|
|
Broj 1176, 7. novembar 2008.
| Barak Obama - kao predsednik prvi po mnogo
čemu |
| |
Demokrata Barak Obama je 44. predsednik SAD a sve ono po čemu će biti upamćen
kao "prvi" moglo bi bar na kratko da zaseni sve drugo.
Izborom Baraka Obame nacija je dobila prvog crnog predsednika, jednog od
najmlađih šefova Bele kuće sa raznolikom, čak egzotičnom prošlošću.
"Knjiga istorije" o odnosu SAD prema rasnim pitanjima dobila je novo
poglavlje. I čak iako bi Obamin medeni mesec u Beloj kući bude kratak, svet
će videti Ameriku u novom svetlu, navodi agencija AP.
U drugim stvarima, takođe, i malim i velikim u Belu kuću pod Obamom unese se
novine. Obamine dve ćerke, od 10 i sedam godina, su najmlađi stanari Bele
kuće od kada je devetogodišnja Ejmi Karter tu stanovala sa ocem Džimijem i
majkom, 1977. godine.
Okolnosti obično dovode do iznenađenja zbog kojih novi predsednik mora da
promeni zacrtan plan. Ali način na koji je Obama vodio kampanju i njegova
obećanja daju naznake kako će vladati kao predsednik. Obamin pristup svim
temama, od Iraka do zdravstva, je mnogo drugačiji nego u poslednjih osam
godina.
Nova Bela kuća pod vođstvom Obame funkcionisaće dosta slično kao pod
predsednikom Džordžom Bušom.
Ovde se misli na disciplinu, efikasnost i tajnost. To su glavne odlike
Obamine kampanje, jednako kao poslednjih osam godina Bušove administracije
gde nije bilo mesta za curenje informacija i gde je sve bilo pod čvrstom
rukom. Kao i Buš, Obama zahteva red oko sebe. Od pomoćnika se očekuje da
budu čvrsto povezani i da malo govore.
Stil koji je ispoljio kao predsednički kandidat nagoveštava će kao
predsednik biti nalik na direktora kompanije, šefa koji delegira a ne bavi
se najsitnijim detaljima. To je isti model kao i za Buša, koji je prvi
američki predsednik sa masterom iz biznisa.
 Kao
i Buš, Obama se najviše oslanja na mali unutrašnji krug ljudi koji je teško
probiti. To je bila uspešna formula ali bi mogla da nervira moćnike u
njegovoj stranci i u Kongresu koji nekada vide Obamin tim kao suviše
izolovan.
Obamina disciplina je manje usmerena na važnost držanja tajnosti a više na
to da organizacija funkcioniše kao sat, kaže politički istoričar sa
univerziteta Prinston Džulijan Zelizer.
Buš i Obama zastupaju vrlo različite stvari, kaže Zelizer, ali Obama je
vodio svoju kampanju sa istom vrstom metodičke efikasnosti i zatvorenosti
kao što Buš vodi Belu kuću.
Senator Dik Darbin, dugogodišnji Obamin prijatelj i takođe demokrata iz
Ilinoisa, kaže da je Obama stvorio tako čvrsto povezan tim delimično zato
što je bio spreman da sasluša stvari koje mu se ne sviđaju i što svoje
pomoćnike nije žestoko kritikovao kad naprave grešku.
Obamin stil je kombinacija njegovog stava opuštenog do granice odsutnosti,
sa promišljenim donošenjem odluka i prirodnom harizmom, navodi AP.
Predsednik Obama će, kao i njegovi prethodnici, morati da "podeli" probleme
na one koji se moraju rešavati odmah i one koji mogu da čekaju, ali jedno
pitanje koje ne može da čeka ni do inauguracije jeste narušena ekonomija.
Obama je za akciju odmah. On predlaže posebnu sednicu Kongresa posle izbora
kako bi se odmah izdvojile milijarde dolara za nove mere podsticanja
privrede.
Džon Stilidis, saradnik centra "Vudro Vilson" smatra da je ekonomska kriza
postala primarno pitanje u kampanji i da su debate dva predsednička kanidata
pokazale veću spremnost i sposobnost Obame da se uhvati u koštac sa gorućim
ekonomskim problemima SAD.
Pored ekonomije Obama je identifikovao tri velika pitanja za prvih 100 dana
- rad na povratku američkih trupa iz Iraka za nešto više od godinu dana,
početak rada na planu da se omogući opšte zdravstveno osiguranje, i početak
rada na dugoročnoj energetskoj politici.
Obama je takođe obećao da će među njegovim prioritetima biti i reforma
imigracione politike i preispitivanje Bušovih izvršnih odluka, naročito onih
koje se odnose na prisluškivanje telefona, zatvor u Gvantanamu i tehnike
ispitivanja.
Zbog ekonomske krize rešavanje mnogih od ovih pitanja moraće da sačeka, ali
obećanje koje Obama ne bi smeo da odloži jeste to da će završiti rat.
I na kraju, Obama će kao predsednik morati obilato da koristi svoje mnogo
hvaljene govorničke sposobnosti.
Njegovi su govori odmereni kao i njegovo ponašanje, ali iznijansiranim
promenama ritma i jačine glasa Obama ume da podstakne slušaoce na
gromoglasne ovacije ili na pažnju u totalnoj tišini, a to je moćno oružje i
na vlasti i u politici, zaključuje AP. |
| |
| |
|
| |
| Smena generacija u Beloj kući |
| |
Izborom Baraka Obame za novog predsednika SAD u Belu kuću će po prvi put ući i
vrlo skeptična i pragmatična "generacija iks", koja je počela da zamenjuje
prethodnu generaciju političara, rođenu neposredno posle Drugog svetskog
rata.
"Došao je naš trenutak", rekao je za AFP Džef Gordinir, autor knjige "Dž
Saves the Njorld", koji smatra da Obama, po svojim godinama, biografiji i
stilu, savršeno otelotvoruje generacije rođene 1960-tih i 1970-tih godina.
Gordinir takođe smatra da vlada osećaj da je potrebno hitno promeniti stvari
i da se više ne može biti skeptik i stajati po strani.
Obama je pobedio na predsedničkim izborima u SAD u utorak delimično
zahvaljujući velikoj podršci mladih.
On je rođen 1961. godine, baš kao i Daglas Kopland, pisac knjige "Generacije
iks", koja je objavljena 1991. godine. Ta knjiga je definisala stil mladih
individualista i cinika koji nisu mnogo prijemčivi za ideologije.
Temperament "generacije iks" suprotan je temperamentu prethodnih generacija,
rođenih u vreme "bejbi buma", posle Drugog svetskog rata, koji su bili vrlo
politički angažovani, poput Bila i Hilari Klinton i Džordža Buša mlađeg.
Istoričar, ekonomista i demograf Nil Hau rekao je da su generacije rođene
između 1961. i 1981. godine "eklektičnije" u vladanju, odnosno da biraju
politička sredstva koja se obično ne koriste istovremeno.
"Oni vole da sve stave na sto, da traže transparentnost, da analiziraju
podatke i donesu odluke u skladu sa tim analizama", rekao je Hau.
Među novim liderima na američkoj političkoj sceni su i gradonačelnik Njuarka
Kori Buker, guverner Lujzijane Bobi Džindal i gradonačelnik San Franciska
Gevin Njuson. |
| |
| |
|
| |
| Studio Alkon snima rimejk Klopke |
| |
Holivudski studio Alkon entertejnment snimiće rimejk "Klopke" Srdana
Golubovića, a film će u novoj verziji režirati Erikson Kor, piše "Holivud
riporter".
 Film,
za koji će scenario napisati Metju Oldrič, govori o običnom čoveku koji
pristaje da postane plaćeni ubica kako bi platio operaciju koja će njegovom
sinu spasiti život. Met Riklin biće producent filma, koji će distribuirati
Vorner bros.
Metju Oldrič poznat je kao scenarista filma "Čistač", koji je premijerno
prikazan prošle godine na međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Kor je
poznati kamerman koji je kao reditelj debitovao 2006. filmom "Invincible".
Studio Alkon snimio je filmove "The Sisterhood of the Traveling Pants 2", "P.S.
Volim te" i "Čovek od slame". Isti studio u februaru počeće snimanje filma
"The Book of Eli" u režiji Alberta i Alena Hjuza, sa Denzelom Vašingtonom i
Garijem Oldmanom (u glavnim ulogama.
Film je nagrađen gran prijem međunarodnog filmskog festivala i Sofiji. Srdan
Golubović dobio je nagradu za režiju festivala u Visbadenu, a međunarodni
žiri kritike FIPRESCI "Klopki" je dodelio nagradu za najbolji film tog
festivala.
Glavne uloge tumače Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, Anica Dobra i Miki
Manojlović. |
| |
| |
|
| |
| Čovek izazvao zagrevanje Zemljinih polova |
| |
Zagravanje Zemljinih polova može se "direktno" pripisati aktivnosti čoveka,
zaključi su novog istraživanja koje je upravo objavio američki časopis "Nejčer
džiosajens".
"Povećanje temperature u proteklih nekoliko decenija, na Arktiku kao i na
Antarktiku, može se direktno pripisati ljudskoj aktivnosti", navodi se u
istraživanju međunarodne grupe stručnjaka. Naučni tim koji je predvodio
Nejtan Džilet sa britanskog Univerziteta Ist Anglija u Norviču, upoređivao
je temperaturu vazduha merenu na polovima od 1900. godine.
Oni su zatim izveli digitalne simulacije sa i bez emisije gasova koju
uzrokuje čovek.
Naučnici su dokazali da su se samo modeli koji sadrže emisije gasova koje
uzrokuje čovek, poklopili sa tendencijama registrovanim na terenu i
zaključili da aktivnosti čoveka izazivaju zagrevanje polova. "Konstatujemo
da je zagrevanje koje uzrokuje čovek, uočljivo u te dve oblasti koje su vrlo
osetljive na klimatske promene", naveli su naučnici.
Zagrevanje Antarktika je manje vidljivo nego na Arktiku, ali su autori
studije uspeli da pokažu da postoji "povećanje temperature u oblastima za
koje postoje podaci" i da je to izazvano "emisijom gasova sa efektom
staklene bašte i drugih zagađivača koji potiču od čoveka". |
| |
| |
|
| |
| MMF da bude glavni organ stabilnosti |
| |
Predsedavajuća EU, Francuska, predlaže da se od Međunarodnog monetarnog fonda
(MMF) napravi "glavna organizacija zadužena za stabilnost" finansija u svetu,
piše u nacrtu teksta koji će biti sutra predstavljen liderima EU.
U tom dokumentu koji je izmenjen nakon što je u utorak predstavljen
ministrima finansija EU, Francuska predlaže da se za "jačanje aktuelne
finansijske arhitekture" i davanja "političkog impulsa u sprovođenju akcija",
od MMF napravi glavna organizacija zadužena za svetsku finansijsku
stabilnost.
 "MMF
bi trebalo da proceni posledice rada ostalih međunarodnih finansijskih
foruma po stabilnost", piše dalje u tekstu.
"Trebalo bi imati moć da se upute preporuke državama i forumima. Takođe, da
se pokrenu razgovori sa konsultantskim grupama koje sada postoje u
finansijskom sektoru i da se pojača nadzor finansijskog sektora", predložila
je Francuska.
Taj dokument bi trebalo da omogući EU da pripremi svoje predloge za samit
šefova velikih industrijalizovanih zemalja u Vašingtonu, 15. novembra.
Taj tekst će biti u petak predstavljen šefovima država ili vlada EU na
vanrednom sastanku u Briselu na kojem bi trebalo da bude definisan
zajednički nastup na samitu u Vašingtonu.
Neke zemlje poput Velike Britanije ili Švedske ocenile su prvu verziju
teksta od 10 stranica "suviše detaljnom". Nemačka je opet zatražila izmenu
nekih elemenata koji bi mogli da navedu na pomisao kako Evropljani žele da
ohrabre pravljenje "evropske ekonomske vlade". |
| |
| |
|
| |
| Zabrinjavajuće povećanje upotrebe heroina u
Evropi |
| |
Evropski centar za praćenje narkotika i zavisnost od narkotika (OEDT) upozorio
je da je povećanje upotrebe opijata, pre svega heroina, u Evropi "zabrinjavajuće".
U godišnjem izveštaju OEDT-a, koji je objavljen u Briselu, navodi se da zbog
toga evropske zemlje moraju biti na oprezu i spremne da reaguju.
Prema podacima evropske agencije za brobu protiv narkotika, u Evropskoj
uniji i Norveškoj ima između 1,3 i 1,7 miliona "problematičnih korisnika
opijata", a heroin je najčešći uzročnik problema.
U izveštaju se navodi da je broj slučajeva zaplene heroina povećao za 10
odsto u periodu od 2003. do 2006. godine u većini evropskih zemalja, i da je
u Evropi 2006. godine zaplenjeno ukupno 19,4 miliona tona heroina.
Tokom 2007. godine svetska proizvodnja opijuma se povećala za 34 odsto
dostigavši 8.870 tona, naveo je OEDT i dodao da je posebno porasla
proizvodnja opijuma u Avganistanu (8.200 tona).
U izveštaju se upozorava da se "regrutovanje novih korisnika heroina
nastavalja u takvom ritmu da su mali izgledi za značajno smanjivanje tog
problema u budućnosti".
U Evropi 80 odsto slučajeva smrti izazvanih prekomernom dozom narkotika
povezano je sa upotrebom opijata. Procenjuje se da godišnje u Evropi svake
godine umre između 7.000 i 8.000 osoba zbog upotrebe droge. |
| |
| |
|
| |
| Siroti mali bogataši |
| |
- Među najteže pogođenima u sadašnjoj svetskoj finansijskoj krizi našli su se
ruski super bogataši, koji su primorani da idu u Kremlj i mole za spas -
mada spas neće doći besplatno.
Prema nekim računicama, istopilo se više od dve trećine od oko 300 milijardi
dolara koje su ruski oligarsi imali, pa im je danas ostalo "tričavih" 70
milijardi dolara da se nose sa mogućom svetskom recesijom.
 Među
najteže postradalim u tekućem preokretu je, kako navodi agencija Blumberg,
Oleg Deripaska, najbogatiji Rus na Forbsovoj majskoj listi, sa imovinom
procenjenom na 28 milijardi dolara.
Deripaska sada, prema pisanju ruskog poslovnog nedeljnika SmartMoney, knjiži
otprilike isto tolike gubitke, odnosno otišao je u minus. Blumberg, međutim,
njegove gubitke ceni na 16 milijardi dolara, što bi značilo da ovaj još ima
dosta prostora za manevrisanje.
U svakom slučaju, Deripaska je u muci da plati dugove grupi zapadnih banaka,
pa ruska vlada hita u pomoć sa zajmom od 4,5 milijardi dolara.
Ali, Kremlj to ne radi badava. U zamenu za dobijanje pomoći iz državnog
spasilačkog paketa od 50 milijardi dolara za banke i kompanije, oligarsi će
morati da deo svoje imovine predaju državi.
Niko stvarno ne zna koliko novca imaju oligarsi, ali je mnogo, manje više,
verodostojnih nagađanja.
Blumberg, u analizi finansijskog stanja 25 najbogatjih Rusa, nalazi da su do
početka oktobra njihovi dugovi premašili 230 milijardi dolara, predvođeni
vlasnikom Čelsija Romanom Abramovičem koji je izgubio 20 milijardi dolara "isklučujući
nekretnine i gotovinu".
Smart Money ceni Abramovičeve gubitke na 15 milijardi dolara, što je takođe
dosta imajući u vidu da je Forbs u maju našao da Abramovič raspolaže
imovinom od 23,5 milijardi dolara.
Izvori bogatstva ruskih oligarha su isti kao oni koji su sada izazvali
njihov pad.
Rusija je upravo ostavila iza sebe deceniju ekonomskog rasta, započetog
devalvacijom rublje, koja je zatim hranjena naglim skokom cena nafte i
sirovina.
Kako je nafta uzletela sa manje od 20 dolara za barel do rekordnih 147
dolara prošlog jula, tako je raslo bogatstvo ruske privrede u celini i
oligarha pojedinačno.
Međutim, akcije na ruskim berzama pale su za 75 odsto u roku od nekoliko
poslednjih meseci, sa tendenicjom ubrzanja pada proteklih sedmica.
Berze tonu zbog nepredviljvog ponašanja ruskih vlasti prema ulagačima, zbog
pada cena nafte i zbog osetnog manjka ulaganja iz inostranstva.
Tako je ruski metalruški gigant Norilsk Nikl doživeo da mu nestanu tri
četvrtine vrednosti, pošto su cene nikla pale sa 50.000 na 10.000 dolara za
tonu.
A Deripaska je vlasnik 25 procenata Norilska. Dao je svoje akcije kao zalog
za zajam od 4,5 milijarde dolara od zapadnih banaka koji mora sad da vrati.
Kremlj će mu pomoći i tako uraditi dve stvari. Prvo, osiguraće da strateško,
nacionalno dobro ostane u ruskim rukama. Drugo, ako Deripaska ne bude mogao
da vrati pare pozajmljene od drzave, država će uzeti deo njegovog posla.
Mnogi oligarsi su se našli u sličnoj situaciji. Suočeni su sa rizikom
gubitka imovine u korist kreditora ili davanjem delova svojih kompanija
Kremlju da bi dobili državne pare.
Ima i onih koji kažu da nisu jače pogođeni. Abramovič, na primer, smatra da
gubici postaju stvarni samo onda kada se proda imovina, a da on ne planira
da proda svoje akcije u zlatu i rudnicima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
