|
|
Broj 1173, 17. oktobar 2008.
| Pad akcija gasi optimizam koji je pratio
intervencije vlada |
| |
Mračni ekonomski pokazatelji i opomena šefa američkih Federalnih rezervi da
teška vremena tek dolaze zbrisala su optimizam koji je dva dana provejavao
svetom oko rešenja kreditne krize, i akcije na berzama ponovo su u slobodnom
padu.
U najgorem procentalnom poniranju posle sloma tržišta 1987. godine,
njujorški indeks industrijskih akcija Dau Džons završio je jučerašnju
trgovinu padom od 733 poena, ili 7.87 procenata, dok je indeks S&P 500
izgubio 9 odsto.
Presednik američke centralne banke Ben Bernanke izašao je sa novom objavom
da potres na kreditnom tržištu predstavlja "značajanu opasnost" za već slabu
ekonomiju.
 Azijske
berze su u minusu, vođene padom od 11,4 procenta japanskog Nikeia, dok se
nafta našla na najnižoj ceni u godini dana potiskivana strahom da će
usporavanje svetske ekonomije biti gore nego što se mislilo.
Vera u stabilizaciju novčanih tržišta je potisnuta i rasprodaja na berzama
je u punom zamahu. Ulagači beže od svake forme rizika čekajući na
kompletiranje objave ekonomskih rezulata za treći kvartal, dodatno
zastrašeni gubicima investicionih hedž fondova.
Analitičari primećuju da se međunarodni fondovi povlače i svoj novac ulažu u
bilo šta što je sigurnije od akcija: državne obveznice ili otplatu dugova.
Indeks azijsko-pacifičkih akcija, MSCI, van Japana, pao je 7,8 procenta. Ove
godine, indeks je do danas izgubio polovinu svoje vrednosti.
Hongkonški Hang Seng niži je za 7,5 odsto, sa najvećim gubicima među
proizvodnim kompanijama, kao što je Šenhua, vodeći kineski proizvođač uglja.
Južnokorejske akcije beleže svoj treći najveći pad ikad, od oko 9 procenata.
Vođe Evropske unije, na samitu u Briselu, treba da pozovu na akciju za borbu
protiv ekonomskog urušavanja i pruže pomoć industriji, navodi se u nacrtu
zaključaka samita.
Takođe, EU prvi put poziva na stvaranje usaglašenog sistema finansijskog
nadzora na nivou bloka.
Dve najveće švajcarske banke - UBS i Kredi Svis - su najnovije koje kažu da
su dobile novac od vlade za hitno spasavanje i od drugih investitora koji su
im pohrlili u pomoć.
Evropska centralna banka kaže da će dati 5 milijardi evra (6,83 milijardi
dolara) Mađarskoj da joj ojača likvidnost.
Ali, svi ti potezi su zamračeni oštrim gibicima na evropskim i azijskim
berzama, koje prate jučerašnje saplitanje na Vol Stritu .
Berza evropskih akcija, FTSEurofirst 300, otvorena je juče uz gubitak od
preko 4 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Lideri EU žele nove temelje za globalni
finansijski sistem |
| |
Vođi Evropske unije su na zasedanju u Briselu podržali hitne i strategijske
korake za nadzor i "udaranje novih temelja" teško poljuljanom svetskom
finansijskom sistemu sa ciljem da se povrati stabilnost svetske privrede i
zaustavi panika na berzama.
Šefovi država ili vlada EU su, uz plan za garantovanje međubankarskih
pozajmica i dokapitalizaciju banaka, dali "zeleno svetlo" za uspostavljanje
"ćelije za nadzor" na nivou Unije, uz tesnu saradnju sa evropskim i
nacionalnim "supervizorima" finansijskog tržišta koji će se sastajati
najmanje jednom mesečno.
Prema nacrtu zaključaka zasedanja, u koji je imala uvida agencija Beta,
lideri EU su podvukli rešenost da ulože sve napore za "obuzdavanje
međunarodne ekonomske i finansijske krize" i da "usaglašeno i celovito
deluju da bi se zaštio evropski finansijski sistem i ulagači sredstava" u
banke.
Takođe se naglašava "nužnost da se ojača nadzor evropskog finansijskog
sektora, a posebno multinacionalnih grupacija, tako da se uspostavi
usaglašen mehanizam nadžora u evropskoj ravni".
Pozivom na "udaranje novih temelja svetskom finansijskom sistemu", lideri EU
su dali punu podršku predsedavajućem samita, francuskom predsedniku Nikoli
Sarkoziju za sazivanje Grupe 8 najuticajnijih država i zemalja "privreda u
usponu" - Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južna Afrika - s ciljem da se
potpuno preustroje svetski finansijski poredak i institucije.
 Ovaj
skup bi trebalo da se održi već u novembru i Sarkozi i predsednik Evropske
komisije Žoze Manuel Barozo (slika desno) sutra s američkim predsednikom
Džordžom Busom o tome treba temeljito da razmene mišljenja.
Reč je o reformi finansijskog sistema koji je usposta-vljen 1944. u Breton
Vudsu i dosad su se Amerikanci opirali njegovom preuređenju, insistirajući
na potpuno liberalnom tržištu i deregulaciji svetskih finansijskih
mehanizama i tokova.
Završni dokument samita EU stavlja do znanja da Evropa mora sarađivati sa
svetskim činiocima u reformi finansijskog sistema, utemeljenog na
transparentnosti, solidnosti banaka, odgovornosti i upravljanju tim
mehanizmom na svetskom nivou.
Evropski vođi podvlače da su, "suočeni s finansijskom krizom, odlučni da
usaglašenim delovanjem povrate neometano funkcionisanje finansijskog sistema,
tako da se zajamči normalno i delotvorno finansiranje privrede i vrati na
put rasta i zapošljavanja".
Šefovi država ili vlada EU pozdravljaju mere Evropske centralne banke,
nacionalnih centralnih banaka za obuzda-vanje finansijske krize i stavljaju
do znanja da će "sve vlasti obezbediti likvidnost finansijskog sistema da bi
se očuvalo poverenje i stabilnost".
"Kriznu ćeliju" za praćenje finansijskog tržišta i sistema će, prema
zaključcima samita, činiti predsedavajući EU, predsednik Evropske komisije,
predsednik Evropske centralne banke i čelnik Evrogrupe-ministara finansija i
ekonomije zemalja članica zone evra.
U jasnoj nameri da predu-prede dalje nepovoljne učinke finansijske krize i
pada berzanskih vrednosti po evropsku privredu u celini, vođi evropske
dvadesetsedmorice ističu i spremnost da preduzmu "sve nužne mere kako bi se
reagovalo na usporavanje tražnje i pad investicija, posebno s ciljem da se
pomogne evropskoj industriji".
Evropskoj komisiji se zato nalaže da konkretne poteze u tom cilju pripremi
do kraja godine. |
| |
| |
|
| |
| Koja kriza? |
| |
Razgovarajući sa Rusima na ulici teško se danas može i naslutiti postojanje
ekonomske krize.
Televizijski kanali sa lakoćom prelaze preko teme, dok je državnim novinskim
agencijama naređeno da izbegavaju uznemiravajuće reči.
Ali, iza ove zavese, ruske berze su u slobodnom padu, neke police u
samoposlugama su prazne, a jedan dnevnik je čak savetovao čitaocima da nešto
para stave u slamarice. Kremlj je suočen sa svojom najtežom finansijskom
krizom u deceniji. Vlada pokušava da gotovinom pokrene zakočene tokve novca,
dok ruske banke ljubomorno čuvaju gotovinu i pozajmljuju sa teškom mukom.
U desetinama supermarketa u Moskvi kupci se ovog meseca sreću sa policama na
kojima nema čak ni osnovnih proizvoda.
U jednom lancu nije bilo mesa, ribe, povrća, voća ni cigareta. Odeljenje sa
slatkišima je bilo prazno, sem skupog specijalnog hleba iz Škotske po ceni
od 48 dolara. Šećera i soli je bilo u izobilju.
Ipak, kupci u lancu Samohval, kažu nema naročitog razloga da se brinu oko
krize. Kažu da ne igraju na berzi i da primaju pla-tu redovno. Ali, priznaju
da prizor praznih polica priziva neprijatna sećanja na sovjetska vremena.
Ovo nisu rane devedesete godine kada su slike redova za hleb i pustih
prodavnica iz Rusije oblazile svet, ali mala preduzeća pa čak i srednje
veliki lanci kao što je Samohval nalaze da im je neomoguće da dobiju kredit
za svakodnevno poslovanje. Odnosno da im je novac dostupan samo po ogromnoj
ceni.
U slučaju Samohvala, koji ima 60 radnji u Moskvi, i Mosmarta, sa 54
samoposluge i četiri supermarketa, dobavljaci odbijaju da šalju robu zbog
neplaćenih dugovanja.
Problem je za sada ograničen na nekoliko lanaca u gradu koji i dalje trese
potrošačka groznica - hranjena ekonomskim rastom zemlje od prosečno 7
proceneta tokom prošlih osam godina, i pre svega mamutskim profitima od
nafte.
Ipak, sećanja na finansijski slom 1998. godine su sveža. Ušteđivine su tada
bile zbrisane u talasu propasti banaka guranom krizom poverenja. To je nešto
što Kremlj želi po svaku cenu da izbegne da se ponovi.
Prošle sedmice, indeks berze RTS zabeležio je nateži pad od kada postoji -
od 19 proceneta. Ruske berze su teško pogođene padom cena nafte, kičme
ekonomije zemlje. Takođe i stahovanjem oko svetskog privrednog kočenja.
Ali u Rusiji, svetske finansijske nevolje čak nisu ni vest za dnevnike tri
državne televizije.
Televizije su prikazale susret između predsenika Dmitrija Medvedeva i jednog
od najbogatijh milijardera u zemlji, Mihila Fridmana, gde su obojica
razmatrali mogućnosti za ulaganje koje otvara svetska kriza.
Vladimir Varfolomejev, urednik radija Eho Moskvi, piše u svom blogu da je
Kremlj nedavno poslao naređenje svim stanicama u zemlji zabranjujući reči "kolaps"
i "kriza" u vestima o domaćoj privredi. Reč "pad" se zamenjuje "opadanjem."
Njegov blog je hitno izbrisan.
Memoradnum koji cirkuliše u državnoj agenciji ITAR-Taš navodno savetuje
novinarima da ne objavljuju "provokativne izveštaje koji mogu da izazovu
paniku."
"Tražimo da ne pišete o redovima pred bankama i manjku gotovine u bankama,"
piše u medmoradnumu, kako se navodi na više uglednih blogova.
Izgleda da poruke Kremlja daju plod.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da četvrtina ispitanih Rusa
nije čula za svetsku finansijsku krizu, dok je 57 odsto reklo da su
zadovoljni stanjem ekonomije u zemlji. To je više u odnosu na 53 odsto koji
su isto zadovoljstvo izrazili u julu. |
| |
| |
|
| |
| Pooštravanje imigracione politike EU |
| |
Lideri EU složili su se danas u Briselu oko "evropskog sporazuma o imigraciji
i azilu", za koji analitičari i borci za ljudska prava kažu da će
predstavljati dalje pooštravanje imigracione politike Unije.
Najviši evropski zvaničnici su najavili proterivanje ilegalnih imigranata,
kao i pojačavanje graničnih kontrola, dok su, s druge strane, rekli da će
raditi na privlačenju visoko-kvalifikovanih migranata.
 U
sporazumu piše da je 27-članom bloku potrebna imigracija, ali se istovremeno
i upozorava "da Unija nema kapacitete da pristojno primi sve migrante koji
se nadaju da će u njoj naći bolji život".
Članice EU takođe su saopštile da žele da ostvare kako bolju zajedničku
saradnju, tako i sa zemljama iz kojih migranti dolaze, kako bi se borili
protiv ilegalne imigracije i pospešili razvoj u tim zemljama.
Složili su se i da ne donose sveobuhvatne propise o ilegalnoj imigraciji,
već da svaki slučaj tretiraju pojedinačno.
"Ovaj sporazum jasno najavljuje konzervativniji pristup imigraciji. On se
bavi imigracionom politikom kroz prizmu 'prvo kontrola'", rekla je politička
analitičarka iz "Evropskog političkog centra" u Briselu, Elizabet Kolet.
Lideri EU su u ovom sporazumu ponovili da će raditi na uspostavljanju
zajedničke azilantske politike, ali su dodali da će to moći pre da se
postigne 2012. godine, nego kako je ranije bilo najavljeno - 2010. godine,
jer treba raditi na obezbeđivanju prava azilanata i izbeglica.
Organizacija UN za izbeglice (UNHCR) pozdravila je činjenicu da će EU raditi
na tome da na svojoj teritoriji obezbedi zaštitu ljudima kojima je ona
potrebna.
Ministri EU složili su se ranije ove godine da ilegalni imigranti mogu da
budu držani u pritvoru 18 meseci i da mogu da budu osuđeni na pet godina
zabrane ulaska u Uniju.
Evropska komisija procenjuje da u EU ima oko osam miliona ilegalnih
imigranata. Svake godine stotine njih umre u pokušaju da dosegne obale
španskih Kanarskih ostrva.
Latinoamerički lideri i viši afrički zvaničnici kritikovali su nove propise
EU protiv ilegalne imigracije, optuživši blok da ne tretira migrante sa
dostojanstvom, kao i da narušava obećanje o međusobnoj saradnji. |
| |
| |
|
| |
| Vebster - pionir američke prosvete i jezika |
| |
Oglas za prvi "rečnik američkog jezika" objavljen je 1800. godine na
poslednjoj strani lista koji je izlazio u Konektikatu, tik iznad ponuđene
nagrade za pronalaženje zalutale krave.
 Oglas
za rečnik je objavio Noa Vebster, slika desno, koji je u prvo vreme izvrgnut
ruglu, jer se usudio da izazove "kraljev" engleski. Mnogo kasnije Vebster će
postati sinonim za rečnik.
Na Univerzitetu Jejl se obeležava 250. godišnjica Vebsterovog rođenja.
Kad se rečnik pojavio, oko 60 odsto stanovnika SAD govorilo je engleski, dok
su ostali govorili nemački, švedski i holandski. Čak i među onima kojima je
engleski bio maternji, lokalni dijalekti su bili vrlo izraženi.
Vebster, koji je posle Rata za nezavisnost radio kao učitelj, smatrao je da
Amerikanci moraju da imaju sopstvene udžbenike a ne da se oslanjaju na
engleske knjige.
On je napisao udžbenik na osnovu koga su đaci učili da čitaju, pišu i
izgovaraju reči, i putovao širom zemlje kako bi predstavio knjigu, navodi
Asošiejted pres.
Njegov rečnik, kao i udžbenici za spelovanje i bukvari koji su se koristili
u školama, trebalo je da mladoj državi pomognu da ostvari jedinstvo i
kulturnu nezavisnost u vreme kada je bila usredsređena na političku slobodu.
"On je oblikovao naš jezik ali i američki identitet", kaže Džošua Kendal
koji piše biografiju o Vebsteru. Kendal ističe da je Vebster povezao
Amerikance kroz jezik.
"Jezik nove nacije se sastojao od svačega, a Vebster je bio taj koji je
rekao da ćemo govoriti američkim engleskim", ističe Kendal.
Vebsterov udžbenik za spelovanje olakšao je deci da nauče engleski tako što
je pisanje reči više prilagodio izgovoru.
Vebster je svoje udžbenike ispunio rodoljubivim pričama o Vašingtonu i
drugim američkim herojima, kao i podacima o američkoj geografiji. Jedan
njegov udžbenik prodat je u 100 miliona primeraka do kraja 19. veka.
"Deca su rasla u Amerikance a ne u britanske podanike", kaže Harlou Džajls
Junger, koji je napisao knjigu o Vebsteru 1998. godine. "Nazvao bih Vebstera
ocem američke prosvete".
Za Vebsterovog života mnogi mu, međutim, nisu upućivali tako laskave
komplimente a on je svojim nezgodnim karakterom umeo da izazove ogorčenje.
Kada mu je prijatelj čestitao povodom dolaska u Filadelfiju, Vebster mu je
odgovorio da treba čestitati Filadelfiji zbog njegove posete.
Njegov ego je, međutim, odgovarao zadatku kakvo je pisanje prvog rečnika
mlade zemlje.
Vebster je proveo 28 godina na pripremi rečnika koji je, kada je obljavljen,
sadržao 70.000 reči i pravila pisanja reči.
U rečnik su unete i isključivo američke reči poput "skunk" (vrsta tvora,
hulja, podlac), "caucus" (kokus, sastanak vođa stranke) ili "chowder" (čorba
od bele ribe ili školjki). Uneo je i reči za nova dostignuća poput lampi na
gas.
Vebsterov rečnik je bio toliko popularan da je imao značajnu ulogu prilikom
izrade prvih zakona za zaštitu autorskih prava.
Vebster je bio angažovan u mnogim važnim pitanjima za američko društvo.
Pomogao osnivanje Amherst koledža u Masačusetsu i borio se za jaku federalnu
vlast, ali se protivio Zakonu o pravima.
Iako se borio za uvažavanje jezika kojim govori narod, Vebster je smatrao da
niko mlađi od 45 godina ne treba da glasa.
Vebster je umro 1843. godine u 86. godini. Njegovo ime je postalo sinonim za
rečnik, a on sam za mnoge vizionar koji se borio za različite stvari važne
za društvo - od čišćenja ulica do pomoći nezaposlenima.
"On je umešao prste u sve što možete da zamislite u formiranju savremenog
američkog društva, kakvo danas poznajemo", rekao je Junger. |
| |
| |
|
| |
| Revolucija netbuka - računara za decu i mame |
| |
Netbuk (netbook), mali, lak "računar" koji košta 250 dolara, maksimalno 600,
danas je jedan od najtraženijih.
Među 15 najprodavanijih laptopova na sajtu Amazon, 13 su netbukovi, odnosno
mašine za koje bi se moglo reći da su nastale ukrštanjem blekberija i pravog
laptopa.
 Netbuk
je odličan za primanje i slanje mejlova, surfovanje po vebu i pristup
aplikacijama ali ne i za neki veći rad, npr. celodnevno kreiranje
prezentacija.
Proizvođač kompjutera Asus, sa sedištem na Tajvanu, pokrenuo je netbuk
revoluciju pre godinu i po dana sa modelom Eee PC i u ovoj godini ta
kompanija računa na prodaju pet miliona netbuka, piše Forčun.
I konkurencija je reagovala - svi, od HP do Dela (Dell), kao i svi
proizvođači sa sedištem u Aziji, sada imaju svoje verzije netbuka. Intel je
u međuvremenu izbacio čip "atom", mali, ne mnogo moćan i jevtin procesor za
te vrste uređaja.
Netbukovi su popularni zato što su jevtini i jednostavni za korišćenje. Tri
slova e u Aususovoj marki Eee PC znače da se na njemu lako (izi, easy) radi,
lako uči i lako igra.
"Ciljna grupa su nam deca i mame", kaže predsednik Asusa za Severnu Ameriku
Džeki Hsu i dodaje da je Eee PC za "ljude koji ne žele ili im ne treba pravi
laptop".
Netbuk je i za one koji koriste veb usluge, poput onlajn igrica ili fejsbuka.
Eee PC se u SAD pojavio pre oko godinu dana i najpre je koristio operativni
sistem Linuks. Sada postoji i Vindouz verzija. |
| |
| |
|
| |
| Naučnici istražuju ledeni breg na Antarktiku |
| |
Naučnici su najavili da će ove godine posetiti oštećeni deo antarktičkog
ledenog brega kako bi utvrdili da li će se tokom narednih decnija otkinuti i
možda podići nivo mora.
Tim stručnjaka u kojem su i naučnici sa Univerziteta u Edinburgu napraviće
bušotine u ledu i postaviti radare u ledeni breg antarktičkog poluostrva
Larsen C, koji je najbliži Južnoj Americi.
 Deo
grebena Larsen A odlomio se 1995. a drugi komad, Larsen B 2002. godine.
Preostali deo, Larsen C, je oko 10 puta veći, otprilike veličine Škotske.
"Nučnici će analizirati lomljivi deo ledene ploče Anarktika da bi utvrdili
mogući efekat njegovog lomljenja na opšti nivo mora", saopštio je
Univerzitet u Edinburgu, dodajući da bi Larsen C "mogao da se odlomi u
narednim decenijama".
Eksperimenti bi mogli ukazati i na razlog lomljenja Larsena A i B.
Endrju Šeperd (Andrenj Sheperd), stručnjak sa Univerziteta u Edinburgu
izjavio je da su glečeri koji se nalaze iza Larsena C mnogo veći od onih
koji su se nalazili iza Larsena A i B.
Lomljenje ledenih grebena ne utiče neposredno na porast nivoa mora, zato što
led već pluta u okeanu. Ali prethodni lomovi pokazali su da kopneni glečeri
često brže počinju da klize u more i na taj način povećavaju nivo vode.
Panel UN za klimu prošle godine je objavio podatak da bi nivo mora do 2100.
godine mogao da poraste za 18 do 59 centimetara, zbog globalnog zagrevanja
što može prouzrokovati više poplava, suša, talasa vrućine i jakih oluja.
Naučnici će takođe utvrditi da li se greben "lomi zbog globalnog ili zbog
lokalnog zagrevanja". |
| |
| |
|
| |
| I na Balkanu je vladao matrijahart, ali u
neolitu |
| |
Tim arheologa iz Prokuplja i Beograda na nalazištu Pločnik kod Prokuplja već
12 godina traga za "izgubljenom civilizacijom" iz neolitskog perioda.
Do sada je pronađeno dosta predmeta, kao i temelji kuća, na osnovu čega se
može delimično rekonstruisati čitavo naselje, njegov društveni život i
uređenje.
 Arheolozi
smatraju da je od posebnog značaja to što nalazi potkrepljuju tezu da je
metalno doba znatno starije nego što se dosad mislilo i da je metalurgija
bakra bila prisutna i na Pločniku.
Arheolozi Julka Kuzmanović-Cvetković i Dušan Šljivar su na ovom lokalitetu,
površine 120 hektara, došli do otkrića koja upućuju na zaključak da je tu
bio praistorijski grad star 7,5 hiljada godina (period neolita, odnosno,
mlađeg kamenog doba).
Grad je imao nekoliko stotina kuća. Na zapadnom delu grada do sada su
otkrivena dva objekta koja su imala peć za topljenje bakra i izradu metalnog
alata, nakita i drugih predmeta.
Jedna prostorija u tim objektima bila je popločana šljunkom i verovatno
služila za odlaganje proizvoda od bakra. Pretpostavlja se da je ukupno bilo
pet ovakvih objekata.
Na istočnom delu su bili stambeni objekti. Sve kuće su bile sagrađene od
blata i drveta a pokrivene paprati ili slamom.
Arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković kaže da su postojale i septičke jame, i
to posebne za otpadni materijal topljenog bakra, za pepeo, kao i jame za
smeće druge vrste.
Što se tiče društvenog uređenja, dominirao je matrijarhat. Žena je imala
glavnu ulogu u kući i u tadašnjoj zajednici, ona je organizovala svakodnevni
rad, rađala i starala se o domaćinstvu. Muškarci su se bavili lovom i
građevinom.
Vrlo interesantna je postavka arheologa o oblačenju i ponašanju žena i
devojaka tog doba. Na osnovu pronađenih statueta, nakita i delova garderobe,
arheolozi pretpostavljaju da su se žene vrlo slobodno oblačile i ponašale.
"U to doba klima je bila mnogo toplija nego danas. Žene su nosile veoma
kratke suknje ili kratke pantalone, bluze sa izraženim dekolteom. Bilo je
neizbežno da stomak bude go sa obaveznim bakarnim pirsingom na pupku.
Garderoba je bila od kože, lana ili vune. Nosile su sandale ručno pravljene
od štavljene kože. Te devojke iz neolita i danas bi bile moderne", kaže
Julka Kuzmanović-Cvetković.
Međutim, ni nakon 12 godina intenzivnog istraživanja na ovom lokalitetu,
arheolozi još nisu pronašli ni jednu nekropolu. Zbog izuzetno dobro uređenog
i urbanizovanog grada pretpostavlja se da je groblje bilo smešteno izvan
naselja.
"Kada budemo otkrili gde se nalazi groblje i kada otvorimo neki od grobova,
imaćemo jasniju sliku o izgledu ljudi i samom životu", kaže Julka
Kuzmanović-Cvetković. Ono što se sa sigurnošću za sada zna je da su ljudi iz
neolita bili na daleko višem stupnju civilizacije nego što se to dosad
smatralo.
Arheolozi veruju da je naselje na Pločniku stradalo u velikom požaru
prilikom napada varvara jer su na skoro svim nalazima, temeljima kuća i
predmetima, otkriveni tragovi vatre.
Krajem ovog meseca, nakon završetka ovogodišnjih istraživanja, Narodni muzej
iz Prokuplja će prirediti modnu reviju na kojoj će se videti način oblačenja
ljudi iz neolitskog Pločnika, a u pripremi je i 3D prezentacija, koja će
dočarati izgled kompletnog naselja. |
| |
| |
|
| |
| Novi internet pretraživač Edgios |
| |
Novi globalni internet pretraživač Edgios (www.edgios.com) u koji je
investirano milion dolara, velikim delom je razvijen u Srbiji.
 Kako
se navodi na sajtu Edgiosa, koji je počeo da radi ove sedmice, korisnici
sami kreiraju bazu podataka za pretragu, po čemu se razlikuje od Jahua i
Gugla koji imaju automatizovani sistem za dopunu baze podataka.
Edgios sakuplja podatke o stranicama koje korisnici posećuju i prema tome ih
ubacuje u bazu i rangira po popularnosti.
To, prema informacijama sa sajta, treba da omogući da stranice brže uđu u
bazu podataka, ali i da se sajtovi u rezultatima rangiraju u skladu sa
popularnošću, a ne prema drugim kriterijumima.
Tvorci Edgiosa očekuju da će davati kvalitetnije rezultate nego standardni
pretraživači kada broj korisnika dostigne nekoliko stotina hiljada.
Tvorac Edgiosa je Borislav Agapijev, koji je diplomu inženjera
elektrotehnike stekao u Beogradu, a sredinom osamdesetih godina 20. veka
otišao u Sjedinjene Američke Države, gde je radio u Intelu i pokrenuo
pretraživač malih oglasa Vast.
Kako se navodi u saopštenju Edgiosa, u taj pretraživač je do sada uloženo
više od milion dolara, a među finansijerima je i firma Drejper fišer
džervetson (Draper Fisher Jurvetson), koja je ulagala u Skajp.
Razvojni tim programera koji rade na Edgiosu je u Srbiji.
Za korišćenje Edgiosa potrebno je skinuti besplatni softver sa adrese
www.edgios.com i aktivirati ga u internet čitaču, bez obzira da li je reč o
Internet eksploreru, Mozili ili nekom drugom programu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
