|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1178, 21. novembar 2008.
| SAD traže 300 milijardi dolara pomoći |
| |
SAD su zatražile od četiri zemlje Persijskog zaliva, bogate naftom, gotovo 300
milijardi dolara za pomoć u borbi protiv globalne finansijske krize, objavio
je kuvajtski dnevnik "Al-Sejašah".
Pozivajući se na dobro obaveštene izvore, dnevnik je ukazao da su SAD
zatražile 120 milijardi dolara od Saudijske Arabije, 70 milijardi dolara od
Ujedinjenih Arapskih Emirata, 60 milijardi od Katara i 40 milijardi dolara
od Kuvajta. Vašingtonu je ta suma potrebna kao "finansijska pomoć" za
suočavanje sa posledicama finansijske krize i sprečavanje klizanja američke
ekonomije u duboku recesiju, prenele su svetske agencije.
 Kuvajtski
dnevnik je precizirao da SAD planiraju da taj novac upotrebe za pomoć
bankama, autoindustriji i kompanijama u drugim sektorima koji su pogođeni
previranjem na globalnom finansijskom tržištu.
Četiri zemlje Persijskog zaliva, od kojih SAD traže pomoć, članice su
Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), zajedno proizvode 14 miliona
barela nafte dnevno, odnosno oko polovinu ukupne proizvodnje u kartelu i
približno 17 odsto ukupnih svetskih isporuka.
Procenjuje se da su u poslednjih šest godina ostvarile blizu 1,5 biliona
dolara viška, zahvaljujući visokim cenama nafte koje su u julu odskočile
iznad 147 dolara za barel, pre nego što su se spustile na blizu 50 dolara.
Kuvajtski dnevnik takođe navodi da su SAD zatražile od Kuvajta da otpiše
irački dug koji se procenjuje na oko 16 milijardi dolara.
Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) saopštila je sinoć da je vodeća
svetska privreda sada verovatno u recesiji.
Uprava federalnih rezervi, koja obavlja ulogu centralne banke SAD,
istovremeno je objavila da je snizila procenu američkog ekonomskog rasta za
ovu i narednu godinu. Fed u najnovijoj prognozi ocenjuje da će američka
privreda ove godine ostvariti nultu stopu rasta, ili u najboljem slučaju
skok ekonomske aktivnosti od svega 0,3 procenta.
Prethodno je Fed za ovu godinu predviđao ekonomski rast u vodećoj svetskoj
privredi u rasponu od jedan do 1,6 odsto. Istovremeno, Fed je snizio i
procenu američkog privrednog rasta u 2009. godini na minus 0,2 do plus 1,1
odsto, dok je ranije prognozirao da u tom periodu ekonomija SAD može da
ostvari uspon u rasponu od dva do 2, 8 procenata.
Američki zvaničnici predviđaju da privredna njihove zemlje može da ostvari
pozitivnu stopu rasta tek u drugom polugođu naredne godine, dok neki
pesimistički nastrojeni analitičari ne veruju da se to može dogoditi pre
početka 2010. |
| |
| |
|
| |
| Srbija će tužiti Hrvatsku za zločine u Oluji |
| |
"Na moju veliku žalost, Hrvatska nije na adekvatan način odgovorila na ruku
pomirenja koju je Srbije u više navrata pružala i našim naporima da ostavimo
prošlost iza sebe i da se okrenemo evropskoj budućnosti", izjavio je Jeremić
Radio-televiziji Srbije (RTS).
 Jeremić
je, povodom odluke Međunarodnog suda pravde da se proglasi nadležnim za
tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen nad nesrbima 1991-95.
godine, naveo da je Hrvatska odbijala da se suoči sa činjenicom da je
250.000 Srba proterano iz domova u Hrvatskoj, ali da će to ovog puta morati
da učini pred Međunarodnim sudom pravde.
"Hrvatski zvaničnici, koliko čujem, pozivaju na to da treba da se utvrdi
istina. Slažemo se, neka se utvrdi istina i neka se ova stvar stavi na sud
istorije i na sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na
tužbu Srbije za ratne zločine za etničko čišćenje počinjenje na teritoriji
Hrvatske 1995. godine", naglasio je Jeremić.
Ministar Jeremić izrazio je žaljenje zbog toga što Hrvatska nije prihvatila
ruku pomirenja i dodao da će Srbija učiniti sve da pomogne jačanju dobrih
odnosa u regionu.
"Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Zarad evropske budućnost
treba da se okrenemo pomirenju. Mislim da je ovo možda i najbolji način.
Neka se konačno pred sudom pravde i sudom istorije uspostavi istina o tome
šta se zaista događalo tokom operacije Oluja", kazao je Jeremić.
On je dodao da će Srbije predstaviti slučaj tako da budu sagledani svi
aspekti događaja iz 20. veka, uključujući i ono što se događalo tokom Drugog
svetskog rata, jer je neophodno okrenuti se istoriji kako bi se utvrdila
istina. |
| |
| |
|
| |
| Jubilarno zasedanja kanadskog parlamenta |
| |
Poslanički dom kanadskog parlamenta počeo je, u sredu, jubilarno, 40.
zasedanje izborom predsednika.
Tu važnu dužnost i dalje će obavljati Piter Miliken (62) koji je tek u petom
krugu tajnog glasanja nadmašio sedam protivkandidata.
 Miliken
predsedava poslaničkim sednicama od 2001. godine, a reizabran je i posle
izbora 2004. i 2006. godine.
Tradicija izbora predsednika u Kanadi datira od osnivanja te države 1867.
godine.
Maja 2002 . godine Piter Miliken predvodio je parlamentarnu delegaciju u
poseti Beogradu.
Veliki je ljubitelj balkanske i srpske muzike i na njegov lični poziv u
svečanim halama parlamenta u jesen iste godine prvi put su vekovima stare
izvorne pesme pevali umetnici iz Srbije, braća Teofilović.
Oktobra 2006. u ceremonijalnom parlamentarnom holu Konfederacije, takođe
prvi put u istoriji najviše kanadske demokratske institucije, pevane su
srpske duhovne pesme. Hor "Kir Stefan Srbin" iz Toronta izveo je i najlepše
delove Mokranjčevih "Rukoveti".
Kanada je parlamentarna demokratija koja formalno priznaje vrhovnu vlast
britanske krune u liku generalnog guvernera. |
| |
| |
|
| |
| Čudna moć Jelene Momčilov |
| |
Jelena uspeva da na dlanove "zalepi" metalni novac, upaljače, mobilne telefone,
kašike, olovke, kutije od bojica... I kada dlan okrene ka zemlji ti predmeti
se drže. Metalni novac može da "zalepi" i na čelo a da ne padne.
Niko od stručnjaka nije tačno utvrdio o kakvoj energiji je reč a njena majka
Slavica kaže da su joj "neki" rekli da je "to dar od Boga".
 Jelena
je odlična učenica drugog razreda. U školi pored svog maternjeg bugarskog,
uči i srpski i engelski jezik, piše i ćirilicu i latinicu.
"Moji drugovi u školi znaju za moju moć, ali me niko ne tera da to stalno
pokazujem", kaže Jelena.
Njena majka Slavica priča da je kod njih u Željusu dolazio profesor sa
niškog Prirodno-matematičkog fakulteta Pavle Premović. "Kad ju je prvi put
dodirnuo sav se uznemirio. Na njega je delovala Jelenina pozitivna energija",
kaže Slavica.
Ona ističe da je Jelena sasvim obična devojčica, da se ne razlikuje od
svojih vršnjaka, osim po toj moći da na svoje dlanove može da lepi metal,
drvo, plastiku, gumu, papir.
Profesor Premović kazao je za Betu da postoje dve mogućnosti - da Jelena ima
neku posebnu bioenergiju ili da njeni dlanovi luče neku organsku supstancu
koja "lepi". "To je nešto veoma retko ali zahteva dalja ispitivanja", kaže
Premović.
Profesor je inače obavio neka ispitivanja i kad je Jeleni stavio visak od
takozvanog ružičastog kvarca iznad dlanova, on se kretao brže nego
uobičajeno.
Jelena je svoju moć otkrila pre dve godine. Najpre je to rekla ocu. "Tata mi
je poverovao. Posle sam rekla i mami i ona se malo začudila ali i uplašila
kad je videla šta mogu", priča Jelena. Majka Slavica kaže da posle napisa o
Jeleni u pojedinim novinama ljudi stalno zovu, pišu pisma i traže pomoć u
lečenju.
"Jelena je još mala, neću dozvoliti da se to razvija u tom pravcu dok ne
poraste i ne vidimo šta je u pitanju. Osim profesora Premovića niko drugi se
nije interesovao za to što ona može. Voleli bismo da se konsultujemo sa još
nekim stručnjacima", kaže Jelenina majka. |
| |
| |
|
| |
| Savo, hvala i bravo! |
| |
Jovanović je u sredu bukvalno "plesao" po travi Partizanovog stadiona.
Popularni Lane je hitrim prodorima, asistencijama i golovima ekspresno "slomio"
protivnika, koji nije imao nikakvog rešenja da ukroti raspoloženog napadača
"orlova".
Milan je radio šta je hteo sa bugarskom odbranom od početka utakmice. Već u
3. minutu nad njim je napravljen prvi penal. Međutim, udarac Save Miloševića
bugraski golman Petkov lako je odbranio.
Ništa zato, Jovanović je prvo u 8, a zatim i u 25. sam završio posao i dva
puta Petkova slao u mrežu po loptu. Pre toga u 15, ponovo je nad njim
skrivljen jedanaesterac, ali ni ovoga puta Milošević nije bio precizan sa
bele tačke.
 Na
sreću, ta "oproštajna" trema ubrzo je napustila Miloševića. Savo se opasno
naljutio na sebe zbog dva promašena penala. "Eksplodirao" je u 28. i 32.
minutu i sa dva gola, uzdignutih ruku, uz ovacije sa tribina i poljubac u
najdraži grb, oprostio se na najlepši način od reprezentacije, u 102.
utakmici.
Kada je Savo u 34. minutu, uz aplauze napuštao teren, Srbija je vodila
protiv Bugara sa 4:1. Pogodak za goste i to prelep, postigao je Blago
Georgijev u 20. minutu.
U drugom delu Milijaš i Lazović stavili su tačku na blistavu pobedu "orlova".
Pre početka utakmice na terenu stadiona Partizana uručeni su mnogobrojni
pokloni slavljeniku Savi Miloševiću, koji je u svom sto drugom meču u
nacionalnom dresu završio skoro 14-godišnju karijeru igranja u najboljoj
selekciji.
Sjajnom strelcu poklone su uručili predsednik i generalni sekretar FSS
Tomislav Karadžić i Zoran Laković, a "Zlatna plaketa", sem Miloševiću,
uručena je predsedniku FIFA Sepu Blateru i predsedniku UEFA Mišelu Platiniju.
Kapiten reprezentacije Dejan Stanković uručio je dres, a ostale prigodne
poklone dodelili su mu gradonačelnik Bijeljine, glumac Dragan Bjelogrlić, u
ime javnih ličnosti, teniseri Nenad Zimonjić i Ana Ivanović, u ime Skupštine
grada, glavni i odgovorni urednik "Sporta" Momčilo Jokić, u ime fudbalskih
prijatelja, Saša Ćurčić, u ime trenera Ljubiše Tumbaković, pohvale je preneo
Dragan Ćirić, zatim predsednik FK Partizan Dragan Đurić i predsednik
Fudbalskog saveza Bugarske Borislav Mihajlov.
Naravno, na kraju je usledilo i slikanje, a ceremoniji su prisustvovali i
supruga Miloševića, Vesna, sinovi Nikola i Boris i ćerka Teodora.
I oproštaj je bio poseban. Savo Milošević je rekao zbogom reprezentaciji
posle 102 utakmice u sredu protiv Bugarske, kada je prvi put zaigrao za
Srbiju. Promašio je dva jedanaesterca. Porodica i najbliži prijatelji
hvatali su se za glavu u nadi da nije zaslužio da se na taj način rastane od
najdražeg dresa. Ubrzo se Milošević iskupio i sa dva pogotka na najlepši
način rekao - zbogom...
- Milošević je fenomen! Čudo od deteta, tinejdžera, čoveka, humaniste,
fudbalera... - uzbuđen je bio nekadašnji saigrač Saša Ćurčić. - I na ovoj
utakmici pokazao je koliko je moćan, mentalno jak. Svi bi se posle dva
promašena jedanaesterca obesili na Terazijama ili skočili sa Brankovog mosta,
a Savo se na pravi način vratio i oprostio od reprezentacije. I sada mu se,
kao i u celoj karijeri, sve vratilo na najlepši način, jer je od početka
karijere nenormalno voleo fudbal i uživao u njemu. Čast mi je što mogu da
kažem da sam igrao sa njim i da smo sada prijatelji.
Na oproštaj Miloševića došao je, naravno, trener Partizana Slaviša Jokanović,
koji je odigrao mnogo utakmica i u klubu i u nacionalnom timu sa velikim
golgeterom.
- Savo je bio i ostao pobednik - ističe Jokanović. - To je dokazao i na
utakmici sa Bugarskom. Pamtiću ga po dobrim igrama i brojnim golovima, koje
je postigao dok smo igrali zajedno.
Mesto u loži zauzeo je i Goran Stevanović, koji je sa Savom proveo tri
godine u reprezentaciji koja je igrala na SP u Nemačkoj 2006. godine.
- Imao sam sreću da radim sa Miloševićem u tom periodu - kaže Stevanović. -
Bio je pravi vođa i na terenu i van njega. Nije fraza, Milošević je i
fudbalska i ljudska veličina.
Đorđe Tomić je jedan od onih koji Savu poznaje od prvih dana i dolaska u
Partizan početkom 90-ih.
- Žao mi je što je završena reprezentativna karijera velikog igrača. Poseban
pečat daje mu i činjenica da je sjajan čovek, koji je trajao vrhunski punih
16 godina, od toga 12 u reprezentaciji.
Milošević se kratko ogla-sio pre početka utakmice:
- Svima koji ste došli, hvala od srca. Ljubim vas, nadam se da ćemo pobediti.
Srbija nije pobedila, Srbija je deklasirala Bugarsku. Savo Milošević se na
najlepši mogući način oprostio od dresa reprezentacije, koji je prvi put
obukao krajem decembra 1994. godine u Argentini. |
| |
| |
|
| |
| Plaćanje usluga prostitutke kao krivično delo |
| |
Muškarci u Velikoj Britaniji će ubuduće morati dobro da razmisle pre nego što
plate prostitutku jer bi mogli biti krivično gonjeni.
Britanska vlada u sredu je objavila predlog mera kojima namerava da se
uhvati u koštac sa problemom krijumčarenja žena. Vlada je rešena da pre
svega obeshrabri muškarce da koriste usluge prostitutki i smatra da će tako
posredno suzbiti i krijumčarenje žena.
U Britaniji, međutim, ima dosta onih koji sumnjaju da će taj pristup postići
željene rezultate, prenosi Bi-Bi-Si.
 Mnoge
devojke koje u Britaniju stižu ilegalnim kanalima kasnije bivaju primorane
da se bave prostitucijom. Procenjuje se da se "najstarijim zanatom na svetu"
u Britaniji bavi oko 80.000 žena.
Policija veruje da većinu njih kontrolišu makroi, krijumčari ljudi i trgovci
drogom, odnosno da je ogroman broj njih u ropskom ili polu-ropskom položaju.
Kriminalne grupe koje eksploatišu žene zgrću ogromne pare.
Otkrivanje takvih grupa nije lako pa ministarka unutrašnjih poslova Džeki
Smit veruje da na taj problem treba "udariti" i sa druge strane, odnosno
obeshrabiti potražnju za uslugama prostitutki.
"Želim da muškarci dobro razmisle pre nego što odluče da plate za seks.
Stoga uvodimo novo krivično delo, koje zovemo 'pretpostavljena krivica'. To
znači da muškarci više neće moći da kažu da nisu znali da je ta i ta žena
prokrijumčarena ili eksploatisana", izjavila je Džeki Smit.
Ako predložene mere stupe na snagu, muškarcima koji budu uhvaćeni sa
prostitutkama koje to rade zato što su zavisne od droge, biće izrečena
novčana kazna i otvoren dosije u policji. Onima koji plate za seks ženama za
koje znaju da su prokrijumčarene u zemlju i primorane da se prostituišu,
preti suđenje za silovanje.
"Ima dosta krijumčarenja. Muškarci toga treba da budu svesni i da shvate da
se većina tih žena prostitucijom ne bavi zato što je to njihov slobodni
izbor već zato što su u suštini robovi", kaže ministarka unutrašnjih poslova.
Reagovanja na inicijativu vlade su različita - postoje oni koji misle da je
to korak u dobrom pravcu, ali i da je korak koji ne ide dovoljno daleko.
Udruženje britanskih prostitutki čak smatra da bi se položaj krijumčarenih
žena samo dodatno pogoršao.
Poslanik vladajućih laburista i bivši funkcioner u ministarstvu unutrašnjih
poslova, Fiona MekTagart o ovoj ideji kaže:
"Finska ima sličan zakon, po kojem muškarci koji plaćaju za seks čine
krivično delo ako je žena prokrijumčarena. Po tom zakonu u Finskoj do sada,
međutim, nije podignuta nijedna optužnica. Mislim da bi bilo dobro da
Britanija sledi ono što je urađeno u Švedskoj. Tamo je donet zakon koji
jednostavno kaže da je plaćanje za seksualne usluge uvek krivično delo".
U vladi kažu da nisu želeli da idu tako daleko da svako plaćanje za seks
proglase protivzakonitim, jer ipak postoje i žene koje su slobodno, bez
prisile, izabrale da se bave prostitucijom.
Na švedsko iskustvo se pozivaju i oni koji kritikuju predlog vlade, a jedna
od takvih je i Keri Mičel iz Udruženja britanskih prostitutki.
"Pre donošenja zakona kojim je omogućeno krivično gonjenje klijenata, u
Švedskoj uopšte nije bilo makroa. Danas ih ima koliko hoćete. Žene su
jednostavno primorane da nalaze klijente uz pomoć treće strane. Ovaj novi
predloženi zakon će i u Britaniji povećati broj makroa", smatra ona.
Keri Mičel kaže i da će ženama koje su u manje-više ropskom položaju i rade
za kriminalne grupe koje su ih prošvercovale u Britaniju zbog novog zakona
biti teže da prijave te kriminalce.
"Ako se njihovi klijenti suoče sa mogućnošću krivičnog gonjenja, one tim
muškarcima više neće moći kao do sada da se obrate za pomoć. Neće moći da
kažu klijentu - molim vas, idite u policiju i recite im u kakvoj sam ja
situaciji. Klijent to više neće moći da uradi, jer će priznati da je počino
krivično delo samim tim što je bio sa tom ženom", kaže Keri Mičel. |
| |
| |
|
| |
| Novak nema snagu Nadala i Federera, ali može
biti broj 1 |
| |
Godina iz snova za srpski tenis polako se završava. Pravi je trenutak za
sumiranje utisaka, kojih je tokom deset takmičarskih meseci bilo zaista
mnogo.
Jedan od najpriznatijih teniskih stručnjaka i savetnik Dejvis kup
reprezentacije Srbije Nikola Pilić je rezimirao novi svetski teniski
po-redak.
 -
Pregled jedne od najuzbudljivijih teniskih sezona poslednjih godina počeo
bih podelom na prvu i drugu klasu. Kada je u pitanju prva, gde se nalaze
Rafael Nadal, Rodžer Federer i Novak Đoković, obeležio je bez ikakve sumnje
španski teniser koji je, najblaže rečeno, bio neverovatan! Setite se samo da
je sezonu počeo na drugom mestu sa gotovo 3.000 bodova zaostatka za do tada
neprikosnovenim Federerom, da bi je okončao suvereno držeći čelnu poziciju.
Način na koji je osvajao turnire, posebno one iz grend slem kategorije, bio
je impresivan i o tome će se još dugo pričati. Federer je konačno "pustio
krv", koju su mnogi igrači sa Tura osetili i iskoristili da mu naude. Jedan
od njih je i Endi Mari. Odlično je igrao poslednjih meseci, fizički je vrlo
dobro pripremljen i zaista pripada svetskom vrhu. Što se tiče druge klase
tenisera, sve pohvale zaslužuju Argentinac Huan Martin del Potro i Francuz
Žo Vilfred Conga. Obojica su se pojavili niotkuda i stigli do elite. Imao
sam prilike da pričam sa Congom i uverio se da je momak izuzetan talenat,
ali bi problem mogle da mu predstavljaju česte povrede - smatra Pilić.
Godina na izmaku za srpski tenis bila je više nego uspešna, praktično
nezaboravna.
- Novak Đoković sa velikim ponosom može pričati o 2008. godini. Osvojio je
grend slem titulu, medalju na Olimpijadi i Masters kup, što me navodi na
zaključak da će, uz malo sreće i bolju fizičku pripremljenost, sledeću
godinu voziti u šestoj brzini.
Činjenica je, što je i sam nekoliko puta isticao, da nema snagu Nadala i
Federara, ali uz adekvatan odmor, naporno odrađene pripreme, pažljiv odabir
turnira i pozitivan stav prema tenisu, može postati svetski lider belog
sporta.
Ništa manje priznanje zaslužuje i Nenad Zimonjić. Visok nivo forme držao je
tokom cele godine, da bi na kraju dobio najlepše priznanje - prvo mesto na
ATP listi dublova.
Pored pojedinačnih uspeha u ženskoj i muškoj konkurenciji, veliki broj
teniskih fanova u Srbiji sa ogromnom pažnjom prati i nastupe nacionalne
selekcije. U prvoj polovini naredne godine "orlove" očekuje veliki ispit u
okviru prvog kola Dejvis kupa.
- Da je neko hteo da nam dodeli najtežeg protivnika u najtežim mogućim
okolnostima, onda bi to bila Španija na njihovom terenu. U ovom trenutku
nema jače reprezentacije na svetu, pa još ako se igra na Iberijskom
poluostrvu, onda je jasno koliki nas posao čeka. Ipak, nada postoji jer
nemamo nameru da se predamo bilo kome bez borbe. Ako je bolji, moraće to i
da dokaže na terenu, pa makar to bila šljaka. Iz višedecenijskog iskustva
znam da je ovo takmičenje nepredvidivo - rekao je Pilić. |
| |
| |
|
| |
| Zapadni Balkan se i dalje bori za režim bez
viza |
| |
Zahtev za vizu podrazumeva prikupljanje gomile dokumenata, dugotrajno čekanje
na odgovor i nervozu jer je vrlo realna mogućnost da se i pored svega - viza
ne dobije.
Potpuno je apsurdno da EU, s jedne strane obećava integraciju čitavog
Zapadnog Balkana i evropsku budućnost, a s druge strane, otežava građanima
tog regiona da uopšte dođu do neke države EU i lično se uvere kako EU
izgleda, piše u komentaru na sajtu Evropske inicijative za stabilnost (ESI).
 Ta
međunarodna nevladina grupa, u izveštaju koji se bavi teškoćama ljudi
Zapadnog Balkana u dobijanju Šengen viza, podseća da u svemu tome ima i
diskriminacije.
Tako državljani Hrvatske mogu slobodno da putuju u zemlje EU bez viza, dok
građani iz država poput Makedonije ili Albanije, koje zvanično imaju status
kandidata za članstvo u EU, to ne mogu.
Isto važi i za bosanske Hrvate, koji obično imaju dva pasoša. Na osnovu onog
hrvatskog oni mogu da putuju po EU bez viza, dok njihove komšije koje imaju
samo bosanski pasoš to ne mogu.
Takođe, EU je ukinula vizna ograničenja Bugarskoj još 2001. godine, mnogo
pre nego što je ta država ušla u Uniju. Taj princip, međutim, danas ne važi
za neke druge balkanske države.
Oni koji u EU najviše zagovaraju održavanje sadašnjeg statusa kvo su
ministri unutrašnjih poslova jer smatraju da bi ukidaje ograničenja moglo da
utiče na ekspanziju organizovanog kriminala, migraciju ilegalnih radnika i
krijumčarenje droge.
Poslednji izveštaj Kancelarije UN za suzbijanje narkotika i kriminala
pokazuje, međutim, da je takva stereotipna slika o Zapadnom Balkanu odavno
stvar prošlosti.
U izveštaju se navodi da je u regionu Balkana stopa ubistava, pljački,
silovanja i drugh teških krivičnih dela, čak niža nego u Zapadnoj Evropi. I
trgovina drogom, oružjem i ljudima opada u odnosu na raniji period, mada je
Balkan i dalje tranzitna zona za puteve heroina ka Zapadu.
Statistika pokazuje da najviše problema sa dobijanjem viza imaju državljani
Makedonije. Čak 80 odsto zahteva za francusku vizu koje su prošle godine
Makedonci podneli - odbijeno je. U istom periodu odbijeno je i oko 72 odsto
zahteva za italijansku vizu.
U toj statistici Srbija je među najbolje rangiranim zemljama regiona, sa
najmanjim procentom odbijenih zahteva. Tako je srpskim državljanima prošle
godine odbijeno samo dva odsto zahteva za italijansku vizu, dok je najviše
odbijenih zahteva bilo za nemačku vizu - devet odsto.
Ukidanje viza za državljane zemalja Zapadnog Balkana promovisano je kao
prioritet slovenackog predsedavanju EU, u prvoj polovini 2008. godine.
Evropska komisija je 5. juna pokrenula pregovore sa svim zemljama regiona, a
sačinjen je i spisak uslova za svaku od tih zemalja pojedinačno.
Ti uslovi, pored niza tehničkih detalja koji se odnose na funkcionisanje
graničnih prelaza i izdavanje biometrijskih pasoša, podrazumevaju i angažman
u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i
saradnju sudskih vlasti i zaštitu prava manjina.
Prema proceduri, kada zemlje Zapadnog Balkana budu ispunile sve potrebne
uslove, Komisija će zvanično predložiti ukidanje viznih ograničenja.
Ne dele ipak svi u Evropskoj komisiji optimističan stav kada je u pitanju
ukidanje viza za region Zapadnog Balkana. Tako jedan broj evropskih komesara
smatra da je i previše optimistično očekivati ukidanje viza u kratkom
vremenskom roku.
U tom procepu između različitih struja unutar EU, ali i očekivanja od vlada
država regiona da učine više u pravcu ukidanja viza, običnim građanima
ostaje samo da se i dalje nadaju da će put ka nekoj od zemalja EU uskoro
biti moguć samo uz pasoš. |
| |
| |
|
| |
| Danas slava Arhangela Mihaila |
| |
 Srpska
pravoslavna crkva danas slavi Sabor svetog Arhangela Mihaila, u narodu
poznat kao Aranđelovdan, koji je vrlo česta slava i mnogi su kršteni
njegovim imenom.
Veruje se da je anđeo (Arhangel) Mihailo prvi stupio u borbu sa zlim duhom i
to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom
jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.
Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među
ljude, na zemlju, kao putnik ili prosjak. Arhangel Mihailo je, prema
verovanju, "živi svetac", te stoga mnogi u Srbiji za tu slavu ne služe goste
žitom.
Crkva procenjuje da je Aranđelovdan kao slava, po broju vernika na drugom
mestu, posle svetog Nikole. |
| |
| |
|
| |
|
|
