan-Pol Sartr (književnost), a drugi tadašnji vijetnamski premijer
Le Duk To koji je 1973. odbio da podeli nagradu za mir s američkim državnim
sekretarom Henrijem Kisindžerom. |
|
|
|
|
Virusom zaraženo 1,2 odsto elektronske pošte |
|
Četiri od pet elektronskih poruka spada u neželjenu poštu, odnosno spem, a 1,2
odsto poruka sadrži virus ili neku drugu aplikaciju koja pravi probleme na
računaru.
Kako se navodi u oktobarskom izveštaju kompanije za zaštitu kompjutera
Simantek (Symantec), 78 odsto poruka je neželjena pošta, od čega su
najzastupljenije teme usluge na internetu u 24 odsto slučajeva i ponude
kredita i finansijskih usluga (20 odsto).
Reklamne
poruke za proizvode čine 18 odsto spema, poruke u kojima se nude zdravstveni
saveti i proizvodi čine17 odsto neželjene pošte.
Prevare, odnosno lažne poruke banaka i preduzeća, čiji je cilj da korisnike
navedu da ostave lične podatke, čine jedan odsto, a lažne ponude i
obaveštenja o nagradama na lutrijama čine sedam odsto neželjene pošte.
Poruke u kojima se daju informacije o seksualnosti, nude porno sadržaji ili
lični oglasi čine dva odsto neželjene pošte.
Skoro svaka treća spem poruka dolazi iz SAD 29 odsto,Turska je na drugom
mestu sa osam procenata, a Rusija na trećem sa sedam odsto neželjene pošte.
Broj poruka koje sadrže viruse ili druge aplikacije koje mogu da prave
probleme - malver (malnjare) povećan je sa 0,1 odsto u junu 2008. godine na
1,2 odsto u septembru, a malver se nalazi u priloženim fajlovima tipa zip i
rar, ali sve češće i u samom telu poruke.
Beleži se i povećanje poruka koje sadrže internet adresu na kojoj se
kompjuter može zaraziti.
Adrese često lažno upućuju na neki medij ili organizaciju koja je
korisnicima poznata i uliva poverenje, a Simantek je kao primer naveo adresu
cnnnjorld.org, iz koje korisnici mogu steći lažni utisak da je reč o
televizijskoj stanici Si-En-En (CNN).
Izveštaj je zasnovan na podacima sa kompjutera koji imaju antivirus program
i čiji vlasnici su pristali da se podaci koriste u istraživanju. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|