|
|
Broj 1178, 21. novembar 2008.
| EU preuzima glavnu ulogu u Bosni |
| |
Savet za primenu mirovnih sporazuma u Bosni i Hercegovini je u Briselu podržao
strategiju Evropske unije za preuzimanje ključne uloge u BiH, uz
postavljanje specijalnog predstavnika EU u toj zemlji.
Odluka o tome bi trebalo da se usvoji u martu iduće godine, saopštio je u
Briselu visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak.
Upravni odbor Saveta je ocenio da je sporazum koji su u Odžacima postigle
tri ključne stranke, "veoma dobro polazište" za jačanje institucija i
sposobnosti za pridruživanje BiH EU.
Taj dogovor o reformi ustava, popisu stanovništva, državnoj imovini i o
di-striktu Brčko treba i pretvoriti u zakone i privoleti preostale dve
vladajuće stranke koje mu se protive, da ga podrže.
 Lajčak,
desno, je rekao da je "Savet za primenu mira pozvao vladajuću
bosanskhercegovačku koaliciju da stane iza inicijative tri partijska prvaka
i da tu političku obavezu pretoči u opipljive zakone".
"Sprovođenje takvog dogovorenog programa bi značilo da se može ostvariti
značajan napredak, čime bi se dovršio posao ovog Saveta za sprovođenje mira
i stvorila povoljna atmosfera u zemlji", izjavio je Lajčak.
Visoki predstavnik za BiH je rekao da će na idućem sastanku Saveta, marta
iduće godine, biti ocenjeno da li su ispunjeni i preostali uslovi da se sa "dejtonskog
upravljanja" Bosnom i Hercegovinom pređe na ključnu ulogu EU što bi
uključilo i postavljanje posebnog izaslanika EU.
Ostaje da se vidi da li je to ostvarivo i kakva bi ovlašćenja imao
predstavnik EU za BiH, što je "samo ovlaš dotaknuto" danas na zasedanju
Saveta, izjavio je on.
Savet za primenu Dejtonskog sporazuma je ukazao da se to može postići samo
ako se ostvare postavljeni ključni uslovi iz tzv "plana pet plus dva" s
ciljem da se bolje ustroji i ojača država BiH.
Dosad to nije ostvareno, tako da će visoki predstavnik za BiH na osnovu
Dejtonskog sporazuma nastaviti svoj mandat i u 2009. godini.
Lajčak je preneo ocene da su naspornija pitanja državne imovine i distrikta
Brčko, ali smatra da se i to može rešiti do marta.
Savet je podvukao da ne može biti jednostrane podele BiH, niti jednostranog
ukidanja entiteta, konkretno: Republike Srpske, ukazavši na to da su se u
proteklom razdoblju, kako iz Banjaluke, tako i iz Sarajeva, nastavili napadi
na državne i dejtonske institucije.
Rukovodstvo BiH, zaključak je zasedanja, nije u potpunosti posvećeno
koracima za približavanje EU i Savet je sinoć u Briselu liderima te zemlje
predočio da jačanje državne strukture i sposobnost BiH da se približi EU,
koče spore reforme, podele i retorika koja troši snagu.
U saopštenju Saveta za primenu mira se, pored ostalog, "pozdravlja hapšenje
od Haškog suda optuženog Radovana Karadžića" i "pozivaju nadle-žne vlasti
Bosne i Hercegovine da ispune obaveze međunarodnih zakona o punoj saradnji s
Haškim sudom".
"I to tako"što će vlasti BiH "pomoći neodložnom hapšenju optuženika Haškog
suda, uključujući Ratka Mladića, kao i time da se pobrinu za zaštitu svedoka". |
| |
| |
|
| |
| Promene u BiH moguće samo iznutra |
| |
Predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikola Špirić ocenio je u
Briselu da će ubrzo Evropska unija biti više angažovana u BiH, ali je
predočio da promene mogu doći samo iznutra zemlje.
 Špirić
je to rekao novinarima posle sastanka Upravnog odbora Saveta za primenu
mirovnih sporazuma u BiH sa premijerima centralne vlade i entiteta, i prvaka
bosanskohercegovačkih vladajućih stranaka.
Neki od političkih lidera u BiH su istakli zadovoljstvo što su međunarodni
predstavnici snažno podržali dogovor tri vodeće stranke iz Republike Srpske
i Federacije BiH o ustavnim promenama, popisu stanovništva, podeli državne
imovine i rešenju statusa Brčkog.
Ali, neki od njih su oštro osporili taj dogovor, uz ocene i da bi pravo
rešenje za preuređenje državnih struktura BiH moglo da se nađe izvan
Dejtonskog sporazuma, i to samo na nekoj novoj međunarodnoj konferenciji.
Upravni odbor Saveta za primenu mirovnih sporazuma će sutra, u četvrtak,
usvojiti neku vrstu memoranduma o znatno većem uplivu Evropske unije na
razvoj u BiH, na temelju nove strategije za BiH koju su predložili visoki
predstavnik EU Havijer Solana i komesar za proširenje EU Oli Ren.
Špirić je ocenio da zasedanje Saveta za primenu mira u BIH nagoveštava
transformaciju međunarodnih institucija u toj zemlji, dodavši da to "prvenstveno
zavisi od nas samih i razvoja situacije u BiH". Čelnik stranke HDZ Dragan
Čović je rekao da je zabrinut zbog toga što su prvaci BiH pokazali velike
razlike u stavovima oko ključnih pitanja.
Ali je podvukao da je veoma zadovoljan zbog toga što su politički direktori
ministarstava inostranih poslova zemalja u Savetu za primenu mira potpuno
podržali sporazum tri vodeće stranke u BiH. Mada je, po njegovim rečima,
ocena međunarodnih predstavnika bila da je situacija u Bosni veoma loša i
zabrinjavajuća.
Predsednik stranke SDA, Sulejman Tihić je podvukao da je dogovor tri ključne
stranke "dobar i principijelan", da ga treba doraditi i sprovesti, i može
dovesti do nužnih promena. |
| |
| |
|
| |
| Bivši srpski logoraši najavili blokadu Suda
BiH |
| |
Bivši logoraši iz Republike Srpske (RS) blokiraće zgradu Suda BiH ukoliko u
narednih 15 dana Sud i Tužilaštvo BiH ne saopšte da li će biti procesuirani
ratni zločini protiv Srba u proteklom ratu u BiH.
 Predsednik
Saveza logoraša RS Branislav Dukić izjavio je za banjalučki "Fokus" da je
pre nekoliko dana na adresu Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH upućena
prijava protiv Tužilaštva BiH zbog neažurnosti i neefikasnosti u
procesuiranju zločina počinjenih protiv Srba.
"Nikada nije kasno za istinu o stradanju srpskog naroda u proteklom ratu na
prostorima bivše Jugoslavije. Moramo to da dokažemo upravo mi, paćenici,
koji su prošli kroz 536 logora na području Federacije BiH", kazao je Dukić.
On je još kazao da su radom pravosudnih institucija nezadovoljni i članovi
Udruženja hrvatskih logoraša domovinskog rata FBiH, posebno presudom ratnom
komandantu Armije BiH Rasimu Deliću.
"Bramercovi (glavni tužilac Haškog tribunala Serž) najbliži saradnici su nam
priznali da su u tri navrata morali da ublažavaju optužnicu protiv Rasima
Delića, čak da neke segmente izbacuju, zbog čega je i dobio toliko koliko je
dobio. Međutim, oni nam nisu mogli reći ko im je naređivao", naglasio je
Dukić.
Prema njegovim rečima, to dokazuje da je Haški tribunal politički, a ne
pravni sud, te da je istim stopama krenuo i Sud BiH. |
| |
| |
|
| |
| Sporazum sa Holbrukom pravno nebitan |
| |
Tužioci Haškog tribunala ocenili su da je "pravno nebitan", čak i da postoji,
sporazum kojim je izaslanik SAD Ričard Holbruk navodno garantovao imunitet
pred Tribunalom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću.
"Čak i da je materijal u vezi sa navodnim sporazumom o imunitetu postojao,
bio bi pravno nebitan u postupku" protiv Karadžića, naznačio je tužilac Alan
Tiger u odgovoru na Karadžićev zahtev da mu se dostave svi podaci i
dokumenti koje Tužilaštvo ima o tom sporazumu.
Karadžić, optužen za genocid i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima u
BiH 1992-95, zatražio je, početkom novembra, da sudsko veće obaveže
Tužilaštvo da mu dostavi te materijale.
U odgovoru, tužilac Tiger je naglasio da informacije o navodnom sporazumu
nisu važne za pripremu Karadžićeve odbrane, zato što "ne mogu sugerisati da
je Karadžić nevin ili umanjiti njegovu krivicu".
Tužilac podseća da je Karadžić prvo u podnescima tvrdio da mu je Holbruk
obećao imunitet u ime SAD, a kasnije da je Holbruk delovao u ime "međunarodne
zajednice", te da se Holbrukovo navodno obećanje "može pripisati Haškom
tribunalu" i UN. |
| |
| |
|
| |
| Trinaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma |
| |
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji
predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan
Milošević zvanično je okončan troipogo-dišnji rat u Bosni i Hercegovini.
Trinaest godina kasnije, niko od potpisnika sporazuma nije živ, original
dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj
reviziji.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom
gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne
Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta,
Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
 Sporazum,
parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena
Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri
sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Je-lisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN,
Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno
poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv
načun.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum,
čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih
pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra
međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici
okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja
tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim
arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru 2005. u Sarajevu da je Dejtonski
sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale,
uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.
Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena
Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postiznaje Dejtonskog sporazuma.
Priznanje koje se dodeljuje za poseban doprinos obnovi društava razorenih
ratom ranije su dobili bivši američki predsednik Bil Klinton i Džordž Soroš.
Poslednjih godina političari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine
međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog
sporazuma.
Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da
je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da
eventualne promene moraju doći iz same BiH.
I njegov prethodnik Volfgang Petrič smatra da je neophodna reforma
Dejtonskog sporazuma kako bi BiH postala funkcionalna država koja može da
pregovara sa Evropskom unijom.
Reviziju Dejtonskog sporazuma zatražila je krajem 2004. uticajna grupa
poslanika Evropskog parlamenta i evropskih političara u Strazburu. Tada je
na "Evropskoj konferenciji justicija paks" usvojena izjava o nužnosti
revizije Dejtona.
Novi, šesti visoki predstavnik za BiH, slovački diplomata Miroslav Lajčak,
preuzimajući tu dužnost u julu prošle godine, izrazio je zabrinutost stanjem
u BiH, uz ocenu da je "BiH sada najudaljenija od Evrope u odnosu na sve
države regiona" jer su u toj državi stali reformski procesi (policija,
ustavne promene) koji su osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ-a BiH Dragan Čović
postigli su 8. novembra na sastanku u Odžacima dogovor o ustavnim reformama
BiH.
Što se novog Ustava tiče Lajčak smatra da je on preko potreban BiH kako bi
ona postala funkcionalnija, efikasnija, a njena administracija jeftinija.
U junu ove godine u BiH i EU potpisale su SSP i privremeni trgovinski
sporazum.
Pre tri godine u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH,
na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se
dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta
saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izrazio je nedavno razočaranje što je
došlo do zastoja u reformama u BiH i istakao da je zabrinut zbog negativne
retorike i aktuelne političke situacije u BiH.
Jedan od najtraženijih haških optuženika za ratne zločine u BiH Ratko Mladić
još je na slobodi, dok je drugi, Radovan Karadžić, uhapšen u julu ove godine
u Srbiji i izručen Haškom tribunalu.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić obelodanio je početkom ove
godine da je iz arhive tog Predsedništva izgubljen originalni dokument
Dejtonskog sporazuma. |
| |
| |
|
| |
| Predao se osuđeni u slučaju Lora |
| |
Splitskoj policiji se predao Josip Bikić Ćop, osuđen za ratne zločine
počinjene 1992. godine nad zarobljenim civilima u bivšem vojnom zatvoru
Lora, nakon više od tri godine provedene u bekstvu, piše danas Slobodna
Dalmacija.
Na internet sajtu tog lista se navodi da je Bikić u pratnji svog advokata
stigao u policijsku stanicu u Splitu.
Bikić je osuđen za učešće u psihičkom i fizičkom maltretiranju srpskih
civila pritvorenih u nekadašnjem Vojno-istražnom centru Lora od 12. juna do
početka septembra 1992. godine. On je bio u bekstvu od 2005. godine nakon
što je pokrenut postupak pred Županijskim sudom u Splitu.
Veće za ratne zločine Županijskog suda u Splitu osudilo je u martu 2006.
godine osmoricu bivših vojnih policajaca na zatvorske kazne od šest do osam
godina, a odlukom Vrhovnog suda iz februara 2007. godine presuda je postala
pravosnažna.
Svi osuđeni bili su pripadnici 72. jedinice Vojne policije, a presuda je
izrečena komandantu Tomislavu Duiću, njegovom zameniku Tončiju Vrkiću,
pripadnicima interventnog voda Miljenku Bajiću, Josipu Bikiću i Davoru
Baniću, kao i stražarima Emiliji Bunguri, Anti Gudiću i Anđelki Botić.
Oni su se osuđeni zbog iživljavanja nad civilnim zatvorenicima koje su
mučili spajanjem na struju i udarali bejzbol palicama, terali ih da leže u
psećoj kućici i pevaju fašističke pesme, a u tim zlostavljanjima i
premlaćivanjima ubijeni su civili Nenad Knežević i Gojko Bulović. |
| |
| |
|
| |
| Nezavisnost Crne Gore podržava 70 odsto
njenih građana |
| |
Oko 70 odsto stanovnika Crne Gore smatra da je nezavisnost zemlje "dobra stvar",
dok 77 odsto misli da je odvajanje od Srbije poboljšalo šanse Crne Gore da
se približi Evropskoj uniji (EU), pokazalo je istraživanje agencije Galup.
Ta poznata svetska agencija za istraživanje javnog mnjenja sprovela je
regionalno istraživanje od 4. septembra do 30. oktobra i u svim zemljama
zapadnog Balkana intervjuisala po hiljadu stanovnika.
Istraživanje, čije delove prenose podgoričke "Vijesti", pokazuje, međutim,
da se samo 52 odsto građana snažno identifikuje sa Crnom Gorom kao državom,
što je posle BiH (33 odsto) najmanji procenat u regionu.
Oko 71 odsto građana Crne Gore je zadovoljno vlastitim životom, dok je
polovina nezadovoljna životnim standardom.
Istraživanje Galupa pokazuje da 63 odsto stanovništva Crne Gore smatra da
vlada dobro vodi državu, dok u Hrvatskoj isti procenat stanovnistva smatra
da stvari idu nagore, posebno u ekonomiji, prenosi podgoricki list.
Oko 41 odsto stanovnika Crne Gore "lako" izlazi na kraj sa kućnim troškovima,
dok je 51 odsto anketiranih odgovorilo "teško" ili "vrlo teško". Procenat
onih koji "vrlo lako" podmiruju tekuće troškove sličan je u svim balkanskim
zemljama: u Makedoniji i Srbiji 2 odsto, BiH 3 odsto, u Crnoj Gori 4 odsto,
na Kosovu 5 odsto, u Albaniji 6 i Hrvatskoj 7 odsto.
Ekonomski napredak najbolje se oseća u Crnoj Gori i na Kosovu, gde oko
polovina građana smatra da im standard raste, dok svaki peti stanovnik
Hrvatske i svaki treći u Srbiji oseća isto, pokazalo je istraživanje Galupa. |
| |
| |
|
| |
| Slovenačka policija vrši istrage u SCT |
| |
Slovenačka kriminalna policija vrši obimnu istragu u sedištu građevinskog
preduzeća SCT u Ljubljani i u stanovima službenika tog preduzeća.
Prema nezvaničnim informacijama, koje objavljuje nacionalna Televizija
Slovenija, pet vodećih ljudi u SCT su preko fiktivnih računa preduzećima u
Austriji, Velikoj Britaniji, Crnoj Gori i BiH slali novac za usluge, koje
SCT nije nikada izvršio, a zatim taj novac dizali i preneli nazad u
Sloveniju.
U Ljubljani su kriminalisti izvršili pretragu i u preduzeću kćeri SCT, i kod
zamenika predsednika upravnog odbora SCT Aleksandra Mezea, dok kod direktora
preduzeća Ivana Zidara još nisu bili. Obavljeno je više od dvadeset kućnih
istraga.
Kriminalisti istražuju slučajeve utaje poreza, pranja novca i uništavanja
poslovne dokumentacije.
Akcija policije je nastavak borbe protiv privrednog kriminala koju je
započela vlada premijera Janeza Janše. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
