|
|
Broj 1176, 7. novembar 2008.
JUBILARNA PROSLAVA UDRUŽENjA KNjIŽEVNIH
STVARALACA
"DESANKA MAKSIMOVIĆ"
30 GODINA SRPSKOG PESNIŠTVA |
| |
U prepunoj sali SKUD-a Oplenac, 1. novembra, Udruženje književnih stvaralaca
Desanka Maksimović je obeležilo 30 godina svoga postojanja i veoma uspešnog
rada. Udruženje je steklo, zavidan renome u srpskoj dijaspori. Mnogi pesnici,
članovi udruženja su poznati i u našoj otadžbini, članovi su i Udruženja
književnika Srbije, povezani sa svojom maticom, a mnogi su izdali svoje
knjige poezije. Nekolicina među ovim pesnicima je izdala i po nekoliko
zbirki poezije. Može se slobodno reći da je to bila jedna divna poetska noć
sećanja i evociranja uspomena iz proteklih 30 godina rada i delovanja.
 Bilo
je i specijalnih gostiju, naših pisaca iz SAD, Danilo Marić, književnik,
Ilija Saula, pesnik, Bogdan Miščević, književnik i slikar i njegova supruga
Lesli.
Takođe, pesnici su ovaj put ugostili i Mr. Mario Caligiuere Varano founder
of Canadian academy of cultural exchanges i organizatora The Etnic Press
cancel of Canada.
Svoje dirljive uspomene ove noći kazivali su poetesa Snežana Ivković i
pesnik Đuro Maljković iz Montreala.
O istorijatu rada ovog poznatog udruženja i van granica Kanade, govorila je
vidno uzbuđena ali i sretna pesnikinja Katarina Kostić, dugogodišnji
predsednik i neumorni pregalac u kulturi grada Toronta. Najlepše godine svog
života i rada dala je ovome cenjenom društvu. Hvala joj na pregalaštvu i
neizmernoj ljubavi kojom je vodila ovo udruženje. Nesebičnu pomoć u tom radu
su joj pružile i poetese Stojanka Rađenović-Petković, Snežana Ivković, Buba
Braunstajn i ostali vredni članovi Udruženja.
Zahvaljujući pesniku i slikaru Lazaru Subotičkom, u sklopu obeležavanja 30
godina postojanja i rada bio je raspisan javni konkurs za najlepšu ljubavnu
pesmu. Žiri publike, od 17 prispelih pesama izabrao je pet najlepših, tako
da je prvo mesto osvojio pesnik Andrija Usjak, drugo i treće mesto pesnik
Sveto Petrić, četvrto poetesa i glumica Ljiljana Marković i peto pesnikinja
Stojanka Rađenović-Petković. Svi su oni u znak zahvalnosti dobili na poklon
divne slike ovog našeg poznatog srpskog slikara. Takođe, njegove slike su
dobili i najstarija pesnikinja i poznati dečiji pisac Jelena Stanković
Gavrilović i poznati pesnik Đuro Maljković iz Montreala. Slikar Lazar
Subotički poklonio je i SKUD-u Oplenac svoju poznatu veliku sliku srpske
crkve, u znak zahvalnosti ovom uzornom kolektivu koje on pruža našoj
zajednici u Torontu. Zvanje počasnih članova Udruženja dobilo je nekoliko
novinskih i radio kuća, kao i pojedinci. Dobitnici tog specijalnog priznanja
za saradnju i izvanredan doprinos u tridesetogodišnjem radu Udruženja na
očuvanju srpskog jezika i pisma su: "NOVINEToronto", "SLOVO"-Kičiner, "VESTI"-Toronto,
"GLASNIK"-Toronto, knjižara "SRBIKA", SKUD "OPLENAC" i 'SRPSKO POZORIŠTE"
Toronto. Počasni članovi Udruženja su postali pesnici, Dr Radomir Baturan,
Ranko Radović, Radovan Gajić, Milan Janković, Koča Mrđa, Milivoje Novaković,
Đorđe Radonjić, Prota Vasilije Tomić, Mihajlo Milićević, Gojko Roglić,
Dragana Živić Ilić, Žarko Lole Petrović, Dijana Vasilić, Slobodan Rundo i
ostali prijatelji Udruženja.
 Biće
ustanovljene u narednom periodu i PLAKETA ovog Udruženja pisaca za mlade
pisce, PRIZNANjE za članove Udruženja pisaca i KNjIŽEVNA NAGRADA za pisce iz
severne i južne Amerike.
I ovom prilikom želim da istaknem poznate slikare saradnike ovog društva. To
su bili Savo Radulović, naš poznati slikar iz Njujorka, vajar Miodrag Zoran
Beatović, Savo Rakočević, slikar i pesnik iz Čikaga, Miša Čolović, slikar iz
Pariza, Duška Arežina, slikar i galerista, Žarko Lole Petrović, Miroslav
Nešić, Vasilije Bukčev, Đorđe Sekulić, Branko Mioković, slikar i galerista,
Vladimir Nikolić, Ranko Pavić, slikar i galerista, Bogdan Miščević, slikar i
pisac iz Baltimora i Lazar Subotički, pesnik i slikar iz Toronta.
Novinarka Ksenija Vučević govorila je o likovnom radu slikara Lazara
Subotičkog, a književnik Radovan Gajić o likovnim ostvarenjima slikara
Bogdana Miščevića, našeg gosta iz Baltimora, koji je takođe u znak
zahvalnosti poklonio svoju poznatu sliku "Svetlost srpskog naroda" Udruženju.
Ove divne večeri naši pesnici i književnici čitali su svoje nagrađene pesme
i književne radove. Sa ove jubilarne proslave i književne večeri poslata je
PORUKA MIRA javnosti kao izraz pesničke težnje za mirom i ljubavi u svetu.
Voditelji celovečernjeg programa su bili poetesa Buba Braunstajn i novinar
Slobodan Rundo.
U programu su učestvovali muzički umetnici Duo klasična gitara - Božidar
Hadži Vitković i Vuk Đorđević, koji su svojim muziciranjem oduševili publiku.
Posebno radost gostima i učesnicima proslave pružila je gospođa Ana
Smiljanić na klasičnoj gitari pevajući divne ruske romanse kojima smo
putovali našom Rusijom. Glumac Đorđije Živković je briljantno izveo fragment
iz dela "Koštana" našeg poznatog pisca Bore Stankovića.
Godine 1976, naša velika pesnikinja Desanka Maksimović, posetila je prvi put
severno-američki kontinent. Poziv joj je bio upućen iz Toronta, od strane
tada tek osnovanog Jugoslovensko-Kanadskog udruženja žena, povodom proslave
8. marta. Boraveći u Torontu naša velika poetesa je tada upoznala naše
pesnike koji su pisali stihove na maternjem jeziku. Tada je održano pesničko
veče na kojem je ona saslušala stihove naših pesnika i dala na njih
objektivan kritički, ali dobronameran osvrt. Tada se velika pesnikinja
obratila našim poetama rečima: "Govoriću vam kao da ste pesnici
profesionalci. Drugačije nevredi da vam govorim. U tom smislu svako od vas
treba što više da čita poeziju, i da se njom bavi. Dušu, emocionalnost,
imate. Ali se morate odmaći i stalno odmicati od vremena kako se nekada
pisalo. Morate se približiti savremenom pesničkom izrazu. Treba izučavati
pesnički zanat. A kome je suđeno da uđe na vrata poezije, neće zakasniti".
 Tada
je govorila i o svojoj poeziji. Ponela je radove naših pesnika u Beograd, sa
obećanjem da će se zauzeti za njihovo objavljivanje u zemlji. Kao što je
obećala, to je velika pesnikinja i sprovela u delo. Naime, 1980 godine,
izašla je prva zbirka iseljeničke poezije pod nazivom "Domovino, noćas sam
te sanjao", u izdanju kruševačke "Bagdale", sa uvodnom rečju Desanke
Maksimović. Zbirku je uredio gospodin Nikola Korbutovski, tadašnji glavni
urednik lista "Zavičaj". Ta prva zbirka je imala veliku magičnu težinu. Bilo
je to vreme pionirskog otkrivanja našeg pesničkog i duhovnog bratstva u
rasejanju, koje je čuvalo srpski jezik, a time i njegovu dušu van otadžbine.
Naši pesnici u dijaspori su istorizovali srpsko nacionalno biće, koliko u
jeziku, toliko u duši, a potom su se pokazali i u probuđenom jedinstvu koje
će sudbinski određivati i neke poetske tokove u zadnjoj deceniji 20-tog veka.
Ova poseta velike pesnikinje Kanadi i Americi bila je od ogromnog značaja za
dijasporu. Tada je kulturni život podignut na viši nivo, a poezija, kao
jedan od najzahvalnijih vidova njegovanjog maternjeg jezika, postala je
popularna, pa su učestale organizovane pesničke večeri i promocije knjiga.
Tako je, početkom 1978 godine osnovano ovo udruženje pesnika i pisaca koje
je dobilo ime velike poetese, sa njenom saglasnošću. Iste godine u Čikagu je
osnovana pesnička sekcija "Desanka Maksimović".
 Zatim
je izašla još jedna antologija pesnika srpske dijaspore, "Pevaj narode moj",
antologija 120 pesnika koji žive i rade u 17 zemalja sveta, Kanade, SAD,
Australije, Nemačke, Rumunije, Francuske, Mađarske, Austrije, Švedske,
Švajcarske, Danske, Belgije, Južne Koreje, Italije, Poljske, Engleske i
Grčke. Ovi pesnici su objavili oko 200 knjiga na srpskom jeziku. Knjiga je
izašla u izdanju NIP "Turistička štampa" Beograd, "Bagdala" Kruševac i
Udruženja pisaca iz dijaspore, Beograd.
Objavljeni stihovi u ovoj knjizi "Pevaj narode moj" su antologijske
vrednosti i to nam govori da se danas savremeno srpsko pesništvo ne može
zamisliti bez mnogih autora iz rasejanja. Ove pesnike je spojilo i udružilo
iseljeništvo, iznutra srodilo pesništvo, a više od oboje vera u važnost i
smisao poezije.
I ovom prilikom želim istaći da su naši pesnici iz Kanade, deo srpske
književne bašte. Već rascvetane i zrele, pune plodova. Po istim tragovima
koji stoje iza onih velikih njihovim predhodnika koji su stigli, ili nisu
stigli da se za života vrate u otadžbinu, Jovan Dučić, Rastko Petrović, pa i
Miloš Crnjanski. Ovi pesnici pišu izvanredne ljubavne stihove i divnu
rodoljubivlju poeziju koja sadrži u sebi mobilizatorski ton, ali u visokoj
tenziji umetničke reči. Oni su lirski pesnici plodonosnog uticaja na svoje
čitaoce. I ovi pesnici ponovo dokazuju kolika je vitalnost srpske nacije.
Njihova pesnička produkcija vezana je za srpske izdavačke kuće, što upravo
govori o integralnoj srpskoj književnosti.
Ako se postavi pitanje, gde se na početku ovog novog milenijuma nalazi
pesništvo srpske dijaspore, odgovor je da se srpska vangranična poezija
ponovo vraća onim inspirativnim vrelima u kojima dominiraju impulsi tragike,
jer je takva i situacija sa srpskim narodom. Ali, ovi pesnici su i optimisti.
U prilog ovoj tezi najbolje govore i mnogi stihovi, koji su 1999. godine,
nastali i prvi put pročitani na trgovima i ulicama mnogih svetskih metropola,
na protestnim skupovima naših građana tokom NATO bombardovanja. I ti su
stihovi, kao i većina drugih iz ove knjige izašli iz srca.
Zahvaljujem se našim pesnicima u Torontu i Kanadi koji pišu o nama i o našem
životu, daleko od otadžbine, njoj nas u stvari približavaju, čuvajući naš
jezik i duhovnost. A otadžbina koja je u istom jeziku, takođe je u istom
srcu. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
