|
|
Broj 1177, 14. novembar 2008.
| Da li EU pritiska Srbiju da prizna Kosovo? |
| |
EU vrši pritisak na Beograd da prizna nezavisnost Kosova, kao uslov za
nastavak evropske integracije Srbije, upozorio je rumunski poslanik u
Evropskom parlamentu Adrijan Severin i zatražio od Saveta EU da mu odgovori
da li su te informacije tačne.
U poslaničkom pitanju dostavljenom Evropskom parlamentu, Severin je zapitao
i da li je priznavanje secesije Kosova od strane Beograda jedini cilj
Brisela u procesu pristupanja Srbije EU.
.jpg) U
obrazloženju poslaničkog pitanja šef poslaničke grupe rumunskih
socijaldemokarata je naveo da je EU, kada je Kosovo jednostrano proglasilo
nezavisnost, zatražila od Srbije samo da se uzdrži od nasilnih reakcija,
sankcija i embarga, dodajući da je Beograd tako i postupio.
Srbija nije pribegla agresivnoj politici, nije zavela sankcije ni ekonomski
bojkot, niti je ometala učešće Kosova u regionalnoj saradnji, a pored toga,
unapredila je saradnju sa Haškim sudom i ojačala napore posvećene evropskoj
integraciji i pripremama za buduće članstvo u EU, naveo je Severin.
Sa druge strane, dodao je, zbog činjenice da UN nisu priznale nezavisnost
Kosova, EU nije bila u stanju da na adekvatan način sprovede neke svoje
odluke koje su usledile nakon separatističkog čina pa je počela da insistira
da Srbija iz neopstruiranja pređe na aktivniju ulogu.
To bi, po oceni Severina, podrazumevalo podršku sprvođenju posledica odluke
koja po Ustavu Srbije nije prihvatljiva, uključujući i razmeštanje Euleksa,
napisao je Severin, dodajući da je Brisel skrenuo pažnju Beogradu da bi
neispunjavanje novih zahteva moglo da isključi evropsku perspektivu zemlje.
Po oceni rumunskog poslanika, pristupanje Srbije EU na taj način postaje
sredstvo nedozvoljenog pritiska da se nametne primena jednostranih odluka
koje su, iako možda u suštini opradvdane, usvojene kroz takvu proceduru i u
takvom obliku da su teško prihvatljive i sprovodive za jednu suverenu državu,
odnosno Srbiju.
U tom kontekstu rumunski poslanik zatražio je od Evropskog saveta da
odgovori da li je tačno da EU koristi perspektivu prijema Srbije u članstvo
kao sredstvo pritiska da privoli jednu suverenu evropsku državu da prihvati
posledice svog cepanja.
Severin je upitao i da li je pristupanje Srbije EU od interesa samo za tu
zemlju a prihvatanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda jedini cilj EU
vezano za članstvo Srbije.
Rumunski poslanik pita takođe može li se očekivati lojalnost od buduće
članice koja je primljena u EU zahvaljujući tome što je pihvatila tuđu
jednostranu odluku, koja, čak i ako je opravdana, nije doneta pozitivnom
motivacijom već je nametnuta pretnjom i pritiskom.
Kao četvrto, Severin je zatražio odgovor i na pitanje da li je Savet spreman
da razmotri način da uvede status Kosova u međunarodni pravni poredak, a
status Srbije u politički poredak EU. |
| |
| |
|
| |
| Gorivo jeftinije za 2,75 odsto |
| |
Gorivo bi u Srbiji od subote trebalo da pojeftini u proseku za 2,75 odsto,
odnosno 2,23 dinara po litru, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu
rudarstva i energetike Srbije.
Motorni benzini će u proseku pojeftiniti za 2,04 dinara po litru, a dizel
goriva 2,39 dinara po litru, naveli su u Ministarstvu.
Litar bezolovnog benzina BMB 95 i motornog benzina MB 95 koštaće 87,3 dinara,
ili 1,97 dinara manje, dok će litar evro premijum BMB 95 koštati 93,88
dinara ili 2,31 dinar manje.
Litar dizel goriva D2 umesto za 73,46 dinara prodavaće se za 71,28 dinara,
dok je nova cena eko 3 dizela 73,99 dinara, a evro dizela 77,16 dinara.
Litar ulja za loženje jeftiniji je za 2,76 dinara i umesto za 63,17 dinara,
prodavaće se za 60,4 dinara.
Uslovi za smanjenje cene naftnih derivata stekli su se pošto je od posednje
promene, cena sirove nafte izražena u dinarima smanjena za 4,82 odsto.
Ministarstvo rudarstva i energetike je uputilo novi Pravilnik o cenama na
saglasnost Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine, a nove cene će,
po dobijanju saglasnosti navedenih ministarstava, stupiti na snagu dan po
objavljivanju u Službenom glasniku. Poslednja promena cena naftnih derivata
u Srbiji bila je 29. oktobra kada je gorivo u proseku pojeftinilo za 9,45
odsto, odnosno za 8,46 dinara po litru. |
| |
| |
|
| |
| Srpski narod je oduvek deo Evrope |
| |
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kazao je da su žrtve Prvog i Drugog svetskog
rata utkane u temelje savremene Evrope i da niko ne bi smeo da ima dilema da
li je tada slobodarski srpski narod želeo da bude deo Evrope, kao što i
danas želi da bude deo Evropske unije.
"Srbija je u Prvom svetskom ratu, učestvujući na strani pobednica sila
Antante, izborila ugled među saveznicima i poštovanje među neprijateljima,
ali ne smemo zaboraviti da je cena te pobede bila ogromna", kazao je
Šutanovac na otvaranju konferencije "Prvi svetski rat i Balkan - 90 godina
kasnije" u Centralnom domu Vojske Srbije.
 On
je podsetio da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila 28 odsto
stanovništva ili 57 procenata muške populacije, kao i da takve gubitke u
odnosu na broj stanovništva nije zabeležila nijedna zemlja u toku Drugog
svetskog rata.
Ministar odbrane je podsetio da je u Prvom svetskom ratu u Srbiji stradalo
1.247.000 ljudi, da je od 852.000 mobilisanih poginulo više od 402.000
vojnika, kao i da je živote izgubilo i 865.000 civila.
"Od ukupnog broja stradalih u Velikom ratu svaki osmi stradali je bio Srbin",
kazao je Šutanovac.
Podsećajući da je 20. vek po prvi put čovečanstvu doneo iskustvo svetskog
rata, on je pozdravio nastojanje nauke da i 90 godina kasnije i dalje
razotkriva njegove prave uzroke kako se takva dešavanja ne bi ponavljala u
budućnosti.
Prema njegovim rečima, srpska istoriografija je dala u prethodnih devet
decenija značajan doprinos proučavanju događaja koji su obeležili period i
tok svetskog sukoba, ali da proučavanje tog perioda nije gotovo.
Konferenciju "Prvi svetski rat i Balkan - 90 godina kasnije" organizovali su
ministarstva odbrane i rada i socijalne politike, a o Prvom svetskom ratu
govoriće istoričari iz Kanade, Francuske, Austrije, Slovačke, Mađarske,
Slovenije i Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
| Postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om |
| |
Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond (MMF) postigli su dogovor o
sklapanju petnaestomesečnog "stend baj" aranžmana i o ekonomskom programu.
Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, dogovoreno je da u budžetu za
2009. godinu deficit bude 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda i da rashodi za
plate, penzije i subvencije "budu izbalansirani na način da se ostvari
makroekonomska stabilnost".
"Imajući u vidu svetsku finansijsku krizu i njene moguće efekte na ekonomiju
Srbije, članovi Vlade saglasni su da svi budžetski korisnici treba da budu
odgovorni i da uštede moraju da se ostvare na svim nivoima", navodi se u
saopštenju.
Kako agencija Beta saznaje u Vladi Srbije, penzije sledeće godine neće rasti,
a to će biti regulisano amandmanom na zakon o budžetu.
Plate u javnom sektoru biće povećane do osam odsto iz dva puta, a dogovoreno
je da se za četvrtinu u proseku smanje subvencije u poljoprivredi, turizmu,
društvenim preduzećima i socijalna davanja, naveo je Betin izvor.
Još nije dogovoreno kolike će biti subvencije u energetici i da li će ih
biti.
Prema dogovoru, rast ukupnih prihoda iznosiće 10 odsto, a kada je reč o
izdacima u apsolutnom iznosu će najviše porasti izdaci za penzije, na 410
milijardi dinara sa ovogodišnjih 352 milijarde dinara. To je, izraženo u
procentima, rast od 16 odsto.
Dogovoren je i rast kapitalnih ulaganja za 19 procenata.
Srbija će tokom aranžmana moći da povlači novac ukoliko joj bude potrebno,
ali to nije kreditni aranžman, istakao je izvor Bete.
Delegacija MMF-a u Beogradu boravi od 28. oktobra. |
| |
| |
|
| |
| Svetski prvak svirao na polomljenoj harmonici |
| |
Sedamnaestogodišnji Momir Novaković iz Loznice osvojio je na Svetskom kupu
harmonikaša prvo mesto i pored problema koje je imao da otputuje na ovo
takmičenje.
Osvajanjem prvog mesta na takmičenju održanom u Glazgovu od 21. do 26.
oktobra, poneo je titulu juniorskog prvaka sveta u sviranju na harmonici,
što je samo jedno u nizu priznanja koje je dosad dobio ovaj mladi muzičar.
 Momir
je bio najbolji u kategoriji takmičara do 19 godina. Ukupno je bilo 150
mladih harmonikaša iz celog sveta raspoređenih u četiri kategorije.
Reč je o najprestižnijem takmičenju za svirače na harmonici, a organizuje ga
Internacionalna konfederacija harmonikaša.
Momir Novaković je imao peh da u Glazgov stigne bez svog instrumenta, a na
ovo prestižno takmičenje otišao je o trošku porodice, jer traženu pomoć nije
dobio ni od koga.
Harmonika koja se zagubila na aerodromu u Londonu, stigla je dva sata uoči
nastupa, sa polomljenim delovima, zbog čega je morao da je popravlja do pred
sam izlazak na pozornicu.
"Morao sam da budem i majstor i da otklonim kvarove kako bih je osposobio za
takmičenje. Na scenu sam stigao bez predviđenog tročasovnog zagrevanja, pa
kada sam, uprkos svemu proglašen za pobednika, mojoj sreći nije bilo kraja",
priča ovaj talentovani Lozničanin.
Samo sedam dana pre Glazgova, Momir je na međunarodnom takmičenju u
italijanskom gradu Kastelfidaru osvojio drugo mesto.
Poslednjih godina pobeđivao je na brojnim međunarodnim takmičenjima
harmonikaša održanim u našoj zemlji u Beogradu, Kragujevcu i Smederevu.
Momir je nižu muzičku školu završio u Loznici u klasi Zorice Dražević a
trenutno pohađa treću godinu Srednje muzičke škole u Kragujevcu kod
profesora Miljana Bjeletića.
Kaže da u proseku vežba četiri do pet sati, a uoči puta u Škotsku vežbao je
i osam sati dnevno.
Voli da sluša i svira džez, a želja mu je da školovanje nastavi na
Nacionalnoj muzičkoj akademiji u Torontu u Kanadi.
U njeogovoj porodici se niko nije bavio muzikom i harmoniku je počeo da
svira na nagovor svog pokojnog dede, kome je posvetio uspeh iz Glazgova. |
| |
Tomislav Živanović
Loznica |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
