|
|
Broj 1174, 24. oktobar 2008.
| Evropska unija izdaje plave karte |
| |
Predstavnici Evropske unije dogovorili su se, u sredu, o sistemu izdavanja
plave karte kojim Unija, po ugledu na američku zelenu kartu, želi da privuče
visokokvalifikovane radnike i stručnjake iz zemalja u razvoju, saopštilo je
francusko predsedništvo EU.
Plava karta, koja će važiti najviše četiri godine, omogućiće kandidatima da
brže obezbede radne dozvole a njihovim porodicama da im se pridruže, brže
pronađu smeštaj i regulišu stalni boravak.
 EU
želi da uvođenjem plave karte poveća prednost u borbi za privlačenje
tehnoloških stručnjaka i medicinskog osoblja iz zemalja u razvoju, u odnosu
na SAD i druge zapadne zemlje, čije stanovništvo sve više stari.
Prema podacima EU, visokokvalifikovani strani radnici čine 1,7 odsto od
ukupnog broja stranih radnika u EU, dok ta stopa u Australiji iznosi 9,9
odsto, u Kanadi 7,3 odsto, a u SAD 3,2 odsto.
Analitičari kažu da sistem plave karte, međutim, neće biti dovoljan da
privuče stručnjake i da se nadmeće sa američkom zelenom kartom, pošto
stranim stručnjacima ne pruža pristup celokupnon evropskom tržištu rada, već
samo boravak u jednoj članici EU.
Strani radnik će, poste 18 meseci rada sa plavom kartom u jednoj članici EU,
moći da se preseli sa porodicom u drugu članicu Unije, ali će morati da
zatraži novu plavu kartu u roku od mesec dana po dolasku.
Tu odredbu su zatražile zemlje koje žele da sačuvaju nacionalnu kontrolu nad
tržištem rada, poput Nemačke.
Plava karta će se izdavati visokokvalifikovanim radnicima koji su dobili
ugovor sa godišnjom bruto platom koja će biti 1,5 puta veća od prosečne
plate u nekoj članici EU.
Ta granica može biti spuštena na 1,2 puta veću platu od prosečne u oblastima
gde vlada velika potražnja za određenim zanimanjem.
Vlade zemalja EU mogu da odbiju da izdaju plavu kartu zbog problema na
tržištu rada ili ako su nacionalne kvote premašene.
Ministri EU trebalo bi da u narednih nekoliko nedelja usvoje novi sistem,
koji će stupiti na snagu 30 meseci od usvajanja, rekli su evropski
zvaničnici.
To odlaganje tražile su nove članice EU, poput Češke, koje su zahtevale da
se prvo ukinu ograničenja pristupu tržištu rada za radnike iz novih članica. |
| |
| |
|
| |
| Da li je Sadam Husein bio bolji |
| |
Sadam Husein je obešen zato što je odgovoran za ubistvo 148 šiita u Dudžailu
1982. godine. Danas, međutim, u ovom gradu na reci Tigar nekim ljudima
nedostaje život pod iračkim diktatorom, pošto su se tada, kako kažu, osećali
bezbednije.
Čak i neki od onih čiji su članovi porodice ubijani ili zatvarani tokom
Sadamove vladavine deluju zavedeni idejom snažnog lidera, posle godina haosa,
krvoprolića i siromaštva, nastalog nakon američke invazije 2003.
"Ako bi se neko kao Sadam vratio, ne samo da bih ga podržao, već bih ga
pozvao na večeru. Moj stric je ubijen u Dudžailu '82, ali je ipak moj život
tada bio milion puta bolji nego sada", rekao je agenciji Rojters Sad Muklif,
šiit.
Nostalgija za Sadamom i njegovom sunitskom vladom u ovom većinski šiitskom
gradu, udaljenom 50 kilometara od Bagdada, odslikava frustraciju koja se
oseća širom zemlje.
"Premijer Nuri al-Maliki sedi u utvrđenoj zoni Bagdada i šta radi da nas
zaštiti? Koji je smisao ove vlade", pita se Mohamed Medi, šiit čiji je rođak
zatvoren '82. i čiji je brat ubijen u eksploziji automobila-bombe u Dudžailu
prošlog meseca.
"Sadam nije ubijao nikoga bez razloga. Ovi bombaški napadi ciljaju svakoga.
Svi to kažu, i suniti i šiiti. Život je bio bolji pod Sadamom", slaže se i
14-godišnji Ahmed Ali Ahmed.
Takvi komentari, međutim, ne znače nužno da se ljudi dive Sadamu, koji je
nemilosrdno sprovodio represivne mere prema šiitima, Kurdima i svima za koje
je i površno posumnjao da su mu protivnici, koji je vodio razorni rat protiv
Irana u kojem je stradalo oko milion Iračana.
"Oni tako pričaju zato što su besni. Ljudi nisu osetili da im se život
popravlja. Nikad ne bih rekao da je Sadamovo vreme bilo bolje, čak i da
živimo u paklu. Članovi moje porodice ubijeni su '82. godine", naglašava
Husein Jasin, prevodilac za američku vojsku.
Vašington i nove iračke vlasti nadali su se da će pogubljenje Sadama 2006.
godine omogućiti zemlji da krene napred.
U provinciji Salahudin, u kojoj se Dudžail nalazi, Sadam i dalje baca
dugačku senku. On je ovde rođen i sahranjen, a mnogo njegovih najbližih
saradnika bilo je baš iz te oblasti.
"Ljudi koji su sada ovde nisu stvorili ništa bolje od Sadama. U njegovo
vreme, najbolja stvar koju smo imali je bezbednost. To sada nemamo", kaže
Mutana Ibrahim, portparol guvernera provincije.
Za neke ljude u Dudžailu, užasi iz poslednjih pet godina prevazišli su
zločine iz '82.
Pošto je izbegao pokušaj ubistva kada se '82. vozio kroz grad, Sadam je
naredio da se pronađu krivci. Mučeno je i ubijeno 148 muškaraca. Navodno su
i žene i deca zatvarani i kasnije prebacivani u pustinjske logore, u kojima
su mnogi nestali.
Farme Duadžila, bogate datulama i voćnjaci na obalama Tigra su tada
zasoljeni i uništeni. Ahmed Džavad, policajac sa sunitskim i šiitskim
rođacima, izgubio je te godine 27 članova porodice, a ipak kaže: "Ranije smo
mogli da odemo u bilo koju provinciju. Sada možemo da poginemo".
Na pitanje da li bi želeo da se vrati neko kao Sadam, odgovora: "Želeo bih.
Vođa koji bi doneo bezbednost? Da, želeo bih to".
Međunarodna organizacija za saštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč
procenila je da je za vreme Sadamove vladavine, koja je trajala skoro 25
godina, nestalo oko 290.000 ljudi.
Sadamova kampanja protiv Kurda na severu Iraka odnela je tokom 80-ih
desetine hiljada života, uključujući i 5.000 ubijenih hemijskim oružjem u
selu Halabdža.
Nedavno su rođaci nekih žrtava marširali šiitskim gradom Nadžaf na jugu
zemlje, zahtevajući kompenzaciju i DNK testove posle pronalaska hiljada tela
u masovnim grobnicama.
Neki vide Sadamovu zaostavštinu i u najnovijim ubistvima. "Šta mislite, ko
postavlja ove automobile bombe? To su sve Sadamovi ljudi. Mislite li da
šiitski sveštenici idu okolo raznoseći sami sebe?", upitao je piljar Kadem
Darviš.
Trgovac Seif al-Zubaidi jedan od onih koji kažu da mu se život popravio od
kada je svrgnut Sadam.
"Šta god da se desi u Iraku, od severa do juga, život je ipak bolji nego pod
Sadamom. Ubio je 10 članova moje porodice '82. Imao sam tada samo 11 meseci,
ali su mi ispričali šta se desilo i to pamtim kao što pamtim svoje ime",
rekao je on. |
| |
| |
|
| |
| Prvi samit o finansijskoj krizi u svetu 15.
novembra |
| |
Prvi samit o finansijskog krizi u svetu održaće se 15. novembra na području
Vašingtona, saopštila je portparolka Bele kuće Dejna Perino .
Dejna Perino je navela da će na samitu učestvovati lideri G20, grupe koja
okuplja sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja i vodeće ekonomije u
razvoju, poput Kine, Indije i Brazila.
 Visoki
američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da će to biti
"prvi u nizu samita" na kome će lideri zemalja G20 razmotriti ekonomske
izazove.
On je rekao da će na samitu biti razmotreni uzroci finansijske krize i
dosadašnji napredak koji je ostvaren u njenom suzbijanju.
Dodao je da će lideri razgovarati i o reformama koje su neophodne da bi se
ubuduće sprečilo ponavljanje krize i naložiti radnim grupama da formulišu
preporuke koje će razmotriti na narednom samitu.
Mesto održavanja još nije izabrano, a dan uoči samita biće održana večera u
Beloj kući, rekao je visoki američki zvaničnik.
U grupi 20 su Nemačka, Kanada, Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija
SAD, Južna Afrika, Saudijska Arabija, Argentina, Australija, Brazil, Kina,
Južna Koreja, Indija, Indonezija, Meksiko, Rusija i Truska, kao i Evropska
unija, koju zastupa predsedavajuća zemlja. Francuska predsedava EU do 31.
decembra.
Samit će se održati 11 dana nakon predsedničkih izbora u SAD i za sada nije
poznato da li će na njemu učestvovati novoizabrani predsednik. |
| |
| |
|
| |
| Rumunija bi mogla da zameni Bugarsku u Južnom
toku |
| |
Moskovski dnevnik "Komersant" piše da bi Rumunija mogla da zameni Bugarsku u
projektu gasovoda Južni tok, zbog ozbiljnih problema.
List navodi da je prošle nedelje šef Gasproma Aleksej Miler pregovarao o
tome sa predstavnicima rumunskih kompanija Transgas i Romgaz.
Želja Gazproma da promeni trasu planiranog gasovoda svedoči o tome da su se
u realizaciji projekta pojavili ozbiljni problemi, piše dnevnik.
Komersant podseća da se Gasprom već dogovorio sa Sofijom, Beogradom i
Budimpeštom oko izgradnje gasovoda, ali navodi da su se u svakom posebnom
slučaju nalazili detalji "koji su ometali jasnu realizaciju sporazuma".
Tako je u Bugarskoj ministar privrede Petar Dimitrov inistirao na pravu
vlasništva Bugarske nad gasovodom po svojoj teritoriji, šemi tranzitnih
tarifa i pravu vlasništva na operatora projekta, piše list.
Dnevik dodaje, pozivajući se na svoj izvor, da vlasti Bugarske i sada
insistiraju da gasovod pripada državi, a da Gasprom želi da ga oformi kao
rusku imovinu.
Slične teškoće, dodaje list, postojale su i u Srbiji i u Mađarskoj. "Očigledno
da osnovna prepreka na putu realizacije Južnog toka nije u nespremnosti na
dogovor vlada istočnoevropskih država, već opšte nepoverenje Evropske unije
prema Rusiji i EU", zaključuje dnevnik.
List navodi da je ubrzo posle rata u Gruziji, EU donela odluku da
diversifikuje isporuke energenata, i da uloži sve napore kako bi realizovala
projekat Nabuko, čime bi energenti iz Kaspijskog mora stizali u Evropu
zaobilazeći Rusiju.
Dnevnik napominje i da su rumunski Transgaz, kao i bugarski Bulgargas
akcioneri projekta Nabuko i dodaje da je zato najverovatnije osnovni cilj
pregovora sa Rumunijom pokušaj da se ubede Bukurešt i Sofija da učestvuju u
Južnom toku, a ne u Nabuko.
Izvor lista u ruskom Ministarstvu za energiju potvrdio je mogućnost da
Bugarsku u projektu zameni Rumunija, ali je odbio da iznese detalje, dok su
u Gaspromu odbili da bilo šta komentarišu.
Komersant još podseća da je najpre Rumunija bila alternativa Srbije, ali da
se uspelo u uklanjanju svih zakonodavnih prepreka između Rusije i Srbije.
Dnevnik još citira analitičara Mihaila Kormečkina iz "East European Gas
Analysis" da je postavljanje gasovoda kroz Rumuniju "ekonomičnije", jer je
put kroz Crno more do Rumunije kraći za 100 kilometara, čime će izgradnja
podvodnog dela biti jeftinija za 12 odsto.
Korčemkin ocenjuje da Gasprom ipak "rumunsku varijantu" koristi samo kao
argument u pregovorima sa Bugarskom. |
| |
| |
|
| |
| Cena barela nafte pala ispod 67 dolara |
| |
Cena barela nafte pala je noćas za više od sedam odsto - na 66,77 dolara čime
je dostigla najniži nivo za 16 meseci uz znake da je usporavanje svetske
privrede smanjilo potražnju.
Vrednost deonica, valuta, robe i nafte pala je dok vlade od Budimpešte do
Buenos Ajresa preduzimaju vanredne mere za spas privrede od najgore
finansijske krize u poslednjih 80 godina.
Cena barela američke sirove nafte pala je za 5,43 odsto i završila na 66,77
dolara. Na Londonskoj berzi barel nafte tipa brent je pojeftinio za 5,20
dolara i košta na 64,52 dolara.
 Nafta
je izgubila više od 50 odsto svoje rekordne cene veće od 147 dolara po
barelu u julu, zato što je finansijska kriza smanjuije potražnju za
energentima u zemljama najvećim potrošačima kao što su SAD i druge
industrijske zemlje.
Organizacija zemalja izvoznika nafte (OPEK) sastaje se u petak u Beču na
vanrednom sastanku koji je prvobitno bio planiran za 18. novembar, ali je
pomeren unapred prošle nedelje kada je cena nafte pala ispod 70 dolara po
barelu.
Smanjenje cene, manja potražnja za naftom i povećanje zaliha vrše pritsak na
ministre OPEK-a da odluče da smanje proizvodnju nafte na sastanku u Beču,
ali oni takođe treba da spreče da njihova odluka dalje ne naškodi već
izudaranoj svetskoj ekonomiji. Još uvek nema saglasnosti oko toga koliko bi
proizvodnja trebalo da se smanji, neki kažu vrlo malo, a neki najmanje
milion barela dnevno.
Analitičari smatraju da čak i znatno smanjenje proizvodnje neće kratkoročno
zaustaviti inerciju opadanja cene nafte za više od 50 odsto. Pored toga može
biti i teško da se privole sve zemlje da sprovode odluku o smanjenju
proizvodnje pošto im je u jeku pada cena potreban sav prihod koji mogu da
dobiju.
Nedostatak discipline u okviru OPEK-a spustio je naftu na ispod 10 dolara po
barelu za vreme azijske ekonomske krize krajem 1990-ih godina.
Predsednik OPEK-a Čakib Kelil je rekao da su zalihe nafte velike i da neke
zemlje članice imaju problema da prodaju svoju naftu, ali da će odluka o
tome koliko smanjiti proizvodnju, biti delikatna.
"Ima viška nafte koje tržište ne može da apsorbuje. Ako odluka ode suviše
daleko, to će uticati na zemlje koje su već pogođene ekonomskom krizom",
rekao je on i dodao da ako se ode u drugom pravcu, proizvođači mogu biti
pogođeni krizom. |
| |
| |
|
| |
| Dvojezična monografija o Tesli |
| |
Muzej Nikole Tesle iz Beograda objavio je dvojezičnu monografiju "Nikola
Tesla. Od Kolorado Springsa do Long Ajlenda", na srpskom i engleskom.
Knjiga u integralnom obliku predstavlja čuveni Teslin "Dnevnik istraživanja
iz Kolorado Springsa", pisan od 1899. do 1900. godine, saopšteno je iz
Muzeja Nikole Tesle.
 Dnevnik
je dopunjen do sada neobjavljenim beleškama koje je Tesla pisao posle
povratka iz Kolorado Springsa, a pre prelaska u novu laboratoriju na Long
Ajlendu, piše u saopštenju.
Podstaknut rezultatima koje je postigao u Kolorado Springsu, Tesla je počeo
da razmišlja o izgradnji velikog predajnika koji bi omogućavao ne samo
prijem radiotelegrafskih signala u celom svetu, već i pogon uređaja većih
snaga.
Krajem 1900. pronašao je finansijera za taj poduhvat i početkom sledeće
godine sklopio sporazum sa Džonom Pierpontom Morganom, jednom od ključnih
ličnosti poslovnog i finansijskog sveta, čije su odluke imale presudan
uticaj na razvoj ekonomije, a posebno elektrifikacije i industrijalizacije u
SAD.
Upravo u to vreme, neposredno pred potpisivanje i nekoliko meseci nakon
potpisivanja sporazuma s Morganom, Tesla je nastavio da sređuje beleške iz
Kolorado Springsa.
Pored toga, u svojoj njujorškoj laboratoriji izvršio je i niz dopunskih
istraživanja i eksperimenata, pripremajući se za grandiozni poduhvat -
izgradnju svetskog komunikacionog sistema na Long Ajlendu koji bi bio
zasnovan na njegovom ogromnom visokonaponskom, varničarskom predajniku iz
Kolorado Springsa.
Te "nove" beleške, gotovo bez izuzetka pisane na memora-ndumu njujorškog
hotela Valdorf-Astorija tokom 1900. i 1901. godine, zajedno s prethodnim
rukopisima iz Kolorado Springsa, daju sveobuhvatniji uvid u sve što je
prethodilo Teslinom životnom projektu koji, na žalost, nikada nije
realizovao, piše u saopštenju.
Materijal predstavljen u monografiji obradio je i priredio dugogodišnji
naučni saradnik Instituta za nuklearna istraživanja "Vinča" Milan Ćirić,
koji je iščitao Tesline rukopise i preveo sve njegove njujorške beleške na
srpski jezik.
Akademik Aleksandar Marinčić propratio je Tesline beleške naučnim i stručnim
komentarima i objašnjenima.
U izradi monografije uče-stvovali su i Ivana Zorić i Olivera Sinadinović, a
urednik izdanja je Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle. |
| |
| |
|
| |
| NASA lansirala sondu Ajbeks |
| |
NASA je prošle nedelje lansirala sondu Ajbeks (IBEX) koja će u naredne dve
godine prikupljati podatke o granicama Sunčevog sistema gde na desetinama
milijardi kilometara od Zemlje počinje interplanetarni prostor.
Ajbeks je težak 462 kilograma i opremljen instrumentima koji mu omogućavaju
da prikuplja slike i napravi kartografiju široke zone turbulencija i
pomešanih magnetnih polja gde se čestice toplog solarnog vetra sudaraju sa
interplanetarnim česticama sa drugih zvezda naše galaksije.
 "Granični
regioni interplanetarnog prostora, često smatrani kao granicom Sunčevog
sistema, jesu od suštinskog značaja jer nas oni štite od većine najopasnijih
galaktičkih zraka", objasnio je Dejvid Mekomas, naučnik iz San Antonija.
"Bez te zone, ti zraci bi prodrli u orbitu Zemlje", ukazuje je taj američki
naučnik.
Jedine informacije kojima naučnici sada raspolažu o granicama Sunčevog
sistema, omogućile su sonde Vojadžer 1 i 2 lansirane 1977.
Nakon što su uspešno nadletele planete Jupiter i Saturn, kao i Uran i Neptun,
te sonde nastavljaju svoju odiseju udaljavajući se postepeno od Sunčevnog
sistema.
Instrumenti koji mere polja, čestice i talase solarnog vetra, nastavljaju da
proučavaju prostor oko sebe. Aparati za merenje talasa plazme su u maju
1993. registrovali krajnje granice Sunčevog sistema, početak heliopauze.
Heliopauza je krajnja granica solarnog vetra i unutar nje se nalazi
heliosfera. Solarni vetar je sastavljen od naelektrisanih atomskih čestica,
uglavnom jona vodonika. Heliopauza se nalazi na nekih 90-120 A.J. od Sunca.
(1 A.J. = 150.000.000 km).
Kamere su davno isključene i jedino što je trenutno u funkciji jeste
ultraljubičasti spektrometar. Ali, kontakt sa sondama će do 2020. biti
izgubljen zato što baterije neće biti u stanju da dovoljno zagrevaju
instrumente kako bi oni dobro funkcionisali. |
| |
| |
|
| |
| Žene češće pred računarom nego sa partnerom |
| |
Žene u SAD provode gotovo tri puta više vremena pred kompjuterom na radnom
mestu nego sa svojim ljubavnim partnerom, navodi se u jednom istraživanju.
U anketi za kompaniju Haris interaktiv sprovedenoj među 2.600 žena, navodi
se da one dnevno provedu 9,3 sata ispred računara a 3,6 sati u društvu
partnera. Na svakih deset žena, četiri provode više vremena uz kompjuter
nego sa porodicom.
Gotovo dve trećine ispitanica češće sede pred kompjuterom nego što obilaze
butike, izlaze u provod ili odlaze u teretanu.
Podaci istraživanja se donekle mogu objasniti time što Amerikanke rade u
proseku 8,2 sata dnevno, što je više nego što "potroše" na spavanje (7,6
sati), podatak je američkog zavoda za statistiku.
Ipak, samo je svaka peta žena izrazila želju da više vremena provodi sa
svojim partnerom nego uz računar. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
