|
|
Broj 1175, 31. oktobar 2008.
| Amerikanci protiv jačanja uloge predsednika |
| |
Bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora, Amerikanci se generalno
snažno protive davanju većih ovlašćenja šefu države na uštrb sudske vlasti i
moći Kongresa, čak i ako bi to bilo opravdano potrebama ekonomije i jačanja
nacionalne bezbednosti.
Istraživanje Nacionalnog ustavnog centra koje je rađeno za agenciju
Asošijeted pres pokazalo je da ljudi imaju određeni strah prema prevelikom
uticaju vlasti što je, kako tumače autori studije, dobrim delom posledica
višegodišnje vladavine i politike predsednika Džordža Buša.
 "Jasno
je da postoji zabrinutost u vezi sa izvršnom vlašću i ravnotežom vlasti,
koja se ispoljava na različite načine", kaže predsednik Nacionalnog ustavnog
centra iz Filadelfije Džozef Torsela.
Istraživanje je potvrdilo već duže vreme prisutni skepticizam prema jačanju
predsedničkih funkcija što je, kako se ocenjuje, posledica aktuelnih
dešavanja.
Rejting predsednika Buša ali i Kongresa, pokazalo je istraživanje, na
rekordno je niskom nivou.
Zanimljivo da je popularnost Kongresa čak na nižem nivou od popularnosti
predsednika. Ako bi trebalo da se opredele, Amerikanci su spremniji da veća
ovlašćenja daju predsedniku nego Kongresu.
Većina je ipak za očuvanje ravnoteže "svetog trojstva bez Boga", odnosno
zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Dve trećine stanovnika SAD protivi se
narušavanju tog balansa jačanjem uloge predsednika.
Kada je bilo postavljeno pitanje religijskih udruženja, velika većina
ispitanika je rekla da Vlada treba da pomaže te organizacije, posebno kada
je u pitanju socijalna pomoć.
Ta podrška, međutim, opada u slučaju kada verske organizacije kroz
dobrotvorni rad i pomoć pokušavaju da promovišu i svoja verska ubeđenja.
Amerikanci su takođe gotovo izričito protiv oduzimanja privatne imovine, čak
i kada bi za tako nešto bili adekvatno obeštećeni ili kada bi to otvorilo
mogućnost stvaranja novih poslova u lokalnim zajednicama.
Oni smatraju da je pravo na posedovanje privatne imovine, inače
zagarantovano Ustavom, jednako važno kao i sloboda govora i slobodnog
verskog izjašnjavanja.
Takozvani Peti amandman daje pravo vlasti da oduzme privatnu imovinu u
izuzetnim slučajevima, uz obaveznu kompenzaciju.
Vrhovni sud je 2005. godine izglasao sa pet prema četiri da vlada ima pravo
da oduzme imovinu, čak iako se vlasnici te imovine tome protive, ukoliko je
to motivisano ekonomskim razvojem i javnim interesom.
Anketa Nacionalnog ustavnog centra sprovedena je na uzorku od 1.000
ispitanika širom SAD. Anketa je urađena telefonom, a mogućnost statističke
greške je plus-minus 3,1 odsto, navodi se u izveštaju AP-a. |
| |
| |
|
| |
| Šta sa starim mobilnim telefonom |
| |
U svetu svake godine, kako se procenjuje, oko 100 miliona mobilnih telefona
prestane da se koristiti jer ih vlasnici zamene novim, boljim modelima.
Neki od ovih starih telefona završe zaboravljeni u fijokama, drugi, pak, u
đubretu, što je loše po okolinu, jer teški metali iz njihovih baterija mogu
da iscure i zagade ekosisteme. Prema podacima američke državne agencije za
zaštitu okoline, u SAD se samo oko deset odsto odbačenih mobilnih telefona
reciklira i ponovno koristi iako mnoge prodavnice elektronske opreme imaju
kutije u koje se mogu odložiti stari mobilni telefoni, kompjuteri i slicni
uređaji.
 Jedna
firma pod imenom Grinfon.com čak i plaća ljudima da im pošalju telefone koje
više ne koriste, a potom posadi stablo za svaki telefon koji primi.
Što se dalje događa s ovim telefonima? Oni završavaju u rukama kompanija
poput one iz Čikaga, koja "preradi" preko 90 tona mobilnih telefona godišnje.
Najpre se vade baterije iz telefona, a potom telefoni smrskaju u male komade,
koji se dalje tope. Ono što na kraju ostaje je mešavina metala, te plastični
delovi, staklo i druge nečistoće.
Potom se mešavina metala šalje drugim firmama za reciklažu, koje iz nje mogu
da izvuku dragoceni bakar i aluminijum, pa čak i malo zlata. Ti se
materijali koriste za proizvodnju novih elektroničkih uređaja.
Prema jednom globalnom istraživanju obavljenom za Nokiju, najvećeg svetskog
proizvođača mobilnih telefona, samo tri odsto vlasnika reciklira svoje
aparate iako većina u kući ima stare modele koje više ne želi.
Istraživanje se temelji na razgovorima s 6.500 ljudi u 13 zemalja,
uključujući Finsku, Nemačku, Italiju, Rusiju, Švedsku, Veliku Britaniju,
Ujedinjene Arapske Emirate, Sedinjene Američke Države, Nigeriju, Indiju,
Kinu, Indoneziju i Brazil.
Tri od četiri ispitanika su izjavila da ni ne razmišljaju o recikliranju
svojih starih mobilnih telefona, a gotovo polovina nije uopšte bila svesna
da ta mogućnost postoji.
Stručnjaci su izračunali da kada bi svaka od tri milijarde osoba širom sveta
koje poseduju mobilni telefon vratila samo jedan uređaj koji više ne koristi,
dobilo bi se 240.000 tona sirovog materijala.
Istraživanje je takođe pokazalo da je većina ljudi dosad posedovala odnosno
promenila oko pet modela mobilnih telefona.
Međutim, čak 74 oodsto ispitanika je izjavilo da ne razmišlja o recikliranju
telefona, usprkos činjenici da otprilike jednak broj, njih 72 odsto, smatra
da je recikliranje izuzetno važno za očuvanje prirodne sredine.
Jedan od glavnih razloga zašto tako mali broj ljudi reciklira stare mobilne
uređaje je taj što jednostavno ne znaju da je to moguće. A oni koji to znaju,
ne znaju kako ni gde to da učine.
Samo Nokia ima lokacije za skupljanje starih aparata u 85 zemalja. Svako
može da ostavi svoj stari uređaj u prodajnim prostorima Nokie i gotovo 5.000
Nokijinih centara.
Ko želi da dozna lokaciju najbližeg mesta za skupljanje neželjenih starih
mobilnih telefona, to može da učini na adresi www.nokia.com/njerecyle. |
| |
| |
|
| |
| Italija dobila nove siromahe |
| |
Sa plastičnom kesom u ruci Italijan Stefano, koji u strahu da ga ne prepoznaju
ne želi da kaže prezime, stoji u redu sa stotinama "sabraće" i čeka da
dobije namirnice koje više nije u stanju da kupi.
Taj 43-trogodišnji prodavac, koji pomaže roditelje penzionere, poslednjih
sedam meseci dolazi u dobrotvornu ustanovu Pane Kvotifiano u Milanu i odatle
nosi kući hleb, mleko, voće, povrće i druge prehrambene proizvode.
Dobrotvorne organizacije u Italiji, u kojoj je prema podacima Svetske banke
bruto nacionalni prihod po stanovniku lane bio 33.540 dolara, upozoravaju da
raste broj ljudi, zaposlenih i penzionera, koji traže pomoć. Zovu ih novim
siromasima.
Italija je, kako navodi Rojters, na ivici recesije bila i pre dvocifrenog
skoka cena hrane i poslednjih potresa u sklopu svetske finansijske krize.
"Stvari postaju sve gore. Sa rastom cena, šta osim ovoga mogu da uradim. Ne
mogu da kradem", kaže Stefano, koji zarađuje par stotina evra mesečno i
dodaje da i mala pomoć znači.
Koliko se tačno ljudi priključuje redovima za hranu, teško je reći, ali
humanitarci tvrde da ih je sve više jer su ekonomsko usporavanje i visoke
cene mnogima sa malim prihodima ili bez posla napravili velike probleme.
"To ne treba ignorisati i verovatno će ih biti još više. To su ljudi koji
imaju dom i do pre nekog vremena su bili iznad granice siromaštva. Ali, pali
su ispod te granice", kaže Marina Nava iz dobrotvornog centra Opera San
Frančesko koji nudi besplatne obroke.
Zvanično, bez posla je 6,8 odsto radno aktivnih ali dobrotvorna ustanova
katoličke crkve Karitas procenjuje da je 13 odsto od 58 miliona Italijana
siromašno i da živi sa manje od 500-600 evra mesečno, ili sa manje od pola
prosečne zarade.
U izveštaju Karitasa ukazuje se i na one na ivici siromaštva, one čija
mesečena primanja prelaze granicu za samo 10-15 evra.
Treća po snazi ekonomija zone evra već godinama ima slabe performanse i više
od ostalih iz zone pati zbog skupe nafte, jakog evra i globalnog usporavanja.
Uz to, statisitke pokazuju da Italija postaje sve starija i sve siromašnija.
Inflacija u Italiji je iznad proseka u zoni evra a potrošači su još na udaru
poskupljenja za koje proizvođači tvrde da su nezibežna zbog skoka cena
sirovina. Tako je cena testenina (paste) u septembru bila gotovo 25
procenata viša nego godinu dana ranije.
U međuvremenu je vlada objavila da će garantovati štednju do 103.000 evra
ali nije preduzela ništa da pomogne onima sa niskim prihodima.
Na skok broja ljudi koji traže pomoć u hrani, nakon "samo" rasta u poslednje
dve godine, upozoravaju i iz Banke Alimentare koja distribuiše namirnice
dobrotvornim ustanovama a one je potom dele siromasima.
Pane Kvotidiano dnevno za dve hiljade ljudi svih starosnih grupa spremi
prehrambene proizvode čija je hranljiva vrednost 2.500 kalorija.
U poslednjih godinu dana broj korisnika povećan je više od 30 odsto, kažu u
toj ustanovi i dodaju da im je pre oko godinu i po dana svakodnevno dolazilo
80 a danas oko 350 Italijana.
Jedna od svakodnevnih je i Marija Piacere, penzionerka koja živi sa oko 800
evra mesečno. "Plaćam gas i struju, stanarinu i gorivo za auto. Malo mi
ostaje za sve ostalo", kaže ona.
"Ne dolazim ovde rado ali nemam izbora", kaže lepo obučena 28-godišnja
studentkinja koja ne želi da joj se zna ime i dodaje da nikada nije ni
pomislila da će tu dolaziti ali da mora nešto da prištedi. |
| |
| |
|
| |
| Premijera novog Bonda |
| |
Novi film o Džejmsu Bondusa Danijelom Krejgomu glavnoj ulozi, "Zrno utehe",
premijerno je u sredu prikazan u Londonu.
Objavljujemo zanimljivosti o filmovima o slavnom špijunu, snimljenim prema
romanima Ijana Fleminga.
KO JE TUMAČIO BONDA?
 -
Danijel Krejg je igrao u dva filma o tajnom agentu: "Kazino Rojal" i "Zrno
utehe". Krejg (40) je prvi glumac u toj ulozi koji se rodio nakon što je
Fleming napisao prvi roman o agentu 007.
- Prvi Bond bio je Šon Koneri koji danas ima 78 godina. Igrao je u šest
filmova o tajnom agentu kao i u nezvaničnom "Nikada ne reci nikad" iz 1983.
- Džordž Lejzenbi, sportista i glumac, pobedio je na dva skijaška takmičenja
u Australiji. Igrao je u samo jednom filmu o Bondu - "U službi njenog
veličanstva".
- Rodžer Mur (81) tumačio je glavnu ulogu u sedam filmova posvećenih tajnom
agentu.
- Timoti Dalton (62) je igrao u dva filma: "Dozvola za ubijanje" i "Dah
smrti".
- Pirs Brosnan(55) jedini je glumac koji je bio oženjen jednom od Bondovih
devojaka, glumicom Kasandrom Haris, koja je igrala u filmu "Samo za tvoje
oči". Brosnan je igrao u četiri ostvarenja o Bondu.
- Dejvid Niven, koji je umro 1983, tumačio je Bonda u šaljivoj verziji "Kazino
Rojala" iz 1967. Agenta je na američkoj televiziji tumačio i Bari Nelson
1954. godine, ali je ime glavnog junaka promenjeno u Džimi Bond.
KO JE DžEJMS BOND?
- Bondov ukus je postao deo popularne kulture. On svoje koktele voli "promućkane,
ne promešane", a predstavlja se kao "Bond... Džejms Bond". Zbog čestih
ljubavnih avantura sa otmenim damama među kojima su Pusi Galor i Hani Rajder,
dobio je reputaciju muškarca opsednutog seksom.
FILMOVI SA REKORDNOM ZARADOM
- Filmovi o Bondu, njih 21, zaradili su milijarde dolara od prikazivanja
širom sveta. Poslednji film pre "Zrna utehe", "Kazino Rojal" iz 2006, na
bioskopskim blagajanama je zaradio 594 miliona dolara.
- Prema podacima magazina Forbs, filmovi o tajnom agentu, od "Doktora Noa"
(1962) do "Kazino Rojala", zaradili su 11,5 milijardi dolara od prikazivanja
širom sveta, a u izračunavanje te sume uzeta je u obzir inflacija. |
| |
| |
|
| |
| Isterivač đavola najbolji horor svih vremena |
| |
Film "Isterivač đavola" Vilijama Fridkina iz 1973. najbolji je horor svih
vremena, rezultat je ankete koju je sproveo prodajni lanac HMV.
Fridkinov film je na prvom mestu liste najboljih horora bio i prošle godine,
a isto mesto, drugo, zadržalo je "Isijavanje" Stenlija Kjubrika iz 1980.
Prema anketi, u kojoj je učestvovalo 6.000 ljudi, na trećem mestu je "Osmi
putnik" Ridlija Skota iz 1979.
Sedam od deset najboljih horor filmova na listi u bioskopima se pojavilo
između 1970. i 1984.
Među njima su "Noć veštica" (1978) Džona Karpentera na šestom mestu, "Strava
u Ulici brestova" (1984) Vesa Krejvena na sedmom mestu, "Čovek od slame"
(1973) Robina Hardija na devetom mestu i "Predskazanje" (1976) Ričarda
Donera na desetom mestu.
Tri novija filma koja su ušla među deset najboljih horora su "Kad jaganjci
utihnu" Džonatana Demija iz 1991. (četvrto mesto), "Testera" Džejmsa Vana iz
2004. (peto mesto) i "Krug" Hidea Nakate iz 1998. (osmo mesto).
Najstariji film na listi je "Nosferatu" iz 1922, koji je na 39. mestu.
Anketa je sprovedena na internetu, od 19. septembra do 20. oktobra. |
| |
| |
|
| |
| Naredne godine milijardu gladnih u svetu |
| |
Rast cena hrane uticaće da gladnih ljudi u svetu naredne godine bude više od
milijardu, izjavio je u ponedeljak ekspert Olivije de Šuter.
U septembru je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) navela je da
je najmanje 925 miliona ljudi u svetu gladno, dok ih je između 2003. i 2005.
bilo 848 miliona, izjavio je nezavisni ekspert Saveta za ljudska prava
Olivije De Šuter. Polje njegovog rada je pravo na hranu.
 "Ali,
podaci prikupljeni do početka 2008, i od tada, ukazuju na procenu da je
gladno postalo još najmanje 44 miliona ljudi. Stoga smo sada bliži cifri od
milijardu (gladnih)", rekao je on.
Nakon brifinga u Komitetu za ljudska prava, telu Generalne skupštine UN, De
Šuter je rekao novinarima da rast cena hrane i povećanje gladi udaljavaju
svet od postizanja jednog od milenijumskih ciljeva UN - smanjenju ekstremnog
siromaštva na polovinu do 2015. godine.
On je upozorio da je situacija sa gladi u svetu alarmantna, istakavši da
cene hrane na domaćim tržištima ostaju "na istorijski visokom nivou".
U mnogim zemljama, posebno onim u razvoju koje uvoze hranu, "brutalno
povećanje cena u 2007. i u prvoj polovini 2008. godine ostavilo je teške
posledice u najsiromašnijim domaćinstvima".
Porodice su smanjile količinu hrane, prešle na siromašniju ishranu i
smanjile izdatke za zdravstvenu zaštitu i školovanje, što vodi do
nepopravljive štete za zdravlje i obrazovanje miliona dece, rekao je De
Šuter.
Ali, on je ukazao da je kriza hrane pružila priliku vladama i međunarodnim
agencijama da pomognu onima koji najveći deo porodičnog budžeta daju za
hranu i pomoć im je najpotrebnija, a to su mali poljoprivrednici, radnici
bez zemlje, pastiri, ribari i gradsko siromašno stanovništvo.
Pravi izazov, rekao je De Šuter, jeste da se obezbedi da povećana
prozivodnja poveća prihode najsiromašnjijih pre nego da "jednostavno poveća
broj poljoprivrednih dobara dostupnih onima koji mogu da plate".
Po njegovoj oceni, treba pomoći malim poljoprivrednicima da proizvode više a
da istovremeno budu zaštićeni od posledica divljanja međunarodnih cena i
rizika od nepravedne konkurencije poljoprivrednih prozivođača u razvijenim
zemljama koji su subvencionirani.
"Gradsko siromašno stanovništvo treba da bude pomognuto preko socijalnih
mreža i programa 'keš za posao' ili 'hrana za posao', koji povećavaju
njihovu kupovnu moć i pomažu im da se snalaze u periodima visokih cena",
rekao je zvaničnik UN. |
| |
| |
|
| |
| SAD povećale prodaju oružja 50 odsto, Rusija
druga |
| |
Ukupna vrednost izvoza američkog oružja porasla je gotovo 50 odsto 2007.
godine i iznosila je 24,8 milijardi dolara, čime su SAD zadržale vodeću
poziciju u svetu u izvozu naoružanja.
To praktično znači da na SAD otpada 41,5 odsto svih prodaja oružja u svetu
prošle godine, navodi se u izveštaju Centra za istraživanje pri američkom
Kongresu.
 Na
drugom mestu među zemljama izvoznicima u 2007. godini je Rusija sa izvozom
oružja ukupne vrednosti 10,4 milijardi dolara, što je 17,3 odsto svetskog
tržišta oružja.
Velika Britanija je na svetskoj listi prošle godine zauzela treće mesto
zabeleživši rast od preko 100 odsto u odnosu na 2006. godinu. Vrednost
oružja koje su Britanci izvezli iznosila je 9,8 milijardi dolara.
Među glavnim kupcima u zemljama u razvoju bila je Saudijska Arabija. Ta
zemlja prošle godine kupila je oružje čija je vrednost 10,6 milijardi dolara,
a glavna kupovina bila su 72 borbena aviona tipa "tajfun" (Typhoon) čija
vrednost je preko 10 milijardi dolara.
Za Saudijskom Arabijom, na drugom mestu među zemljama u razvoju, sledi
Indija koja je 2007. godine kupila oružje za pet milijardi dolara, dok je
treće mesto pripalo Pakistanu sa potrošenih "skromnih" 4,2 milijarde dolara.
Primetno je da se Rusija, koja je prvih nekoliko godina po okončanju hladnog
rata zaostajala za državama Zapada, vratila na velika vrata na svetsku berzu
oružja, a glavni klijenti Moskve su Indija i Kina.
Na tržištu oružja 2007. godine pojavio se jedan nov značajan klijent -
Venecuela. Ta država je veći deo svog oružja prošle godine kupovala od
Rusije, što je uticala na jačanje rejtinga Moskve.
Stručnjaci ocenjuju da bi tako dobri rezultati američke industrije oružja u
2007. mogli za duži vremenski period da ostanu nedostižni, jer će većina
kupaca ove i sledeće godine osetiti posledice svetske finansijske krize. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
