|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1177, 14. novembar 2008.
| Svetska kriza pogoduje pasulju ali ne toalet
papiru... |
| |
Izraz-bauk "globalna finansijska kriza", nezaobilazan poslednjih nedelja u
medijima širom planete, ima i neke neobične efekte: diže potražnju za
pasuljem, smanjuje za toalet papirom, ne brine vinare, raduje proizvođače
jeftinijih cigareta i ne tiče se pasa i mačaka.
 Svetska
kriza menja ponašanje potrošača, bez obzira da li je njihova zemlja ili
porodica pogođena ili ne, pokazala je nova studija međunarodne mreže
reklamnih agencija BBDO, predstavljena ovih dana u Pragu.
Istraživanje novih navika potrošača BBDO je obavila u Francuskoj, Nemačkoj,
Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i SAD, iz javno dostupnih izvora i na
osnovu ciljanih konkretnih pitanja anketara.
Prve žrtve krize zbog osetno smanjene potražnje su, prema tom istraživanju,
toalet papir, cveće, časopisi ali i hleb.
O krizi ne moraju da misle vinari, pošto se vino pije više, ali kod kuće, ne
kao ranije u restoranima. Porasla je takođe prodaja kesa za pakovanje ručka,
pošto su zaposleni na Zapadu, umesto da koriste pauzu za ručak u obližnjem
restoranu masovnije počeli na posao da nose jelo od kuće.
U velikoj Britaniji kriza je donela neočekivanu popularnost pasulja, pošto
je je-ftin a daje izdašne velike porcije.
Statistika prodaje u "novoj" Evropi potvrđuje navode studije da se u vreme
krize ne samo i dalje pije, već se veselo i puši. Istina, Česi i Slovaci
recimo posle stalnih poskupljenja cigareta zbog akciza i pred pretnjom da se
kriza preliva sa Zapada i kod njih, masovno prelaze na najjeftinije cigarete.
Autori studije upozorili su, međutim, da dobar deo promena u ponašanju
potrošača nema mnogo veze sa realnom situacijom u zemlji i da li su baš oni
pogođeni krizom, već izvire iz podsvesnog straha.
"Kada ljudi dobijaju više loših vesti menjaju prema tome svoje ponašanje i
nastoje da izgrade bedem pred spoljašnjom pretnjom", kazao je češkom
dnevniku "Lidove novini" jedan od autora studije Anri de la Bar.
Autori studije primećuje da većina ljudi sada znatno pažljivije planira
kupovine i odlučuje šta će staviti u korpu.
"Promena je takođe i to što ima ljudi koji nastoje da pokažu da ni u vreme
krize neće praviti kompromise. Ne odustaju od svojih rituala. Kada je čovek
okružen nepoznatim nastoji da sebi učini radost i razmazi se", kazao je Anri
de la Bar.
Postojanje te kategorije potvrđuju podaci iz ankete da još niko nije počeo
zbog krize da štedi na kućnim ljubimcima a biznis oko pasa i mačaka i dalje
beleži rast bez obzira na recesiju. |
| |
Daša Pavlović,
Prag |
|
| |
| Dogovor sa Ujedinjenim Nacijama na papiru |
| |
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da je postignut dogovor sa UN
o rekonfiguraciji međunarodne civilne misije na Kosovu i ocenio da će
Priština morati da prihvati taj sporazum.
Taj dogovor je "na papiru". Mi očekujemo da bude predstavljen Savetu
bezbednosti, ali ne znam kada će se to dogoditi. Kada se to desi na Savetu
bezbednosti, Srbija će to podržati, i tada ćemo imati rekonfiguraciju koja
poštuje Rezoluciju 1244 i Ustav Republike Srbije", rekao je Jeremić
televiziji Pink.
 On
je istakao da je taj dogovor "ograničen crvenim linijama koje je Beograd na
jedan vrlo transparentan način predstavio javnosti", dodajući da su "te
crvene linije iscrtane" Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bebednosti
UN.
"Srbija je spremna da podrži rekonfiguraciju, zajedno sa Rusijom bez koje
nema dogovora u Savetu bezbednosti, samo ako nova rekonfigurirana misija ne
zadire u Ustav Srbije, u suverenitet i teritorijalni integritet, ako poštuje
Rezoluciju 1244 i nije tamo da sprovodi Ahtisarijev plan", rekao je Jeremić
i dodao da je Beograd postigao takav dogovor sa UN.
Povodom odbijanja kosovskih vlasti da prihvate taj sporazum, srpski ministar
je ocenio da su vlasti u Prištini "navikle da svoje interese ostvaruju
jednostarano, jednostranim najavama, pretnjama nasiljem, nasilnički".
"Nisu navikle da se problemi rešavaju dogovorom. Ovaj put, Beograd je rešio
problem dogovorom i mislim da prištinske vlasti neće imati drugog osim da
prihvate ovaj spor između Srbije i svih članica UN", rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, razgovori sa UN vođeni su "prilično transparentno". "Naša
pregovoračka platforma je određena odlukama Skupštine Srbije i u okvirima
Ustava Srbije", istakao je Jeremić.
"Rekonfiguracija međunarodnog civilnog prisustva koje je 1999. definisano
Rezolucijom 1244 može biti promenjena samo uz odluku Saveta bezbednosti UN",
ponovio je Jeremić. |
| |
| |
|
| |
| Bio je opasniji od Karlosa! |
| |
Mislim da ću umreti. Sanjao sam noćas roditelje. Došao je čas mog poslednjeg
putovanja. Odvezite me kući!
Bile su to reči slutnje, koje je u ponedeljak uveče izgovorio jedini srpski
komandos Nikola Kavaja, dok je sa prijateljima sedeo u restoranu na Slaviji.
Čim se potom vratio u svoj stan u Ulici cara Dušana, Kavaja je seo u
omiljenu fotelju i prošaputao: - Sahranite me na Cetinju!
 Tako
je u 76. godini okončao burni život najpoznatiji srpski emigrant, komandos,
antikomunista i "lovac" na Tita. Njegova želja posmrtno će biti ispunjena:
posle komemoracije na Novom groblju u Beogradu, Nikola Kavaja je sahranjen
pored roditelja na cetinjskom Gradskom groblju.
- Kavaja je, od kada je 1997. stigao iz Amerike u Srbiju, vodio uredan,
sportski život. Trčao je svakog jutra i dizao tegove od 180 kilograma! Bio
je, međutim, jako zabrinut, jer je potpisao ugovor sa američkim producentima
za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Jer, njegov saborac i
jedan od junaka tog filma, moj muž Blažo Božić je iznenada preminuo.
Njegova smrt ga je uplašila, pa je Nikola sve češće počeo da razmišlja i o
svojoj smrti. Javljao se telefonom i pričao kako žuri da završi taj film i
da se na velika vrata vrati u SAD iz kojih je proteran 1997. - opisala nam
je neke od poslednjih Kavajinih zamisli Mira Božić, udovica preminulog
četnika i Nikolina prijateljica.
Revolucionar
SRPSKA emigracija je posle Dragiše Kašikovića imala samo još jednog
istinskog borca protiv komunizma - Nikolu Kavaju. Pred njim je drhtala cela
Jugoslavija. Josip Broz Tito ga je zatvarao, CIA i FBI su za ovog Srbina
govorili da je "jedan čovek cela armija!" Najpoznatiji srpski emigrant ušao
je u svetsku istoriju kao antikomunista, koji je četiri puta pokušao da
ubije Tita i koji je prvi oteo jedan putnički avion u SAD!
Iako u 76. godini, Kavaja se poslednjih dana u Beogradu ponašao kao mladi
revolucionar. Nosio je svilene pilotske pantalone i kožnu jaknu, imao kratku
oficirsku frizuru i oštar glas komandanta.
- Za njega mir nije postojao, jer je Kavaja još bio u ratu za oslobađanje
Srbije od izdajnika, neprijatelja i okupatora. Živeo je sa idejom o
slobodnoj zemlji srpskog naroda i tu ideju je prenosio mladim patriotama, sa
kojima se susretao i razgovarao širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske -
otkrio nam je njegov trostruki kum Boško Radonjić.
Pošto nije trpeo komunizam, Kavaja je kao podoficir Jugoslovenske armije
pedesetih godina pobegao preko Austrije u Nemačku. Tamo se zaposlio, oženio
Marijom Moser i dobio kćerku. Kćerka iz prvog braka Elizabeta Kavaja je
novinarka i živi u Vankuveru.
Iz Nemačke je preko Afrike i Južne Amerike 1961. ušao u Njujork i pristupio
četničkoj organizaciji Srpski oslobodilački pokret "Otadžbina" (SOPO).
- Bila je to jedina organizacija ravnogoraca koja je u Americi izvodila
političke i diverzantske akcije protiv komunističke Jugoslavije i Josipa
Broza. Bio sam mlad, bez posla i neprestano progonjen od Udbe i FBI. Tito je
imao 200 agenata i 10 ubica u Americi. Sa ljudima iz SOPO organizovao sam
kamp u Libertvilu, u kome sam vežbao gađanje iz puške. Meta je bila Titova
slika. Na grobu vladike Nikolaja Velimirovića, u manastiru Sveti Sava,
zakleli smo se da ćemo ubiti Josipa Broza.
Prva prilika se ukazala u Meksiku 1962, potom u Njujorku 1963. i napokon u
Vašingtonu 1964. i 1967. godine, ali su agenti FBI sprečili atentatore. Sve
to je zapisano u Kavajinim knjigama sećanja "Sinovi izdane Srbije" i "Komandos".
Imao je ideju i da se avionom obruši na zgradu CK SKJ na Ušću u Beogradu,
ali je umesto toga odlučio da kidnapuje američki avion na liniji za Irsku,
ne bi li iz zatvora izvukao uhapšene saborce. Zbog ove terorističke akcije,
Kavaja je osuđen na 60 godina robije. U američkim zatvorima bio je od 1979.
do 1997. godine.
- Demokratske promene i skidanja vela tajni sa Udbinih arhiva o političkim
emigrantima, izbacili su lik Nikole Kavaje kao osvedočenog borca protiv
komunističke diktature u prvi plan. Bio je to povod da Kavaja iz zatvora na
Floridi promoviše svoju knjigu "Lovac na Tita", po kojoj smo moj suprug
Slobodan i ja kao producenti i Milan Knežević kao režiser, napravili
istoimeni film. Zahvaljujući tom filmu, Nikola je postao heroj nove Srbije i
pre nego što je izašao iz zatvora "Lapok" - seća se producent Mirjana
Pavlović iz Čikaga.
Kavajin povratak u otadžbinu nije, međutim, bio lak. Dve godine posle
pomilovanja 1995. godine, proveo je u izbegličkom logoru SAD. Amerika ga je
deportovala kao opasnog Srbina, ali nijedna zemlja, čak ni Republika Srpska,
u koju je želeo da ode, nisu ga pozivale u goste. Samo mu je Srbija otvorila
vrata. Doleteo je avionom tajno 7. decembra 1997. godine u pratnji agenata
FBI, koji su ga predali inspektorima državne bezbednosti Srbije. Sedam sati
su ga "debeovci" saslušavali na aerodromu u Surčinu:
- Ispitivali su me ko je ubijao emigrante u Americi, a ja sam odgovarao da
su to činili ljudi Udbe. Ljutio sam se na njih što su mi uništili zemlju,
jer su u temeljima prve i druge Jugoslavije sahranjene kosti najboljih
sinova Srbije. Nisam im dozvoljavao da mi pričaju o Jugoslaviji, jer sam ja
priznavao samo Srbiju - svojevremeno nam je objašnjavao Kavaja.
Slava
I kad se vratio među svoje Srbe, bio je nezadovoljan, jer ih je, kako je
pričao, zatekao posvađane i nesrećne. Odmah je osetio da nikome nije
potreban. Govorio je:
- A da sam mrtav, ušao bih već u legendu i proglasili bi me za sveca!
Neko vreme je stanovao u hotelu "Taš", jer mu je SPO prvi ponudio
gostoprimstvo. Posle mu je Vuk Drašković poklonio stan u naselju Medaković,
koji je Kavaja prodao, kupio drugi i preselio se na Dorćol. Prvo što je
učinio bilo je da sa bratom Danilom okupi pleme Kavaja, a potom da formira
novu patriotsku jedinicu sa kojom je želeo da brani srpstvo na Kosovu i
Metohiji.
- U Pivi sam formirao kamp za srpske dobrovoljce i komandose, koje sam
obučavao za borbu protiv šiptarskih terorista. Zahvaljujući donacijama
dobrih Srba, vrlo brzo sam sakupio sredstva za obuku tridesetak momaka, koje
sam lično odabrao među 2.000 kandidata. Posle obuke koja je trajala šest
meseci, formirao sam "Bataljon smrti", ali nikad nisam dobio dozvolu za
njegovo aktivno učešće u bitkama protiv Arnauta. Ja kao sin Kosova ne smem
da dozvolim da moja zemlja krvari i da je neprijatelj okupira - žalio se
svojevremeno Nikola Kavaja.
Zbog toga što se bavio obukom mladih patriota, bio je sumnjiv policiji, pa
je posle ubistva premijera Zorana Đinđića hapšen i saslušavan. Kada se našao
na slobodi nije želeo da tuži državu zbog tog neosnovanog hapšenja, već je
tražio način da se opet dokaže kao patriota.
Takva prilika mu se ukazala kada je na TV kanalu Histori proglašen za trećeg
najvećeg teroristu sveta, odmah iza Karlosa i Bin Ladena! Dobio je ugovor iz
Holivuda za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Verovao je
da će u američkom dokumentarnom filmu pokazati svetu da je bio najveći među
najvećima:
- Kakav Karlos?! Najbolji je Nikola Kavaja - govorio je u svom stilu u
poslednjem intervjuu Reviji 92. - Karlos je imao milione dolara. Iza Karlosa
su stajale milijarde, moćni SSSR, možda i Titova Jugoslavija, ceo Istočni
blok. Za ubistvo Tita imao sam budžet od 15.000 dolara. Da sam ja imao
milion i jednoga sebi ravnoga, nikada Tito ne bi živu glavu izneo iz Amerike.
LEGIONAR "OBARAO" KASTRA
I mada ima mnogo emigranata koji sumnjaju da je Nikola Kavaja radio za Tita,
Udbu i KGB, on je priznao da je bio američki čovek:
- Iz Nemačke sam krajem pedesetih prešao u Legiju stranaca i borio se u
Africi. Tamo sam upoznao Kubance, pa sam sa njima pokušao da dižem
revoluciju u Meksiku. Posle sam u okviru organizacije "Omega 7" radio za
Kubance protiv Kastra i Aljendea. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971.
godine pod lažnim imenom Adolf Miler.
PREZIME OD ŠIPTARSKOG GRADA
Čitav Kavajin život bio je revolucija, jer je to bio smisao života njegovih
potomaka iz, kako je govorio, "Kavajskog kruga":
- Kavaje su sa Cetinja i dobili su ime kada je moj pradeda ubio u dvoboju
bega od albanskog grada Kavaje. Deda mi je bio perjanik kralja Nikole, a
otac žandarmerijski kapetan, koji se proslavio u borbama sa Kačacima. Rođen
sam 3. oktobra 1932. godine u Peći, u porodici sa devetoro dece. Odrastao
sam među Srbima i Šiptarima i uz gusle - pričao nam je svojevremeno Nikola
Kavaja, koji je iza sebe ostavio suprugu Lenu i tri kćerke u Njujorku. |
| |
Piše:
Marko LOPUŠINA |
|
| |
| Patrijarh Pavle prihvatio da ostane na čelu
SPC |
| |
 "Njegova
Svetost je prihvatio sa smirenjem odluku Sabora i blagoslovio njegov dalji
rad", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SPC (www.spc.rs).
Patrijarh Pavle je, zbog bolesti, zamolio 8. oktobra Sabor da ga oslobodi
dužnosti poglavara SPC. Međutim, Sabor SPC nije potvrdio njegovu molbu i
zamolio ga da ostane na čelu Srpske crkve.
U saopštenju na sajtu SPC navodi se da su juče, nakon služenja liturgije u
patrijaršijskoj kapeli, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i
episkopi srednjoevropski Konstantin i pološko-kumanovski Joakim pose-tili
patrijarha na Vojno medicinskoj akademiji.
Pošto je patrijarh primio pričešće, episkopi su ga obavestili o radu Sabora
i o odluci da ga Sabor "umoli" da i dalje ostane na čelu SPC, navodi se u
saopštenju. Patrijarh se na VMA leči od 13. novembra prošle godine. |
| |
| |
|
| |
| Ljiljana Smajlović nova ambasadorka Srbije u
Kanadi |
| |
Bivša glavna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović biće nova ambasadorka
Srbije u Kanadi, a istoričar Milan St. Protić u Švajcarskoj, pišu beogradske
Večernje novosti.
 Kako
navodi list, "dva istoričara, jedan novinar, jedan profesor i tri
profesionalna diplomata biće novo ambasadorsko pojačanje Srbije".
Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta DHSS-a i bivši ambasador u
Vašingtonu vraća se u diplomatiju kao ambasador u Bernu. On u Švajcarskoj
zamenjuje funkcionera DSS-a Dragana Maršićanina koji navršava četiri godine
na ambasadorskoj dužnosti, dok Smajlovićeva zamenjuje Dušana Batakovića.
Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u
Sloveniji, biće ambasador u Berlinu, gde ambasadorski mandat završava Ognjen
Pribičević.
Radoje Bogojević, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, odlazi u
Varšavu, gde Srbija trenutno i nema ambasadora. On je bio ambasador SRJ i
kasnije SCG u Egiptu i otpravnik poslova ambasade Jugoslavije u Londonu.
Zoran S. Popović, diplomata od karijere koji je već bio ambasador u Jordanu
i Siriji, odlazi u Bukurešt, gde će zameniti ambasadora Dušana Crnogorčevića.
Stanislav Stakić, bivši jugoslovenski ambasador u Kuvajtu, ide u Rabat na
mesto Memeda Bećovića.
Sa ambasadorske dužnosti iz Pariza odlazi i Predrag Simić, nekadašnji
savetnik Vuka Draškovića i Vojislava Koštunice i profesur Fakulteta
političkih nauka, dodaje list.
Večernje novosti navode da ovo nije kraj promenama u ambasadama Srbije i
najavljuju "novi prelazni rok" u februaru. |
| |
| |
|
| |
| Gusari - od mita do organizovanog kriminala |
| |
Napadi savremenih gusara, uglavnom duž preopterećenih prekomorskih puteva,
koštaju svetsku ekonomiju 25 milijardi dolara godišnje i prete da se
razmahnu.
Broj napada samo blizu somalijske obale ove godine je povećan za čak 75
odsto, a napadači obično traže otkup od više miliona dolara.
Prolaz kod Roga Afrike je jedan od najprometnijih na svetu. Godišnje tuda
prođe oko 20.000 brodova i gusari doslovce mogu da biraju "metu". Zbog vlade
Somalije ne moraju da brinu. U toj zemlji je haos već godinama i vlada jedva
da i pokušava da učini nešto protiv gusara.
 Pirati
pomoću brzih čamaca dolaze do velikih brodova i preuzimaju ih uz prijetnju
oružjem. Nakon toga po pravilu traže otkupninu, koja se takođe po pravilu
plaća. Od dobijenih miliona gusari nabavljaju novo, još bolje oružje, opremu
i brze glisere i posao ide dalje.
Više nacija je već odlučilo da u borbi protiv savremenih gusara angažuje
svoje ratne brodove, a sada je sličnu odluku doneo i Brisel.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije odobrili su u ponedeljak upućivanje
patrola za sprečavanje napada gusara blizu obale Somalije. U patrolama će
biti četiri do šest brodova koje će iz vazduha podržavati tri-četiri aviona
pomorske avijacije.
Gusari ili pirati su kroz istoriju prešli dug put - od pljačkaša, preko
junaka romantičnih legendi do organizovanog kriminala. Bili su poznati još u
antičkim vremenima ali se piratstvo najviše raširilo tokom 17. veka.
To vreme je "zlatno doba" gusarenja, a prethodilo mu je Kolumbovo otkriće
Amerike 1492, nakon čega su najveće pomorske sile tog doba - Španija i
Portugalija - krenule da stvaraju kolonije u Južnoj i Srednjoj Americi.
Potom i druge evropske države počinju da osnivaju kolonije radi
iskorišćavanja prirodnog bogatstava Novog sveta.
Gusari iz 16. i 17. veka uživali su mitski status u anglosaksonskom društvu.
Oni nisu bili isključivo pljačkaši, već često i oslonac države u borbi
protiv Španaca, naročito u regionu Kariba.
Postojale su, naime, dve vrste gusara: oni koji su za svoj račun pljačkali
brodove i "bukaniri", što je naziv za gusare u službi države. Britanska
imperija oslanjala se na "bukanire" u oblastima gde nije imala jaku flotu
kako bi branila svoje, odnosno napadala španske kolonije.
Otići u gusare u vreme britanskog lova na kolonije bilo je vrlo popularno,
naročito u nižim slojevima - obećavalo je avanturu, putovanja, dobru zaradu
i brzo napredovanje u društvu.
Gusari su imali svoja stecišta. Dva najpoznatija gusarska sedišta na
Karibima bili su ostrvo Tortuga nakon 1640, na severnoj strani ostrva
Hispaniola, današnjeg Haitija, kao i grad Port Rojal na ostrvu Jamajka nakon
1655. godine. U jednom trenutku, gusari su imali i državu - čitavo ostrvo
Madagaskar u Indijskom okeanu.
Gusari su počeli da gube na značaju i osipaju se kada je u Britaniji, nakon
potpisivanja mira sa Španijom, prestala potreba za "bukanirima". Bilo je to
doba kada je imperijalna flota ojačala, postala tehnički naprednija i brza.
Nakon Drugog svetskog rata, prisustvo velikih vojnih flota na morima i
okeanima naglo je opalo, što je dovelo do novog jačanja gusarenja. U
delovanju modernih gusara nema, međutim, ničeg romantičnog.
Ne smatraju se herojima, već okrutnim pljačkašima, kidnaperima i
kriminalcima koji "operišu" u Južnom kineskom moru, Indoneziji i Malajskom
prolazu, uz obale južne Azije, Afrike i Južne Amerike.
Moderni gusari imaju malo zajedničkog sa gusarima iz priča i legendi. Osim
napada na brodove, sve ostalo je različito - od istorijske slave i motiva za
ulazak u gusarenje, regiona delovanja i opremljenosti, meta napada, utočišta,
veličine posade i organizacije.
Moderni pirati uglavnom imaju malobrojne ali tehnički opremljene posade,
koje raspolažu sonarima, radarima, pa čak mogu i satelitski da prate žrtvu.
Koriste "kalasnjikove", granate i ručne bacače. I vrlo retko otmica im ne
uspe. |
| |
| |
|
| |
| Hoću sve grend slem titule! |
| |
- Sezona je gotova za mene. Razočarana sam zbog poraza, ali mogu da budem
ponosna, jer sam završila godinu kao prva teniserka sveta. Zato na sve
gledam sa pozitivne strane i s osmehom idem na odmor. Od sutra više neću da
govorim o tenisu, niti da vidim reket u svojoj blizini. Želim da odmorim
svoje telo i da radim stvari koje me čine srećnom u životu. Jedva čekam da
obučem bikini, spakujem stvari za plažu i dobro se zabavim.
Ovim rečima Jelena Janković je slikovito stavila tačku na najuspešniju
sezonu u svojoj karijeri, završenu porazom od Venus Vilijams u polufinalu
VTA šampionata u Dohi, spakovala kofere i vratila se u rodni Beograd.
- Iskreno, Venus i ja smo igrale i bolje mečeve. Nisam zadovoljna, posebno u
prvom setu nisam ličila na sebe, igrala sam onako kako je odgovaralo rivalki.
U trećem su ključne bile moje greške i nedostatak sreće u nekim važnim
poenima. Šesti gem u odlučujućem setu bio je posebno frustrirajući,
propustila sam četiri brejk lopte i priliku da okrenem meč u svoju korist.
Venus je bila bolja i zasluženo pobedila - iskrena je Jankovićeva.
Jelena je svesna da u Kataru nije bila sasvim u prepoznatljivom svetlu.
 -
Od dolaska u Dohu nisam bila zadovoljna ritmom svoje igre, nisam bila na
najboljem nivou, ali sam se borila koliko sam mogla, sa svom energijom koja
mi je ostala. Teško je kad se izgubi, pogotovo to ne volim da mi se dešava
kao prvoj teniserki sveta. Ali, trebalo bi uvek pronaći pozitivnu stranu,
analizirati greške i uvek se truditi da naučiš nešto novo. Sada znam na čemu
ću morati da poradim za nekoliko nedelja kada se budem vratila treninzima.
Pitanje koje izaziva najviše polemika kod stručnjaka, ali i ljubitelja
tenisa je neobična okolnost da prva sa VTA rang-liste nije osvojila nijedan
grend slem. Novinare u Dohi zanimalo je da li to frustrira najbolju
teniserku.
- Grend slemove mogu da ostavim za narednu godinu - s osmehom je odgovorila
Jelena. - Postala sam broj 1, a da sam osvajala i sve te velike titule, šta
bih radila dogodine. Šalu na stranu, grend slemovi su moj cilj u narednoj
sezoni. Želim da osvojim sve velike turnire i zato ću žestoko raditi na
pripremama. Jelena se nada da će je povrede konačno zaobići kao što je bio
slučaj u poslednjih nekoliko meseci ove godine.
- Nadam se da je ispred mene prva sezona u koju ću ući 100 odsto spremna. U
decembru prošle godine, recimo, samo nedelju dana pred Australijen open,
trenirala samo sat dnevno. Kao rekreativac. I pored toga stigla sam do
polufinala. To je neverovatno. Šta sam sve postigla ove godine, a nisam bila
maksimalno spremna, niti sam igrala tenis kakav želim da igram. Mogu da
zamislim kako će biti kad budem mogla da radim maksimalno s mojim trenerima.
Pokušaću da izbegnem povrede koliko je to u mojoj mogućnosti, mada neke
situacije ne možete sprečiti.
Jelena naglašava da je suština u maksimalnom zalaganju.
- Uvek je potrebno da date sve od sebe, jer tada nećete imati za čim da
žalite. Možete reći da ste stigli do limita, da ne možete dalje i to je onda
okej. Ali, ja imam još mnogo toga da uradim, kao i da popravim svoju igru i
to je dobro. Dakle, mogu još da napredujem. Zamislite koliko samo devojaka
bi volelo da je na mom mestu. Ja sam broj 1 i mogu samo da se smejem. Zato i
ne marim za zamerke koje neki imaju, svako želi da je najbolji u svetu, a ja
sam na toj poziciji. Imam je da me greje tokom hladnih zimskih dana. Moja je
- poručila je nasmejana Jelena Janković. |
| |
| |
|
| |
| Skupština Crvene zvezde o taksistima i
kumovima |
| |
Skupština Crvene zvezde je za novog predsednika tog fudbalskog kluba izabrala
biznismena Den Tanu, na sednici obeleženoj prepirkama i incidentima koju je
i sam novi prvi čovek kluba opisao kao "komediju".
Skupština je počela na neuobičajen način, pošto je Tana delegatima prepričao
razgovor sa taksistom koji ga je dovezao na stadion:
"Taksista mi je rekao da je vatreni navijač našeg rivala Partizana, ali je
dodao da i meni i Zvezdi želi sve najbolje i da mu je čast što me je vozio.
Hvala tom navijaču Partizana", kazao je Tana, ali tu nije bio kraj pričama o
taksistima.
I legendarni napadač "crveno-belih" Dušan Savić objavio je kako je njegov
taksista reagovao kada je čuo da mu nije bilo dozvoljeno da uđe na stadion.
"I mene je na stadion dovezao taksista, ali je bio navijač Zvezde. On mi je,
međutim, kada je čuo da nisam pozvan na Skupštinu kluba, rekao da će sutra
pocepati člansku kartu", istakao je Savić, koji je prethodno silom ušao na
sednicu.
Taksisti su potom još jednom pomenuti, ali je u pitanju ponovo bio vozač Den
Tane za koga je jedan od delegata rekao kako je on, izražavajući kurtoaznu
podršku novom predsedniku Zvezde, "pokazao prepoznatljivu srpsku kulturu".
Skupština je, inače, više puta prekidana upadicama i delegata i gostiju, i
pozvanih i nepozvanih. Poraženi kandidat Zoran Bingulac, čiju je prijavu
odbila Radna grupa zadužena za organizaciju Skupštine, nekoliko puta nije
uspeo da se domogne govornice.
"Zvezdi želim sve najbolje, ali sumnjam da će je novo rukovodstvo izvući iz
krize", rekao je posle sednice Bingulac, dok je Den Tana očekivano
razmišljao sasvim drugačije.
"Žao mi je što sam dobio ovako ubedljivo, a ne sa glasom razlike, jer me te
podele motivišu. Ne bi valjalo da sam izabran jednoglasno", rekao je Den
Tana i dodao da ga ne brine odsustvo podrske navijača.
"Svako ima pravo na mišljenje", naveo je predsednik Zvezde, koji je
celokupnu atmosferu na sednici opisao kao "Miki Maus dramaturgiju, koja bi
na skali od jedan do 10 dobila dvojku".
On je u jednom trenutku rekao i: "Ovo je zaista komedija".
Den Tana je, međutim, i sam doprineo takvoj atmosferi, između ostalog i
predstavljanjem biografije u kojoj je naveo da je rođen na livadi kod
Čibutkovice 26. maja 1935, a ne 1933. godine "kako su pisali pojedini mediji".
Novi predsednik Zvezde je priznao i da mu je kum bio neki dečak iz sela koji
se slučajno zatekao na livadi, ali je negirao da je radio kao konobar na
čemu njegovi protivnici zasnivaju kritike.
"Nikada nisam bio konobar, već samo njegov pomoćnik, tako da vam se
zahvaljujem na unapređenju. Međutim, s obzirom da sam restoran kupio za
30.000 dolara, a na njemu zaradio 100 miliona možda sam i najbolji konobar
na svetu", dodao je Den Tana, koji je poslovni ugled stekao u SAD. |
| |
| |
|
| |
| Beogradu konačno ATP turnir |
| |
Beograd će naredne godine i definitivno organizovati ATP turnir, potvrđeno je
na sastanku održanom u Šangaju. Čelnici ATP tura jednoglasno su (7:0)
uvrstili glavni grad Srbije u kalendar takmičenja za narednu godinu.
 Firma"
Femili sport", vlasništvo porodice Đoković, organizovaće od 4. do 10. maja
2009. godine turnir na terenima "Gale Muškatirović" na Dorćolu, nakon što je
nedavno zvanično otkupila licencu od holandskog Amerstorfa, prenosi "Sport".
Garanciju i novčanu ponudu Beograda čelnicima vodeće svetske teniske
organizacije potvrdio je gradski sekretar za sport Igor Miklja na sastanku u
Šangaju, što je uz ime Novaka Đokovića, kao organizatora, bilo dovoljno da
se srpskoj prestonici i zvanično poveri organizacija ATP turnira.
Teniska smotra u Beogradu trebalo bi da okupi 32 najbolja igrača sveta, u
terminu između dva Mastersa, u Rimu (27. april) i Madridu (11. maj).
Predviđeno je da se turnir samo 2009. godine održi na Dorćolu, a da kasnije
bude preseljen na terene Akademije Đoković na Novom Beogradu, koja bi
trebalo da bude izgrađena do 2010. godine. |
| |
| |
|
| |
|
|
