SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer

 Broj 1179, 28. novembar 2008.

Virtuelne prevare , stvarni razvodi
 
Jedna virtuelna bračna prevara postala je uzrok razvoda u stvarnom svetu.

Engleskinja Ejmi Tejlor podnela je zahtev za razvod kada je otkrila da je muž vara u Sekond lajfu, internet zajednici u kojoj igrači uzimaju kontrolu nad likovima, odnosno avatarima, mešaju se sa ostalima i učestvuju u seriji veštačkih svetova.

"Uhvatila sam ga kako se mazi sa ženom na sofi u igri. Izgledalo je zaista emotivno. Priznao je da je razgovarao sa ovim ženskim igračem iz Amerike nedelju ili dve i rekao da je naš brak gotov, da me više ne voli", ispričala je Ejmi.

Ova "onlajn" drama pokazuje koliko su neki ljudi postali emotivno uneti u svoje virtuelne identitete, ocenila je Elen Helsper, istraživač Oksfordskog internet instituta, koja izučcava uticaj interneta na međuljudske odnose.

Sajber seks i veb-poznanstva danas su već uobičajeni. Mnogi na mreži nalaze utočište za skrivene strasti i želje. Sajber seks, kažu stručnjaci, ima četiri glavne karakteristike: anonimnost, dostupnost, inspiraciju i interakciju. Zdravstveni rizik je nula.

Na pitanje da li se onlajn odnosi mogu smatrati klasičnim bračnim neverstvom, eksperti još nemaju usaglašeni stav.

"Neko vreme činilo se da prevara nije važna dok god se dešava onlajn. Istraživanja su, međutim, pokazala da to nije svet za sebe. Pođednako je bolno, bez obzira da li je elektronski ili fizički", kaže za AP Elen Helsper.

Ejmi Tejlor, koja ima 28 godina, i njen 40-godišnji suprug Dejv Polard upoznali su se 2003. godine, u sobi za internet četovanje. Oboje su invalidi i oboje su napravili likove u Sekond lajfu, trodimenzionalnom virtuelnom svetu sa milionima korisnika. Ejmi, koju u igri predstavlja mršava, tamnokosa mlada žena koja voli kaubojska odela, prvo se venčala sa svojim voljenim u virtuelnoj ceremoniji održanoj u egzotičnom tropskom ambijentu. Ona i Polard, koga u igri predstavlja dugokosi, mišićavi muškarac u odelu, venčali su se potom u stvarnom životu.

Fotografija njihovih zgodnih avatara stoji pored one sa stvarnog venčanja, na kojoj se na-lazi punački par. On je proćelav sa naočarima i crvenim cvetom za reverom, a ona u majici sa cvetnim dezenom umesto venčanice.

Njihov brak počeo je da se raspada kada je Ejmi uhvatila avatara svog supruga u kiber seksu sa virtuelnom prostitutkom. Pružila mu je posle toga još jednu šansu, ali je otkrila da je on "ponovo odlutao".

Prošlog meseca u Britaniji jedan vozač kamiona osuđen je na 14 godina zatvora za ubistvo supruge, koje je počinio kada je otkrio da je ona promenila status na Fejsbuku na "sama", samo nekoliko dana posle razlaza.

U avgustu je jedna Amerikanka optužena pošto je otkriveno da je planirala stvarnu otmicu svog momka, koga je upoznala u Sekond lajfu.

U Japanu je korisnica popularne Mejpl stori, onlajn avanture, toliko pobesnela zbog iznenadnog virtuelnog razvoda, da se ulogovala šifrom svog internet muža i ubila njegov lik. Optužena je za nelegalno pristupanje kompjuteru i manipulisanje elektronskim podacima.

Ejmi i Dejv s početka priče, uprkos stvarnom razvodu, deluju posvećeno u traženju nove ljubavi na internetu.

Ona je već pronašla novog čoveka u alternativnom kiber univerzumu mega-popularnog Vorld of Vorkrafta.

Dejvov profil u Sekond lajfu u isto vreme kaže da je ponovo virtuelno veren i da ne može da dočeka da svoju verenicu oženi "irl", što je skraćenica za engleski "in real life" - u stvarnom životu.
 
   
 
Jednoglasno prihvaćen izveštaj o rekonfiguraciji UNMIK-a
 
Savet bezbednosti UN, u sredu, je jednoglasno podržao izveštaj i plan generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu.

Predsedavajući Saveta bezbednosti Horhe Urbina, na slici desno, iz Kostarike, u saopštenju koje je pročitao na kraju sednice naveo je da je izveštaj Ban Ki Muna uzeo u obzir pozicije Prištine i Beograda i pozdravio spremnost vlasti na Kosovu i u Srbiji da sarađuju sa međunarodnom zajednicom.

"Savet bezbednosti pozdravlja saradnju između UN i ostalih strana, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999.) i takođe pozdravlja dalje napore Evropske unije da doprinese evropskoj perspektivi celog Zapadnog Balkana, čime se daje odlučujući doprinos regionalnoj stabilnosti i razvoju", rekao je Urbina.

U govoru koji je prethodio usvajanju izveštaja, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozdravio je plan o rekonfiguraciji civilne misije na Kosovu i pozvao vlasti u Prištini da se ne suprotstavljaju volji međunarodne zajednice.

"Eksplicitni jezik izveštaja potvrđuje statusnu neutralnost Euleksovog angažmana, što je garancija da nijedan deo njegovog mandata ne može biti zasnovan na Ahtisarijevom planu za kosovsku nezavisnost - koji je Republika Srbija odbila, i koji 'Savet bezbednosti nikad nije odobrio', kako se navodi u izveštaju koji je danas pred nama", rekao je Jeremić na sednici Saveta bezbednosti UN.

Šef srpske diplomatije podsetio je da je ključni uslov da Srbija prihvati rekonfiguraciju bio "jasno preuzimanje obaveze od strane EU - potvrđeno od strane Saveta bezbednosti" - da će Euleks biti statusno neutralna misija i da će u potpunosti delovati pod okriljem UN u skladu sa Rezolucijom 1244.

Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni ponovio je pred Savetom bezbednosti da je plan od šest tačaka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna neprihvatljiv za Kosovo. Hiseni je bio i jedini koji se tokom rasprave u Njujorku protivio usvajanju izveštaja i plana.

"U izjavi od 18. novembra institucije Republike Kosovo su jasno stavile do znanja da u celosti odbijaju predlog od šest tačaka, koji je uključen u izveštaj generalnog sekretara UN. Naš stav i odgovor na izveštaj generalnog sekretara ostaje nepromenjen. Ne možemo dozvoliti nikakvo delovanje koje dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo", rekao je Hiseni.

On je istakao da se institucije Kosova zalažu za što brže uspostavljanje misije Euleks na celoj teritoriji Kosova u skladu sa mandatom koji proizlazi iz Izjave o nezavisnosti Kosova, plana Martija Ahtisarija, Ustava i zakona Kosova.

Hiseni je istakao da će institucije Kosova sarađivati sa Euleksom u njegovom raspoređivanju na celoj teritoriji Kosova na osnovu mandata koji proizlazi iz navedenih dokumenata, "uz potpuno poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nedeljivosti Republike Kosovo".

Šef misije UN na Kosovu Lamberto Zanijer kazao je na sednici Saveta da i deset godina posle sukoba, Kosovo i dalje ostaje podeljeno društvo u kojem kosovski Albanci i Srbi Srbi žive u paralelnim svetovima.

On je naveo da je ukupni cilj rekonfiguracije prisustva UNMIK-a da se smanji ukupan broj osoblja misije za 70 odsto, ali da će ta misija i dalje ostati glavni garant vladavine prava na Kosovu.

Zanijer je pohvalio napredak koji su učinile vlasti u Beogradu, posebno kada je reč o ponovnom otvaranju suda u Kosovskoj Mitrovici. Pozvao je na jačanje napora međunarodne zajednice na Kosovu, posebno Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Ambasadori Francuske i SAD pri UN kazali su da će misija Euleksa na Kosovu raditi u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, neutralno i potuno transparentno.

Francuski ambasador Žan Moris Riper podvukao da je uzet u obzir i stav Prištine i stav Beograda i dodao da je najbolji način da se prevaziđu razlike ponudili jasnu evropsku budućnost za Kosovo i čitav region.

Ambasadorka SAD Rozmari Dikarlo podsetila je da je od proglašenja nezavisnosti Kosovo priznalo 52 države i izrazila očekivanje da će se proces, za koji je ocenila da je nepovratan, nastaviti.

Ona je pozdravila izveštaj Ban Ki Muna i pozvala na raspoređivanje misije Euleksa bez odlaganja. Dodala je da će vlasti u Prištini imati glavnu ulogu u sprovođenju vladavine prava na Kosovu.

Predstavnica Velike Britanije Karen Pirs istakla je da je tranzicija vlasti sa UNMIK na Euleks značajna i za srpsku zajednicu na Kosovu, kao i za većinsku albansku populaciju. Podvukla je da s tim u vezi očekuje konsktruktivnu ulogu Beograda i Prištine.

Predstavnik Rusije u UN Igor Ščerbak pozdravio je dogovor Beograda i UN o planu u šest tačka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a.

Ščerbak je kazao da "nije isključena mogućnost da kosovske vlasti pokušaju da sabotiraju te aktivnosti", o čemu, kako je rekao, Moskva ima informacije i naveo da međunarodna zajednica ima obavezu da izvrši prisak na Prištinu da primeni odredbe plana.

I ostali ambasadori koji su govori na Savetu, među kojima su bili ambasadori Belgije, Libije, Kine, Paname, Italije, Vijetnama i Južne Afrike, pozdravili su plan i izveštaj Ban Ki Muna.
 
   
 
Sve brže elektronsko plaćanje potiskuje keš
 
"Pej pas" kartica se samo prisloni na specijalni aparat (POS terminal), a ne "provlači" se kroz terminal kao sada, niti je za sume ispod 25 dolara potrebno ukucavanje ličnog identifikacionog broja (PIN).

Korporacija Master Kard je u Subotici nedavno održala prvu prezentaciju te kartice u Srbiji.

Kad kupac prisloni karticu na terminal, sa nje se direktno skida suma za plaćanje i on prolazi dalje ne praveći gužvu, pod uslovom da je suma manja od 25 dolara.

"Pej pas" je čip koji se može ugraditi na bilo koji predmet, na privezak za ključeve ili mobilni telefon a kontaktom tog predmeta i terminala vrši se plaćanje kao da kupac u rukama ima kreditnu karticu.

Poznati proizvođač satova Svoč je na primer za potrebe svojih klijenata i na skijalištima ponudio sat sa ugrađenim "pej pas" čipom koji sa kartice skida sumu predviđenu za plaćanje ski-pasa.

Kartica "pej pas" može da se veže za pri pejd karticu i da se koristi samo za mala plaćanja.

Takođe, može biti vezana i za klasičnu bankarsku karticu Master Kard pojedinca, odnosno tekući račun sa kojeg se po potrebi skida novac.

Mobilni operater bi mogao da "pej pas" karticom zameni mala plaćanja i koristi ih umesto kartica na grebanje.

Preko mobilnog telefona moguće je i plaćanje dopune tako što se svaki put kada vlasnik telefona želi dopunu od njega traži PIN. Tu mogućnost Master kard ispituje za srpsko tržište u narednoj godini.

Mobilni telefon može se u potpunosti koristiti za bezgotovinsko plaćanje, što u svetu već funkcioniše. Ako neko želi da na primer kupi lap-top, u prodavnici iznad tog proizvoda postoji određeni broj.

Zaštićena SMS poruka se pošalje na pomenuti broj i sa mobilnog telefona se zadužuje kreditna kartica vlasnika telefona a prodavac elektronskim putem dobija svoj novac.

Manuel Alekse, menadžer Master Karda za bivše ju republike i region, savetuje građanima Srbije da se opredele za kupovinu u trgovinama pomoću plastičnog novca (kartica) jer je upravljanje gotovinom skupo.

Bankomati i njihovo održavanje su mnogo skuplji od terminala za bezgotovinsko plaćanje u prodavnicama.

"Pej pas" je sve prisutniji u svetu i u trećem kvartalu ove godine zabeleženo je 44 miliona tih kartica. Prihvataju se na 135.000 prodajnih mesta širom sveta.

Trenutno su u toku pilot programi u 25 zemalja. Trošak banke za uvođenje "pej pas" platne kartice je oko 100.000 evra računajući i obuku kadrova.
 
Milena Gačević  
 
Kanada ušla u recesiju
 
Iako je Kanada u boljem stanju od mnogo zemalja, ona nije nikakav izuzetak u odnosu na ostatak sveta, pa je ušla u recesiju i njome će biti pogođena tokom većeg dela sledeće godine, tvrde stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Oni kažu da će nacionalna privreda biti smanjena u proseku za 0,5 odsto, a da će stopa nezaposlenosti preći sedam odsto, usled najozbiljnijeg udara recesije u poslednjih 25 godina.

Osnovni uzroci recesije u Kanadi su bliska povezanost sa američkom privredom i osetljivost na cene roba na svetskom tržištu, kaže Klaus Hebel, glavni ekonomista pri OECD-u. Po proceni stručnjaka iz OECD-a, kanadska privreda trebalo bi da se oporavi 2010. godine, kada bi trebalo da ostvari rast od 2,1 odsto.

Procena Centra za političke alternative pokazuje da će čak i blaga recesija napraviti deficit veći od 12 milijardi dolara u sledećem federalnom budžetu, i dodatnih 20 milijardi 2010. godine. Ozbiljnija recesija, pak, mogla bi da donese gubitak od 28 u prvoj, plus 50 milijardi u drugoj godini. Za pravljenje ove njihove računice nisu uzeti u obzir nikakvi ekonomski stimulativni paketi.

Iako je recesija gotovo realnost, ministar finansija Džim Flaerti kaže da vlada ne planira uvođenje ekonomski stimulativnog paketa mera pre narednog proleća i sledećeg budžeta.

Federalna vlada premijera Harpera je u svom ekonomski orijentisanom Krunskom govoru, koji je generalna guvernerka Mišel Žan izložila prošle sedmice, istakla da će štititi građane od globalne finansijske krize, tako što će preispitati svu javnu potrošnju i obezbediti pomoć ugroženim sektorima, poput autoindustrije, s tim da je ostavljen prostor za moguć budžetski deficit.

I nezavisna parlamentarna procena finansija federalne vlade, koju je uradio Kevin Pejdž, novi šef parlamentarnog budžeta, govori da će verovatno već u ovoj godini vlada ući u blagi i privremeni budžetski deficit. Pejdž kaže da lošije stanje u finansijama u prvih devet meseci 2008. godine nisu rezultat slabljenja ekonomije, već da je 353 miliona dolara manje u budžetu posledica smanjivanja GST-a i smanjene korporativne takse.

Ni Alberta nije ostala pošteđena od ekonomske krize koja potresa svet, pa je najavljen značajan pad budžetskog suficita, u odnosu na projektovani. Premijer Ed Stelmah je izjavio da su kretanja na tržištima stvorila hitnu potrebu za akcijom u provinciji.

Najveći pad cena robe široke potrošnje na mesečnom nivou u skoro pola veka stvorio je uslove da Banka Kanade dodatno snizi kamatne stope, smatraju stručnjaci. Oni takođe upozoravaju da u situaciji gde zbog pada cena kupci odlažu kupovinu, nadajući se još nižim cenama, Kanada ubrzano ide ka deflaciji. Smanjenje potrošnje bi, naime, moglo dodatno da ugrozi privredu, zbog stalnog pada cena i odlaganja kupovine.

Premijer Harper je rekao, obraćajući se predstavnicima 21 zemlje učesnice samita APEK-a u Limi, da je moguće da je sadašnja ekonomska kriza isto onoliko opasna koliko i Velika depresija iz tridesetih godina prošlog veka, ali da je svet morao da izvuče pouku i ne dozvoli da se istorija ponovi.

U zaključnom dokumentu samita lidera zemalja APEK-a stoji da bi svetska recesiona kriza mogla biti završena do sredine 2010. godine.

Ozbiljnost situacije u kojoj se našao svetski finansijski sistem, ipak, neki sagledavaju i drugačijim očima. Liderka Zelene stranke, Elizabet Mej, na primer, smatra da su mnogo ozbiljnija pitanja koja se tiču očuvanja životne sredine. Ona je ovih dana upozorila da federalna vlada potpisuje smrtnu presudu čovečanstvu ukoliko ne pronađe svoje mesto u nastavku sporazuma iz Kjota za očuvanje životne sredine, ali i primetila da trenutna ekonomska kriza podseća na nedeljni izlet, u poređenju sa onim što čovečanstvu mogu doneti klimatske promene.
 
   
 
Krivična prijava protiv Gregorijana, sudija i tužilaca
 
Vlada Republike Srpske podnela je u sredu Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana, slika dole, sudija i tužilaca BiH i još nekoliko osoba zbog zločinačkog udruživanja protiv RS i njene vlasti.

Krivična prijava koju je potpisao premijer Milorad Dodik, podneta je protiv vršioca dužnosti glavnog tužioca BiH Milorada Barašina, međunarodnog tužioca Tužilaštva BiH Harija Furlana, šefa Odeljenja za organizovani kriminal Tužilaštva BiH Dejvida Apčera, sudije za prethodni postupak Suda BiH Šefka Šahbegovića i zamenika direktora Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) Dragana Lukača.

Prijava je podneta i protiv urednika političkog magazina "60 minuta" Federalne televizije Bakira Hadžiomerovića, dopisnika te emisije iz Banjaluke Slobodana Vaskovića i predsednika nevladine organizacije "Narodni front" Dragomira Babića.

U saopštenju vladinog Biroa za odnose s javnošću navodi se da su osobe protiv kojih je podneta krivična prijava u dužem periodu "koristili svoj službeni položaj i ovlašćenja, i RS, Vladi RS, premijeru i ministrima naneli štetu i povredili njihova prava".

Prijavljene osobe se terete da su "lažno prijavljivale" pojedine funkcionere iz RS da su zloupotrebili službeni položaj ili ovlaštenja i time počinili krivično delo.

Rafi Gregorijan je, kako se tvrdi, uticao na rad Tužilaštva BiH, i da je novinarima Hadžiomeroviću i Vaskoviću, i predsedniku NVO "Narodni front" Dragomiru Babiću omogućio da u političkom magazinu "60 minuta" iznose "gnusne neistine i laži na štetu RS i premijera Milorada Dodika".

Na taj način se "RS diskredituje kao priznata, stabilna i čvrsta politička zajednica u koju njeni građani imaju poverenja što je dokazano i na proteklim opštinskim izborima".

U emisiji "60 minuta" duže vreme su objavljivani prilozi u kojima se govorilo o nezakonitim poslovima u građevinskim projektima Vlade RS, o čemu je Tužilaštvo BiH zatržilo dokumentaciju Vlade RS.

U obrazloženju krivičnih prijava se navodi da je delo koje se stavlja na teret potencijalnim osumnjičnim u Vladi RS, u nadležnosti entitetskih pravosudnih organa, a ne Tužilaštva BiH, zbog čega se naredba za izuzimanje dokumentacije ocenjuje kao nezakonita.

Vlada RS je Tužilaštvu BiH predložila da odmah zabrani magazinu "60 minuta" emitovanje priloga u kojima se govori o RS u bilo kojem kontekstu, i da se zabrani emitovanje priloga o dokumentaciji koju je Sud BiH zatražio od Vlade RS, "jer bi na taj način Tužilaštvo dozvolilo da istraga ide u pogrešnom pravcu".
 
   
 
Najmanje 125 mrtvih, više od 370 ranjenih
 
Najmanje 125 ljudi je poginulo, a više od 370 ranjeno u Bombaju u seriji eksplozija koje su se u sredu uveče dogodile u luksuznim hotelima u gradu.

Jedan od glavnih ljudi lokalne vlasti ocenjuje da je između 100 i 200 gostiju i radnika zarobljeno u hotelu Oberoj, ali da ne mogu da pruže tačne podatke.

"Unutar hotela bi moglo da bude 10 do 12 terorista. Nema pregovora sa njima", dodao je taj zvaničnik.

Pripadnik organizacije Dekan Mudžahedin koja je preuzela odgovornost za napade, zatražio je oslobađanje svih zatvorenih islamista.

"Muslimani u Indiji ne bi trebalo da budu progonjeni. Mi volimo ovu zemlju ali ko će nas zaštiti kad ubijaju naše majke i sestre", rekao je taj pripadnik Dekan Mudžahedina koji tvrdi da se nalazi u hotelu Oberoj.

Lokalne televizije javile su ranije da su pripadnici vojske izvršili juriš na hotel Oberoj, koji je sa luksuznim hotelom Tadž Mahal bio među metama napada terorista, i da iz tog hotela oDJekuju detonacije.

Prema navodima tih televizija, ekstremisti su u tim popularnim hotelima uzeli kao taoce za sada nepoznati broj turista. Očevici su agenciji Rojters rekli da na krovu hotela Tadž Mahal suklja dim, a da iz zgrade odjekuje pucnjava.

Osim ta dva hotela, teško naoružani teroristi su napade izveli na nekoliko lokacija u finansijskoj prestonici Indije, između ostalog i na železničkim stanicama, bolnicama i u restoranu Leopold, koji je posebno popularan među turistima.

Japansko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da je među poginulima i jedan državljanin Japana. Među ranjenima ima i službenika iz Evropske unije, koji su odseli u jednom od dva napadnuta hotela.


Nastavljaju se borbe s ektremistima u Mumbaju

Indijska policija izvela je juče najmanje sedmoro ljudi iz luksuznog hotela Oberoi, dok elitne jedinice indijske vojske nastavljaju bitku sa ekstremistima po hodnicma dva luksuzna hotela.

Skoro dan nakon što je u Mumbaju, bivšem Bombaju, počela serija napada u kojima je poginulo najmanje 125 osoba, a više od 370 ranjeno, borbe i dalje traju.

Jedan od spasenih ljudi je rekao novinarima da je unutar hotela Oberoi video mnogo beživotnih tela. Indijski zvaničnici navode da se u tom hotelu nalazi još 20 do 30 talaca, a da bi i do 100 ljudi moglo biti zarobljeno u svojim sobama.

Iz hotela Oberoi se video dim, a takođe se čulo nekoliko eksplozija u blizni hotela Tadž, kada se pripadnici vojske proterali poslednjeg ekstemistu iz tog hotela. Indijski premijer Manmohan Singh je u obraćanju naciji rekao da teroristi verovatno imaju bazu u jednoj od susednih zemalja.

Ekstremisti su u telefonskom razgovoru s jednom indijskom televizijom ponudili da pregovaraju s vladom da bi pustili taoce i tom prilikom su pominjali ubistva muslimana u Kašmiru, oko kojeg su Indija i Pakistan vodili dva od svoja tri rata.


Pakistan nezadovoljan optužbama Indije

Pakistanske vlasti su danas izrazile nezadovoljstvo zbog optužbi Indije da je Pakistan umešan u terorističke napade u Mumbaju. Pakistanski ministarstvo odbrane odbrane saopštilo je da će ta optužba "uništiti svu dobru volju" za uspostavljanje odnosa između Pakistana i Indije.

Indijski premijer Manmohan Singh izjavio je da je napad u Mumbaju u kojem je poginulo više od 125 ljudi, verovatno skovala grupa s bazom u jednoj od susednih zemalja. Indijska vlada je često optuživala susedni Pakistan, a povremeno i Bangladeš da podržavaju i pružaju utočiste ekstremističkim grupama koji sprovode napade u Indiji.

Indijski visoki vojni zvaničnik R.K. Huda direktno je optužio Pakistan za napade. "Napadači potiču iz Pakistana, možda iz Faridkota", rekao je Huda.


Predložena blokada somalijske obale

Udruženje brodovlasnika iz celog sveta zatražilo je danas uspostavljanje vojne blokade duž obala Somalije kako bi se sprečili napadi pirata.

Direktor Međunarodnog udruženja nezavisnih vlasnika tankera Piter Svift izjavio je da je neophodno uvođenje oštrih mera, uključujući i nadgledanje iz vazduha i presretanje, da bi se zaustavilo delovanje pirata u Adenskom zalivu, blizu Somalije.

Svakodnevno kroz tu oblast prođe oko 20 tankera, ali mnogi vlasnici brodova razmatraju njihovo preusmeravanje na mnogo zaobilazniji put duž južne Afrike da bi se izbegli pirati, što bi odložilo isporuku i povećalo troškove do 30 odsto, rekao je Svift.

Udruženje čiji članovi poseduju 2.900 tankera, odnosno 75 odsto svih tankera na svetu, protivi se ideji o naoružavanju trgovačkih brodova, jer bi to moglo da dovede do eskalacije nasilja i da ugrozi živote posede.

"Druga opcija je možda uvođenje blokade duž somalijske obale i uvođenje prakse presretanja čamaca koji napuštaju Somaliju, radije nego pokušaj obezbeđivanja celog Adenskog zaliva", rekao je direktor udruženja na konferenciji u Kuala Lumpuru.

Prema njegovim rečima, blokada 3.900 kilometara duge obale "nije laka, ali bi intervencija mogla da bude efikasna".

Do sada je uvedeno patroliranje ratnih brodova prostranim međunarodnim koridorom, a trgovačkim brodovima koji se obrate za pomoć obezbeđuje se pratnja.
 
   
 
Opasnost od nuklearnog terorizma i dalje velika
 
Opasnost od nuklearnog terorizma u svetu još je "neprihvatljivo velika", a mogućnost katastrofalnog napada "vrlo stvarna".

U studiji Centra Belfer za nauku i međunarodne poslove Univerziteta Harvard, navodi se da je, uprkos određenom napretku u smanjenju te opasnosti, svet i dalje suočen s velikim rizikom da bi teroristi mogli da se domognu nuklearne bombe.

Jedan od autora studije, profesor s Harvarda Metju Ban, kaže da je najveća opasnost da bude "spaljeno" središte nekog velikog grada.

"Centar Vašsingtona ili Menhetn u tom slučaju bili bi pretvoreni u radioaktivna zgarišta koja bi decenijama bila neupotrebljiva za život. To bi imalo katastrofalne posledice po američko društvo, a odrazilo bi se i na čitav svet", upozorava Ban.

U studiji se, kao ilustracija postojeće opasnosti, nabraja niz događaja širom sveta u nekoliko poslednjih godina, koji ukazuju na rizik zbog loših sigurnosnih mera na nuklearnim postrojenjima.

Među takvim incidentima je oružani prepad na lokaciju u Južnoj Africi gde se nalaze stotine kilograma visoko obogaćenog uranijuma, zatim hapšenje jednog ruskog pukovnika zbog traženja mita kako bi "zatvorio oči" pred kršenjima sigurnosnih propisa na nuklearnim lokacijama, kao i rastuća pretnja terorista u sukobima u Pakistanu.

Navodi se takođe da materijali za izgradnju atomske bombe postoje u stotinama zgrada u desetinama zemalja. Profesor Bunn kaže da trenutno oko 130 naučno-istraživačkih reaktora u svetu još kao gorivo koriste visoko obogaćeni uranijum.

"Mislim da se radi o ozbiljnom problemu jer su mnogi od tih nuklearnih objekata obuhvaćeni minimalnim sigurno-snim merama. Neki od njih se nalaze u sklopu studentskih kampusa i na drugim lokacijama gde ustvari nije moguće sprovesti odgovarajuće mere bezbednosti", kaže ovaj američki naučnik.

Ohrabrujuće je ipak da je poslednjih godina postignut napredak na području bivšeg Sovjetskog Saveza. Završena je sigurnosna nadgradnja i modernizacija 75 odsto zgrada u kojima se nalaze opasni materijali, kao i na oko 65 odsto ruskih lokacija na kojima se nalaze nuklearne bojeve glave.

I dalje, međutim, ostaju otvoreni neki veliki problemi - od krađe koju bi mogli da izvrše "insajderi", do korupcije, te nedovoljno osiguranih nuklearnih materijala u Kini, Indiji, Pakistanu i Južnoj Africi.

Zaključak studije je da je za sprečavanje nuklearnog terorizma neophodna sveobuhvatna strategija, pre svega vrhunsko osiguravanje nuklearnih zaliha svuda u svetu.

Drugim rečima, da se za svaki komad nuklearnog oružja, svaki kilogram plutonijima ili visoko obogaćenog uranijuma, gde god se on nalazio, tačno zna da je osiguran i da je na svom mestu.

Autori studije pozvali su novoizabranog predsednika SAD Baraka Obamu da smanjenje rizika od nuklearnog terorizma učini prioritetom američke bezbednosne politike i diplomatije. Još konkretnije - da imenuje visokog zvaničnika Bele kuće za koordinaciju i nadgledanje svih napora na sprečavanju nuklearnog terorizma.
 
   
 
Kao mali, Obama hteo da bude arhitekta
 
Kada je bio mali, novoizabrani američki predsednik Barak Obama želeo je da, kada poraste, bude arhitekta ili košarkaš i nije planirao da se nastani u Beloj kući.

"U glavi sam imao više planova... želeo sam da postanem arhitekta, dopadala mi se ideja da nešto gradim", kazao je Obama u intervjuu televiziji Ej-Bi-Si (ABC).

Budući predsednik SAD rekao je da je, kada je bio dete, želeo da postane i košarkaš. "Ali, shvatio sam da nisam dovoljno dobar da postanem profesionalni igrač", dodao je.

Obama je kazao i da je trenutno previše zauzet da bi se brinuo o svojoj bezbednosti, uprkos brojnim pretnjama na rasističkoj osnovi od njegovog izbora 4. novembra.

"Ne razmišljam o tome. Delom zato što imam fantastičnu ekipu tajnih agenata koji me svuda prate, a takođe i jer imam duboku veru u Boga i ljude koji su me do sada podržavali", objasnio je.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"