|
|
Broj 1178, 21. novembar 2008.
| Prioriteti privreda, obrazovanje, energetika,
zdravstvo |
| |
Troje bivših savetnika nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona postavljeno
je juče za savetnike radi političke pripreme novizabranog predsednika Baraka
Obame za ulazak u Belu kuću 20. januara, javlja Rojters.
Imena Danijela Tarulja, Suzan Rajs i Džejma Steinebrga, kao i bivšeg šefa
demokrata u Senatu KOngresa SAD Toma Dešla koji je već viđen za državnog
sekretara za zdravstvo, ukazuje da će predsednikov prioritet biti domaći
problemi.
Radna grupa za pripremu će se koncentrisati na sledeće oblasti: privreda,
obrazovanje, energetika i okolina, zdravstvo, doseljavanje, državna
bezbednost, tehnologija i modernizacija i reforma vlasti.
S druge strane, više od 30 američkih stručnjaka za međunarodne odnose i
bivših zvaničnika je u zajedničkoj izjavi - plaćenom oglasu na celoj
stranici "Njujork tajmsa", pozvalo Obamu da ojača odnose sa UN.
To bi se "značajano isplatilo kroz jačanje našeg međunarodnog položaja
(SAD)", piše u oglasu čiji su potpisnici i bivši državni sekretari Medlin
Olbrajt i Voren Kristofer.
Uporedo, licitiranje konačnog sastava Obamine administracije je u finišu,
javlja agencija AP.
Hilari Rodam Klinton, senator Njujorka i supruga bivšeg predsednika, čvrsto
je na čelu liste kandidata za državnog sekretara SAD.
Iza nje su bivši ambasador SAD u UN Bil Ričardson, senator Džon Keri -
predsednički kandidat Demokrata 2004. godine, zatim kritičar rata u Iraku i
odlazeći republikanski senator Čak Hagel i, na kraju, još jedan bivši
ambasador SAD u UN - Ričard Holbruk.
Bil Klinton je, piše AP pozivajući se na unutrašnje izvore, ponudio nekoliko
"koncesija" da bi pomogao supruzi da postane državni sekretar, ali ona
odmerava da li da to prihvati ili da ipak ostane senator.
"Koncesije" koje nudi Klinton su objavljivanje imena nekoliko glavnih
donatora njegove humanitarne zadužbine, zatim "podvrgavanje aktivnosti
zadužbine i plaćenih govora strogoj etičkoj kontroli", kao i "udaljavanje
Klintona od dnevnih odgovornosti u zadužbini dok je njegova supruga na
dužnosti (državnog sekretara)".
Klinton je, kako je saznao AP, ponudio i da "obaveštava Stejt dipartment o
rasporedu svojih govora i o svim novim izvorima prihoda".
Poznavaoci objašnjavaju Klintonove "koncesije" time što su njegovi
međunarodni poslovi i prikupljanje novca sada "pod pažljivim preispitivanjem"
Obaminog štaba, pošto je njegova supruga glavni kandidat za državnog
sekretara i time što je on "imao poslove koji bi mogli iskomplikovati
saradnju njegove supruge sa stranim vladama".
Kao takvi se pominju uzimanje novca od arapskih zemalja i jedne kineske
firme. U pregovorima sa Obaminim ljudima bračni par Klinton zastupa tim
advokata.
Iznenađenje na listi kandidata za druge dužnosti je nekadašnji general i
bivši državni sekretar Kolin Pauel , sada kandidat za sekretara za
obrazovanje.
Sekretar za odbranu mogao bi ostati sadašnji - Robert Gejts, a kandidat je
Klintonov sekretar za Ratnu mornaricu Ričard Danzig.
Jedan od najjacih kandidata za sekretara za finansije je bivši sekretar
Saveznih rezrevi SAD Pol Voker.
I za druge funkcije govori se o veteranima, zatim o pripadnicima rivalske,
Republikanske stranke i o novajlijama od kojih su neke tek ovlaš poznate
domaćoj javnosti iz predizborne kampanje. |
| |
| |
|
| |
| Kremlj još ne zna kako će s Obamom |
| |
Moskva još nije odlučila za kakvu taktiku da se opredeli u odnosima sa
narednom američkom administracijom, što ilustruje i dilema koju je Kremlj
imao oko toga kako Baraku Obami čestitati na pobedi na predsedničkim
izborima u SAD.
 Zvaničnici
Kremlja su se sporili oko toga da li ruski predsednik Dmitrij Medvedev treba
Obami da čestita pismom, pisanim rukom, u toplom tonu, ili bezličnom
čestitkom.
Na kraju je odlučeno da se Obami pošalje telegram ali ne u hladnom tonu,
tvrdi Nikola Zlobin, analitičar Instituta za bezbednost u svetu, sa sedištem
u SAD. On kaže da je tu priču čuo iz više izvora u ruskim vlastima.
Protivljenje Rusije različitim aspektima američke politike i odlučnost
Moskve da im se odupre - nisu sporni, ali anegdota o čestitki ilustruje
dilemu Kremlja oko toga kakvu taktiku treba da preduzme u odnosima sa
Obaminom Belom kućom.
Moskva razmišlja da li treba da nastavi pritisak kako bi Obamu primorala da
odustane od planova, poput antiraketnog štita u Evropi, ili da nastupi u
pomirljivijem tonu, u nadi da će on zauzeti mekši stav prema Rusiji od svog
prethodnika.
Signali koji stižu iz Kremlja nakon pobede Obame na izborima, ukazuju da
konsenzus o najboljoj taktici nije još postignut, ocenjuje Rojters.
Dan nakon američkih izbora, Medvedev je najavio da će razmestiti rakete
srednjeg dometa "iskander" na zapadu Rusije kao odgovor na planirano
razmeštanje dela američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.
Nedelju dana kasnije Medvedev je rekao za francuski dnevnik "Figaro" da će
odustati od razmeštanja raketa, ako Vašington odustane od svog plana. Dodao
je da je njegov telefonski razgovar sa Obamom bio dobar i da se nada dobrim
odnosima.
Moskva bi, takođe, mogla da ustanovi da će evropske zemlje, koje nisu bile
oduševljene predsednikom Džordžom Bušem, sada biti izložene pritisku da se
usklade sa Obaminom administracijom.
Glavni trgovinski partner Rusije je Evropa, a ne SAD, a članice EU se
uzdržavaju od najoštrijih verbalnih napada prepuštajući ih Vašingtonu.
Obama je istovremeno izjavio da želi da se uveri da će antiraketni sistem,
pre nego što ga odobri, biti efikasan, što predstavlja obazriviji pristup od
Bušovog.
Neki analitičari smatraju da će Obama, ako odustane od tog plana nakon
najnovijih ruskih pretnji, dati povoda za kritike svojim protivnicima na
unutrašnjem planu, koji ga optužuju da je slab prema Rusiji.
Evropske diplomate kažu da bi u slučaju da Rusija razmesti rakete, Obami
bilo još teže da odustane od antiraketnog štita u Evropi.
Iako se u Kremlju raspravlja o tonu koji treba zauzeti, nema spora oko
suštine u odnosima sa SAD.
Antiraketni štit, za koji Vašington tvrdi da je neophodan kako bi se
osujetili eventualni napadi iz Irana, Moskva doživljava kao pretnju
bezbednosti Rusije.
Za Moskvu podrška Vašingtona prijemu u NATO Ukrajine i Gruzije, nekadašnjih
članica Sovjetskog Saveza, koje Rusija smatra svojom interesnom zonom,
takođe predstavlja prekoračenje "crvene linije". Kremlj optužuje Vašington i
da je podržavao Gruziju u sukobu sa Rusijom u avgustu.
Zlobin ocenjuje da je u Kremlju raspoloženje protiv SAD vrlo jako ali i da
se Rusija ipak nada da će SAD sa Obamom na čelu imati više razumevanja za
brige Moskve. |
| |
| |
|
| |
| Na Obaminoj inauguraciji moguće četiri
miliona ljudi |
| |
Inauguraciji novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame 20. januara
moglo bi da prisustvuje četiri miliona ljudi, što bi bio najveći broj ljudi
koji se ikad okupio u prestonici, najavili su nadležni u Vašingtonu.
Očekuje se da posetioci koji žele da prisustvuju polaganju predsedničke
zakletve Obame potpuno ispune Nacionalni mol, otvoreni prostor koji se
proteže od zgrade Kapitola, u kojoj će biti održana svečanost, sve do reke
Potomak, prenosi Glas Amerike.
Dodaje se da već uveliko stižu zahtevi za 250.000 propusnica za mesta za
sedenje, koje će raspodeliti pre svega članovi Kongresa.
Da bi se sprečilo falsifikovanje, predsednica kongresnog odbora za
organizaciju svečanosti, kalifornijska senatorka Dajan Fejnstin predložila
je zakonsku uredbu kojom se zabranjuje prodaja i falsifikovanje tih
propusnica.
Ona je objasnila da prilika da se prisustvuje tom događaju ne bi trebalo da
se kupuje i prodaje "kao karte za fudbalsku utakmicu".
Za bezbednost tokom inauguracionog vikenda, pored lokalne policije, biće
zaduženo još oko 4.000 policajaca iz 93 agencije širom zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Novine neće biti žrtva interneta |
| |
Medijski magnat Rupert Mardok tvrdi da oni koji strahuju da će internet "ubiti"
štampane novine zapravo ne shvataju šta se događa i kolike mogućnosti im
stoje na dohvat ruke zahvaljujući novim tehnologijama.
"Nasuprot tim skepticima, ja verujem da će novine dosegnuti nove visine u
ovom veku", poručio je Mardok sa predavanja o budućnosti novina, poslednjeg
u godišnjem serijalu Ej-Bi-Si (ABC) mreže.
 Izdavači
dnevnih novina i časopisa u celom svetu se suočavaju sa suštinskim promenama
jer se sve više ljudi okreće internetu i drugim izvorima informacija. Za
njima idu i marketinške agencije pa se i tržište reklama preselilo u
sajber-prostor.
Mardok, međutim, ne vidi konkurenciju interneta kao smrtni udarac novinama.
"Internet je doneo mnoge izazove ali i mogućnosti, i novine će uvek biti
prisutne, u jednoj ili drugoj formi", tvrdi on.
Mardok, koji je svoje medijsko carstvo izgradio promišljenim, često rizičnim
koracima, kaže da kao i mnogi drugi voli "miris" taze odštampanih novina,
ali da to danas više nije dovoljno.
"Sada je naš stvarni posao da ponudimo čitaocima izvanredno novinarstvo i
izvanredne analize i procene, pogotovo što su ljudi danas gladni informacija
više nego ikada".
"Novine imaju prednost nad internetom, blogerima, mobilnim telefonima i
drugim novopridošlicama na tržištu informacija, jer novinama veruje više
čitalaca", smatra Mardok.
"Ljudi žele ono što su oduvek želeli - izvor kome mogu da veruju, a to je
ono što su im novine obezbeđivale i što je bila uloga velikih novina u
prošlosti. A to će ih održati i u budućnosti", kaže Mardok.
Činjenica je da će u decenijma koje dolaze, štampane verzije nekih novina
izgubiti tiraž. Ali ako obezbede čitaocima vesti kojima oni mogu da veruju,
doći će do "dizanja tiraža" drugim kanalima - na veb stranicama, imejl
distribucijom, preko mobilinih telefona.
"U ovom veku, forma distribucije vesti se može promeniti, ali potencijalni
korisnici sadržaja koji nudimo će se uvišestručiti", tvrdi čovek koji u svom
"carstvu", rasprostrtom preko svih kontinenata, ima renomirane listove,
televizijske mreže, filmske kuće i online mrežu MajSpejs.
Mardok navodi dve prestižne novine iz svog poseda, londonski Tajms i Vol
Strit Džornal, kao primere kako novinski brend može da donese ogromno onlajn
čitalaštvo.
"Da bi se danas bilo u igri, ne možete ponudi stari model po sistemu 'jedna
forma za sve'. Izazov je iskoristiti novinski brend i onda ga dostaviti na
način na koji to potrošači žele".
Tako će Vol Strit Džornal, kada je u pitanju onlajn ponuda, dati tri
mogućnosti svojim či-taocima - besplatne onlajn vesti, servis vesti uz
registraciju, i tzv. premijum servis koji obuhvata finansijske analize
visokog profila, prilagođene određenim potrebama čitalaca.
"Danas su problem oni koji su se 'rodili' u novinskom monopolu. Sada su
došli u situaciju da se bore za čitaoce koje su nekad uzimali zdravo za
gotovo. U međuvremenu nisu uspeli da kreativno odgovore na izazove
tehnologije. Urednici koji su se donedavno ponašali kao polubogovi,
određujući šta jeste a šta nije vest, počeli da gube moć jer je internet
ponudio pristup svim događajima", kaže Mardok.
"Previše urednika i reportera danas, čini se, nalazi perverzno zadovoljstvo
u mozganju oko sopstvene profesionalne smrti. Ali nije stvar u tome da će
novine zastareti ili nestati: reč je o nekim urednicima, reporterima i
vlasnicima (novina) koji zaboravljaju da je najbitnija vrednost novina -
njihova veza sa čitaocima".
Po Mardokovoj proceni, dva najveća izazova koja stoje pred novinama su trka
sa novim tehnologijama i prevazilaženje zaparloženosti u nekim redakcijama.
"Neće internet ubiti novine, pod uslovom da se redakcije otarase onih
urednika i reportera koji su sebi već iskopali duboke jame". |
| |
| |
|
| |
| Hju Džekmen najseksepilniji muškarac godine |
| |
 Američki
tabloid Pipl proglasio je australijskog glumca Hjua Džekmena
najseksepilnijim muškarcem godine.
"Ne možete da pogrešite" sa Džekmenom, izjavila je novinarka tog tabloida
Mišek Bidl a piše na sajtu televizije Si-Bi-Es. "Prvo od svega, on je
Australijanac. Predivan je. On je među najbolje građenim muškarcima. I
porodičan je čovek. To sve volimo. Ne provodi vreme na žurkama, voli svoju
decu i suprugu. Voli da ostane kod kuće i pravi palačinke. On je gotovo
suviše savršen."
Džekmen je igrao u serijalu "Iks men", ostvarenjima "Kejt i Leopold", "Van
Helsing", "Prestiž", "Šifra: Sabljarka", a njegov novi film "Australija", u
kojem igra uz Nikol Kidman, takođe Australijanku, u utorak je imao svetsku
premijeru. |
| |
| |
|
| |
| Polovina sveta suočiće se s nestašicom vode
do 2080.godine |
| |
Polovina svetskog stanovništva suočiće se sa nestašicom čiste vode do
2080.godine usled posledica globalnog zagrevanja.
Globalno zagrevanje remeti normalan protok vode i povećava opasnost od
poplava, suša i vremenskih nepogoda - svega što uzrokuje manji pristup
pijaćoj vodi, zaključeno je na međunarodnom panelu o klimatskim promenama
pod okriljem UN, u okviru regionalne azijsko-pacifičke klimatske
konferencije.
Naučni tim na ovom panelu kome prisustvuju mnogi politički i privredni
predstavnici zemalja učesnica, rekao je da prema naučnim procenama, oko dve
milijarde ljudi neće imati dovoljno vode do 2050, a njih 3,2 milijardi do
2080., što je tri puta više nego danas.
Početkom ovog veka, Svetska zdravstevna organizacija procenila je da oko 1,1
milijarda ljudi nema adekvatan ili dovoljan pristup čistoj vodi - odnosno
vodi za piće, kuvanje i kupanje.
Azija, sa više od 4 milijarde ljudi, najugroženiji je region - naročito Kina
i Indija. Raspodela vode na ovom kontinentu je vrlo neujednačena.
Sa skupa je upućen apel vladama u svetu da usvoje Kjoto protokol i uključe
se u zajedničku borbu protiv globalnog zagreavanja i da zaštite izvore vode,
kao kratkoročni korak u očuvanju planete.
Dugoročni ciljevi su da vlade izgrade infrastrukture kojima bi se štitila
priobalja, poboljšalo upravljanje vodenim basenima, i da usvoje nove
tehnologije kojima bi se pospešila raspoloživost i stabilnost dostupa
izvorima vode. |
| |
| |
|
| |
| Tokio i u 2009. godini svetska prestonica
gastronomije |
| |
Tokio je potvrdio da je svetska prestonica gastronomije sa 227 zvezdica za
restorane u vodiču "Mišlen" za 2009. godinu.
"Tokio jeste i ostaće grad sa najviše zvezdica u svetu ", potvrdio je danas
direktor kuće "Mišlen" Žan-Lik Nare.
U Tokiju ima 160.000 restorana. U novom izdanju vodiča 173 je nagrađeno
zvezdicama, u odnosu na 150, koliko ih je dobilo u prošlogodišnjem, prvom
izdanju gastronomskog vodiča.
Mađu restoranim sa zvezdicom u glavnom gradu Japana, 65 odsto su restorani
japanske kuhinje.
U 25 odsto restorana sa zvezvedicom služi se francuska kuhinja, mada 95
odsto glavnih kuvara u tim restoranima čine Japanci, rekao je Nare, dodajući
da su ostale zvezdice u vodiču dodeljene restoranima italijanske, kineske i
španske kuhinje.
"Japanska kuhinja je dinamična, raznolika, bogata i zanimljiva", naveo je
Nare, ističući da u Tokiju ima i devet restorana sa tri zvezdice.
On je, takođe, rekao da zvezdice za vodič "Mišlen" nisu "uklesane u kamenu"
i da je važno šta glavni kuvar jednog restorana pred nas iznese tokom cele
godine.
Svih 300.000 primeraka gastronomskog vodiča "Tokio 2008" prodati su za
nekoliko nedelja. Za 2009. godinu ta kuća planira prvi tiraž od 300.000
primeraka koji bi trebalo da izađe u petak, uz mogućnost štampanja novog
tiraža. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
