|
|
Broj 1178, 21. novembar 2008.
| Međunarodni sud pravde nadležan za tužbu
Hrvatske |
| |
Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se u utorak nadležnim za tužbu Hrvatske
protiv Srbije kojom se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za genocid
navodno počinjen nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.
Odlukom koju je u haškoj Palati mira saopštila predsednica suda Rozalin
Higins, odbačen je prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što
u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. tadašnja SR Jugoslavija nije bila
članica UN - u koje je primljena 2000. - niti potpisnica Konvencije o
genocidu.
Za odbacivanje prigovora Srbije, glasalo je 10 sudija, a za usvajanje 7
sudija.
Postupak pred najvišim sudom UN, posle današnje odluke, biće nastavljen
razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li
je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to.
Rokove za ulaganje podnesaka, sud će, kako je najavila Higins, saopštiti
naknadno.
 Međunarodni
sud pravde je zaključio da su, premda je status SRJ u UN od 1992. do 2000.
godine bio "neizvestan" i "protivrečan", same vlasti u Beogradu tokom
1990-ih godina prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde, odgovarajući
na tužbe BiH i Hrvatske i ulažući tužbu protiv zemalja NATO.
Prema odluci, SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. upućenom Generalnoj
skupštini UN, objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz
članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i
Konvenciju o genocidu.
Sud nije uvažio argument Srbije da tu deklaracija nije usvojena, ni upućena
u UN na pravno valjani način, ocenjujući da su državni organi SRJ kasnije
postupali u skladu sa njom.
Stoga je nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od
1992. do 2000. godine bila jasno uspostavljena, naznačila je Higins.
Odlučivanje o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini
počinjeni pre 27. aprila 1991. godine, kada je formirana SR Jugoslavija,
budući da tužena država do tada nije postojala, sudije su odložile za
raspravu o suštini predmeta.
Sud je odlučio da do glavne rasprave ostanu otvoreni i zahtevi Hrvatske - na
koje je srpski tim takođe uložio proceduralne prigovore - da se Srbija
obaveže na kažnjavanje počinilaca ratnih zločina, utvrđivanje istine o
nestalima i povratak oduzete kulturne baštine.
Saopštavajući odluku, sudija Higins je, međutim, podsetila da je u procesu
po tužbi BiH protiv Srbije za genocid 2007. godine Međunarodni sud pravde
presudio da uništavanje kulturnog nasleđa ne može biti oblik genocida.
U tužbi koju je podnela u julu 1999. godine protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je
tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih
građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti
svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji
su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i
zapadne Slavonije i Dalmacije".
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju
krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce
i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi
utvrdio sud. |
| |
| |
|
| |
| MUP izdao oko 120.000 biometrijskih pasoša |
| |
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije do danas je izdalo 121.511
biometrijskih pasoša, saopštila je načelnica Uprave za upravne poslove MUP-a
Zorica Lončar-Kasalica.
"Nedeljno se sada izda i do 12.000 pasoša. U toku je proširenje kapaciteta u
policijskim stanicama sa ciljem ubrzanja procesa izdavanja biometrijskih
pasoša", kazala je Lončar-Kasalica na sednici Odbora za evropske integracije
u Skupštini Srbije.
Ona je navela primer policijske stanice u Novom Beogradu gde su službenici
dnevno mogli da prime 90 zahteva za izdavanje pasoša, a danas mogu da prime
i do 300.
Kasalica je podsetila da je MUP produžio radno vreme, tako da građani mogu
da predaju zahteve za zamenu pasoša od osam do 20 časova.
Novi pasoši su jedan od uslova za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu",
odnosno za ukidanje viza za putovanje državljana Srbije u Evropsku uniju
(EU).
Predstavnica MUP-a je navela da je to ministarstvo u proteklih devet godina
izdalo oko tri miliona i 900.000 pasoša, ali je ukazala da MUP nema precizne
podatke o broju građana koji imaju putne isprave.
Predstavnici odbora iz redova opozicije zamerili su što je proces izdavanja
biometrijskih pasoša spor i što većina građana nema informaciju o tome da će
im stari pasoši trajati do 2009. godine.
Poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Ivan Andrić predložio je da MUP
pismima ili telefonskim putem obaveštava građane o značaju zamene pasoša i
roku u kojem to moraju da urade.
Članovi odbora su prihvatili taj predlog i odlučili da ga proslede MUP-u.
Andrić je upitao i koliki je cenzus Evropska komisija propisala za izdavanje
biometrijskih pasoša kako bi Srbija mogla da se nađe na "beloj šengenskoj
listi", ali predstavnica MUP-a nije mogla da odgovori na to pitanje.
Poslanica Demokratske stranke (DS) Gordana Čomić predložila je MUP-u
intenzivniju kampanju u okviru koje bi građanima objasnio da sa starim
pasošima neće moći da bez viza putuju u zemlje EU.
Na sednici Odbora je predloženo da se ubrza usvajanja evropskih zakona, ali
ne na račun javne rasprave o tim aktima.
Članovi Odbora primili su pismo iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije
Božidara Đelića u kojem je zatražio od poslanika da usvoje 42 evropska
zakona do kraja 2008. godine.
Reagujući na to, poslanik LDP-a Andrić kazao je da Đelić vrši pritisak na
Skupštinu Srbije jer od ta 42 zakona čak 30 nisu ni dostavljena parlamentu.
Na sednici Odbora je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić
obrazložio Predlog zakona o javnim nabavkama.
Ilić je kazao da je taj predlog u najvećoj meri harmonizovan sa direktivama
EU, kao i da je prihvaćen 21 od 67 amandmana koja su poslanici predložili. |
| |
| |
|
| |
| Jedino građani Crne Gore i Kosova optimisti |
| |
Građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije uglavnom nisu zadovoljni
svojim životom, ali u Srbiji postoji uverenje ne malog broja ljudi da stvari
kreću u dobrom smeru, pokazalo je istraživanje međunarodne organizacije
Galup i Evropskog fonda za Balkan, čiji je rezultat objavljen u Briselu.
Prema anketi koju je Galup Balkan Monitor sproveo na Zapadnom Balkanu, 41
odsto ispitanika u Srbiji je pokazalo veliko nezadovoljstvo životom, ali 42
odsto ispitanih uglavnom veruje da stvari idu u pravom smeru, a 34 odsto da
ekonomija ide na bolje.
 Galup
navodi da su žitelji Crne Gore i Kosova jedini na Zapadnom Balkanu koji u
većini s optimizmom gledaju na svoju budućnost i ekonomske izglede, kao i da
u Crnoj Gori 63 odsto građana ima poverenja u vladu.
"Skoro polovina ispitanika (46 odsto) ima 'puno' ili 'nešto' poverenja u
srpsku vladu. Međutim, u isto vreme, većina (58 odsto) je rekla da vlada
nije sposobna da se izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom", navodi
se u analizi.
Pesimizam preovladava među građanima BiH i Hrvatske koja uveliko pregovara o
članstvu s Evropskom unijom ali čiji stanovnici uglavnom misle da to
članstvo neće doneti ni boljitak, a ni pogoršati njihov standard i životne
uslove.
U analizi pod naslovom "Između nade i razočaranja" se naglašava da kosovski
Albanci - njih 83 odsto - i stanovnici Albanije iskazuju najveće
oduševljenje za približavanje EU i uverenje da ih, bez ograda, njeni narodi
žele u svojim redovima.
To je u raspravi o analizi Galupa protumačeno i time da se slabo poima kakve
ozbiljne političke i ekonomske reforme moraju da se sprovedu da bi se nekome
otvorila vrata evropske dvadesetsedmorice.
Svi žitelji Zapadnog Balkana su mahom saglasni u tome da njihove vlasti ne
vode dobru politiku i da zato nije dobar politički, ekonomski i društveni
razvoj njihovih zemalja.
Ali, u proseku ipak kažu da ne žive loše sa izuzetkom Hrvata koji su najviše
nezadovoljni.
Znatan broj ljudi u regionu očigledno zato misli da bi im bolje bilo da mogu
da odu, nađu posao i žive u inostranstvu: to smatra 55 odsto Makedonaca i 70
odsto kosovskih Albanaca.
Galup prenosi ubeđenje svih stanovnika regiona da njihove vlasti uglavnom
nedovoljno ili slabo rade na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.
Učestvujući u raspravi za okruglim stolom o Galupovoj analizi, predsednik
nezavisne komisije za Balkan, bivši italijanski ministar unutrašnjih poslova
Đulijano Amato posebno je naglasio da EU duboko greši što ne ukine viže ili
bar ne uvede velike olakšice za putovanja građana Zapadnog Balkana u "šengensku
Evropu".
Amato se snažno založio za što brže pregovore o prijemu država tog regiona u
EU, naglasivši da će time bolje biti rešavan i problem korupcije i
organizovanog kriminala.
Jer, zaključio je on, "kriminal i finansije ionako ne znaju za granice".
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ i SCG Goran Svilanović je u raspravi
zatražio da se što pre pokrenu pregovori o članstvu sa svim državama
Zapadnog Balkana.
On je naglasio da su predsednik Srbije Boris Tadić i nova proevropska
demokratska vlast uspeli da stvore nacionalni konsenzus za članstvo u EU.
Svilanović je istakao da nikakva srpska vlast neće priznati nezavisno
Kosovo, ali da jeste nužan dogovor oko prisustva EU na Kosovu.
Direktor prištinskog lista "Koha ditore" Veton Suroi je ocenio da su Bosna i
Kosovo "nedovršene države", ali i Srbija zato što drži otvoreno pitanje
kosovskog statusa.
Suroi je posredno zatražio novi regionalni pristup EU proširivanju na
Zapadni Balkan, rekavši da pitanje "nedovršenih država" mora biti povezano
sa "sposobnošću da se postane članica EU". |
| |
| |
|
| |
| Kupovna moć u Srbiji opala |
| |
Kupovna moć je ove godine opala u Srbiji i Velikoj Britaniji, dok je u 39
evropskih zemalja porasla ili ostala nepromenjena, saopštila je istraživačka
agencija GfK.
Kako se navodi u izveštaju, kupovna moć u Srbiji u 2008. opala je za pet
odsto na 3.080 evra godišnje po stanovniku, što je 24,6 odsto evropskog
proseka.
Srbija je sa tim rezultatom na 33. mestu na listi od 41 zemlje, što je dva
mesta niže nego prošle godine.
"Ovaj pad nije uzrokovan svetskom ekonomskom krizom jer se njen uticaj
očekuje tek od 2009", navodi se u saopštenju.
Evropski prosek je 12.500 evra, a kupovna moć u Velikoj Britaniji je i posle
pada ostala iznad proseka - 18.583 evra.
Od 41 zemlje za koje se izračunava indeks kupovne moći, manju kupovnu moć
imaju Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Belorusija,
Albanija, Ukrajina i Moldavija.
U izveštaju se navodi da nije izvesno da će po kupovnoj moći Srbija u 2009.
godini ostati ispred Bugarske.
Najveća kupovna moć je u Lihtenštajnu - 44.851 evro i Luksemburgu - 28.192
evra a najniža u Moldaviji - 788 evra po stanovniku.
Kupovna moć se meri raspoloživim prihodom po stanovniku po odbitku poreza. U
prihode su uključene i državne naknade i dotacije. |
| |
| |
|
| |
| “Srbija se svađa s ostatkom sveta” |
| |
Usred mirnodopskih vremena Srbija je, skoro isto kao i u ratnom metežu, u
lošim odnosima sa ostatkom sveta, navodi se u analizi nemačke agencije DPA
pod naslovom "Srbija se svađa sa ostatkom sveta".
Navodi se da su "susedi Makedonija, Crna Gora i Hrvatska trenutno za Beograd
isto tako osetljiva tema kao i SAD, Evropska unija (EU) i NATO" i dodaje da
u pozadini sadašnjeg raspoloženja u Srbiji stoji i "gorko razočarenje zbog
navodno lošeg tretmana Srbije u svetu".
 Nemačka
agencija piše da je "danas najužagreniji Srbin među vodećim političarima
ministar inostranih poslova Vuk Jeremić" koji je "poslednjih dana svima
očitao bukvice".
Podseća se na Jeremićeve ocene da su "odnosi sa SAD gori nego ikada", da "EU
treba da prestane da Srbiji postavlja stalno nove uslove za članstvo" i da
je "Hrvatska sama odgovorna za genocid nad Srbima".
"Ove nedelje je ministar čak potpuno nediplomatski rekao da neće biti daljih
pregovora o spornoj misiji na Kosovu (Euleks)", piše DPA i navodi upozorenja
"pre svega francuskih i britanskih diplomata da onaj ko želi da postane član
EU ne može da radi protiv nje".
"Beograd kao mantru ponavlja da željeno članstvo u EU nema veze sa ostalim
spornim temama. I više od toga. Vodeći političari stvaraju uverenje da
Brisel već potpisane sporazume o približavanju EU može da stavi na snagu i
ako Ratko Mladić nije uha-pšen. Ali već odavno je to uslov svih uslova",
ukazuje se u analizi nemačke agencije.
Dalje se ocenjuje da "Srbija kada je reč o približavanju EU zaostaje za svim
drugim zemaljama regiona", a da "vodeći srpski političari složno jadikuju da
je za to kriv Brisel koji maltretira Srbiju".
"Nikada se ne pominje da srpski parlament, blokiran svađama, treba da donese
preko 40 zakona da bi zemlja mogla da krene putem EU. Pri tome će poslanici,
kako analizira dobro informisani dnevnik Blic, do kraja godine usvojiti
jedan jedini zakon sa te liste", navodi se na kraju analize DPA. |
| |
| |
|
| |
| Kritike EU na račun istupa Vuka Jeremića |
| |
Nekoliko država članica Evropske unije ocenilo je da ministar spoljnih poslova
Srbije Vuk Jeremić koristi "sve neprihvatljiviju retoriku", piše novosadski
"Dnevnik".
Pozivajući se na interne dokumente EU, list navodi da je ocena Nemačke da
Jeremić svojim nastupima stvara atmosferu u kojoj za neuspehe svoje vlade
unapred pokušava da optuži EU.
Kao ni Nemcima, ni Britancima se nisu dopali poslednji Jeremićevi nastupi,
koji su okvalifikovani kao štetni kako za stabilnost u regionu i ulogu EU,
tako i za samu Srbiju, navodi "Dnevnik".
Belgija je Jeremićeve izjave ocenila kao "zloupotrebu EU za
unutrašnjopolitičke potrebe", a ministrove izjave oštro su kritikovali i
Italija, Švedska i Češka. |
| |
| |
|
| |
| Udruženje porodica kidnapovanih protiv
imenovanja Protića |
| |
 Predsednik
Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić
obavestio je Vladu Srbije da će organizovati proteste i druge radikalne
akcije ukoliko Milan St. Protić bude imenovan za ambasadora.
U saopštenju, Spasić je naveo da je Protić pre nekoliko godina izjavio da će
priznati nezavisnost Kosova i da zbog toga Vlada Srbije ne sme da dozvoli da
je predstavlja takav čovek.
Spasić je u saopštenju zamerio da će se, ukoliko Protić bude imenovan za
ambasadora, politi benzinom ispred zgrade Vlade i zapaliti, a da će za to
odgovornost snositi oni koji su ga imenovali. |
| |
| |
|
| |
| Sednica SB o Kosovu u ponedeljak ili utorak |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će sednica Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu najverovatnije biti održana u
sledeći ponedeljak ili utorak.
Jeremić je televiziji B92 rekao i da su "Srbiji date garancije da plan od
šest tačaka neće biti promenjen".
Plan od šest tačaka UN tiče se šest ključnih oblasti na Kosovu, uključujući
policiju, sudove, carinu, transport i infrastrukturu, granice i srpsku
kulturnu baštinu.
Detalji plana koji su dogovorile UN i Beograd nisu zvanično saopšteni, ali
prištinska štampa piše da Srbija traži da policija, pravosuđe i carine u
srpskim sredinama budu pod kontrolom UN.
Što se tiče Euleksa, srpski zvaničnici su ranije saopštili da će tu misiju
prihvatiti ako dobije odobrenje UN, bude statusno neutralna i ne sprovodi
Ahtisarijev plan. |
| |
| |
|
| |
| Đavolju varoš za šest meseci posetilo 50.000
ljudi |
| |
Prirodni spomenik Đavolju varoš, koji je nominovan u izboru sedam svetskih
čuda prirode, u proteklih šest mesec posetilo je više od 50.000 turista iz
zemlje i inostranstva, saopštilo je danas turističko preduzeće Planinka.
 Direktor
Planinke Radovan Raičević iz rekao je agenciji Beta da je to rekordan broj
posetilaca u proteklih nekoliko desetina godina.
Pored turista iz Srbije, ovu prirodnu retkost je obišao i veliki broj
turista iz Nemačke, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Češke, Rumunije,
Bugarske i drugih evropskih zemalja.
"Nakon što je Đavolja varoš nominovana u izbor sedam svetskih čuda prirode,
zabeležen je ovoliki broj posetilaca, a naročito nakon što je u jednom
periodu držala prvo mesto na toj listi", naveo je Raičević.
Prema njegovim rečima, "broj turista je sve veći", a "turističko preduzeće
Planinka je spremno da prihvati sve turiste koju će u narednom periodu obići
tu destinaciju".
Do sada je zbog što boljeg prijema turista asfaltirana deonica od
magistralnog puta do Đavolje varoši u dužini od šest kilometara, sagrađeno
je i šest objekata za prihvat turista, a nedavno su obezbeđani i parkovski
vozić za prevoz invalida i starijuh turista i vodička služba.
Đavolja varoš je redak prirodni fenomen nastao erozijom zemljišta, a koji se
prostire na oko 70 hektara na Radan planini, oko 30 kilometara od Kuršumlije.
Zaštićen je kao spomenik prirode nacionalnog ranga, a čine ga više od 200
zemljanih kula na čijim vrhovima se nalaze kameni blokovi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
