|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1173, 17. oktobar 2008.
| Kriza finasija ili recesija |
| |
Strahovanja od recesije vratila su se juče na glavnu scenu pošto su hiljade
milijardi dolara obećanih za spasavanje banka pomogle da se suzbije strah od
neminovnog finansijskog kraha.
Zemlje jugoistočne Azije, podržane Japanom, Južnom Korejom, Kinom i Svetskom
bankom - poslednje koje su se uključile u svetski spasilački napor - slozile
su se da stvore milijarde dolara vredan fond za kupovinu loših dugova i
pomoć bankama.
 Incijativa,
koju je danas objavila predsednica Filipina Glorija Makapalag Arojo,
usledila je dan nakon što je Vašington izložio svoj plan spasavanja banaka.
Takođe, azijska inicijativa dolazi posle izjava vodećih zvaničnika američkih
Federalnih Rezervi i guvernera Japanske banke da su svetska tržišta i dalje
pod izuzetnim pritiskom.
Adiminstracija predsednika Džordža Buša gurnula je u stranu svoju odbojnost
prema uplitanju u privatnu sektor i objavila plan trošenja do 250 milijardi
dolara na kupovinu imovine u posrnulim američkim bankama.
Potez Vašingtona, koji sa svoje strane sledi veliki plan spasavanja banka
objavljen u Londonu, Parizu, Berlinu i drugim prestonicama i koji bi mogao
da podvede banke pod državnu kontrolu, pomogao je da se održi dvodnevni skok
cena akcija posle najgore berzanske sedmice u istoriji.
Ali, akcije su pojeftinile na kraju jučerašnjeg trgovanja na Vol Stritu, a
azijske berze su juče otvorene sa oslabljenim indeksima. Prevladalo je
uverenje da će spasavanje banaka možda ogromno koštati a malo učiniti da se
popravi šteta koju je naneo 14 meseci dugi kreditni lom.
Dok finansijski sistem po svemu sudeći ide u dobrom pravcu, ekonomija
izgleda sve lošije, a rastu strahovanja o zaradama kompanija, kažu
analitičari.
Vlade su do sad obećale oko 3.200 milijardi dolara - tri puta više od
godišnjeg proizvoda treće najveće svetske ekonomske sile Nemačke - u razne
šeme koje garantuju uloge u bankama i međubankarske pozajmice, i za kupovine
novih obveznica koje bi učvrstile bankarski kapital.Taj novac je dodatak
ogromnim, otvorenim, ponudama centralnih banaka da privremenim injekcijama
gotovine ponovo pokrenu začepljeno pozajmljivanje.
Do sada su Evropa i SAD, inspirisani munjevitom akcijom britanskog premijera
Gordona Brauna, bili u prvim redovima spasilačke ofanzive. Azijski
političari su ponavljali kako su njihove banke u dobrom zdravlju i svoje
intervencije su ograničavali na poboljšanje rada novčanih i kreditnih
tržišta
Ali, finansijski plan jugoistočne Azije, koji treba krene uz podršku 10
milijardi dolara Sveteske banke, pokazuje da vođi regiona ne žele ništa da
rizikuju.
Strah od recesije ponovo izbija u prvi plan. Samo neke manje zemlje,
uključujći Novi Zeland, Irsku i Singapur, do sada su potvrdile da su u
recesiji. Ali, Japan i Nemačka, druga i treća najveća ekonomija sveta, kažu
da su na ivici pada. |
| |
| |
|
| |
| Sramna uzdržanost zemalja Evrpske Unije |
| |
Sramno je što se većina zemalja Evropske unije, među njima i Nemačka, uzdržale
od glasanja na zasedanju Generalne skupštine UN kada se odlučivalo o zahtevu
Srbija da Međunarodni sud pravde preispita pravnu zasnovanost proglašenja
nezavisnosti Kosova, ocenio je berlinski profesor prava Ekart Štratenšulte.
U komentaru za "Frankfurter rundšau" Štratenšulte, na slici desno, koji je i
direktor Evropske akademije u Berlinu, ocenio je da je time "data municija
onima koji posredništvo u međunarodnim sukobima ionako smatraju besmislicom".
"Zaista je sramno da se većina zemalja EU, uključujući i Nemačku, uzdržala,
kao da je trebalo da se odluči o pauzi za pušenje. Gde je vladavina prava
kao najviši prioritet? Kako možemo da budemo verodostojni ako smo prema
Srbima ravnodušni samo zato što se plašimo odluke sudija", navodi se u
komentaru.
Štratenšulte smatra da su "Srbi pod novim rukovodstvom dobri đaci" i da "trenutno
sve rade ispravno".
"Za razliku od velikog prijatelja Zapada, gruzijske usijane glave
predsednika Sakašvilija, Srbi ne ulaze u tenkove i ne pokušavaju da ,oslobode'
Kosovo. Upravo suprotno: Srbija je privržena međunarodnom pravu", ukazuje
autor.
Dodaje da će Srbija "ukoliko sud kaže da odluka o nezavisnosti Kosova nije
bila u skladu sa međunardnim pravom, naravno podneti i tužbu".
Srbija će, međutim, isto tako i da "prihvati odluku, ako sudije zaključe da
je nezavisnost Kosova bila neizbežna i time sa međunarodnopravnog stanovišta
u redu, čime bi se slučaj Kosovo okončao mirno", navodi se u komentaru.
Profesor Štratenšulte navodi da ne čudi što su Amerikanci glasali protiv
zahteva Srbije "jer poremećeni odnos SAD prema međunarodnom pravu nije nov."
"U Vašingtonu oduvek važi da onaj ko ne deli naše mišljenje, nije u pravu.
Zato Vašingtonu i nije potrebno mišljenje sudija", ukazuje se u komentaru i
podseća da su samo one članice EU koje nisu priznale Kosovo glasale za
zahtev Srbije.
Štratenšulte smatra da te dve stvari, priznanje Kosova i glasanje o zahtevu
da Međunarodni sud da o njemu svoje mišljenje, treba da se odvoje.
"Stav da je nezavisnost Kosova bila neizbežna ne isključuje mogućnost da
onaj ko misli drugačije zatraži pravni savet. Može se biti za suverenitet
Kosova i istovremeno za zahtev Srbije. U Oslu, Rejkjaviku i Lihtenštajnu su
to uvideli, u Briselu, Parizu, Berlinu i Londonu nažalost ne", piše direktor
Evropske akademije koja se bavi pitanjima evropskih integracija i širenjem
evropskih iudeja.
Podsećajući da je vladavina prava jedna od ključnih vrednosti koje EU želi
da uvede i u zemljama zapadnog Balkana, Štratenšulte navodi da "đaci ne uče
samo na predavanjima, nego i od uzora" i da je ta šansa propuštena u slučaju
glasanja u UN. |
| |
| |
|
| |
| Konzervativci ponovo na vlasti |
| |
Rezultati federalnih izbora govore da su konzervativci sa 38 odsto podrške
birača, ili 143 poslanička mesta, dobili ponovo mogućnost da oforme
manjinsku vladu, liberali su drugi, sa 26 odsto podrške, što nosi 76
poslaničkih mesta, demokrate sa 18 odsto glasova dobijaju 37 mesta u
Parlamentu, Blok Kvebekva sa 10 odsto 50 mesta, Zelena stranka ostaje bez
poslanika, a za nezavisne kandidate ostala su dva mesta.
Konzervativci su, dakle, na ovim izborima dobili 16 poslaničkih mesta više,
a liberali 18 mesta manje nego na prethodnim izborima, 2006. godine. Blok je
za jedan povećao broj svojih poslanika, a poslanički klub NDP-a postao je
brojniji za sedam članova.
 Premijer
Stiven Harper, desno, okružen porodicom i prijateljima, na istom mestu gde
je proglasio i svoju prvu pobedu 2006. godine, u Kalgariju, u hotelu Hajat,
proglasio je svoju drugu pobedu na federalnim parlamentarnim izborima. On je
ponudio upravljanje zemljom u ime svih građana i svoju punu saradnju sa
opozicionim strankama, u ovim teškim vremenima za ekonomiju.
U svom obraćanju, Harper je čestitao svakom od lidera opozicionih stranaka
ponaosob, liberalu Dionu za 12 godina političke aktivnosti, demokrati
Lejtonu za iskrenost u borbi za interese običnih ljudi, liderki Zelenih
Elizabet Mej za hrabrost u predizbornoj kampanji, a lideru Bloka Kvebekva
Žilu Disepu za snažnu i bodru kampanju.
Najveće iznenađenje na ovim izborima je pobeda konzervativaca u Ontariju,
čime je prekinuta petnaestogodišnja nadmoć liberala u provinciji.
Oni su osvojili značajan broj glasova i dupliraju broj poslanika iz regiona
Toronto, od pet u prethodnom sazivu, do sada osvojenih deset, ali nisu
uspeli da osvoje ni jedno poslaničko mesto u samom gradu, što znači da grad
neće imati ni jednog predstavnika u novoj vladi.
Ministar za životnu sredinu Džon Berd je izjavio da je to veliki trijumf
Stivena Harpera. Berd, koji je ujedno i ključni Harperov saradnik za
Ontario, naglasio je da je potrebno staviti težište na ekonomiju, jer od
toga zavisi budućnost provincije.
Liberalna stranka i njen lider Stefan Dion pretrpeli su poraz na izborima,
koji će po procenama analitičara, dovesti i do smene na čelu stranke. Dion
je, priznavši poraz, izjavio da su se građani odlučili za još jednu
konzervativnu vladu, a da će liberali sa svoje strane odgovorno činiti sve
da Parlament u ovom sastavu bude uspešan. Dion se nije pojavio u javnosti
posle toga, a upućeni kažu da se premišlja da li da prepusti lidersku
poziciju.
Ni Bob Rej, ni Majkl Ignatief ne žele da komentarišu mogućnost smene na vrhu
Liberalne stranke, posle loših rezultata ostvarenih na izborima. Oba
političara, koji su već bili kandidati za lidera liberala, radije predlažu
reorganizaciju i obnovu stranke nego promenu lidera.
U Kvebeku je Blok Kvebekva zadržao svoju nadmoć nad ostalim strankama, dok
se kao iznenađenja procenjuju veća od očekivane snaga liberala i manja od
očekivane snaga konzervativaca. Liberali su dodali jedno poslaničko mesto,
koje je propalo Džastinu Tridou, sinu pokojnog premijera Pjera Tridoa, čime
je stranka dobila značajno pojačanje.
Lider Bloka Kvebekva, Žil Disep smatra da rezultati federalnih izbora znače
da će premijer Stiven Harper morati više da se usaglašava sa opozicionim
strankama. Disep je takođe sugerisao da bi premijer trebalo da poštuje
fiksirani termin izbora, koji je sam odredio.
Konzervativna stranka je, sa druge strane, pretrpela je potpuni poraz u
Njufaundlendu i Labradoru, ne osvojivši ni jedno poslaničko mesto. Premijer
Deni Vilijems vodio je veoma oštru anti-konzervativnu kampanju, koja je bila
rezultat velikih nesuglasica oko kontrole nad prihodima sa ofšor naftnih
nalazišta.
Premijer Vilijems kaže da je, što se njega tiče, njegov spor sa premijerom
Stivenom Harperom završen i ocenjuje da konzervativci treba da se
preispitaju zbog čega nisu osvojili ni jedno poslaničko mesto u provinciji.
On ne veruje da će se nešto promeniti na štetu provincije, jer smatra da
ništa nije urađeno ni kada su na vlasti bila tri konzervativca iz provincije.
Premijer Britanske Kolumbije, liberal Gordon Kembel optužuje kvebečke
separatiste da su oni krivi što će treći put za redom u zemlji biti
formirana manjinska vlada.
Konzervativci su uspeli da dobiju jedno poslaničko mesto na Ostrvu princa
Edvarda i Novoj Skošiji, a dva u Nju Brunsviku. Liderka Zelene stranke
Elizabet Mej izgubila je u svojoj izbornoj jedinici Central Nova od vladinog
ministra Pitera Mekkeja.
Jedini ministar u Harperovoj vladi koji nije ponovo dobio mandat u svojoj
izbornoj jedinici je Majkl Fortije, u čijem resoru su bili javni radovi i
region Montreal.
Interesantno je da je kontroverzni bivši ministar inostranih poslova Maksim
Bernije sa lakoćom dobio glasove potrebne za poslaničko mesto. |
| |
| |
|
| |
| Obama pobednik poslednje debate |
| |
Predsednički kandidat republikanaca Džon Mekejn nije uspeo da u poslednjoj
debati uoči izbora 4. novembra poremeti smirenost svog rivala, demokratu
Baraka Obamu iako je nastojao da ga žestokim napadima navede na grešku.
 Mekejn
je optužio Obamu da svojim poreskim planom vodi klasni rat i napadao ga zbog
veza sa bivšim pripadnikom krajnje levice.
"Senatore Obama, ja nisam predsednik Buš. Da ste hteli da se kandidujete
protiv predsednika Buša, trebalo je da to uradite pre četiri godine", rekao
je Mekejn.
"Činjenica da je to postalo toliko važan deo vaše kampanje, senatore Mekejn,
govori mnogo više o vašoj kampanji nego o meni", uzvratio je Obama na te
Mekejnove napade čiji je cilj bio, kako ocenjuje Asošijeted pres, jasan -
ugroziti sve veću popularnost senatora iz Ilinoisa.
Mekejnu je 90-minutna debata na Univerzitetu Hofstra u predgrađu Njujorka
bila možda poslednja prilika da preokrene kampanju u svoju korist samo tri
nedelje uoči izbora, ali Obama je izašao prilično nepopuljan.
Prema anketi CNN nakon debate, 58 odsto gledalaca je ocenilo da je Obama
pobednik, a 31 odsto njih ima to mišljenje za Mekejna. Anketa televizijskog
kanala CBS daje još veću prednost Obami 53 odsto u odnosu na 22 odsto koliko
ima Mekejn.
Na Mekejnov napad o povezanosti sa bivšim ekstremistom iz doba rata u
Vijetnamu Vilijamom Ajersom, Obama je rekao da je imao osam godina kada je
Ajers bio uključen u antiratne aktivnosti uključujući i bombaški napad na
zgrade federalnih institucija.
Mekejn je, prema oceni Frans presa, imao bolji nastup nego u prethodne dve
debate, ali se njegova žestina s početka pretvorila u ljutnju i ogorčenost.
Nije uspevao da kontroliše osećanja, stalno je mlatarao rukama, žmirkao
očima.
Obama nije bio tako žestok i zadržao je smirenost, predsedničko držanje i
izbegao greške koje bi mogle da ugroze njegovu prednost. On je ipak izneo
nekoliko optužbi na račun svog suparnika.
"Sto odsto vaših reklama, Džone, 100 odsto je negativno", rekao je Obama na
šta je Mekejn rekao da "to nije istina". "Potpuno je tačno", ponovio je
senator iz Ilinoisa.
Sve sadašnje Mekejnove reklame su negativne, prema istraživanju Univerziteta
u Viskonsinu, mada je tokom kampanje bilo i pozitivnih.
Obama je došao na debatu kao favorit u anketama ne samo na nacionalnom nivou,
već i u državama ključnim za pobedu kao što je Virdžinija koja od 1964.
godine nije glasala za demokratskog kandidata, ali i u Koloradu, Ajovi.
Međutim, Obamina pobeda nije zagarantovana. On je izgradio vođstvo tek
poslednjih sedmica kako se pogoršavala finansijska kriza pošto ankete
pokazuju da Amerikanci imaju veće poverenje u njega da im može pomoći po
pitanju finansija. |
| |
| |
|
| |
| Marksov Kapital postao bestseler |
| |
Dve decenije od pada Berlinskog zida, u bivšoj istočnoj Nemačkoj se
zahvaljujući globalnoj finansijskoj krizi u centru pažnje javnosti ponovo
našao osnivač komunizma Karl Marks.
 Marksov
"Kapital", kritička analiza kapitalizma objavljena 1867. godine, vraćen je
iz zaborava i postao bestseler izdavačke kuće "Karl Dic Verlag" .
"Svi su mislili da nikada više neće biti potražnje za 'Kapitalom'", izjavio
je Rojtersu Jern Šitrumpf, direktor te izdavačke kuće koja je ove godine do
sada prodala 1.500 primeraka knjige, tri puta više od ukupnog broja prodatog
prošle godine.
"Čak i bankari i menadžeri sada čitaju 'Kapital' kako bi shvatili šta su nam
učinili. Marks je sada definitivno 'in'", rekao je Šitrumpf.
Popularnost Marksovih dela samo je odraz šireg otpora protiv kapitalizma
koji i danas dele mnogi stanovnici istočnog dela Nemačke, bivše komunističke
Nemačke demokratske republike.
Nedavno istraživanje javnog mnjenja samo je potvrdilo takve pretpostavke,
utvrdivši da 52 odsto istočnih Nemaca smatra slobodno tržište "neodgovarajućim",
a da 43 odsto radije priželjkuje socijalizam od kapitalizma.
Nezaposlenost u bivšem komunističkom delu Nemačke dostiže stopu od 14 odsto,
što je duplo više nego na bogatom Zapadu, a zarade su značajno niže.
Posle ujedinjenja zemlje nestali su milioni radnih mesta, pošto su mnoge
istočne pogone kupili, a zatim zatvorili, zapadni konkurenti.
Istočni Nemci polagali su velike nade u slobodno tržiste i prosperitet koji
im je obećavao nekadašnji kancelar Helmut Kol, ali se taj deo Nemačke, sa
izuzetkom pojedinih delova Berlina, Lajpciga i Baltičke obale, i danas nosi
sa visokom nezaposlenošću i odlivom stanovništva. |
| |
| |
|
| |
| Orlovi pobedili u gostima |
| |
Mrežu Austrijanca je prvi u 14. minutu zatresao Miloš Krasić, a četiri minuta
kasnije Milan Jovanović je duplirao vođstvo "orlova". Treći gol za Srbiju,
svoj prvi u reprezentativnom dresu, postigao je u 24. minutu Ivan Obradović.
Utešni gol za domaće je u 80. minutu postigao Mark Janko.
Ubedljivu pobedu Srbije, posle svega dva minuta igre, najavio je šut Nikole
Žigića glavom, koji je golman Austrije Aleksander Maninger vrhovima prstiju
sproveo u korner. Maninger je, ipak, bio nemoćan u 14. minutu, kada je
Krasić prošao pored Emanuela Pogateca, sam sebi stvorio priliku i sa 20
metara pogodio godnji levi ugao protivničkog gola.
 Krasiću
je to bio drugi gol u reprezentativnom dresu, pošto je prvi postigao u
subotnjoj pobedi nad Litvanijom od 3:0.
Srbija je vođstvo na 2:0 povisila u 18. minutu, kada je Marko Pantelić
pretrčao Pogateca, ali sa nekih 10 metara iskosa pogodio stativu. Međutim,
prvi je do lopte stigao Jovanović i sa manje od pet metara zatresao praznu
mrežu protivnika za, takođe, svoj drugi gol u dresu Srbije.
Austrijanci su prvu priliku imali u 22. minutu, kada je Andreas Ivanšic,
posle greške Nenada Milijaša, dobro šutirao sa ivice kaznenog prostora, ali
je golman Srbije Vladimir Stojković paradom zaustavio taj šut.
Treći gol za Srbiju, a svoj prvi za nacionalni tim, postigao je Obradović u
24. minutu. Obradović je i povukao kontru posle koje je postignut gol,
razmenio je pasove sa Pantelićem, fintom "izbacio" Sebastijana Predla i
loptu plasirao u donji desni ugao gola Maningera.
"Orlovi" su u 31. minutu mogli da stignu i do vođstva od 4:0, pošto je Predl,
posle solo prodora Jovanovića pored dvojice protivničkih odbrambenih
fudbalera i oštrog centaršuta sa leve strane, pogodio sopstvenu prečku.
Poslednju priliku u prvom poluvremenu imali su domaći u 43. minutu, kada se
Stojković prilikom ispucavanja jedne lopte sudario sa Obradovićem, pa se
prilika ukazala Đerđu Gariču. Stojković je, ipak, prvi stigao do Geriča,
koji je posle duela sa srpskim golmanom pao na zemlju. Austrijanci su
tražili penal, ali je engleski sudija Majk Rajli samo odmahnuo rukom.
Drugo poluvreme bilo je mnogo mirnije, pošto se reprezentacija Srbije
preorijentisala na čuvanje prednosti. Jedinu priliku za Srbiju imao je
Pantelić u 61. minutu, kada je šutirao sa 18 metara, a lopta se odbila o
Predla i pogodila prečku domaćih.
Utešni Gol Austrije najavio je prvi šut Janka, koji je u 67. minutu pobegao
Aleksandru Lukoviću, ali je iskosa uspeo da pogodi samo spoljni deo mreže.
Janko je, ipak, uspeo da se u listu strelaca upiše u 80. minutu, kada je,
posle dodavanja Paula šarnera, ponovo pobegao Lukoviću i "matirao"
Stojkovića.
Jankov gol je ujedno bio i sve što su Austrijanci učinili do kraja meča, pa
je Srbija zabeležila i treću pobedu u četiri dosadašnje utakmice. "Orlovi"
će zato zimu provesti na prvom mestu na tabeli grupe, pošto će se naredne
utakmice igrati 28. marta, kada će Srbija gostovati Rumuniji.
Srbija je u dosadašnjem toku takmičenja osvojila devet bodova, koliko iz
istog broja mečeva i Litvanija, ali sa lošijim učinkom u međusobnim duelima
i lošijom gol razlikom.
Austrija je iz četiri utakmice, sakupila četiri boda, koliko imaju i
Francuska i Rumunija, ali i meč manje. Farska Ostrva posle četiri utakmice
imaju bod. |
| |
| |
|
| |
| Jasna očekivanja EU i NATO od Crne Gore |
| |
U intervjuu za bečki dnevnik "Prese" Đukanović je istakao da je "nezavisnost
Kosova realnost" te da Crna Gora "nema iluzija o tome da točak istorije može
da krene unazad ili da nezavisnost može da bude anulirana".
Crnogorski premijer je rekao da je "veći deo istorije njegove zemlje onaj u
kojem je sa Srbijom delila iluzije i mitove", ali da je "pre deset godina
Crna Gora krenula racionalnim putem političkog realizma koji je mnogo
ispravniji pristup".
"U politici moraju nekada da se donose i neprijatne odluke. Sigurno nije
prijatno da se priznanjem Kosova faktički kaže da je Srbija vodila pogrešnu
politiku i time izgubila deo teritorije. Ali ne bi bilo mudro zatvarati oči
pred realnošću i slediti iluzije koje realnost ne mogu da promene", rekao je
Đukanović.
Objašnjavajući zašto je Podgorica baš sada priznala Kosovo, crnogorski
premijer je naveo da je to "trenutak u kojem Crna Gora želi da započne za
nacionalne interese značajne inicijative".
"Mislim tu na zahtev za članstvo u EU i u NATO. Tim korakom pokazujemo
političku zrelost i stvaramo mere poverenja", objasnio je Đukanović potez
priznavanja Kosova.
Na opasku da je "dakle postojao jak pritisak iz EU i NATO", Đukanović je
rekao da "to ne bi nazvao tvrdim pritiskom, ali da je bilo jasnih izjava
visokih aktera da se očekuje da Crna Gora ispuni tu obavezu".
"Mi smo sklopili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju čime smo
automatski potpisali da ćemo ostati u okvirima bezbednosne politike EU. Meni
bi bilo veoma neprijatno da ne ispunim ta visoka očekivanja. Zato mi je bio
sasvim logičan korak kojim su ispunjeni zahtevi EU i NATO", naveo je
Đukanović.
Istovremeno Đukanović očekuje "normalizaciju odnosa sa Srbijom kada ona,
očito sa zakašnjenjem, uvidi kakva je realnost" i shvati da "Kosovo nije
izgubila zato što ga je priznala Crna Gora, već zato što je decenijama
vodila pogrešnu politiku".
Na opasku da se u politiku vratio da bi izbegao krivično gonjenje u Italiji
gde se već godinama vodi istraga o njegovoj umešanosti u šverc cigareta
tokom devedesetih godina, Đukanović je rekao da je on, dok još nije uživao
imunitet, "ponudio da odgovori na pitanja italijanskog pravosuđa iako to
nije morao".
"Kada se Italija konačno, posle dužeg oklevanja, odlučila da me sasluša, baš
sam ponovo postao premijer. Dao sam iskaz u želji da se konačno stavi tačka
na tu stvar", rekao je on.
"Ovih dana je u medijima bilo špekulacija da je slučaj obustavljen. Prema
informacijama mog italijanskog advokata nije tako. Od italijanskog pravosuđa
očekujem u narednom periodu bilo kakav rezultat. Znajući stanje stvari,
očekujem da će istraga konačno biti obustavljena", rekao je Đukanović.
Crnogorski premijer je bezbrižan i kada je reč o mogućnosti da nekadašnji
ministar finansija Italije, protiv kojeg je podignuta optužnica, njemu
pripiše krivicu.
"Sve što smo radili, radili smo u interesu Crne Gore, potpuno u skladu sa
tadašnjim zakonima. To je utvrdila i Olaf-Komisija u Briselu. Sve je rađeno
čisto. Kada je reč o članovima crnogorske vlade, čitav taj proces je
besmislen. Ako su italijanski državljani zatim u Italiji poduzimali ilegalne
akcije, to sudovi svakako moraju da istraže. Ali to nema nikakve veze sa
našom vladom", naveo je Đukanović. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić ponovo traži podatke o sporazumu sa
Holbrukom |
| |
Karadžić je, početkom oktobra, isti zahtev uputio sudskom veću, ali su ga
sudije uputile na Tužilaštvo i dodale da je na odbrani da dokaže da ti
dokumenti postoje.
Karadžić u podnesku traži da mu Tužilaštvo dostavi "sve informacije koje ima
o sporazumu koji je oko 18-19. jula 1996. sa Radovanom Karadžićem sklopio
Ričard Holbruk".
U podnesku se sugeriše da su ti materijali Karadžiću potrebni kako bi podneo
zahtev za odbacivanje optužnice.
 Karadžić
od Tužilaštva traži "kopiju pisanog sporazuma koji je tih dana sklopljen",
odnosno sve "memorandume, prepiske, izveštaje ili snimke osoba koje imaju
saznanja ili su bile pitane o njihovim saznanjima o tom sporazumu".
Optuženi zahteva da mu se dostave i "sve zabeleške, snimci, memorandumi ili
prepiske koje odražavaju šta se dešavalo tokom susreta Ričarda Holbruka,
Slobodana Miloše-vića i drugih, 18-19. jula 1996. u Beogradu".
Odbrana traži i dokumente sakupljene od 1996. do danas, o "zahtevima da se
progon Radovana Karadžića ne sprovodi", kao i informacije o "propustima da
se Karadžić uhapsi i razlozima za to".
Karadžić zahteva i da mu tužioci predaju sve informacije o vezi između "pregovaračkih
napora SAD u Bosni" i Ujedinjenih nacija, te njihovih orga-na - Saveta
bezbednosti, Generalne skupštine, međunarodnih snaga u BiH i samog Tribunala,
od 1995 do 1997.
Isti zahtev podnet je i za informacije o odnosima SAD sa članicama UN,
uključujući i zemlje Kontakt grupe.
U podnesku se naglašava da je neophodno da Karadžić ima uvid u te materijale
kako bi "podneo zahtev za odbijanje optužnice", utemeljen na njegovoj
tvrdnji da mu je "Ričard Holbruk obećao, 18-19. jula 1996. da se neće
suočiti sa krivičnim progonom u Hagu ukoliko se složi da se potpuno povuče
iz javnog života".
"To obećanje može se pripisati Haškom tribunalu zato što je dato u ime ili
uz konsultacije sa članicama Saveta bezbednosti UN, ili se razumno moglo
poverovati da je bilo tako", piše u podnesku.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i širom BiH, kao i
za druge zločine 1992-95. Uhapšen je u Srbiji krajem jula, a u pojavljivanju
pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno
da se ne oseća krivim.
Tužilaštvo je nedavno podnelo predlog izmenjene optužnice, koji sudsko veće
još nije potvrdilo. |
| |
| |
|
| |
| Dermatolozi upozoravaju na osip zbog mobilnih
telefona |
| |
Britansko udruženje dermatologa je pozvalo lekare da obrate pažnju na pojavu
alergijskog osipa na koži čiji je uzrok preterana upotreba mobilnih telefona.
 To
udruženje je, pozivajući se na objavljene studije, navelo da crveni osip sa
svrabom, takozvani "dermatitis mobilnog telefona", nakon dugotrajne upotrebe
aparata, pogađa ljude kod kojih se javlja alergijska reakcija na površinski
sloj metala nikla na mobilnim telefonima.
"Lekari treba to da imaju na umu, ako vide pacijenta sa osipom na obrazu ili
uhu koji se drugačije ne može objasniti", navodi se u saopštenju britanskog
udruženja dermatologa.
U saopštenju se dodaje da lekari nisu do sada znali da mobilni telefoni mogu
da na taj način utiču na zdravlje.
"Pojava dermatitisa mobilnog telefona, osip koji se obično javlja na obrazu
ili uhu, zavisi od toga gde metalni delovi telefona dolaze u kontakt sa
kožom", navelo je udruženje dermatologa.
U saopštenju se dodaje da bi, "teoretski", alergija mogla da se pojavi i na
prstima, ako bi se duže vreme pritiskala metalna tastatura na telefonu.
Nikl se nalazi u mnogim proizvodima, od mobilnih telefona i nakita do
šnalama na kaiševima, i jedan je od glavnih uzročnika alergijskog
dermatitisa, pokazuju podaci američke klinike Mejo (Mayo). |
| |
| |
|
| |
|
|
