|
|
Broj 1177, 14. novembar 2008.
| U Slikarstvu Gorana Popovića |
| |
U organizaciji Bise Šćekić, u četvrtak, 6. novembra, u knjižari "Srbika"
održana je jednovečernja, komemorativna izložba slika grafičara i slikara
Gorana Popovića. O umetniku je govorio istoričar umetnosti, književnik,
Radovan Gajić i između ostalog je rekao:
 "Smrt
običnog čoveka zaokružuje njegov obični život i svodi ga na obično sećanje
koje, obično, bledi kako tihnu razgovori onih koji ga pamte. Smrt neobičnog
čoveka, čoveka obeleženog, obdarenog osobinom, kakva nije česta u ljudskom
rodu, zaokružuju tu neobičnost i obično je utemeljuje među nama kao stub,
kao tačku, kao svetionik od koga možemo uvek da se putimo i ka kome možemo
uvek da se vraćamo. Tako je, ovih dana, 28. oktobra, o.g. učinila smrt i sa
Goranom Popovićem, sugrađaninom mnogih rasutih i razvejanih po Svetu. Kažem
sugrađaninom mnogih, jer čoveka, čija su dela prisutna u brojnim kućama
širom ove Planete, u ove njene, i naše, tužne dane, ne mogu da smestim ni u
jedan grad posebno, ma koliko da je on lično voleo ovaj ili onaj grad.
A šta je to radio Goran Popović?
Rekli bi neki bio je nagrađen, a rekli bi drugi bio je kažnjen. U našem,
srpskom jeziku samo jedno slovo odvaja dva stravična stanja kojima drugi
beleže ljudski duh: nagrađen i nagrđen. Siguran sam da ne postoji osoba koja
je imala ili ima talenat, dar, za bilo šta, a da bar jednom u svome životu
nije proklela takav svoj život. To samo talentovani, nadareni znaju, da je
dar na jedan način i kazna. I samo istinski talentovani uspevaju da ih ne
ophrve osećanje kazne već da ih nosi osećanje dara i da se njime obraćaju
nama i vremenu.
Kao grafičar Goran je svoj. Tu je opušten i siguran u izvršenju svojih
likovnih namera, odnosno u istraživanju kome se posvetio. Nije nastojao da
pravi visokobrojne serije otisaka, jer nije ni imao nameru da bude popularan.
Očito je želeo i uspevao da bude osoben, ličan. Imao je prema grafici odnos
poput retkih pesnika koji ne žele ni da pišu svoje pesme, već ih samo tu i
tamo usmeno kazuju. Otuda, mnogi imaju "skoro istu" ili "zamalo baš takvu",
Goranove grafike. Insistirao je na različitosti otisnutih listova, negde u
većem delu prostornih rešenja, negde makar samo u detalju. Kao da je gajio
tihi prezir prema ponavljanju, pa se otuda nije ni ponavljao. Bio je uporan
u nastojanju da skoro svakom grafičkom otisku dodatno potvrdi originalnost.
Tematski, u grafikama je obrađivao: čin svadbe, klovnove i znamenite likove.
Sve to pretraživao je najčešće kroz portrete, kroz likovnu obradu ličnih
identiteta, bilo znanih bilo izmaštanih. Očito ga je krasio karakter hrabrog
čoveka pa je otuda i bio naklonjen portretu kao kulturi individualnosti,
pojedinačnosti, kulturi sučeljenoj kolektizmu i jednoumlju.
U svojoj, pak, kompoziciji, svadbe i cirkusa, udružile su se ironija i
nostalgija, mlada i mladoženja nisu ni obradovani ni zasmejani, već su
zabrinuti posmatrači cirkusa pred sobom, čija je, opet, scena saopstena
nizom portreta. Ukoliko je samo slučajnost, da odeća i rekvizita centralno
postavljenog klovna, podsećaju na zastavu određene supersile, utoliko to
više govori o veličini Goranove urođene učenosti koju, uvek, najpre ispolji
umetnikova osećajnost.
Svoje grafičke radove, Goran izvodi, rađe, u suvoj igli, pa na tome
interveniše bojom, direktno ili ponovnim otiskivanjem. Suva igla, po sebi,
pruža daleko više mesta za izbirljiv, ekskluzivan rad. A Goran, je zaista u
svojim saopštenjima izbirljiv i osoben, ličan, a to, u krajnosti, znači
sveden do onih zajedničkih označenja u kojima svi pronalazimo tačku
prepoznavanja, nalazimo svoje zajedničko poreklo, "origo", od čega i dolazi
označenje originalan. Goran jeste originalni stvaralac.
Koliko god nas omamljivala ili pritiskala tehnološka čuda, vremena u kome
živimo, da čarolija svetosti, kao u svadbenim motivima, da svetost čarolije,
kao u cirkuskim motivima, nikada ne izblede iz našeg pamćenja, to je ono
čemu je Goran posvetio sav svoj rad i to je, budeći nostalgičnu notu u nama,
vazdigao do mitoloških dimenzija u svojim grafikama.
I čarolija svetosti i svetost čarolije, zaista plene sa Goranovih grafika.
Svojim talentom uspeo je da ne poklekne pred osećanjem da je obdaren po
kazni već da nas, sve, raduje samo njemu svojstvenim grafičkim, i likovnim
rešenjima u opšte. Uspeo je da nas navikne na svoju osobenost i posle sebe,
na svoj stil.
Nije mu se dalo, nit' je postao moler nit'' mazalo; u slikarstvu Srba, na
prelomu dva milenijuma, ostaće ubeležen kao vrsni grafičar Goran Popović.
Svojim radovima Goran je pronikao do saznanja da neki drugi dečak, čak i da
bude takav kao on, ipak neće moći, za dugo, da ostavi sličan trag, stub,
tačku, svetionik za nas i one mnoge posle nas, koji će, kroz svetost
čarolije, cirkus, ipak hteti, žudeti iznova čaroliju svetosti, bivanje sa
tom, nekom drugom, dragom osobom.
Čarolija svetosti kroz svetost čarolije naš je neizbežni usud i to otkriće
ostavlja nam umetnik. U potpisu, svaki svoj rad označio je samo sa: Goran."
Ličnom uspomenom na brata, prisutnima se obratila, i zahvalila, vidno
potresena umetnikova sestra, glumica Gorica Popović, koja je sa ansamblom "Ateljea
212" gostovala u Torontu. |
| |
| NOVINE |
|
| |
| Roman o prvoj ruskoj teroristkinji |
| |
Mlada žena polako prilazi gradonačelniku, munjevito vadi pištolj ispod zimske
pelerine i puca u njega naočigled zaprepašćenih posetilaca i sporo
reagujućeg obezbeđenja. Zvuči kao scenario za neki savremeni kriminalistički
film, ali nije. Reč je o istorijskom događaju i ličnostima koje su potom,
duže od veka, tema usmenog predanja, predmet istoriografskih proučavanja pa
čak i pozorišnih komada.
Januara 1878. Vera Zasulič teško je ranila gradonačelnika Sankt Peterburga,
generala Trepova da bi, u jednom od najpoznatijih sudskih procesa u 19. veku,
za mnoge čudom, bila oslobođena.
Povod za atentat bila je generalova naredba da mladi zatvorenik Bogoljubov
bude išiban zato što nije skinuo kapu u njegovom prisustvu.
Verinom suđenju prisustvovao je Dostojevski, o njenom slučaju pisali su
Turgenjev i Engels. Oskar Vajld napisao je komad "Vera ili Nihilisti", a u
septembru i oktobru ove godine na sceni jednog pozorišta u Kaliforniji
igrana je nova predstava "Vera Vajld".
Bio je to događaj bez presedana u carskoj Rusiji u drugoj polovini 19. veka
koji je odjeknuo širom sveta, od Moskve, preko Pariza, Londona, Berlina do
Njujorka.
Rođena plemkinja, kapetanova kći, Vera Ivanovna Zasulič (p)ostala je prva
ruska revolucionarna teroristkinja i (inter)nacionalna heroina.
Obiman, filmski uzbudljiv i arhivski dokumentovan istorijski roman "Anđeo
osvete", posvećen Veri Zasulič, objavio je proletos američki izdavač "Sent
Martins Pres". Autorka romana je predstavnica druge emigrantske generacije
srpskog (beogradskog) porekla Ana Šiljak.
Šiljakova je profesorka ruske istorije na Kvins univerzitetu u Kingstonu,
Ontario (Kanada). Doktorirala je na Harvardu, autor je više naučnih radova i
knjiga i jedan od urednika studija "Prekrajanje nacija: etničko čišćenje u
Istočnoj Evropi 1944-1948" i "Njujork Tajmsov pregled 20. veka: Balkan".
Knjiga "Anđeo osvete" čita se kao uzbudljivo romaneskno štivo, ali je pisana
na osnovu originalnih dokumenata i drugih verodostojnih istorijskih izvora
iz Rusije, SAD i Kanade.
"Maštom sam samo oživotvorila, ali ne i menjala istorijske istine", kaže
autorka o kojoj, iako uz engleski i ruski tečno govori srpski, nijedan medij
u zavičaju njenih roditelja dosad nije pisao.
Iza romansirane biografije Vere Zasulič "krije" se dublja analiza socijalnih
protivrečnosti Rusije 19. veka gde najnaprednije reforme koegzistiraju sa
najnazadnijom autokratijom i gde je manjina mladih spremna na mučeničku
žrtvu - da ubija i da bude ubijena zarad boljeg i slobodnijeg života.
Detaljno je objašnjena ideologija ruskog socijalizma (pre Marksa), a Verin
atentat veoma je uticao na ruske socijaliste i "teroristički" radikalizam
čiji je vrhunac ubistvo cara Aleksandra II 1881. godine.
Vera Zasulič ne samo da je bila prva ruska revolucionarna teroristkinja nego
i prva koja se borila protiv teroristisčkih metoda. Osećala je ogromnu
odgovornost prema žrtvama terorizma, i teroristima i onima na vlasti.
"Moja knjiga nije napisana da objasni savremeni terorizam: svet 21. veka
umnogome je drukčiji od sveta 19. veka. Ipak, san o boljem životu, nada u
pravedan život u miru i bez patnji razlog je zašto teroristi, istorijski,
kao i danas, sebe smatraju mučenicima. Alber Kami je pisao da je sve ono za
šta je vredno ubijati, vredno je i ginuti", objašnjava, ali nikako ne i
opravdava fenomen terorizma Ana Šiljak.
Njena junakinja kojoj su pisma pisali i Marks i Lenjin i o kojoj je pisao
Trocki, bila je jedan od najžešćih kritičara Oktobarske revolucije.
"Sve što mi je bilo drago tokom mog dugog života srušilo se i umrlo", Verine
su reči izgovorene pred smrt 1919. godine, citirane i u romanu "Anđeo osvete".
Čitav život posvetila je boljoj budućnosti, shvativši da ona nikad neće doći. |
| |
| |
|
| |
| U Avganistanu oslobođena kanadska novinarka |
| |
Novinarka kanadske državne televizije Si-Bi-Si (CBC) kidnapovana pre mesec
dana u Avganistanu oslobođena je i nalazi se u kanadskoj ambasadi u Kabulu,
saopšteno je u Otavi.
 Novinarka
Melisa Fang(35) oslobođena je posle pregovora provincijskih vlasti i
lokalnih plemenskih poglavara.
Fangovu su kidnapovali zasad nepoznati otmičari dok je pravila reportažu o
raseljenim licima u području zapadno od Kabula. Otmičari, za koje se ne zna
da li su kriminalci ili pripadnici Talibana, oslobađanje nisu uslovljavali
isplatom otkupnine.
Oslobođena novinarka nalazi se u kanadskoj ambasadi u Kabulu gde je izjavila
da je otmičari nisu povredili niti maltretirali.
"Sve vreme držali su me u maloj pećini, toliko maloj da sam, iako niskog
rasta jedva mogla da se uspravim", izjavila je Melisa Fang u Kabulu, a
prenosi AP.
Na hitno sazvanoj konferenciji za novinare u Otavi kanadski premijer Stiven
Harper izjavio je da je vlada informisana o otmici odmah pošto se dogodila,
ali da u interesu istrage i oslobađanja otete kanadska i svetska javnost o
tome nisu bile obaveštene sve do oslobađanja.
Harper je pohvalio avganistanske vladu zbog saradnje i zahvalio kanadskim
medijima što su se uzdrzali od preranog objavljivanja vesti i detalja o
otmici.
Melisa Fang je Vankuverčanka koja duže radi za kanadsku državnu televiziju.
Ona izveštava iz glavnog grada preririjske provincije Saskačevan Ridžajne. U
Avganistanu je već jednom boravila takođe kao autor-reporter na vanrednom
novinarskom zadatku.
Pre dva dana u Avganistanu je takođe oslobođena jedna holandska novinarka
oteta takođe u području Kabula nedaleko od mesta gde je u julu ubijeno 10
francuskih vojnika. Otmičari su tražili novac za njeno oslobođenje, ali
odgovornost za otmicu niko nije preuzeo. |
| |
| |
|
| |
| Koncert srpske pijanistkinje za žrtve rata |
| |
Pijanistkinja-emigrantkinja iz Srbije Katarina Jović nastupila je u Otavi na
koncertu posvećenom žrtvama rata i 11. novembru - Danu sećanja.
Jovićeva je svirala zajedno sa kanadskim umetnicima Glorijom Nagi (Nagy),
sopran i Kevinom Džemsom (James), viola.
Izvedena su dela Baha, Mocarta i drugih kompozitora.
 Katarina
Jović, rođena Jovanović, iz Kragujevca, diplomirala je na klavirskom odseku
ruske akademije "Gnješini", a magistrirala na Univerzitetu Otava. Nastupala
je na koncertima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Rusiji, Ukrajini, Nemačkoj,
Francuskoj i Kanadi.
Sa horom otavskog univerziteta Karleton koji je bio predstavnik Kanade,
nastupala je na muzičkim manifestacijama povodom 60. godišnjice iskrcavanja
saveznika u Normandiji u drugom svetskom ratu.
Današnji koncert jedna je od mnogobrojnih manifestacija kojima se u
prestonici i širom zemlje obeležava tradicionalni Dan sećanja na kanadske
žrtve u ratovima u 20. veku i mirovnim misijama u tom i 21. veku.
Memorijalna svečanost održava se svake godine, 11. dana u 11. mesecu u 11
sati, u spomen na trenutak potpisivanja mirovnog ugovora kojim je 1918.
okončan prvi svetski rat. Ovogodišnje svečanosti posvećene su 90. godišnjici
završetka tog rata.
Svake noći, od zalaska sunca 4. novembra do zore 11. novembra na Nacionalnom
ratnom memorijalu (spomeniku) u centru kanadske prestonice projektuju se
imena i prezimena 68.000 Kanađana pogunulih na evropskim bojištima u prvom
svetskom ratu. Među njima ima i emigranata poreklom iz Srbije i drugih
država bivše Jugoslavije.
Više od 600.000 Kanađana borilo se u prvom svetskom ratu na strani saveznika,
svaki deseti nije preživeo, a 170.000 je ranjeno.
Jedan jedini Kanađanin-učesnik prvog svetskog rata koji je još živ, danas
ima 108 godina. |
| |
| |
|
| |
| Kanada je dobra robna marka |
| |
U studiji međunarodne konsultantske grupe FutureBrand, sa sedištem u Njujorku,
Kanada je, na listi zemalja koje predstavljaju same po sebi robnu marku,
proglašena za drugu u svetu. Na prvom mestu već treću godinu za redom nalazi
se Australija, ali treba napomenuti da je Kanada označena kao sigurna,
gostoljubiva destinacija pogodna za porodice, ali i zemlja u kojoj je lako
započeti posao.
Obe zemlje svoj uspeh duguju izuzetnoj raznolikosti geografskih i kulturnih
ponuda koje objedinjuju u jedinstvenu sliku o sebi, istakla je Rina Plapler,
autor studije.
Posle Australije i Kanade, na listi su još i SAD, Italija, Švajcarska,
Francuska, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan i Švedska.
Američka firma je ispitala oko 2.700 putnika koji su iz poslovnih ili
turističkih razloga putovali svetom, da odrede koje zemlje su najpoželjnije
i koje bi preporučili svojim prijateljima. Traženo je da mišljenje bude
bazirano na kriterijumima kao što su prirodne lepote, plaže, životna sredina
i gostoljubivost stanovništva. Rezultati su iskorišćeni za određivanje
indeksa zemlje kao robne marke, gde je rangirano koja zemlja je uradila
najviše na kreiranju svog pozitivnog imidža.
Kanada je očigledno dosta uradila, budući da je pre dve godine bila na 12, a
prošle godine na šestom mestu. Međunarodna kampanja bila je rađena pod motom
Keep Edžploring, Istražujte, koji bi trebalo da ubedi putnike da zemlja
pruža više od pukog lepog pejzaža, objasnili su u nacionalnoj Turističkoj
komisiji.
No, to ne znači da najveći broj ljudi želi da dođe u Kanadu. Primat drži
Italija, a Kanada se nalazi na visokom osmom mestu.
U ovoj proceni, Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati i Hrvatska proglašeni su za
zemlje u usponu. |
| |
| |
|
| |
| Recesija u Kanadi |
| |
Kanada je ušla u recesiju koja će najverovatnije dovesti do otpuštanja oko sto
hiljada radnika u prva tri kvartala 2009. godine, prognozira firma Global
Insight.
Ova firma predviđa da će poslednja tri meseca ove godine praktično označiti
ulazak u recesiju, koja se definiše kao dva uzastopna kvartala sa negativnim
privrednim rastom. Direktor firme Dejl Or naglašava da su tokom čitave ove
godine u Kanadi izuzetno usporena privredna kretanja, sa rastom koji se
veoma približio nuli, manjim korporativnim profitom i posebno pogođenim
sektorom izvoza. |
| |
| |
|
| |
| Okvil pokušava da spreči vizuelno zagađenje
bilbordima |
| |
Ontarijski Apelacioni sud odbacio je jednoglasno pokušaj grada Oukvila,
Ontario, da gradskim propisima ograniči upotrebu bilborda u svom ataru, u
ime sprečavanja vizuelnog zagađenja i očuvanja karaktera grada.
Sud je okarakterisao da je najveći deo kontroverznog anti-bilbord propisa,
usvojenog od strane gradskog veća 2005. godine, u suštini neopravdano
uplitanje u pravo na slobodu izražavanja.
Oukvilskim propisima je određeno da bilbordi ne smeju da se postavljaju na
zemljištu na kojem su stambeni objekti i da ne mogu biti u krugu od 200
metara od bilo koje od glavnih arterija sever – jug, uključujući i ulice
Trafalgar, Dorval, Ker i bulevar Vinstona Čerčila. Grad je stajao na
stanovištu da poruke koje su na bilbordima ne mogu da se podvedu pod odredbe
Povelje o pravima i slobodama, kao i da se oni ne mogu smatrati bitnima za
reklamiranje, pošto se reklame mogu postavljati i po drugim objektima po
gradu.
Sud je, međutim, odbacio upravo taj razlog, navodeći da pored komercijalnih
poruka, bilbordi povremeno sadrže i političke, lične, humanitarne i mnoge
druge tipove poruka.
Gradu je naloženo da odobri dozvolu kompaniji Van Media da postavi bilborde
na 52 lokacije u gradu, uz određena ograničenja. Budući da ova odluka stupa
na snagu tek za šest meseci, gradu je ostavljeno dovoljno vremena da se
obrati i Vrhovnom sudu i tamo zatraži zaštitu i potvrdu svojih propisa. |
| |
| |
|
| |
| Avio-taksa za vanredne situacije |
| |
Nacionalna Agencija za saobraćaj smatra da je razumna i ispravna nova, dodatna
taksa Er Kanade, koju bi putnici plaćali po izboru, za pokrivanje vanrednih
troškova kada, zbog razloga van kontrole kompanije, poput lošeg vremena,
dešavanja na aerodromu ili zastoja u saobraćaju, putnici moraju da budu na
posebnom tretmanu. Ovaj servis podrazumeva slanje aktuelnih poruka,
odgovarajući hotelski smeštaj, obroke i rezervacije za sledeće letove.
Kompanija je uspešno odbranila razloge za postojanje programa nazvanog ’Na
mom putu’, za koji putnika plaća između 25 i 35 dolara, u zavisnosti od
dužine leta. Žalbu na ovu dodatnu taksu podneo je Centar za zastupanje
javnog interesa, koji je stao na stanovište da se stvara drugačija
kategorija putnika, što je u suprotnosti sa Zakonom o saobraćaju, gde se
insistira da principi pri određivanju cena karata budu primerenost,
opravdanost i jednakost.
Međutim, u odluci nezavisnog tribunala stoji da Centar nije pružio dovoljno
dokaza za svoju tvrdnju. Takođe, od Er Kanade se traži da svim putnicima,
bez obzira da li su uplatili za program ili nisu, pruži ravnopravan pristup
kol-centrima i agencijama za pružanje usluga putnicima, kako bi i oni bili u
mogućnosti da izvrše rezervaciju za sledeći let. |
| |
| |
|
| |
| Novi ministar za imigraciju budi optimizam |
| |
Predstavnici najrazličitijih imigrantskih grupa izražavaju velika optimistička
očekivanja u pogledu novopostavljenog ministra za imigraciju Džejsona Keneja.
Oni naime, veruju da će Kenej učiniti za imigrante više pravih poteza nego
što je to uradila njegova prethodnica Dajen Finli, budući je bio u timovima
koji su radili na ispravljanju brojnih istorijskih nepravdi koje su u
prošlosti počinjene prema pripadnicima manjinskih grupa i da je na taj način
zadobio njihovo poverenje.
Pored toga, Kenejovo naimenovanje podgreva nadu pripadnika manjinskih
zajednica da novodošli useljenici neće biti sagledavani samo kao ekonomski
subjekt, potreban samo zarad svojih radnih sposobnosti, što je, po njima,
predstavljalo drastičan, negativan, zaokret u doskorašnjoj imigracionoj
politici. Ističe se da etničke zajednice žele da ih novi ministar čuje i da
uzme u obzir ono što ih muči, a ne samo da bude karika u birokratskom lancu
svog ministarstva. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
