|
|
Broj 1173, 17. oktobar 2008.
| Današnja situacija u BiH slična aneksiji BiH |
| |
Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanović izjavio je da mnoga sadašnja
dešavanja u Bosni i Hercegovini (BiH) imaju sličnosti sa aneksijom BiH od
pre stotinu godina.
 "BiH
je danas samo formalno slobodna i samo formalno ima svoj suverenitet, dok
stvarni suverenitet u njoj ima međunarodna zajednica oličena u visokom
predstavniku", kazao je Kuzmanović, na slici desno, otvarajući danas u
Banjaluci naučni skup "Aneksija BiH povodom stogodišnjice".
On je naveo da postoje "jake tendencije bošnjačkog političkog kruga da se
oživi ideja o izgradnji integralnog nacionalnog identiteta, društva i jezika
u BiH", dodajući da to "nije uspelo pre stotinu godina pa neće ni sada biti
ostvareno u celini".
Organizatori naučnog skupa su Akademija nauka i umetnosti RS (ANURS) i
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Akademik Milorad Ekmečić rekao je da je razaranje Jugoslavije posle hladnog
rata 90-tih godina imalo iste posledice kao aneksija BiH, navodeći da je
tada nametnuto da "srpski narod više nema svoju državu i da je BiH
Dejtonskim sporazumom podeljena u dva entiteta".
"Oni koji su stvarali Dejtonski sporazum, jasno su imali u vidu da razaraju
nešto što je stvarano u istoriji i što je Versajskim mirom 1919. na
prirodnoj osnovi ustrojeno", kazao je Ekmečić.
On smatra da je poruka ovog skupa da ukaže na posledice razaranja
međunarodnog prava i korišćenje sile za rešavanje pitanja granica na Balkanu.
U radu naučnog skupa učestvuju naučnici iz RS, Srbije, Crne Gore, Hrvatske,
Rusije, Velike Britanije, Švedske, Češke i Bugarske. |
| |
| |
|
| |
| BiH i dalje važan punkt u strategiji Al Kaide |
| |
U strategiji terorističke mreže Al-Kaida Bosna i Hercegovina ostala je jedan
od važnih punktova globalnog terorizma u terorističkom ratu protiv Zapada,
stoji u izveštaju izraelskog Instituta za antiterorizam, koji je rađen za
potrebe Saveta bezbednosti UN, a koji prenosi banjalučki "Glas Srpske".
"Posle Dejtonskog sporazuma deo islamskih ratnika koji su ostali u BiH
nastavili su saradnju sa Al-Kaidom. Njih 400 su i dalje u vezi sa tom
međunarodnom terorističkom mrežom", piše u izveštaju.
 Kao
posebnu opasnost širenja terorističkih aktivnosti u BiH izraelski Institut
navodi pojavu "bele Al-Kaide".
"Opasnost od radikalnog islamskog terorizma u BiH u stalnom je porastu",
dodaje se u izveštaju i pominje hapšenje Mirsada Bektaševića, Cesura
Abdulkadira, Bajre Ikanovića, Senada Husanovića i Amira Bajrića.
Istraga o njihovom delovanju, navedeno je, proširila se i izvan BiH,
ukazujući na mogućnost prenošenja operacija mreže "bele Al-Kaide" iz zapadne
u jugoistočnu Evropu.
Izraelski Institut upozorio je UN i na novi talas konzervativnog islama,
koji predstavljaju vehabije, a koji se u BiH širi pod uticajem Saudijske
Arabije.
Kao najradikalnije grupe bliske terorizmu navode se Aktivna islamska
omladina, koja ima više od dve hiljade članova, te grupacija "Ensarije
šerijata - SOS Bosna", pristalice radikalnog šeika Abu Hamze al-Misrija.
U izveštaju još stoji da su američke obaveštajne službe utvrdile da su
dvojica otmičara aviona u terorističkom napadu 11. septembra boravili na
Balkanu i obučavani u Al-Kaidinom kampu u Bosni.
Osim toga, eksploziv korišćen u terorističkim napadima u Londonu potiče iz
BiH. |
| |
| |
|
| |
| Crnogorci za uvoz vode dali 31 milion evra |
| |
Crna Gora je u 2007. godini za uvoz pitke vode platila gotovo 31 milion evra,
pokazuje statistički izveštaj o spoljnoj trgovini te države.
Iako ima dovoljno kvalitetnu pitku vodu, čak i sopstvene fabrike za
flaširanje vode, Crna Gora uvozi vodu iz više zemalja, čime povećava ionako
visok trgovinski deficit.
Za uvoz hrane Crna Gora je lani potrošila blizu dve milijarde evra. Na uvoz
alkoholnih pića je potrošeno više od 40 miliona evra. |
| |
| |
|
| |
| Povređen policajac |
| |
Policijski službenik Rahman Gutić, teško je povređen u rejonu planine
Bogićevica, blizu granice sa Kosovom, kada je službeno vozilo u kojem se
nalazio naišlo na minu.
Uprava policije saopštila je da je Gutić smešten u bolnicu u Beranama, i da
je, prema prvim saznanjima, njegovo stanje teško, ali je van životne
opasnosti.
Gutić, koji radi kao službenik Ispostave granične policije Berane, bio je u
vozilu koje se kretalo prostorom koji je tokom 1999. minirala bivša vojska
Savezne Republike Jugoslavije, saopštila je policija i dodala da je vozilo
znatno oštećeno u eksploziji. |
| |
| |
|
| |
| Suđenje Glavašu postaje sapunica |
| |
Iako su optuženi za težak i okrutan ratni zločin, čiji detalji i danas lede
krv u žilama, suđenje Branimiru Glavašu i drugovima pretvorilo se u
razvučenu i iskonstruisanim obrtima nabijenu pravosudnu i političku sapunicu,
piše Jutarnji list.
List podseća da je u ponedeljak suđenje po treći put trebalo da počne
ispočetka, ali je opet odloženo, jer se jedan od optuženih nije pojavio na
sudu, dok je pre toga "ponavljanje postupka isprovocirano banalnom
činjenicom da je između dve rasprave proteklo više od dva meseca, a zakon u
takvim slučajevima određuje da se mora početi ispočetka".
 "Još
pre toga ceo proces pretvoren je u ruganje pravnoj državi. U čemu je
optuženi Glavaš (desno) imao glavnu ulogu, u impozantnom opusu od štrajkova
glađu i paradiranja u generalskoj odori do prijetnji svedocima. Sudije su mu
sekundirali ili su samo bili posve nedorasli zadatku", upozorava u komentaru
Jutarnji list.
U tekstu se tvrdi kako je sudski proces sve vreme tekao na ivici
regularnosti, iako su ga čitavo vreme pratili haški i briselski inspektori.
Dodaje se da je proces prilika da se pokaže spremnost hrvatskog pravosuđa da
se obračuna sa ratnim zločinima i sposobnost da taj posao korektno odradi.
Pravosudna traljavost u slučaju Glavaš prvenstveno je posledica političkog
glavinjanja, upozorava list i dodaje da se sud nije uspeo da se distancira
od politike, već sledi njene odrednice.
"A politika, u osobi premijera Ive Sanadera i njegove stranke, ovde pokazuje
neverovatnu nedoslednost, pa je nekoliko puta sama sebi skakala u usta:
jednom Glavašu otvori proces i ukine mu saborski imunitet da bi mogao u
zatvor, a onda se početkom godine predomisli, pa izglasa da se optuženi može
procesuirati, ali ne i zatvarati", piše u tekstu.
List upozorava na neprihvatljivu činjenicu da je Branimir Glavaš istovremeno
i saborski poslanik i optuženik za brutalne ratne zločine, koji se iz
saborskih klupa seli u sudnicu i obrnutno.
"Ako vlast smatra da je dopustivo da u državnom parlamentu bude čovek
optužen da je učestvovao u strašnim mučenjima i likvidaciji civila, onda je
sa-svim logično da se ne zna gde završavaju politika i država, a počinju
kriminal i zločin", zaključuje Jutarnji list.
List upozorava da se u hrva-tskom društvu "kriminalni milje meša s
društvenom i političkom elitom, pa niko, čak ni najviši predstavnici vlasti,
ne smatraju za potrebno da izbegavaju tipove sumnjive i opskurne reputacije". |
| |
| |
|
| |
| Parlament RS odbacio Silajdžićeve izjave u UN |
| |
Narodna skupština Republike Srpske (RS) je u potpunosti odbacila izlaganja
predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića pred Generalnom
skupštinom UN i Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope u kojima su iznete
teške optužbe na račun RS i njenog rukovodstva.
U usvojenoj rezoluciji o ciljevima i merama politike RS, parlament je
izlaganja bošnjačkog člana Predsedništva BiH ocenio kao potpuno
neprihvatljiva s ozbirom da ona nisu bila usaglašena u Predsedništvu BiH i
da "predstavljaju udar na Dejtonski sporazum i posebno na RS".
 Parlament
RS je obavezao srpskog člana Predsedništva BiH Nebojšu Radmanovića da uloži
veto na svaku novu odluku kojom bi Silajdžić u Predsedništvu bio ovlašten da
predvodi delegaciju ili predstavlja BiH, bilo gde van granica zemlje bez
detaljno utvrđene platforme u Predsedništvu.
Skupština RS zahteva i od srpskih predstavnika u parlamentu BiH da od te
institucije zatraže da osudi i odbaci samovoljne istupe Silajdžića pred
Generalnom skupštinom UN i Parlamentarnom skupštinom SE i da oceni da je
njima "naneta šteta međunarodnom ugledu BiH, narušeno poverenje unutar BiH i
oslabljan autoritet institucije Predsedništva BiH".
Za rezoluciju o ciljevima i merama politike RS glasalo je 68 poslanika,
sedam ih je bilo protiv, dok su dva poslanika bila uzdržana.
U rezoluciji se dalje odbacuju pozivi za nametanje izmena ili jednostrano
prekrajanje Ustava i unutrašnjeg uređena BiH, dok se međunarodna zajednica
poziva da poštuje odredbe Dejtonskog sporazuma i da svoje ponašanje "uskladi
sa ovlaštenjima datim sporazumom".
Parlament RS smatra da se pitanje ustavnih reformi može razmatrati samo u
institucijama RS i BiH na bazi konsenzusa, a od predsednika RS zatraženo je
da napravi platformu za pregovore srpske strane u predstojećim razgovorima o
ustavnim promenama.
Obavezujući elementi u toj platformi, kako je navedeno, bili bi neupitnost
nadležnosti RS koje su joj date Dejtonskim sporazumom, entitetsko glasanje i
definisan vitalni interes sva tri konstitutivna naroda u BiH.
Parlament RS je upozorio da se svaki dalji prenos nadležnosti sa entiteta na
državni nivo može izvršiti samo uz saglasnost Narodne skupštine RS, ističući
da je neprihvatljiv bilo kakakv prenos nadležnosti donošenjem zakona u
parlamentu BiH bez saglasnosti parlamenta RS.
Narodna skupština RS ponovila je svoje opredeljenje za evroatlanske
integracije, a od Vlade RS je zatraženo da joj u roku od mesec dana podnese
izveštaj o obavezama RS proizašlim iz Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju EU.
Parlament je ocenio da bi institucija visokog predstavnika BiH trebalo da
bude transformisana u specijalnog predstavnika EU, a zatraženo je i
okončanje mandata stranih sudija i tužilaca u pravosudnim institucijama BiH.
Od srpskih predstavnika u zajedničkim organima BiH zatraženo je da
insistiraju na održavanju popisa stanovništva 2011. godine. Parlament je
potvrdio ranije stavove o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti
Kosova i Metohije, a institucije RS i Srbije pozvane su da intenziviraju sve
aspekte Sporauzma o specijalnim i paralelnim vezama.
Narodna skupština RS pozvala je Narodnu skupštinu Srbije da donese zakon
kojim bi svim građanima RS bilo omogućeno pravo na dvojno državljanstvo.
Parlament RS je u rezoluciji ukazao i na probleme u radu pojedinih bh.
isntitucija, poput Elektroprenosa BiH i Regulatorne agencije za komunikacije,
koje, kako je navedeno, narušavaju vitalne interese RS.
Parlament nije podržao predlog zaključka poslaničkog kluba Srpske
demokratske stranke koji je predviđao vraćanje svih ranije prenetih
nadležnosti RS na državni nivo i neprihvatanje nametnutih odluka viskog
predstavnika.
Podršku poslaničke većine nije dobio ni predlog zaključka Srpske radikalne
stranke RS da premijer RS Milorad Dodik sm-ni sve ministre Stranke
demokratske akcije i Stranke za BiH u Vladi RS, s obzirom da te stranke RS
smatraju genocidnom tvorevinom i traže njeno ukidanje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
