|
|
Broj 1173, 17. oktobar 2008.
| Saradnici patrijarha dematuju da postoji
zahtev o ostavci |
| |
Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) biće najverovatnije zakazan za 11.
novembar, a na njemu bi moglo da se raspravlja i o izmeni Ustava crkve,
rekao je agenciji Beta izvor iz SPC.
Eventualnim izmenama Ustava SPC, koje može da obavi samo Sabor, mogla bi da
se unese i mogućnost da patrijarh podnese ostavku, što po sadašnjim
odredbama nije moguće, rekao je isti izvor.
Tim izmenama bilo bi moguće izabrati novog patrijarha i za života aktuelnog
poglavara SPC koji se sada na tu dužnost bira doživotno, odnosno sve dok je
sposoban da obavlja tu funkciju.
Beogradski dnevni listovi , međutim, navode da najbliži saradnici patrijarha
Pavla koji se leči na VMA, najodlučnije negiraju mogućnost da on podnese
ostavku.
List "Politika", pozivajući se na izvor blizak Patrijaršiji, navodi da mnogi
episkopi ne bi ni poverovali u autentičnost patrijarhove ostavke, jer je
ranije bilo slučajeva da je patrijarhov pečat sa potpisom korisćen mimo
njegovog znanja.
Dnevnik "Blic" piše da u Patrijaršiji nazivaju "gnusnim lažima" navode da bi
na zasedanju Sabora moglo da se govori o izboru novog patrijarha.
Prema ustavu SPC, patrijarh se na služenje bira doživotno, a izbor novog se
razmatra samo ukoliko aktuelni podnese pisanu saglasnost o tome ili lekarski
konzilijum izda potvrdu o njegovoj radnoj nesposobnosti.
"Blic" navodi da grupa episkopa SPC nastoji da do zasedanja Sabora dođe do
nalaza lekara o radnoj nesposobnosti patrijarha, ali da je to "još jednom
odbijeno" u VMA.
Dodaje se i da je proces utvrđivanja radne nesposobnosti dug i iscrpljujući.
Vrhu SPC svakodnevno stižu izveštaji lekarskog konzilijuma VMA da je
patrijarh Pavle svestan, da piše i čita, prima posete i nema tegobe koje mu
ugrožavaju život.
Patrijarh Pavle je smešten na VMA u novembru prošle godine, a 11. septembra
je napunio 94. godine.
Beogradska štampa prenosi i da je patrijarh više puta poručio da "ostavku
podnosi samo Bogu". |
| |
| |
|
| |
| Pustiti SPC da u miru priprema Sabor |
| |
Verski analitičar Živica Tucić, slika dole, rekao je da bi Srpsku pravoslavnu
crkvu (SPC) trebalo pustiti da "u miru" priprema Sabor, bez licitacija oko
toga da li će se na njemu raspravljati i o izboru novog patrijarha.
 "Obzirom
na razlike koje postoje u crkvi bilo bi dobro da joj se omogući da u miru
obavi pripreme za Sabor, ali ona još nije zvanično saopštila ni da li se
održava vanredno ili redovno zasedanje sabora", rekao je Tucić za agenciju
Beta.
Povodom navoda medija o zahtevu patrijarha Pavla da mu prestane služba, kao
i mogućnosti da se na Saboru raspravalja o promeni Ustava SPC koji propisuje
način izbora patrijarha, Tucić je kazao da je moguće da možda i izvori iz
crkve "puštaju razne vesti, da bi opipali puls".
"Kada se donose važne odluke dolaze do izražaja različiti interesi iz raznih
delova crkve. U toku pripreme Sabora trebalo bi da se pokuša da se one
usaglase kako bi Sabor tekao normalno. Možda neki iz crkve puštaju razne
vesti da opipaju puls", naveo je on.
Tucić je ocenio da postoje delovi crkve koji ne žele da se menja Ustav SPC,
ali i onih za koje se ne zna kako bi glasali.
"Stabilnost crkve je značajna za celo srpsko društvo, a stanje u zemlji,
okruženju i svetu zahteva veliku ozbiljnost i vizionarstvo od prvojerarha i
cele crkve, te svi delovi crkve moraju da imaju u vidu interes celine",
naveo je analitičar.
Dodao je i da je, obzirom na takvu situaciju, normalno da delovi vlade imaju
svoje preloge i zanimaju se za dešavanja u crkvi.
Prema ustavu SPC, patrijarh se na služenje bira doživotno, a izbor novog se
razmatra samo ukoliko aktuelni podnese pisanu saglasnost o tome ili lekarski
konzilijum izda potvrdu o njegovoj radnoj nesposobnosti. |
| |
| |
|
| |
| Više od polovine građana Srbije smatra da se
zdravo hrani |
| |
Oko 54 odsto građana Srbije smatra da se zdravo hrani, dok je 45 odsto
stanovništva izjavilo da ne vodi računa o zdravoj ishrani, pokazala je
studija agencije za istraživanje javnog mnjenja, medija i tržišta Medijum
galup.
Sarma je, sa 68 odsto glasova ispitanika, najomiljenije jelo u Srbiji, a na
vrhu liste omiljenih jela nalaze se i pileće i praseće pečenje sa 66 odnosno
61 odsto glasova, kao i ćevapi, pljeskavice i gibanica, navodi se u delu
globalne studiji Medijum galupa koja je urađena povodom Svetskog dana hrane,
16. oktobra.
 Visoko
mesto na listi najomiljenijih jela u Srbiji zauzimaju i tradicionalna jela
kao što su pasulj, ajvar, kajmak, proja i burek, ali i morska i rečna riba,
pokazalo je ispitivanje koje je urađeno na uzorku od 1.000 ljudi.
Istovremeno, u Srbiji je čak 12 odsto ispitanika izjavilo da im se u
poslednjih godinu dana često ili ponekad dešavalo da nemaju dovoljno hrane,
što zemlju, na osnovu tog problema, svrstava na četvrto mesto u regionu.
Ispred Srbije, po broju onih koji nisu imali dovoljno hrane za sebe ili
svoju porodicu, nalazi se Makedonija, gde je 21 odsto anketiranih reklo da
se suočilo sa nedostatkom hrane, kao i Bugarska sa 17 odsto i Rumunija sa 14
odsto.
Bolja situacija je u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde je 11 odsto
ispitanih izjavilo da često ili ponekad nisu imali dovoljno hrane, kao i u
Hrvatskoj gde je taj broj iznosi šest odsto, dok su najbolji rezultati bili
u Albaniji u kojoj se samo jedan procenat stanovništva suočavao sa
nedostatkom hrane.
Galup je istraživanje povodom Svetskog dana hrane sproveo u 56 zemalja u
periodu od januara do septembra ove godine, a ispitano je više od 58.600
ljudi koji reprezentuju populaciju od 1,5 milijardi stanovnika.
Trećina populacije je navela da im se u proteklih 12 meseci dešavalo da oni
i njihove porodice nemaju dovoljno hrane, što se najčešće dešavalo u
afričkim zemljama, gde se gotovo polovina stanovništva u poslednjih godinu
dana suočila sa tim problemom.
Istovremeno, u zapadnoj Evropi je svega sedam odsto stanovnika imalo problem
nedostatka hrane.
Na vrhu liste zemalja čiji su se stanovnici u najvećem procentu (55 odsto)
izjasnili da su se suočili sa nedostatkom hrane nalazi se Kamerun, a slede
Pakistan, Nigerija, Peru, Filipini, Bolivija, Gvatemala, Gana, Rusija i
Meksiko. |
| |
| |
|
| |
| Srpski Algotek među najbrže rastućim u
centralnoj Evropi |
| |
Srpska kompanija Algotek našla se na listi 50 tehnoloških kompanija sa
najbržim rastom u centralnoj Evropi koju je sačinila
konsultantsko-revizorska kompanija Dilojt .
Ukupno se prijavilo više od 150 kompanija iz regiona, koje su rangirane
prema rastu prihoda u poslednjih pet godina, a Algotek je zauzeo 28. mesto
na ovogodišnjoj listi.
Na prvom mestu liste već treću uzastopnu godinu je Poljska softverska
kompanija Blu medija sa rastom prihoda od više od deset hiljada odsto u
periodu između 2003. i 2007. godine.
Većina kompanija sa najbržim rastom je iz Češke, Slovačke, Mađarske i
Poljske. Međutim, ove godine pridružile su im se kompanije sa tržišta u
tranziciji, kao što su Bugarsko, hrvatsko, estonsko i srpsko. U proseku je
prihod kompanija na listi porastao za 1.271 odsto, što je najveći rast u
poslednjih devet godina, koliko se ovo takmičenje organizuje.
"Softverske kompanije dominiraju listom ali se očekuje još veći rast
internet kompanija, s obzirom da se softverske aplikacije sve više 'sele' na
internet čiji broj korisnika značajno raste u srednjoj i jugoistočnoj Evropi",
rekao je Pavel Janeček.
Kompanije sa tehnološkog sektora morale su da ispune više uslova,
uključujući da im je godišnji prihod u poslednjih pet godina bio veći od
50.000 evra, da nisu u većinskom vlasništvu neke druge kompanije i da
poseduju sopstvenu tehnologiju koja značajno doprinosi operativnim prihodima. |
| |
| |
|
| |
| Moguć dogovor sa Briselom o Euleksu |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da postoji mogućnost da se Brisel i
Beograd dogovore oko raspoređivanja Misije EU - Euleks na Kosovu i da taj
dogovor potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
"Na tome radimo sa svim međunarodnim forumima, i sa SB UN, i sa EU, sa
predstavnicima Rusije i SAD, sa svima koji su vitalno bitni za budućnost
Kosova i Metohije u Srbiji", rekao je Tadić u intervjuu za "Večernje novosti".
 On
je istakao da nije tačno da dolazak Euleksa znači kraj Srbije na Kosovu,
ukazujući da je misija EU prihvatljiva za Beograd pod tri uslova: da je na
Kosovu prisutna uz odluku SB UN, da bude statusno neutralna misija i da ne
primenjuje Ahtisarijev plan.
"Ko ima primedbe na te principe, taj ima problem s logikom. Ima političkih
stranaka koje obmanjuju građane Srbije i 'garantuju' da će Euleks na Kosovu
uspostaviti nezavisnost. Naše je da se borimo da se to ne desi", kazao je
Tadić.
Dodao je da Brisel nije imao primedbu ni na jedan od ta tri uslova i da je
dobio uveravanja da Euleks neće primenjivati Ahtisarijev plan.
Upitan šta usporava rešavanje problema i da li postoje otpori, Tadić je
odgovorio da postoje procedure, a da otpora i pritisaka uvek ima.
Predsednik Srbije je kazao i da nema ništa protiv da SAD učestvuju u toj
misiji, jer je najbitnije da Euleks obavlja posao u skladu sa međunarodnim
pravom i da ne dovodi u pitanje integritet Srbije.
On je ponovio da se Srbija zarad evropskih integracija neće odreći Kosova.
Tadić je najavio je da će Srbija nastaviti diplomatsku akciju za Kosovo u
periodu čekanja da se Međunarodni sud izjasni o legalnosti proglašenja
nezavisnosti južne pokrajine.
Dodao je da će pozitivno mišljenje Međunarodnog suda pravde "uticati sasvim
sigurno na zemlje koje se nisu izjasnile o kosovskoj nezavisnosti, a u ovom
trenutku su pod pritiskom da priznaju Kosovo".
"S druge strane, ima zemalja koje su priznale Kosovo i koje su nam rekle da
bi u budućnosti mogle da dovedu u pitanje tu odluku. Ali, to se ne može
očekivati od najvećih zemalja sveta, jer poricanjem svoje odluke one bi
dovele u pitanje kredibilitet politike i svoju međunarodnu poziciju", ocenio
je Tadić.
On je dodao da glasanje u Generalnoj skupštini UN jeste diplomatska pobeda
Srbije, ali da ne treba stvarati utisak da se time sprečilo priznavanje
nezavisnosti Kosova.
Osvrćući se na saradnju sa Socijalističkom partijom Srbije, Tadić koji je i
lider Demokratske stranke (DS) rekao je da je ona dobra, a da potpisivanje
deklaracije između dve stranke još nije usledilo iz tehničkih razloga, jer
je proteklih mesec dana bio uglavnom van zemlje.
Govoreći o 100 dana rada Vlade Tdaić je kazao da poštuje dostignuća vlade i
da je "tragikomično" kada opozicija minimizira neke potpuno vidljive
rezultate.
"U prvih sto dana, dobili smo konačan ugovor sa Fijatom i kada neko kaže da
je to beznačajno, taj kaže da je beznačajan život čitave Šumadije", kazao je
Tadić. |
| |
| |
|
| |
| Divac: Želim da pomognem, ne interesuju me
novac i politika |
| |
Bivši košarkaš Vlade Divac izjavio je da je prihvatio poziv potpredsednika
vlade Ivice Dačića da bude njegov savetnik kako bi pomogao narodu i
unapredio humanitarnu aktivnost u Srbiji.
Divac je novinarima u Beogradu rekao da ga ne interesuju "ni politika, ni
novac".
Potpredsednik vlade me pozvao i u razgovoru pre mesec dana izložio ideju da
budem savetnik zadužen za dijasporu, sport i humanitarni rad. To je ono što
mene interesuje, i ako žele da naprave nešto pozitivno, mogu da ih
posavetujem, rekao je Divac.
Na pitanje šta će mu biti konkretna zaduženja, rekao je da je tek imenovan i
da je rano da govori o tome.
Divac je od 1989. do 2005. godine igrao u SAD, a pre nekoliko godina osnovao
je humanitarnu organziaciju u Srbiji koaj radi na stambenom zbrinjavanju
izbeglica i raseljenih. Humanitarnim radom bavio se i tokom košarakške
karijere u SAD. |
| |
| |
|
| |
| Srbija od 1. janaura jednostrano primenjuje
SSP |
| |
Vlada Srbije jednoglasno je odlučila danas da Srbija od 1. janaura 2009.
godine počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU.
"Osnovni cilj je da se skrati vreme između primene sporazuma i sticanja
statusa kandidata za članstvo u EU", rekao je premijer Mirko Cvetković na
sednici vlade, čiji je deo bio otvoren za javnost.
Predlagač zaključka o primeni trgovinskog sporazuma sa EU, potpredsednik
vlade Božidar Đelić, rekao je da očcekuje da Srbija 2009. godine dobije
status kandidata, a 2014. postane punopravni član EU.
On je naglasio da smanjenje carina na uvoz automobila iz EU nije predviđeno
u prvoj godini primene trgovinskog sporazuma, ali je Vlada donela odluku da
od Nove godine te carine budu smanjene sa sadasnjih 20 odsto na 10 odsto.
Takva mera, kako je istakao Cvetković, predstavlja "pogodnost za građane".
EU nije donela formalnu odluku o primeni trgovinskog sporazuma sa Srbijom,
koji je zajedno sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju potpisan
krajem aprila u Briselu, ali, prema rečima Đelića, EU od 2000. godine
praktično primenjuje ono što je predviđeno tim sporaumom, jer je ukinula sve
carine i kvote na uvoz robe iz Srbije.
"Srbija će postepeno u roku od šest godina smanjivati carine na uvoz robe iz
EU, ali tako da to neće ugroziti srpsku privredu", objasnio je Đelić.
On je naveo da će smanjenje carina u prvoj godini u proseku iznositi 22
odsto, a smanjenje se uglavnom odnosi na carine koje sada iznose 1,86 odsto.
Đelić je rekao da je Srbija, u vezi sa primenom trgovinskog sporazuma sa EU,
preuzela obavezu da do kraja novembra pripremi nacrte zakona o zaštiti
konkurencije i o kontroli državne pomoći, kao i da ujednači iznose putarina
za vozila sa domaćim i stranim registracijama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
