|
|
Broj 1175, 31. oktobar 2008.
| Kvin i Pol Rodžers potpuno osvojili
Beogradsku arenu |
| |
Britanska grupa "Kvin" (Queen) u kojoj, umesto preminulog Fredija Merkjurija
(Freddie Mercury) peva Pol Rodžers (Paul Rodgers), odsvirala je u sredu
uveče u Beogradskoj areni trijumfalni koncert, dug 140 minuta - uz
maksimalnu podršku publike.
"Kvin i Pol Rodžers" - što je zvaničan naziv saradnje legendarne britanske
grupe s bivšim pevačem grupa "Bed kompani" (Bad Company) i "Fri" (Free) -
privukli su u Beogradsku arenu najmanje 10.000 posetilaca i pružili im rok
spektakl koji će se dugo pamtiti i po stvorenoj atmosferi i po
profesionalizmu organizacije.
Koncert je počeo na vreme, u 21 sat, ispuštanjem magle iz otvora bine.
Usledila je grmljavina; kroz svemir na kompozitnom video bimu opalile su
munje, a nakon nekoliko minuta digitalne animacije koja je dočaravala let
kroz svemir, začuli su se rifovi pesme "Hammer To Fall" u izvođenju
gitariste Brajana Meja, koji je uz Merkjurija takođe bio zaštitni znak
originalne postave "Kvina".
Usledio je "miks" najvećih hitova "Kvina", pesama sa povratničkog albuma
"Cosmos Rocks" (2008) na kome peva Rodžers, kao i Rodžersovih pesama iz
vremena grupa "Fri" i "Bed kompani".
 Samom
Merkjuriju bila je posvećen megahit "Bohemian Rhapsody", koji je izveden
pred kraj zvaničnog dela koncerta. Tokom ove kompozicije, bend je svirao uz
koncertni snimak Merkjurijevog glasa, pa je gotovo stvoren utisak da je
preminuli pevač još među živima.
Kao pevač i frontmen "Kvina", Rodžers se pokazao kao dostojna zamena za
Merkjurija - kome je u mladosti bio pevačka inspiracija - ali je sve vreme
uspevao da ostane svoj, to jest nije zvučao kao njegova imitacija ili
karikatura.
Kao vrhunski šoumeni su se pokazali i ostali članovi "Kvina", koji su deo
koncerta odsvirali sa platforme koja je bila uronjena u publiku do polovine
partera.
Odatle je Mej sa barske stolice odsvirao omiljenu Merkjurijevu pesmu "Love
Of My Life", a bubnjar Rodžer Tejlor (Roger Taylor) je pored ostalog pokazao
da svojim palicama ume da svira po žicama basa, pa su on i basista na taj
način zajedno odsvirali teme za hitove "Under Pressure" i "Another One Bites
The Dust".
Tejlor je takođe, svirajući bubnjeve, otpevao dve pesme: "I'm In Love With
My Car" i ogromni "Kvinov" hit "A Kind Of Magic", koji je u originalu pevao
Merkjuri.
 Sa
publikom je najviše komunicirao Brajan Mej. Nakon što je u jednom trenutku
od zaglušujućeg klicanja zapušio uši, izjavio je: "Ja sam bez reči, jer nije
znao šta da očekujem u Beogradu", a najavljujući pesmu "39" - tokom čijeg
izvođenja je korišćena harmonika dugmetara - u šali je rekao "Ovo je stara
srpska folk pesma".
"Kvin" i Rodžers su izveli većinu "Kvinovih" hitova poput "I Want It All",
"Another One Bites The Dust", "I Want To Break Free", "Radio Ga Ga", "Fat
Bottomed Girls", "Crazy Little Thing Called Love", "The Show Must Go On", a
bis su završili sa navijačkim "We Will Rock You" i "Nje Are The Ćampions".
Tokom izvođenja poslednje dve pesme, kao i "Radio Ga Ga", čitava sala je
uniformno mahala rukama. |
| |
| |
|
| |
| Misaoni šlemovi |
| |
Slika vojnika koji vičući jedni na druge izdaju naređenja pripada 20. veku.
Upravo zbog toga je Američka armija odvojila četiri miliona dolara za
projekat "misaonih šlemova" koji bi prenosili tihe moždane talase u cilju
bezbedne komunikacije među vojnicima. U krajnjoj liniji, armija se nada da
će ovaj projekat "dovesti do direktne mentalne kontrole vojnih sistema
isključivo pomoću misli".
 Ovo
je moglo da vam zvuči ludo do pre samo nekoliko godina. Danas, međutim,
napredak u oblasti kompjuterske tehnologije i boljeg razumevanja načina na
koji funkcioniše mozak zaokuplja pažnju naučnika koji su u stalnoj potrazi
za jasnim nervnim karakteristikama koje sinu u mozgu kada neka osoba
razgovara sama sa sobom.
Prvobitna ideja vojske bila je da te moždane talase uhvati neverovatno
sofisticiranim softverom koji ih zatim prevodi u zvučne radio-poruke ostalim
vojnicima na terenu.
"Bilo bi to isto što i radio, ali bez mikrofona", kaže dr Elmar Šmajser,
naučnik armije koji se bavi proučavanjem nervnog sistema i nadgleda ovaj
program. "S obzirom na to da su vojnici obučeni da komuniciraju čistim,
jasnim jezikom u vidu formula."
Ljubitelji filmova B-produkcije sećaju se da je Klint Istvud koristio sličnu
tehnologiju "kompjuterskog interfejsa povezanog sa mozgom" u filmu "Fajerfoks"
iz 1982. namenjenog za sovjetski borbeni avion čije su naoružanje
kontrolisale misli pilota. (Klint jer, naravno, bio poslat da ukrade avion.)
Ovo nije daleko od stvarnosti, kao što bi mnogi od vas mislili: video-igrice
željno očekuju komercijalizaciju sirove verzije tehnologije moždanih talasa,
koju po ceni od 299 dolara kompanija "Emotiv sistems" iz San Franciska treba
da izbaci na tržište u leto 2009.
Ipak, armija nije u stanju da napravi takav napredak kao što je to slučaj sa
igricama. Vojni daleko savršeniji sistem možda je deceniju ili čak i dve
daleko od realnosti, a da ne govorimo o primeni. Petogodišnji ugovor koji je
prošlog meseca potpisan sa udruženjem naučnika sa Univerziteta Kalifornija u
Irvinu, Karnegi Melon univerzitetom i Univerzitetom Merilend, ima za cilj da
"dekodira aktivnost moždanih mreža" tako da vojnik radio-komande može da
prenese jednom ili brojnim kolegama samo na osnovu razmišljanja o nekoj
poruci koju želi da prenese.
U početku, primaoci će najverovatnije čuti transmisiju koju prenosi glas
robota preko slušalica. Međutim, naučnici se nadaju da će na kraju uspeti da
obezbede verziju u kojoj se naređenja prenose glasom govornika, ukazuje na
rastojanje govornika i pravac iz koga poruka dolazi do primaoca.
 "Kada
bude ostvarena mogućnost komunikacije sa vojnikom koji ne pokazuje nikakvu
otvorenu reakciju niti pokret biće to od neprocenjivog značaja kako za samo
ratište tako i za smanjivanje broja žrtava u toku same borbe", saopšteno je
iz armije u prošlogodišnjem zahtevu za potpisivanje ugovora. "Na ovaj način
bila bi primenjena revolucionarna tehnologija za tihu komunikaciju i
orijentaciju koja je inherentno imuna na spoljne zvuke i svetlo."
Osnovni izazov predstavljaće razvijanje softvera koji bi mogao da odabere
moždane talase povezane sa govorom koje prikuplja 128 senzora koji će biti
postavljeni unutar kacige. Ovi senzori otkrivaju električno punjenje iz
minuta u minut koje generišu putanje nerava u mozgu kada počne razmišljanje.
Senzori će generisati elektroencefalogram (EEG) - zbunjujući zapis na
kompjuterskom monitoru - koji će naučnici proučavati da bi pronašli one od
vitalnog značaja za komunikaciju.
"Mislimo da ćemo moći da 'obučimo' kompjuter da razume zapise do mere koja
će omogućavati da pročita komande koje vaš mozak izdaje ustima i usnama",
kaže Šmajser. Nažalost, nije reč o pronalaženju jednog pravog zapisa
krivulje. "Ne postoji zlatni neuron koji govori", kaže on.
Doktor Majk Džmura sa kalifornijskog Univerziteta Irvin, vodeći naučnik na
ovom projektu, kaže da je njegov zadatak sličan pronalaženju pravih niti na
tanjiru prepunom paste. "Treba da odaberete relevantne delove špageta",
objašnjava on, "a nekada ih treba pokidati i ponovo spojiti sa nekim drugim".
Ali sa mogućnostima kompjutera koje se konstantno povećavaju sve ovo može da
se obavi u realnom vremenu, tvrdi dr Džmura. Korisnici će takođe biti
obučeni da razmišljaju naglas.
"Kako nekoga da naučimo da razmišlja u sebi na način koji daje veoma jak
signal u EEG-u koji omogućava i očitavanje bez obzira na buku u pozadini?",
pita se Džmura. Na kraju krajeva, s obzirom na to da svaka osoba ima
drugačiji EEG, oni ljudi koji budu koristili "misaone kacige" moraće da budu
obučeni tako da kompjuteri koji presreću njihove neizrečene komande
prepoznaju jedinstvene mentalne šablone svakog korisnika.
Oba naučnika preventivno negiraju očekivane optužbe na račun toga što se
bave umovima vojnika. "Mnogi žice koje vire iz glava tumače kao neku vrstu
čitanja misli", kaže dr Džmura. "Međutim, nema načina da se tamo dopre",
tvrdi Šmajser. "Ne samo da treba da imate volju, već s obzirom na to da je
vaš mozak jedinstven, treba da obučite sistem da čita vaše misli. Zato je
nemoguće da učinite ma šta protiv nečije volje i bez aktivne i stalne
saradnje."
I, naravno, nemojte da previdite potencijalne civilne pogodnosti. "Koliko
često su vam zasmetali ljudi koji urlaju u svoje mobilne telefone?", pita
Šmajser. "Šta bi bilo kada biste umesto toga komunicirali putem misli i oko
sebe širili blaženu tišinu?" Sve ovo zvuči kao da bi jedan od ovih retkih
delova budžeta američke vojske mogli da podrže čak i pacifisti. |
| |
| S. Stijović |
|
| |
| Ploče koje su promenile svet |
| |
U knjizi "1001 album koji moraš da čuješ pre nego što umreš" pobrojane su sve
najznačajnije ploče u istoriji popularne muzike - od 1955. godine i Frenka
Sinatre do 2007. godine i londonskog sastava "Klaksons"
 Šta
moramo da uradimo do kraja života? U poplavi raznih lista saznali smo koju
to 1001 stvar moramo da uradimo pre nego što umremo, 1001 stvar koju bi
trebalo da sprovedemo pre nego što damo otkaz, isto toliko pre nego što
započnemo dijetu, pre nego što odemo u krevet, ali i 1001 stvar koju nikako
ne bismo trebali da uradimo u avionu. Posle svih ovih "obaveza" stigla je
još jedna - slušati muziku!
Izdavačka kuća "Filip Višnjić", koja se ovih dana predstavlja i na
Beogradskom sajmu knjiga, nedavno je objavila vrlo interesantnu knjigu koja
nam predočava koje su to ploče promenile svet. Knjiga "1001 album koji moraš
da čuješ pre nego što umreš", koju su priredili Majkl Lajdon i Robert Dimeri,
svojevrsna je lektira popularne muzike. Sve najznačajnije ploče su tu, počev
od 1955. godine i Frenka Sinatre do 2007. godine i londonskog sastava "Klaksons".
Ova, kako piše na koricama knjige, ultimativna kolekcija najboljih albuma
svih vremena odaje poštu velikanima muzike, ali i bogatstvu žanrova -
rokenrolu, popu, džezu, panku, soulu, fanku, disko i eksperimentalnoj i dens
muzici, hiphopu...
 Gotovo
stotinu saradnika radilo je na ovoj opširnoj knjizi od skoro 1.000 strana,
za koju je predgovor napisao Majkl Lajdon, osnivač i urednik magazina "Rolingstoun",
a glavni urednik je Robert Dimeri, koji je sarađivao na scenariju za film
"24 Hour Party People", a radio je i za časopise "Tajm aut" i "Vog".
"Nedeljama i mesecima istražujemo album, uvek nanovo otkrivajući skrivene
lepote svakim novim slušanjem. Mi plešemo, vozimo, svađamo se, smejemo i
vodimo ljubav sa albumima, njihova muzika nam obuzima duše i ostavlja duboke
tragove u našem životu", objašnjava u predgovoru Lajdon.
Po mišljenju Roberta Dimerija, albumi su saundtrek naših života.
"Ova knjiga", piše Dimeri, "na uzbudljiv način prati uspone i padove
muzičkih ukusa u poslednjih 50 godina, ali i predočava neverovatnu količinu
fascinantnih informacija o nastanku ploča. Saznaćete ko je odložio
objavljivanje albuma u znak poštovanja prema ubijenom predsedniku SAD Džonu
Kenediju, koje 'povrće' svira Pol Makartni, koje teme opsedaju Martina Gora
iz 'Dipeš moda', kako Džej Kej pokreće ljude na ples ali ih istovremeno i
tera da misle, zašto su letele pepeljare u studiju u Memfisu…"
Za početke popularne muzike vezuju se i razne stvari - Fidel Kastro je
postao predsednik Kube, Havaji su postali 50. država SAD, lansiran je prvi
satelit, napravljen je hula-hop, a Frenk Sinatra je objavio ploču "In the
Njee small Hours" posle raskida sa Avom Gardner, dok je Elvis Prisli snimio
istoimenu ploču.
 Šezdesetih
je ubijen Kenedi, Armstrong je bio prvi čovek na Mesecu, na Kubi je počela
nuklearna kriza, u prodaji su se pojavile antibebi pilule, ali slušali su se
Madi Voters, Sten Gec, "Bitlsi", Bob Dilan, Sem Kuk, Džejms Braun, Solomon
Burk, Dasti Springfild, Otis Reding, "Bič bojsi", "Hu", Sajmon i Garfankl,
Nina Simon, "Krim", "Pink flojd", "Velvet andergraund", "Dorsi", Areta
Frenklin, Leonard Koen, Džoni Keš, Kaetano Veloso, Van Morison, "Led cepelin",
"Sly & the Family Stone"…
U sedamdesetim američka vojska napustila je Vijetnam, Nikson je podneo
ostavku zbog Votergejt afere, rođena je prva beba iz epruvete... A muzika?
Izdvajaju se "Dip parpl", "Bi džiz", Elton Džon, Džoni Mičel, Dženis Džoplin,
Dejvid Bouvi, Lu Rid, Stivi Vonder, "Roksi mjuzik", Al Grin, Bob Marli, "Kraftverk",
"Kvin", Brus Springstin, "Earth, Njind and Fire", "Igls", ABBA, "Ramonsi", "Kleš",
"Toking heds", Elvis Kostelo, "Seks pistols", "Džem", "Dajer strejts",
AC/DC, "Polis", "Džoj divižn"…
Tokom osamdesetih osnovan je MTV, održan Live Aid, srušen je Berlinski zid,
a "dogodili" su se i "Kjur", "Motorhed", "Ajron mejden", "Pritenders", "Simpl
majnds", "Djuran Djuran", "Juritmiks", "Stajl kaunsil", Tina Tarner je
snimila "Private Dancer", a Džordž Majkl "Faith". Šta tek reći za "Smitse" "Dipeš
mod", "Guns'n'Roses", "Pet šop bojs", U2, R.E.M, "Pablik enemi"…
Devedesete su obeležili kraj aparthejda u Južnoj Africi, invazija iračkih
trupa na Kuvajt, rođenje klonirane ovce Doli, osnivanje pretraživača Gugla,
ali i "Hepi mandejs", Šinejd O' Konor, "Sonik jut", "Red hot čili pepers", "Prajml
skrim", Nik Kejv, "Smešing pamkins", "Džamirokvaj", "Blur", "Prodidži",
Tupak Šakur, "Rejdiohed", "Menik strit pričers"...
U novom milenijumu desila se invazija na Irak, predstavljena je nova valuta
evro, lansiran je aj-pod, a sjajnu muziku prave Bebel Žilberto, Erika Badu,
"Gorilaz", "Vajt strajps", Džej Zi, Nora Džons, "Franc Ferdinand", "Arktik
mankis"…
Zašto su "Rolingstonsi" i njihova istoimena ploča za istoriju roka bili
podjednako značajni kao i momenat kada je Džon Lenon upoznao Pola Makartnija
ili kada je "Nirvana" srušila Majkla Džeksona sa prvog mesta top liste;
zašto je Džimi Hendriks, kada je objavio debi album "Are you Experienced"
1967. godine, rekao: "Pustite me da živim svoj život kako hoću"; kako je
Marvin Gej na ploči "Njhatžs Going on"tragediju pretvorio u trijumf i
izvršio revoluciju soul muzike; koliki je talenat Prinsa na ploči "1999";
zašto je album Majkla Džeksona "Off the Njall" genijalan; ili zašto je
Madonina ploča "Like a Prayer" iz 1989. remek-delo i najspektakularniji pop
album još od ploče "Revolver"; otkud to da je "Nirvanin" album "Nevermind"
najznačajniji rok album devedesetih; šta su "Oejzis" pokazali sa pločom
"Definitely Maybe"; zašto je kompakt disk "Parachutes" sastava "Koldplej"
veseo, nežan, siguran, stidljiv, upečatljiv…, samo su neka od pitanja na
koja ova knjiga odgovara. |
| |
| J. Koprivica |
|
| |
| Nevolje koje prate zemljotrese |
| |
Zemljotres razorne jačine koji bi pogodio Tokio primorao bi milione ljudi da
pokušaju da se peške vrate kući, a putovanje bi im znatno otežao nedostatak
javnih toaleta, piše u vladinom izveštaju objavljenom ove nedelje.
U toaletima u mnogim delovima Tokija za 24 sata posle takve katastrofe
nestalo bi papira, piše list Sankei u današnjem broju u kojem izveštaj vlade
donosi pod naslovom "820.000 VC izbeglica".
Mreža javnog transporta bi u slučaju jakog potresa sigurno prestala da
funkcioniše, nestalo bi vode, a zbog toga bi većina javnih toaleta brzo
postala neupotrebljiva, kaže se u izveštaju vladine komisije za sprečavanje
katastrofa.
 "Najveći
problem za one koji su preživeli zemljotres u Kobeu nije bila odeća, već
nedostatak toaleta", navela je komisija podsećajući na potres 1995. u gradu
na zapadu zemlje, u kojem je poginulo više od 6.400 ljudi.
Osobe koje rade ili uče u najgušće naseljenim centralnim delovima Tokija
imaće na raspolaganju manje od polovine potrebnih toaleta, upozoravaju
eksperti i apeluju na poslodavce da imaju u rezervi priručne toalete.
Jedan ekspert pojedincima savetuje da je najbolje da imaju ličnu opremu za
svaki slučaj, piše Sankei.
"Čak i ako imate samo plastičnu kesu i paket papirnih maramica, razlika je
ogromna", rekao je on.
Komisija je proračun izradila na osnovu pretpostavke da bi Tokio mogao da
pogodi zemljotres jačine 7,3 stepena Rihterove skale - što seizmolozi
smatraju mogućim.
U tom slučaju, život bi moglo da izgubi do 11.000 ljudi, a sedam miliona da
ih ostane bez domova.
Japan je zemlja koju najčešće na svetu pogađaju zemljotresi, sa 20 odsto
svih potresa jačih od šest stepeni. |
| |
| |
|
| |
| Rodžeru Muru francusko odlikovanje |
| |
Britanski glumac Rodžer Mur (Roger Moore) odlikovan je francuskim Ordenom
viteza Reda umetnosti i književnosti, jednim od najviših priznanja koje
dodeljuje Francuska.
 Mur
(81) koji je u sedam filmova igrao igrao Džejmsa (James) Bonda, izjavio je
na svečanosti u Parizu da mu je to priznanje "važnije nego da je dobio
Oskara".
Francuska ministarka kulture Kristin (Christine) Albanel je izjavila da
odlikuje "pravu legendu malog i velikog ekrana, glumca koji je igrao
galeriju likova koji su ostali u kolektivnom sećanju Francuza i publike
širom sveta". |
| |
| |
|
| |
| Britni Spirs ostaje pod starateljstvom oca,
odlučio sud |
| |
Američka pop-pevačica Britni Spirs (Britney Spears) i njena imovina ostaće pod
starateljstvom njenog oca, odlučio je sud u Los Anđelesu, prenose novinske
agencije.
 Takvu
odluku sud donosi u slučajevima kada proceni da punoletna osoba nije u
stanju da se brine o sebi.
Sud je 1. februara ove godine stavio 26-godišnju Britni Spirs pod
starateljstvo oca pošto je primljena na psihijatrijsko odeljenje jedne
bolnice. Advokat pevačice, Samjuel Ingam (Samuel Ingham) izjavio je da se
njegova klijentkinja ne protivi produženju starateljstva koje će trajati do
nove odluke suda. |
| |
| |
|
| |
| Slavni koji najviše zarađuju iako nisu živi |
| |
Elvis Prisli (Presley), tvorac Snupija Čarli Šulc (Charlie Schultz) i
australijski glumac Hit Ledžer (Heath Ledger) su slavne ličnosti koje su,
iako pokojne, prošle godine zaradile najviše para.
Po magazinu Forbs (Forbes), Elvis Prisli je, 31 godinu posle smrti, u 2007.
zaradio 52 miliona dolara, što je znatno više od živih muzičkih zvezda kao
što su Džastin Timberlejk (Justin Timberlake) (44 miliona) i Madona
(Madonna) (40 miliona).
Šulc, kreator Snupija i Čarlija Brauna, koji je umro 2000. doneo je prošle
godine svojim naslednicima 33 miliona dolara.
Hit Ledžer, koji je početkom 2008. umro u 29. godini od prevelike doze
lekova, po podacima Forbsa zaradio je 20 miliona dolara, zahvaljujući ulozi
Džokera u filmu o Betmenu "Mračni vitez". |
| |
| |
|
| |
| Majk Nikols stopama Kurosave |
| |
Američki sineasta Majk Nikols (Mike Nićols) režiraće rimejk filma "Između neba
i pakla" japanskog kolege Akire Kurosave.
Scenario za film, čiji će producent biti Skot Rudin (Scott), napisao je
Dejvid Mamet (David), objavljuje danas list Varajeti (Variety).
Sastav glumačke ekipe biće naknadno saopšten.
U Holivudu je snimljeno nekoliko rimejkova Kurosavinih filmova, među kojima
su nove verzije ostvarenja "Sedam samuraja" i "Rašomon". Stiven Spilberg
(Steven Spielberg) priprema rimejk Kurosavinog filma "Živeti". |
| |
| |
|
| |
| Možda se priprema rimejk serije "Melrouz
plejs" |
| |
Posle uspeha rimejka serije "Beverli Hils 90210", mreža SiDablju (CW)
razmišlja o nastavku popularne serije "Melrouz plejs".
SiDablju i Si-Bi-Es paramaunt netvork televižn (CBC Paramount Netnjork
Television) razmatraju da li da pripreme rimejk "Melrouz plejsa" za sezonu
2009-2010.
"Melrouz plejs" se na televiziji Foks (Fox) prikazivao između 1992. i 1999,
a u priči lociranoj u Los Anđelesu, igrali su Heder Loklir (Heather
Locklear), Kortni Torn-Smit (Courtney Thorne-Smith) i Marša Kros (Marcia
Cross). |
| |
| |
|
| |
| Dauni, Favro i u Osvetnicima studija Marvel |
| |
Tandem iz "Ajronmena" - Robert Dauni mlađi (Downey) i Džon Favro (Jon Favreau)
- sarađivaće i na snimanju akcionog filma "Osvetnici" studija Marvel.
Kako prenosi Holivud riporter (Hollynjood Reporter), ekipi će se pridružiti
i Don Čidl (Cheadle) koji je nedavno potpisao ugovor za ulogu u nastavku "Ajronmena".
Dauni je sklopio ugovor sa studiom Marvel za ulogu u četiri filma: tri "Ajronmena"
i "Osvetnicima". |
| |
| |
|
| |
| Kolin Fert i Džulijana Mur u filmu "A Single
Man" |
| |
Glumci Kolin Fert (Colin Firth) i Džulijana Mur (Julianne Moore) igraće u
drami "A Single Man", u nezavisnoj produkciji.
Film će sineasti Tomu Fordu biti rediteljski debi, a snimanje će početi
iduće nedelje, prenosi list Varajeti (Variety).
"A Single Man", čiji su scenario napisali Ford i Dejvid Sirs (David Scearce),
govori o britanskom profesoru koji posle ljubavne veze od 16 godina ostaje
bez životne partnerke. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
